MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-03-67-PT

Veće u sastavu:

sudija Carmel A. Agius, predsedavajući
sudija Kevin Parker
sudija Jean-Claude Antonetti

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 9. juni 2004.

TUŽILAC
protiv
VOJISLAVA ŠEŠELJA

Tužilaštvo
Hildegard Uertz-Retzlaff
Ulrich Mussemeyer
Daniel Saxon

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
VOJISLAVA ŠEŠELJA

predmet br. IT-03-67-PT

I. Uvod

1. U skladu s pravilom 72 (B) i (C) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik), Tužilaštvo traži od Pretresnog veća odobrenje da zadrži pravo na traženje potvrde radi ulaganja žalbe na "Odluku po podnesku Vojislava Šešelja kojim se osporavaju nadležnost i forma optužnice" (u daljem tekstu: Odluka). Tužilaštvo namerava da uloži žalbu na ovu Odluku najkasnije 18. juna 2004, u skladu s pravilom 72 (B), (C) i (D). Ukoliko tročlano Žalbeno veće, na osnovu pravila 72(E), zaključi da žalba ne zadovoljava uslove iz pravila 72(D), Tužilaštvo traži od Pretresnog veća da ovaj zahtev prihvati kao zahtev za potvrdu radi ulaganja žalbe na Odluku. U slučaju da se ovaj zahtev prihvati kao zahtev za potvrdu radi ulaganja žalbe na Odluku, Tužilaštvo traži dopuštenje da kasnije iznese dodatne argumente u prilog izdavanju potvrde.

II. Istorijat

2. U paragrafu 12 Optužnice u predmetnom postupku navodi se sledeće:

   Sve vreme na koje se odnosi ova optužnica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stanje oružanog sukoba. Postojao je neksus između tog stanja oružanog sukoba i zločina za koje se ovde navodi da su počinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji.

3. Dana 31. decembra 2003, optuženi je podneo "Prigovor na optužnicu" (u daljem tekstu: Podnesak) u kojem osporava nadležnost ovog Međunarodnog suda i navodi niz nedostataka u formi Optužnice. Kad je reč o pitanju nadležnosti, optuženi je izneo argument da ovaj Međunarodni sud nema stvarnu nadležnost nad nekim od zločina protiv čovečnosti za koje se tereti u tačkama 10 i 11 Optužnice. Optuženi je izneo tvrdnju da ovaj Međunarodni sud nije nadležan za zločine protiv čovečnosti navodno počinjene u Vojvodini, budući da tokom perioda na koji se odnosi Optužnica u Pokrajini Vojvodini, Republika Srbija (u daljem tekstu: Srbija), nije bilo oružanog sukoba.

4. Tužilaštvo je 29. januara 2004. podnelo odgovor na Podnesak.^[1] Pozivajući se na relevantnu praksu Žalbenog veća,^[2] Tužilaštvo je iznelo tvrdnju da ovaj Međunarodni sud, na osnovu člana 5 Statuta, može da ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti u slučaju kada se kažnjivo ponašanje optuženog objektivno može dovesti u teritorijalnu i vremensku vezu sa oružanim sukobom. Taj neksus postoji (i primenjuje se u međunarodnom pravu) "na celokupnoj teritoriji zaraćenih država ili, u slučaju unutrašnjih sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo borbe ili ne."^[3] Stoga, ovaj Međunarodni sud može imati nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni na teritoriji Vojvodine, iako tamo nije bilo neprijateljstava.^[4] S dopuštenjem Pretresnog veća,^[5] Tužilaštvo je 19. februara 2004. podnelo dodatne komentare po ovom pitanju.^[6]

5. Dana 3. juna 2004, Pretresno veće je donelo odluku po Podnesku. U paragrafima 39 i 41 te Odluke, u delu naslovljenom "IV. STVARNA NADLEŽNOST", između ostalog, piše sledeće:

   39. ...Nadležnost za zločine iz člana 5 koji su, prema navodima Tužilaštva, počinjeni u Vojvodini, očito zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optužnica u Vojvodini postojao oružani sukob.

