PRED ŽALBENIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Fausto POCAR, predsedavajući
sudija Claude JORDA
sudija Mohamed SHAHABUDDEEN
sudija David HUNT
sudija Mehmet GNEY

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 30. septembra 2003.

TUŽILAC
protiv
Slobodana MILOŠEVIĆA


ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ ŽALBI U VEZI S PRIHVATANJEM GLAVNIH ISKAZA U PISMENOM OBLIKU


Tužilaštvo:
gđa Carla Del Ponte
g. Geoffrey Nice

Optuženi:
g. Slobodan Milošević (nema zastupnika)

Amici curiae:
g. Steven Kay, g Branislav Tapušković, g. Timothy McCormack

 

Proceduralni kontekst

  1. Na osnovu potvrde koju je, shodno pravilu 73(C) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik) izdalo Pretresno veće,[1] tužilac je uložio žalbu na odluku Pretresnog veća III[2] kojom se odbija uvrštavanje u dokaze nekih pismenih izjava na osnovu pravila 89. Radi se o pismenim izjavama svedoka i rezimeima izjava čiju istinitost svedoci potvrđuju potpisom i predočavaju ih prilikom svedočenja. Tužilac je predložio da ti svedoci ne daju usmene iskaze putem direktnog ispitivanja (sa mogućim izuzetkom u slučaju ponovnog ispitivanja), već da usmeno potvrde tačnost svojih pismenih izjava nakon čega bi stajali na raspolaganju optuženom radi unakrsnog ispitivanja. Pismene izjave mogu u nekim slučajevima sadržati i materijal kojim se dokazuju dela i ponašanje optuženog za koja se tereti u optužnici.

  2. Pretresno veće zaključilo je da su "po sadašnjem Pravilniku, takve pismene izjave prihvatljive samo u skladu sa pravilom 92 bis i ni na koji drugi način..."[3] Pretresno veće se u svojoj odluci pozvalo na stav Žalbenog veća u predmetu Galić prema kojem je "pravilo 92 bis ... lex specialis koji prihvatljivost pismenih izjava budućih svjedoka i transkripta svjedočenja stavlja izvan djelokruga lex generalis, tj. pravila 89(C)."[4] Pretresno veće je takođe bilo mišljenja da pravilo 92 bis sadrži garancije koje nisu predviđene pravilom 89, uključujući sledeće:

    1. činjenicu da je izjava potvrđena pre nego što svedok dođe na sud i pre nego što se unesu bilo kakve izmene;

    2. zahtev da Pretresno veće razmotri prihvatljivost izjave; i

    3. izuzimanje svakog svedočenja koje govori o delima i ponašanju optuženog,[5]

  3. Sudija Kwon priložio je suprotno mišljenje, smatrajući da zahtev optužbe treba da se odobri "u slučaju da izjave svedoka ne govore o delima i ponašanju optuženog, kada su svedoci prisutni da pod zakletvom potvrde istinitost pismenih izjava na Međunarodnom sudu i kada stoje na raspolaganju optuženom radi unakrsnog ispitivanja."[6] Sudija Kwon smatra da je pravilo 92 bis "primenljivo na dokazni materijal u obliku pismenih izjava u slučaju da davalac pismene izjave ne podleže unakrsnom ispitivanju."[7] Sudija Kwon u prilog takvom zaključku iznosi dva glavna razloga. Prvo, to što su pravila 89(F) i 92 bis usvojena u istom izmenom i dopunom Pravilnika, upućuje na zaključak da namera nije bila rigidno primenjivanje ovih pravila i u slučajevima kada interesi pravde dopuštaju manje rigidan pristup.[8] Drugo, to se obrazlaže time da su garancije koje predviđa pravilo 92 bis (B) suvišne u slučajevima kada svedok pristupi sudu radi svedočenja i da se izuzeci koje predviđa pravilo 92 bis (C) primenjuju samo onda kada unakrsno ispitivanje svedoka nije moguće.

  4. Pravno sredstvo koje traži optužba jeste da se utvrdi da je "Pretresno veće pogrešno zaključilo da su, prema postojećim pravilima, pismene izjave (kako se navodi u Zahtjevu) prihvatljive samo na osnovu pravila 92 bis, te da Pravilnik ne predviđa uvrštavanje dokaza u spis na način koji predlaže optužba."[9] Optužba takođe traži da se naloži da "Žalbeno veće, po svom nahođenju, dopusti optužbi da koristi pismene izjave po pravilu 89(F) kao glavne iskaze, pri čemu bi svedok prihvatio izjavu ili rezime izjave za čiju istinitost svedoči potpisom i nakon toga stajao na raspolaganju za unakrsno ispitivanje."[10] Pored ta dva naloga optužba traži pravno presuđenje o delokrugu i svrsi pravila 89 i 92 bis, kao i pojašnjenje pravnih parametara za uvrštavanje takvih pismenih izjava u spis.[11]

    Relevantna pravila

  5. Ova žalba se prvenstveno odnosi na pravila 89 i 92 bis i njihov međusobni odnos. Oba pravila nalaze se u trećem poglavlju Pravilnika (pod naslovom: Pravila o dokazima), a dole je citiran njihov puni tekst:

    Pravilo 89
    Opšte odredbe

    1. Veće primenjuje pravila o dokazima sadržana u ovom poglavlju i nije vezano nacionalnim pravilima o dokazima.

    2. U slučajevima koji nisu predviđeni u ovom poglavlju, veće primenjuje pravila o dokazima koja najviše idu u prilog pravičnom odlučivanju o stvari koja se nalazi pred većem i koja su u duhu Statuta i opštih pravnih načela.

    3. Veće može prihvatiti bilo koji relevantan dokaz za koji smatra da ima dokaznu vrednost.

    4. Veće može izuzeti dokaz ako potreba da se osigura pravično suđenje uveliko nadmašuje njegovu dokaznu vrednost.

    5. Veće može zahtevati potvrdu autentičnosti dokaznog materijala pribavljenog izvan suda.

    6. Veće svedočenje svedoka može primiti usmeno ili, kad to dopuštaju interesi pravde, u pismenom obliku.

    Pravilo 92 bis
    Dokazivanje činjenica na način koji nije usmeno svedočenje

    1. Pretresno veće može prihvatiti, delimično ili u celosti, dokaze u obliku pismene izjave svedoka umesto usmenog svedočenja, kad se njima dokazuje nešto drugo, a ne dela i ponašanje optuženog za koje se on tereti u optužnici.

      1. Faktori koji idu u prilog prihvatanju dokaza u obliku pismene izjave uključuju, ali nisu ograničeni na okolnosti u kojima taj dokaz:

        1. ima kumulativan karakter, jer će o sličnim činjenicama usmeno svedočiti ili su to već učinili, drugi svedoci;

        2. govori o relevantnom istorijskom, političkom ili vojnom kontekstu;

        3. sadrži opštu ili statističku analizu nacionalne strukture stanovništva u mestima na koja se odnosi optužnica;

        4. govori o uticaju zločina na žrtve;

        5. govori o karakteru optuženog; ili

        6. govori o faktorima koje treba uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne.

      2. Faktori koji idu u prilog tome da se dokaz u obliku pismene izjave ne prihvati uključuju pitanja da li:

        1. opšti interes nalaže da se svedočenje d usmeno;

        2. strana koja se protivi može pokazati da je taj dokaz zbog svog karaktera i izvora nepouzdan, ili da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; ili

        3. postoje drugi faktori zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

    2. Pismena izjava u skladu s ovim pravilom prihvatljiva je ako joj je priložena deklaracija osobe koja daje pismenu izjavu u kojoj stoji da je sadržaj izjave istinit i tačan po njenom najboljem znanju i verovanju, i

      1. deklaraciju je overila:

        1. osoba ovlaštena da overi takvu deklaraciju u skladu sa zakonima i propisanim postupkom države; ili

        2. ovlašćeni službenik koga je sekretar Međunarodnog suda imenovao za tu svrhu; i

      2. osoba koja je overila deklaraciju pismeno je potvrdila:

        1. da je davalac izjave stvarno osoba imenovana u dotičnoj izjavi;

        2. da je davalac izjave potvrdio da je sadržaj pismene izjave, po njegovom najboljem znanju i verovanju, istinit i tačan;

        3. da je davalac izjave obavešten da se protiv njega može pokrenuti postupak za davanje lažnog iskaza u slučaju da sadržaj pismene izjave nije istinit; i

        4. dan i mesto deklaracije.

    Deklaracija mora biti pridodata pismenoj izjavi predatoj pretresnom veću.

    1. Pismena izjava koja nije u obliku propisanom stavom (B) može ipak biti prihvatljiva ukoliko ju je dala osoba koja je u međuvremenu umrla, ili osoba kojoj se više ne može uz svu dužnu revnost ući u trag, ili osoba koja zbog telesnog ili duševnog stanja ne može svedočiti usmeno, ako se pretresno veće:

      1. u to uveri ocenjivanjem verovatnoće; i

      2. na osnovu okolnosti u kojim je izjava data i zabeležena zaključi da postoje zadovoljavajuće indicije njene pouzdanosti.

    2. Veće može uvrstiti u spis transkript iskaza koje je svedok dao u postupku pred Međunarodnim sudom kojim se dokazuje nešto drugo, a ne dela i ponašanje optuženog.

    3. Osim ako se na osnovu pravila 127 ili nekim nalogom ne odredi drugačije, strana koja želi da uvrsti pismenu izjavu ili transkript o tome mora obavestiti suprotnu stranu najmanje četrnaest dana ranije, a suprotna strana se tome može usprotiviti u roku od sedam dana. Pretresno veće će, nakon što sasluša strane, odlučiti da li će, u celosti ili delimično, prihvatiti izjavu ili transkript i da li će tražiti prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

    Pitanja koja su predmet žalbe

  6. Prvo pitanje koje valja razmotriti jeste da li je, sa stanovišta prava, davanje glavnog iskaza u obliku koji je predložila optužba u skladu s Pravilnikom.

  7. Pod pretpostavkom da je odgovor na prvo pitanje potvrdan, optužba traži da Žalbeno veće iskoristi svoje diskreciono ovlašćenje i uvrsti u spis dokaze o kojima je reč, u skladu sa pravilom 89.

    Diskusija

    Da li je predlog u skladu s Pravilnikom?

    Argument lex generalis

  8. Optužba tvrdi da pravilo 89 nije lex generalis u odnosu na pravilo 92 bis.[12] U prilog toj tvrdnji, optužba se poziva na činjenicu da su obe odredbe uvrštene u Pravilnik tokom 19. revizije Pravilnika o postupku i dokazima 13. decembra 2000. i to u skladu s obrazloženjem datim u delimično suprotnom mišljenju sudije Shahabuddeena uz jednu raniju odluku u ovom predmetu (Odluka od 30. septembra 2002).[13]

  9. Žalbeno veće je već razmatralo odnos između pravila 89 i 92 bis u predmetu Galić. U predmetu Galić, Žalbeno veće je stalo na stanovište da je "pravilo 92 bis ... lex specialis koji prihvatljivost pismenih izjava budućih svjedoka i transkripta svjedočenja stavlja izvan djelokruga lex generalis, tj. pravila 89(C)."[14] U skladu s tom Odlukom, tamo gde je primenjivo pravilo 92 bis, optužba mora da ispuni uslove iz pravila 92 bis da bi Pretresno veće moglo da prihvati dokaze na osnovu pravila 89.

