Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Žalbeno veće odobrilo Šljivančaninov zahtev za preispitivanje presude

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
ŽALBENO VEĆE
(Isključivo za medije. Nije zvaničan document.) 
 

Hag, 8. decembar 2010.
NJ/MOW/1377t


Žalbeno veće odobrilo Šljivančaninov zahtev za preispitivanje presude

Veselin Šljivančanin

Žalbeno veće MKSJ danas je ukinulo presudu Veselinu Šljivančaninu, bivšem visokom oficiru Jugoslovenske narodne armije (JNA), za pomaganje i podržavanje ubistva 194 ratnih zarobljenika nakon pada hrvatskog grada Vukovara u novembru 1991. godine i smanjilo mu kaznu sa 17 na deset  godina zatvora.

Donoseći prvu presudu u postupku preispitivanja na MKSJ, Žalbeno veće je zaključilo da je odbrana dokazala novu činjenicu koja je zahtevala reviziju njegovog ranijeg zaključka da je Šljivančanin kriv za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Ovaj predmet se odnosi na događaje u vezi s padom grada Vukovara u istočnoj Hrvatskoj, koji se dogodio 20. i 21. novembra 1991. godine, i kasnijim ubistvom i mučenjem više od 190 osoba hrvatske nacionalnosti koje su odvedene iz gradske bolnice i prebačene na farmu svinja na Ovčari.

Pretresno veće II je u septembru 2007. godine proglasilo Šljivančanina krivim za pomaganje i podržavanje mučenja nesrpskih zatvorenika prebačenih iz vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro pored Ovčare. Izrečena mu je kazna od pet godina zatvora.

Žalbeno veće je 5. maja 2009. potvrdilo osuđujuću presudu Šljivančaninu, ali je zaključilo da kazna od pet godina nije na adekvatan način odražavala težinu mučenja koje je on pomagao i podržavao. Veće je takođe dodalo osuđujuću presudu za pomaganje i podržavanje ubistva 194 zatvorenika. Na ove dve osnove, Šljivančaninova kazna je povećana na 17 godina zatvora.

Donoseći dodatnu osuđjuću presudu za ubistvo, Žalbeno veće je 5. maja 2009. godine, uzimajući u obzir posredne dokaze, zaključilo da je tokom razgovora između Šljivančanina i Mrkšića u toku noći 20. novembra 1991. godine, Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao obezbeđenje koje je JNA pružala zatvorenicima na Ovčari. Žalbeno veće je bilo mišljenja da je u ovom pogledu Šljivančanin imao dužnost, kao oficir JNA, da zaštiti zatvorenike držane na Ovčari. Na osnovu zaključaka koji se odnose na ovaj razgovor, Žalbeno veće je zaključilo da je Šljivančanin posedovao mens rea za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Početkom 2010. godine Šljivančanin je podneo zahtev za preispitivanje osuđujuće presude za ubistvo. Na pretresu pre postupka preispitivanja održanom u junu, bivši oficir JNA, Miodrag Panić, svedočio je da je tokom noći 20. novembra 1991. godine bio u poziciji da prati razgovor između Mrkšića i Šljivančanina i da Mrkšić nije obavestio Šljivančanina o povlačenju snaga JNA.

Žalbeno veće je u julu 2010. godine odobrilo Šljivančaninov zahtev za preispitivanje presude. Veće je zaključilo da nove informacije koje je dao Panić predstavljaju “novu činjenicu” koja bi, ukoliko bude dokazana, dovela do neostvarivanja pravde time što bi “eliminisala osnovu za zaključak u presudi Žalbenog veća Mrkšiću i Šljivančaninu da je  Šljivančanin posedovao mens rea za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona ili običaja ratovanja”.

Dana 12. oktobra 2010. održan je pretres u postupku preispitivanja na kojem je svedočio veštak tužilaštva Reynaud Theunens i na kojem su strane u postupku iznele svoje usmene podneske.

U presudi u postupku preispitivanja izrečenoj danas, Žalbeno veće je zaključilo da je “Panić bio verodostojan i u vezi s razgovorom i u motivaciji da dođe i svedoči” i da je nova činjenica stoga dokazana.

“Njegov opis ove dve stvari je bio koherentan i razumno detaljan, a njegovo držanje nije sugerisalo da je pokušavao da sakrije istinu” izjavio je predsedavajući sudija Theodor Meron, iznoseći sažetak presude u postupku preispitivanja.

Žalbeno veće je bilo mišljenja da je tvrdnja tužilaštva da je Panić pristrasan “donekle spekulativna”, i da se nije uverilo da je relevantno svedočenje bilo obeleženo namerom da iz ličnog interesa smanji šanse da bude krivično gonjen za zločine koje je možda i sam počinio.

Panićevo svedočenje “je učinilo malo kako bi prikazalo JNA, njene jedinice, Mrkšića, Šljivančanina, ili sebe samog u pozitivnom svetlu” zaključilo je Žalbeno veće, dodajući da je “Panić bio motivisan željom da umanji rizik od toga da i sam bude krivično gonjen, kao što tužilaštvo sugeriše, pretpostavka je da ne bi stupio u kontakt sa Šljivančaninovim timom odbrane i ponudio da svedoči u postupku preispitivanja”.

Žalbeno veće je napomenulo da je dodatna osuđujuća presuda za ubistvo bila zasnovana kako na pretpostavci o Šljivančaninovoj dužnosti da zaštiti zatvorenike i tako i na njegovom zaključku da je Šljivančanin posedovao mens rea za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja. 

“Nova činjenica o kojoj je svedočio g. Panić čini ovaj drugi zaključak neodrživim” rekao je sudija Meron. “Shodno tome, Žalbeno veće je ukinulo dodatnu osuđujuću presudu za ubistvo”.

Žalbeno veće je zaključilo da ukidanje dodatne osuđujuće presude za ubistvo predstavlja značajno smanjenje Šljivančaninove krivice i zbog toga je revidiralo izrečenu kaznu. Međutim, veće je napomenulo da je Šljivančaninovo zlostavljanje zatvorenika izuzetno ozbiljan zločin i da je Žalbeno veće utvrdilo da kazna od pet godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja koju je izreklo Pretresno veće nije na adekvatan način odražavala stepen težine ovih zločina. Žalbeno veće smanjilo je Šljivančaninovu kaznu sa 17 na deset godina zatvora.

Prvobitna optužnica protiv Šljivančanina podignuta je 7. novembra 1995. godine. On je u pritvoru Međunarodnog suda od 1. jula 2003. godine. U kaznu će mu biti uračunato vreme koje je već proveo u pritvoru.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za ozbiljne povrede humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 125 lica su okončani.


*****

Primerak sažetka presude je dostupan na:
http://www.icty.org/x/cases/mrksic/acjug/bcs/101208.pdf

Postupke u sudnicama možete pratiti na vebsajtu Međunarodnog suda www.icty.org



*****

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org

Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu