| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
TUŽILAŠTVO
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument.) |
|
Hag, 18. jun 2010.
OK/OTP/1354t
Obraćanje tužioca Brammertza Savetu bezbednosti
 |
Tužilac Serge Brammertz danas se obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i predstavio 13. izveštaj o aktivnostima Tužilaštva na sprovođenju strategije okončanja rada Međunarodnog suda.
Tokom svog obraćanja, tužilac je izneo najnovije informacije o radu Tužilaštva, saradnji država u oblasti pravosuđa, preduzetim naporima za podršku radu tužilaštava u regionu, kao i aktuelnim organizacionim planovima.
Što se tiče rada u oblasti pravosuđa, tužilac je naglasio da više nema predmeta u pretpretresnoj fazi jer su predmeti protiv svih preostalih optuženih u fazi suđenja. Tužilac Brammertz je takođe spomenuo nedavnu “izuzetno značajnu presudu u predmetu Popović i drugi, kojom je sedam bivših visokih vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba osuđeno za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti” zbog svoje uloge u zverstvima počinjenim u Srebrenici pre 15 godina. Rekao je da “su zaključci Veća još jedna potvrda toga da su osuđeni u predmetu Popović radili po nalogu drugih optuženih, poput Ratka Mladića, koji je i dalje u bekstvu” i da nas “to još jednom podseća na hitnu potrebu da se Ratko Mladić privede pravdi”.
Tužilac se zatim osvrnuo na pitanje saradnje država, pri čemu je napomenuo da je Srbija "nastavila da adekvatno odgovara na zahteve za pomoć, omogućavajići pristup dokumentima, arhivama i svedocima" i istakao važnost nedavno zaplenjenih dnevnika i drugih materijala koji pripadaju optuženom Ratku Mladiću, koji je u bekstvu. Takođe je, međutim, napomenuo da su napori Srbije da se uhapse preostala dva optužena koja su u bekstvu – Ratko Mladić i Goran Hadžić - "do sada dali malo opipljivih rezultata” i da “trenutne operativne strategije Srbije treba preispitati”. Tužilac je takođe obavestio Savet bezbednosti da je “svoju zabrinutost u vezi s tim preneo Savetu ministara spoljnih poslova Evropske unije” i da je “ministrima ponovio da je podrška Evropske unije u obezbeđivanju saradnje država bila ne samo izuzetno efikasna u prošlosti, već da će biti od presudne važnosti i u budućnosti”.
U vezi sa saradnjom Hrvatske, tužilac je izjavio da “to što nedostaju važni dokumenti vezani za operaciju Oluja iz 1995. godine i dalje ostaje otvoreno pitanje”. Tužilac je obavestio Savet da je primio uveravanja hrvatskih vlasti da će aktivnosti koje je Tužilaštvo predložilo pre godinu dana biti sprovedene i da će Hrvatska intenzivirati svoju administrativnu istragu. Takođe je izrazio nadu da će ove aktivnosti imati za posledicu akciju i konkretne rezultate i da će Hrvatska u potpunosti objasniti zašto ti dokumenti nedostaju.
Osvrnuvši se na saradnju Bosne i Hercegovine, tužilac je izjavio da vlasti “i dalje adekvatno odgovaraju na zahteve za pomoć” i da ih on i dalje ohrabruje “da preduzmu sve neophodne mere protiv mreža koje pomažu optuženima u bekstvu”. On je “pozdravio podršku koju u tom pogledu pružaju Kancelarija visokog predstavnika i druge međunarodne organizacije”. Tužilac je vlasti Bosne i Hercegovine i međunarodnu zajednicu takođe pozvao da nastave s pružanjem neophodne podrške krivičnom gonjenju u predmetima vezanim za ratne zločine.
Tužilac Brammertz je svoje obraćanje nastavio osvrnuvši se na još jedan prioritet Tužilaštva – podršku nacionalnim pravosuđima u krivičnom gonjenju u predmetima vezanim za ratne zločine. On je naglasio da je “jačanje sposobnosti lokalnih sudova da vode suđenja za ratne zločine ne samo ključna za uspeh strategije okončanja rada Međunarodnog suda i njegovo nasleđe, već i, dugoročno gledano, od presudne važnosti za pravdu”. Obavestio je Savet da je Tužilaštvo završilo prosleđivanje predmeta i istražnih spisa sudovima i tužilaštvima u regionu i posebno zahvalio Evropskoj uniji na tome što je nastavilo s finansiranjem projekta tužilaca za vezu i mladih stručnjaka iz regiona koji rade u Tužilaštvu u Hagu. Ovaj projekat je bio “veoma koristan i efikasan u omogućavanju razmene informacija, znanja i iskustva između jednog međunarodnog tela i nacionalnih tužilaštava”, rekao je.
Tužilac je pomenuo nedavan unapređenja i sklapanje “važnih sporazuma o pravosudnoj saradnji” između država bivše Jugoslavije i upozorio da su “potrebni dalji napori kako bi pristup krivičnom gonjenju za ratne zločine u regionu bio koordiniran”. Tužilac je takođe izjavio da su “nedavni gestovi pomirenja političkih vođa u regionu doveli do stvaranja prostora za nov i konstruktivan dijalog”. “Samo u takvoj klimi, u kojoj nema provokacija, tužioci i sudovi u regionu će moći da rade svoj posao i nastave rad Međunarodnog suda” zaključio je.
Dotičući se organizacionih pitanja u Tužilaštvu, tužilac je obavestio Savet bezbednosti da je Tužilaštvo prvi organ MKSJ koji će započeti “težak i kompleksan” proces smanjivanja broja zaposlenih i koji “nastavlja da primenjuje strogu politiku smanjivanja broja zaposlenih po okončanju suđenja”.
Tužlac je svoje obraćanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zaključio naglasivši da je “ljudska tragedija rata i dalje u živom sećanju, dok žrtve, narodni bivše Jugoslavije i međunarodna zajednica nastavljaju da tragaju za pravdom”. On je rekao da će “bolno poglavlje nedavne istorije biti zaključeno na odgovarajući način jedino kada svi odgovorni za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava budu izvedeni pred sud”, zbog čega “ne sme biti alternative hitnom hapšenju optuženih koji su u bekstvu”.
*****
Celokupni tekst govora tužioca
Celokupni izveštaj o proceni strategije okončanja rada Međuanrodnog suda (na engleskom)
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org