  10. Nesumnjivo, pristup za koji se opredelilo Žalbeno veće i u predmetu Galić i u Odluci od 30. septembra 2002. bio je da se pravilo 92 bis smatra prohibitivnim po sadržaju u smislu da se tamo gde je primenjivo pravilo 92 bis, moraju ispuniti uslovi postavljeni u tom pravilu da bi dokazi mogli da budu prihvaćeni,. Međutim, ta zabrana se ne odnosi na materijal koji ne potpada pod odredbe pravila 92 bis.

    Delokrug pravila

  11. Sledeće pitanje koje treba razmotriti jeste da li odredbe pravila 92 bis važe u ovom slučaju. Iz odluke Žalbenog veća u predmetu Galić i Odluke od 30. septembra 2002. evidentno je da ovo pravilo nije primenjivo u svakom slučaju kada strana u postupku traži da se u dokaze umesto usmenog iskaza svedoka uvrsti neka pismena izjava.

  12. U predmetu Galić, Žalbeno veće je zaključilo sledeće:
  13. Ne može se jednoj strani dozvoliti da izbjegne striktne odredbe pravila 92 bis tako što bi tražila da se pismena izjava koju je neki budući svjedok dao istražitelju Tužilaštva prihvati shodno pravilu 89(C). Svrha pravila 92 bis jeste da se ograniči prihvatljivost ove veoma posebne vrste dokaza iz druge ruke na one koji ispunjavaju odredbe ovog pravila. (kurziv dodat)[15]

  14. Žalbeno veće je takođe navelo primer pismene izjave koja ne potpada pod odredbe pravila 92 bis :
  15. Ali pravilo 92 bis se ne odnosi na materijal iz druge ruke koji nije pripremljen za potrebe zakonskog postupka. Na primjer, izvještaj koji je sačinio Hamdija Čavčić (opisan u paragrafu 3 gore) mogao je biti prihvaćen shodno pravilu 89(C) da nije bio napravljen za potrebe zakonskog postupka (o čemu dokazi ništa ne govore).[16]

  16. U Odluci od 30. septembra 2002. Žalbeno veće je zaključilo da "u Odluci u predmetu Galić ne postoji ništa što sprečava da se u dokaze uvrsti pismena izjava koju su, u cilju vođenja sudskog postupka, potencijalni svedoci dali istražiteljima Tužilaštva ili drugim osobama, čak i ako ne zadovoljava uslove iz pravila 92 bis - (i) kad na nju nije uložen prigovor, ili (ii) kad je na neki drugi način postala prihvatljiva - na primer, ako se tvrdi da pismena izjava sadrži prethodnu izjavu svedoka koja je nekonsistentna sa njegovim svedočenjem (fusnota izostavljena)."[17]

  17. U svojim argumentima, optužba citira suprotno mišljenje sudije Kwona uz Odluku Pretresnog veća. Obrazloženje optužbe je da uslovi iz pravila 92 bis ne važe tamo gde je svedok dostupan radi unakrsnog ispitivanja.[18] Međutim, pravilo 92 bis (E) izričito predviđa da će Pretresno veće utvrditi da li svedok treba da pristupi sudu radi unakrsnog ispitivanja.

  18. Žalbeno veće se uverilo u to da je činjenica da je svedok prisutan i da može usmeno da potvrdi tačnost pismene izjave dovoljna da se ovaj zahtev ne podvodi pod odredbe pravila 92 bis. U slučajevima kada je svedok prisutan pred Sudom i usmeno potvrđuje tačnost izjave, ne može se smatrati da je iskaz koji se uvrštava u spis sastavljen isključivo na osnovu pravila 92 bis. Svedočenje svedoka čini kombinacija usmenog i pismenog iskaza. Pristupanje svedoka sudu radi potvrde pismene izjave jeste ključni faktor zbog kojeg primenjivo pravilo nije pravilo 92 bis neprimenjivim. Činjenica da će svedok možda dati samo kratku usmenu izjavu o tačnosti pismene izjave ne menja ovaj zaključak.