   40. Tužilaštvu se, shodno tome, nalaže da otkloni nejasnoće u iznošenju svojih navoda u Optužnici (kao i u navodima i optužbama ili delovima optužbi koji su na njima zasnovani) u vezi s Vojvodinom u Srbiji, kao i s pitanjem oružanog sukoba. Na Tužilaštvu je da se opredeli da li će u Optužnici zadržati optužbe protiv optuženog vezane za Vojvodinu u Srbiji. Ukoliko odluči da povuče navod o postojanju oružanog sukoba u Vojvodini, sve optužbe vezane za Vojvodinu moraće da se izbrišu iz Optužnice. Ukoliko Tužilaštvo bude insistiralo na tim optužbama, moraće u Optužnici da navede da je u vreme počinjenja navodnih zločina postojao oružani sukob. (naglasak dodat)

6. .Shodno tome, Pretresno veće je u Dispozitivu naložilo sledeće:

   (1) Tužilaštvu se nalaže da ukloni nejasnoće iz paragrafa 12 Optužnice, te da pojasni navode i optužbe, ili delove optužbi koji su na njima zasnovani, u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitanjem oružanog sukoba. Ukoliko se Tužilaštvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oružani sukob, ono će morati da navede i pokaže postojeći ili novi materijal u prilog tom navodu.^[7]

III. Merodavna pravila

7. Pravilo 72(B) predviđa sledeće:

   (B) Na odluke o preliminarnim podnescima ne može se uložiti interlokutorna žalba, osim

   (i) u slučaju podnesaka kojima se osporava nadležnost;

   (ii) u slučajevima kada pretresno veće dâ potvrdu, a pretresno veće takvu potvrdu može dati ako se odluka tiče pitanja koje bi u značajnoj meri uticalo na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili ishod suđenja, te ako bi, po mišljenju pretresnog veća, promptno rešenje Žalbenog veća suštinski pospešilo postupak.

8. Pravilo 72(C) predviđa sledeće:

   (B) Žalbe predviđene stavom (B)(i) podnose se u roku od petnaest dana, a zahtevi za potvrdu iz stava B(ii) podnose se u roku od sedam dana od dana zavođenja pobijane odluke. ...

9. Pravilo 72(D) i (E) predviđa sledeće:

   (D) Za potrebe stavova [...] B(i), podnesak kojim se osporava nadležnost podrazumeva isključivo podnesak kojim se osporava optužnica iz razloga što se ona ne odnosi na:

   (i) nijednu od osoba navedenih u članovima 1, 6, 7 i 9 Statuta;

   (ii) teritorije navedene u članovima 1, 8 i 9 Statuta;

   (iii) razdoblje navedeno u članovima 1, 8 i 9 Statuta;

   (iv) nijedno od kršenja navedenih u članovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta.

   (E) Žalba uložena na osnovu stava (B)(i) neće se razmatrati ukoliko tročlano žalbeno veće koje je imenovao predsednik zaključi da ona ne zadovoljava uslove iz stava (D) i u takvom slučaju će se ta žalba odbaciti.

10. U vezi s tim, Tužilaštvo tvrdi da Podnesak optuženog, u meri u kojoj osporava nadležnost ovog Međunarodnog suda nad zločinima navodno počinjenim u Vojvodini, jeste "podnesak kojim se osporava nadležnost" u smislu pravila 72(D). Stoga će Tužilaštvo, u skladu s pravilom 72(B)i (C), uložiti žalbu na tu Odluku do 18. juna 2004.

11. Međutim, ukoliko tročlano Žalbeno veće, u skladu s pravilom 72(E), zaključi da ovo pitanje ne predstavlja žalbu na odluku po "podnesku kojim se osporava nadležnost," Tužilaštvo, uz dužno poštovanje, iz dolenavedenih razloga, traži da zadrži svoje pravo da zatraži potvrdu Pretresnog veća radi ulaganja žalbe na Odluku. Zahtev se podnosi u roku od sedam dana, propisanom pravilom 72(C).

