O MKSJ  |  Predmeti  |  Pravna biblioteka  |  Mediji  |  Outreach
O MKSJ


Dokazni predmet na kojem se
 vidi ubistvo koje je počinio
Goran Jelisić
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je sud Ujedinjenih nacija koji se bavi zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu tokom 1990-tih godina. Od svog osnivanja u maju 1993. godine nepovratno je promenio sliku međunarodnog humanitarnog prava i pružio mogućnost žrtvama da iskažu strahote koje su videli i doživeli.

Svojim odlukama bez presedana koje se tiču genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, Međunarodni sud je pokazao da visoki položaj nekog pojedinca više ne može biti zaštita od krivičnog gonjenja. Sud je pokazao da lica osumnjičena da snose najveću odgovornost za počinjena zverstva mogu biti pozvana na odgovornost, kao i da krivica treba da bude individualizovana, štiteći čitave zajednice od toga da budu prozvane "kolektivno odgovornim".

Međunarodni sud je postavio temelje za ono što je danas prihvaćeni standard za rešavanje sukoba i proces razvoja nakon sukoba širom sveta. Konkretno, vođe osumnjičene za masovne zločine će biti izvedene pred lice pravde. Međunarodni sud je dokazao da je efikasna i transparentna međunardona pravda moguća.


Dokazni predmet na kojem se vide Srbi sa područja Konjica zatočeni u logoru Čelebići
Međunarodni sud je doprineo neospornom utvrđivanju istorijskih činjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomažući zajednicama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću. Zločini počinjeni širom ovog regiona ne mogu više biti porečeni. Na primer, dokazano je van razumne sumnje da masovno ubistvo u Srebrenici predstavlja genocid. Sudije su takođe donele odluku da su silovanja koja su počinili pripadnici oružanih snaga bosanskih Srba korišćena kao sredstvo terora, a sudije na suđenju u predmetu Kvočka i drugi su utvrdile da se “paklena orgija progona” odigrala u logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje u severozapadnoj Bosni.
Dokazni predmet na kojem
se vide zatočenici u jednom od
logora koje su osnovali Srbi
S obzirom da je MKSJ ustanovljen kao ad hoc sud, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je podržao njegovu Strategiju okončanja rada kojom je zacrtano fazno i postepeno i organizovano zatvaranje.

Prema procjeni u novembru 2010. godine od deset suđenja u pretresnoj ili pretpretresnoj fazi četiri će biti okončana 2011. godine, a očekuje se da će pet suđenja biti okončano 2012. godine. Očekuje se da postupak protiv Radovana Karadžića bude okončan krajem 2013. godine. Svi žalbeni postupci bi trebalo da budu okončani do kraja 2014. godine, iako nedavna, neizbežna odgađanja  u predmetu Karadžić, sugerišu da će ovaj datum biti potrebno razmotriti u dogledno vreme.

Nesumnjivo, rad Međunarodnog suda je imao veliki uticaj na države bivše Jugoslavije. Samo odvodeći neke od najviših i ozloglašenijih kriminalaca i pozivajući ih na odgovornost, Međunarodni sud je uspeo da skine ljagu nasilja, doprinese okončanju nekažnjivosti i utre put pomirenju.

Ustanovljenje

Međunarodni sud je ustanovljen u maju 1993 od strane Ujedinjenih nacija kao odgovor na masovna zverstva počinjena u sukobima koji su se desili u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Vesti o strašnim zločinima, hiljadama ubijenih i ranjenih, mučenih i seksualno zlostavljanih u zatočeničkim logorima i stotinama hiljada prognanih iz svojih domova, zgrozile su svet i podstakle Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na delovanje.

MKSJ je bio prvi sud za ratne zločine koji su osnovale Ujedinjene nacije, kao i prvi međunarodni sud za ratne zločine nakon sudova u Nirnbergu i Tokiju. Osnovao ga je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u skladu s poglavljem VII Povelje Ujedinjenih nacija.

Osnovni cilj MKSJ je da izvede pred sud lica najodgovornija za užasna dela poput ubistva, mučenja, silovanja, porobljavanja, uništavanja imovine i druge zločine obuhvaćene Statutom Međunarodnog suda. Izvođenjem počinilaca pred sud, MKSJ nastoji da odvrati od budućih zločina i osigura pravdu za hiljade žrtava i njihovih porodica, i time doprinese trajnom miru u bivšoj Jugoslaviji.


Sudije i sekretar Suda u sudnici
MKSJ, koji se nalazi u Hagu u Holandiji, podigao je optužnice protiv više od 160 osoba. Među onima protiv kojih je MKSJ podigao optužnice nalaze se šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima. Optužnice MKSJ bave se zločinima počinjenim u razdoblju od 1991. do 2000. nad pripadnicima raznih etničkih grupa u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, na Kosovu i u Makedoniji. Više od 60 lica osuđeno je za zločine koje su počinili, a trenutno ih je više od 40 u nekoj od faza postupka pred Međunarodnim sudom.

Zainteresovani za postupke na Sudu mogu posetiti MKSJ i neposredno pratiti suđenja. Osim toga, suđenja se mogu pratiti i zahvaljujući prenosu suđenja na ovoj internet stranici.  

Premda radi punim kapacitetom, Međunarodni sud radi na okončanju svog mandata. MKSJ namerava da to postigne tako što će težište staviti na krivično gonjenje vođa najvišeg ranga, a određeni broj predmeta u vezi s optuženima srednjeg i nižeg ranga prosleđuje nacionalnim sudovima bivše Jugoslavije. Taj plan, koji se obično naziva Strategijom okončanja rada Međunarodnog suda predviđa da Međunarodni sud pruži pomoć nacionalnim sudovima u regionu da jačaju sposobnosti za postupanje u predmetima u vezi s ratnim zločinima.

MKSJ se sastoji od tri glavna tela: Veća, Sekretarijata i Tužilaštva.