  19. Pored toga, zaključak da takav iskaz jeste pismeni iskaz na osnovu pravila 92 bis tome što svedok pristupa sudu, predstavljao bi preterano formalističko tumačenje. Kada bi, na primer, sud dopustio svedoku da od reči do reči pročita svoju izjavu, dotični iskaz bi se smatrao usmenim iskazom, te se na njega ne bi odnosila ograničenja koja postavlja pravilo 92 bis .

  20. U stvari, činjenica da je pismena izjava pripremljena za svrhe sudskog postupka sama po sebi nije dovoljan razlog da ona bude prihvatljiva samo na osnovu pravila 92 bis izuzev ako njena namena nije takođe bila i da zameni usmeno svedočenje. U ovom slučaju, ne radi se o tome.

  21. Amici tvrde da je potrebno zadovoljiti neke garancije pre uvrštavanja u spis na osnovu pravila 92 bis, te da u slučajevima kada se iskaz odnosi na dela i ponašanje optuženog (što je možda slučaj sa nekim iskazima u ovom slučaju), te garancije trebaju biti veće.[19] To je faktor koji bi Pretresno veće moglo uzeti u obzir kada odlučuje o tome da li da prihvati ili koju težinu da prida pismenim iskazima po pravilu 89(F). Uprkos tome, Žalbeno veće je uvereno da pojavljivanje svedoka na sudu kako bi usmeno potvrdio tačnost izjave ponuđene kao dokaz jeste samo po sebi važna garancija, jer svedok potvrđuje tačnost izjave pred sudom i stoji na raspolaganju da odgovori na pitanja Veća. Pravilo 92 bis (B) nalaže da se priloži pismena deklaracija potencijalnog svedoka o tome da je izjava istinita i tačna po njegovom najboljem znanju. Potvrda svedoka u sudnici razlikuje se od prilaganja pismene deklaracije. Pismena deklaracija ne daje se uz definitivno znanje svedoka da će možda biti obavezan da svedoči na sudu i da će biti podvrgnut unakrsnom ispitivanju ako tako odluči suprotna strana. Štaviše, pravilo 92 bis (E) predviđa samo to da svedok koji daje pismenu deklaraciju može biti podvrgnut unakrsnom ispitivanju.

    Načelni razlozi

  22. I optužba i amici pokreću više pitanja u vezi sa principima pravičnosti i ekonomičnog vođenja krivičnih postupaka pred Međunarodnim sudom. Optužba tvrdi da bi odbijanje zahteva išlo na štetu znatne uštede vremena i efikasnog prihvatanja dokaza.[20] Amici navode više razloga zbog kojih iskazi treba da se daju usmeno ukoliko se ne radi o iskazima iz pravila 92 bis. Ti razlozi uključuju činjenicu da Pretresno veće ne bi bilo u stanju da oceni kredibilitet svedoka prilikom glavnog ispitivanja; da bi dokazi optužbe bili prihvatani zdravo za gotovo, a da bi se proveravali samo u unakrsnom ispitivanju, kao i da bi izvođenje dokaza u vidu pismenih izjava bilo suprotno principu pravičnog i javnog suđenja.[21] Premda su navedeni faktori značajni za načelna razmatranja, oni ne se ne bave pitanjem da li ti iskazi čine pismene dokaze u smislu pravila 92 bis, te samim tim ni pitanjem da li se pravilo 92 bis odnosi i na predmet ovog zahteva. Bez obzira na to, ti faktori mogu biti relevantni prilikom presuđivanja o tome da li je prihvatanje takvih izjava u interesu pravde shodno pravilu 89(F). U svakom slučaju, nakon što takvi iskazi budu prihvaćeni, odlučivaće se o značaju koji im treba pridati. Pored toga, kao pravno pitanje, uvrštavanje dokaza u spis putem ove procedure dostupno je obema stranama u postupku.

    Da li je u interesu pravde da se dopusti prihvatanje iskaza o kojima je reč?