IV. Diskusija

12. Tužilaštvo tvrdi da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo zaključivši u paragrafu 39 da nadležnost ovog Međunarodnog suda za zločine protiv čovečnosti počinjene u Vojvodini zavisi od postojanja oružanog sukoba u Vojvodini. Iz dosadašnje prakse Žalbenog veća jasno se vidi da područje na kojem se zapravo vode borbe i geografsko područje na koje se primenjuje humanitarno pravo nisu nužno u korelaciji.^[8] Stoga do kršenja međunarodnog humanitarnog prava može doći i u vreme i na mestu gde zapravo nema borbi.^[9] Kao što je Žalbeno veće u predmetu Tadić zaključilo u vezi s zločinima protiv čovečnosti: "Uslov oružanog sukoba zadovoljen je dokazom da je postojao oružani sukob; to je sve što se prema Statutu zahtijeva, a na taj način Statut zahtijeva više od međunarodnog običajnog prava."^[10] Stoga je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo zaključivši da se član 5 može primeniti na zločine koji su navodno počinjeni u Vojvodini samo ako je u relevantnom periodu u Vojvodini postojao oružani sukob.^[11]

13. Pored toga, pristup Pretresnog veća kojim se primena člana 5 ograničava na situacije kada su zločini protiv čovečnosti počinjeni na istom, konkretnom mestu na kojem je bilo neprijateljstava, predstavlja neprimereno usku primenu standarda "vremenskog i teritorijalnog neksusa", ustanovljenog u praksi ovog Međunarodnog suda u vezi s nadležnošću za krivična dela navedena u članu 5 Statuta. Sve do konačnog rešenja nekog oružanog sukoba, "međunarodno humanitarno pravo primenjuje se na celokupnoj teritoriji zaraćenih država ili, u slučaju unutrašnjih sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo borbe ili ne."^[12]

14. Pretresno veće se nije pozvalo ni na kakav konkretan pravni izvor kada je u paragrafu 39 zaključilo da nadležnost ovog Međunarodnog suda za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni u Vojvodini "zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optužnica u Vojvodini postojao oružani sukob." U fusnoti 57 te Odluke, Veće se poziva na praksu iz Presude u predmetu Stakić, u kojoj se konstatuje da "Međunarodni sud ima nadležnost nad kršenjima zakona i običaja ratovanja, a preduslov za to jeste postojanje oružanog sukoba na teritoriji na kojoj su zločini za koje se optužuje počinjeni."^[13] Nije jasno na koji način ova formulacija iz predmeta Stakić potkrepljuje pravni zaključak Pretresnog veća. Tužilaštvo tvrdi da izrazu "na teritoriji" treba pripisati široko značenje, tako da se odnosi na "celokupnu teritoriju zaraćenih država" iz gorenavedene odluke Žalbenog veća. Međutim, ukoliko je Pretresno veće u predmetu Stakić imalo na umu uže značenje ovog izraza, onda, prema tvrdnji Tužilaštva, Presuda u predmetu Stakić u tom smislu sadrži grešku, jer se kosi sa uvreženom žalbenom praksom.^[14]

15. Uz to, Pretresno veće je, pozivajući se na tu formulaciju iz predmeta Stakić, izgleda donelo pogrešan zaključak pomešavši zahtevniji standard neksusa koji se primenjuje na nadležnost za kršenje zakona i običaja ratovanja prema članu 3 Statuta (uslov bliske povezanosti dela optuženog sa oružanim sukobom) sa širim standardom koji se primenjuje na zločine protiv čovečnosti. Uslov postojanja "bliskog neksusa" između oružanog sukoba i kažnjivog ponašanja, koji važi za krivična dela iz člana 3 Statuta, ne odnosi se na zločine protiv čovečnosti.^[15] Član 5 Statuta zahteva samo to da oružani sukob postoji i da je do krivičnih dela došlo u okviru tog oružanog sukoba.^[16] U Presudi u predmetu Stakić takođe je uzet u obzir drugačiji (i širi) standard nadležnosti u vezi s optužbama na osnovu člana 5 Statuta.^[17]

16. Posledice tog zaključka Pretresnog veća, ukoliko se ostane pri njemu, značajno će uticati na ishod ovog, kao i drugih postupaka koji se vode pred Međunarodnim sudom. Kad je reč o postupku koji se vodi protiv optuženog Šešelja, kao što je Pretresno veće primetilo u paragrafu 40 Odluke, ukoliko Tužilaštvo odluči da povuče navod o postojanju oružanog sukoba na teritoriji Vojvodine ili ukoliko ne bude imalo dovoljno dokaza da iznese optužbu i dokaže tu "činjenicu", sve optužbe u vezi s Vojvodinom moraće da se izbrišu iz Optužnice. To će nesumnjivo imati značajan uticaj na tezu Tužilaštva protiv optuženog, na ishod suđenja i na pravo žrtava navodnih zločina u Vojvodini da vide da počinioc(i) tih zločina za njih i snose odgovornost.