  23. Kao što je već navedeno, optužba traži da se izda nalog da "Žalbeno veće, po svom nahođenju, dopusti optužbi da koristi pismene izjave po pravilu 89(F) kao glavne iskaze, pri čemu bi svedok prihvatio izjavu ili rezime izjave za čiju istinitost svedoči potpisom i nakon toga stajao na raspolaganju za unakrsno ispitivanje."[22] Žalbeno veće, međutim, stoji na stanovištu da Pretresno veće odluku o tome šta je u 'interesu pravde' u smislu pravila 89(F) treba da donese za svakog svedoka pojedinačno, uzimajući u obzir ne samo konkretne okolnosti nego i sadržaj njihovih iskaza.

    Dispozitiv

    Iz gorenavedenih razloga:

    Žalbeno veće većinom glasova (uz protivljenje sudije Hunta)

    Usvaja žalbu na Odluku Pretresnog veća, kako sledi:

    Smatra da, sa pravnog stanovišta, Pravilnik dopušta da se prihvati pismena izjava svedoka na osnovu pravila 89 (F) kada svedok: a) pristupi sudu, b) stoji na raspolaganju radi unakrsnog ispitivanja i ispitivanja od strane sudija i c) potvrdi da je data izjava tačan odraz onoga što je rekao i onoga što bi rekao prilikom ispitivanja; i

    Vraća predmet na razmatranje Pretresnom veću III da o prihvatanju dokaza odluči shodno ovoj Odluci.

    Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavan engleski tekst.

Dana 30. septembra 2003.

 

U Hagu,

 

Holandija

 
 

/potpis na originalu/

 

sudija Fausto Pocar,

 

predsedavajući sudija

Sudija Hunt će priložiti suprotno mišljenje uz ovu odluku.

Druge sudije zadržavaju pravo da prilože mišljenja uz ovu odluku.

[pečat Međunarodnog suda]



[1] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, "Odluka po dva zahteva optužbe za potvrdu radi ulaganja žalbe na odluku Pretresnog veća", predmet br. IT-02-54-T, 6. maj 2003.

[2] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje glavnih iskaza svedoka optužbe u pismenom obliku", predmet br. IT-02-54-T, 16. april 2003. (u daljem tekstu: Odluka Pretresnog veća).

[3] Ibid, na str. 2.

[4] Tužilac protiv Galića, "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)", predmet br. IT-98-29-AR73.2, 7. jun 2002, par. 31 (u daljem tekstu: predmet Galić).

[5] Odluka Pretresnog veća, str. 3.

[6] Odluka Pretresnog veća, Suprotno mišljenje sudije Kwona, par. 6.

[7] Ibid, par. 2.

[8] Vidi ibid, par. 3.

[9] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, "Interlokutorna žalba optužbe na 'Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje glavnih iskaza svedoka u pismenoj formi'", predmet br. IT-02-54-AR73.4, podneta 13. maja 2003. (u daljem tekstu: Podnesak optužbe), deo V, par. 1.

[10] Ibid, deo V, par. 3.

[11] Ibid, deo V.

[12] Podnesak optužbe, par. 13; vidi takođe par. 10-15.

[13] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, Odluka o prihvatljivosti dokaznog materijala jednog istražitelja optužbe, predmet br. IT-02-54-AR73.2, 30. septembar 2002. (u daljem tekstu: Odluka od 30. septembra 2002), Delimično suprotno mišljenje sudije Shahabuddeena, par. 27-29.

[14] Odluka u predmetu Galić, par. 31.

[15] Ibid, par. 31.

[16] Ibid.

[17] Odluka od 30. septembra 2002, par. 18.

[18] Podnesak optužbe, par. 12-13.

[19] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, Replika amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje glavnih iskaza svedoka optužbe u pismenom obliku, predmet br. IT-02-54-AR73.4, podneta 21. maja 2003. (u daljem tekstu: Podnesak amici), par. 11.

[20] Podnesak optužbe, par. 29.

[21] Podnesak amici, par. 14-17.

[22] Ibid, deo V, par. 3.