17. Što se tiče ostalih predmeta koji se vode pred ovim Međunarodnim sudom, na primer, ukoliko bi se u tekućem suđenju Miloševiću primenilo usko tumačenje standarda ovog Pretresnog veća za nadležnost na osnovu člana 5 Statuta, ovaj Međunarodni sud ne bi bio nadležan za kažnjivo ponašanje do kojeg je navodno došlo u Srbiji, a koje je opisano u Optužnici protiv Miloševića podignutoj za Hrvatsku.

18. Naposletku, promptno rešenje ovog pitanja bi suštinski pospešilo ovaj i druge postupke, kao što je propisano pravilom 72 (B)(ii), jer bi se pojasnili primereni uslov(i) vezani za nadležnost ovog Međunarodnog suda za zločine protiv čovečnosti.

V. Traženo pravno sredstvo

(i) Da Pretresno veće dozvoli Tužilaštvu da zadrži pravo da zatraži potvrdu radi ulaganja žalbe na njegovu Odluku, dok tročlano Žalbeno veće ne donese odluku o tome da li žalba Tužilaštva (koja će biti podneta najkasnije 18. juna 2004) predstavlja žalbu na odluku po podnesku kojim se osporava nadležnost;

(ii) ukoliko tročlano Žalbeno veće zaključi da žalba Tužilaštva ne predstavlja žalbu na odluku po podnesku kojim se osporava nadležnost, da Pretresno veće smatra ovaj podnesak zahtevom za potvrdu radi ulaganja žalbe na Odluku; i

(iii) u slučaju da Pretresno veće bude smatralo ovaj podnesak zahtevom za potvrdu radi ulaganja žalbe na Odluku, Tužilaštvo traži dopuštenje da kasnije podnese dodatne argumente u prilog izdavanju potvrde.

^[1] Odgovor Tužilaštva je zvanično podnet 10. februara 2004, nakon što je prvi odgovor preveden na bosanski/hrvatski/srpski (B/H/S).

^[2] Tužilac protiv Dragoljuba Kunarca i drugih, Presuda (u daljem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kunarac), predmet br. IT-96-23 i IT-96-23/1-A, 12. jun 2002, par. 83 i Tužilac protiv Tadića, "Odluka po interlokutornoj žalbi odbrane na nadležnost suda," (u daljem tekstu: Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić), predmet br. IT-94-1-AR72, 2. oktobar 1995, par. 70.

^[3] Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 70. Kao što je naznačeno u optužnici, Tužilaštvo je S(F)RJ i Srbiju uvek smatralo stranama u predmetnom sukobu.

^[4] Odgovor, par. 15-17.

^[5] Transkript, str. 198.

^[6] Tužilac protiv Vojislava Šešelja, "Dodatni odgovor Tužilaštva na ‘Prigovor na optužnicu’ optuženog," 23. februar 2004.

^[7] Pretresno veće je takođe naložilo Tužilaštvu da ukloni nejasnoće iz paragrafa 11 Optužnice po pitanju značenja pojma "počiniti". Tužilaštvo će ispoštovati ovaj nalog, ali će, u interesu efikasnosti, to učiniti nakon što se razreši pitanje nadležnosti.

^[8] Ibid, par. 57.

^[9] Ibid.

^[10] Tužilac protiv Duška Tadića, Presuda (u daljem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Tadić), predmet br. IT-94-1, 15. juli 1999, par. 251.

^[11] Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par 57.

^[12] Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 70.

^[13] Odluka, fusnota 57 u kojoj se citira Presuda u predmetu Tužilac protiv Milomira Stakića, predmet br. IT-97-24-T (u daljem tekstu: Presuda u predmetu Stakić), 31. juli 2003, par. 566, (naglasak dodat).

^[14] Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 251, Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 57.

^[15] Tužilac protiv Radislava Krstića, Presuda, predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001, par. 480.

^[16] Ibid.

^[17] Presuda u predmetu Stakić, par. 570.