MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 27. jun 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Uvod

1. Dana 18. juna 2003. optužba je podnela “Zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava relevantnih za događaje u opštinama Bijeljina, Bratunac i Zvornik umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilima 54, 75 i 92 bis”. To je jedan u nizu zahteva koje je optužba podnela na osnovu pravila 92 bis (B) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda i odnosi se na 15 svedoka iz navedenih opština u delu suđenja vezanog za Bosnu. Optužba traži da iskazi tih svedoka u celini budu prihvaćeni na osnovu pravila 92 bis, i to bez unakrsnog ispitivanja svedoka od strane optuženog, izuzev svedoka B-1488.

2. Tehnički uslovi sadržani u pravilu 92 bis (B) još nisu ispunjeni za većinu svedoka, ali mere treba da budu preduzete. Shodno tome, u vezi s ovim pitanjem traži se odluka o privremenom uvrštavanju u spis ovih izjava svedoka. Izjave svedoka nisu priložene uz zahtev, već treba da budu obelodanjene.^[1] Na osnovu pravila, strana koja traži primenu ovog postupka mora 14 dana unapred da obavesti suprotnu stranu, koja ima sedam dana da uloži prigovor.^[2] Pretresno veće je u toku postupka usmeno naglasilo važnost poštovanja traženog roka.^[3]

3. U skladu sa pravilom 75 (A), traže se sledeće zaštitne mere:

   1. da se izjave svedoka B-1631 i B-1521 uvrste u spis pod pečatom i da se podnese zahtev za svedočenje na zatvorenoj sednici u slučaju da bude odlučeno da moraju da svedoče viva voce;

   2. da se izjave svedoka B-1524, B-1058, B-1460, B-1516, B-1704, B-1499 i B-1516 uvrste u javnu verziju spisa, uz redigovanja.

4. Amici curiae imaju dužnost da podnose podneske koji su u pravilnom postupku dostupni optuženom i da obezbede da on ima pravično suđenje.^[4] Ovaj podnesak treba da omogući da se relevantna pitanja iznesu pred Pretresno veće u pismenom obliku.

   Pravna pitanja

5. Pravilo 92 bis (A) Pravilnika o postuku i dokazima Međunarodnog suda govori o prihvatljivosti pismenih izjava radi dokazivanja činjenica na način koji nije usmeno svedočenje, kada se njima dokazuje nešto drugo a ne dela i ponašanje optuženog. Pravilo 92 bis daje Pretresnom veću diskreciono pravo da odluči hoće li uvrstiti takve dokaze u spis.

6. Pretresno veće je ranije u toku suđenja razmotrilo pitanje “dela i ponašanja optuženog” i dalo usku definiciju tog izraza, kojem treba dati obično značenje koje se odnosi na postupke i vladanje optuženog, bez ikakvog maštovitog tumačenja.^[5]

7. Zahtev na osnovu pravila 92 bis (A) odnosi se na “pismenu izjavu”. Faktori u prilog prihvatanju takvih dokaza izloženi su pod (A)(i) tog pravila, a faktori protiv pod (A)(ii), iako nijedan pododeljak ne obuhvata sve okolnosti koje se mogu uzeti u obzir. Pretresno veće je već razmotrilo pitanje pismenih izjava podnetih kao deo izvođenja dokaza optužbe.^[6] Ono je nizom svojih usmenih odluka jasno stavilo do znanja da je voljno da primeni svoje diskreciono pravo u korist prihvatanja dokaza u ovom obliku u sledećim slučajevima:

   1. ako se njima dokazuje nešto drugo a ne dela i ponašanje optuženog;

   2. ako su kumulativnog karaktera;

   3. ako su dokazi o bazi zločina;

   4. ako nisu blisko povezani sa optuženim;

   5. ako nisu suštinski dokazi;^[7]

   6. ako nema neksusa u smislu povezanosti sa optuženim po osnovu krivične odgovornosti iz člana 7(3);^[8]

   7. ako zadovoljavaju uslove prihvatljivosti dokaza u smislu da su relevantni i da imaju dokaznu vrednost.^[9]

   Ovo su, očigledno, samo neka od odlučujućih pitanja koja mogu biti uzeta u obzir, ali ona ilustruju široki pristup koji je Pretresno veće do sada imalo u ovom predmetu. U osnovi ovog pitanja jeste potreba da se obezbedi pravično suđenje.^[10]

8. Pretresno veće može da prihvati zahtev i da, u skladu sa pravilom 92 bis, uvrsti u te izjave spis u celini ili delimično, zahtevajući u tom slučaju da se dokazi izvedu neposrednim ispitivanjem.^[11] O pitanju unakrsnog ispitivanja Pretresno veće mora da donese posebnu odluku.^[12]

   Prigovori optuženog na postupak predviđen pravilom 92 bis

9. Optuženi je tokom čitavog suđenja stavljao prigovore na postupak predviđen pravilom 92 bis.^[13] Bojazni koje je on izneo spadaju u domen pravila 92 bis (A)(ii): da opšti interes nalaže da se svako svedočenje prilikom izvođenja dokaza protiv njega iznese viva voce;^[14] da su svi svedoci koji svedoče protiv njega nepouzdani i da je uvrštavanje tih dokaza u spis toliko štetno da prevazilazi njihovu dokaznu vrednost;^[15] da vođenje njegove odbrane iziskuje prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja.^[16] Takođe je jasno da optuženi ne prihvata tezu protiv sebe, niti opšti prikaz događaja od strane optužbe kao činjenični kontekst teze protiv njega. Amici curiae su, vršeći svoju dužnost, takođe stavljali prigovore.^[17] Smatramo da nije potrebno ovde ponovo ponavljati sve one argumente koje su amici curiae ranije izneli jer je Pretresno veće već upoznato sa svim tim pitanjima. Ona se odnose na pravo optuženog da sasluša svedoke koji ga terete i na njegovo pravo da ih posle toga ispita.^[18] Ona se takođe tiču potrebe da Pretresno veće sâmo oceni ponašanje svedoka, što nije moguće u slučaju ograničenog glavnog ispitivanja na osnovu pravila 92 bis. Shodno tome, pitanja pokrenuta u ovom paragrafu mogu se smatrati argumentima koji se načelno odnose na konkretni zahtev pred Pretresnim većem.

   Izjave svedoka koje se posebno razmatraju

   B-1750

10. Ovaj svedaok je dao dve izjave o događajima koji su se odigrali u Bijeljini i njenoj okolini. Krvična dela iz optužnice koja su sadržana u tim izjavama uglavnom se odnose na deportovanje, prinudni rad i uništenje objekata kulture. Ti dokazi ne govore o delima i ponašanju optuženog. Oni su kumulativnog karaktera i odnose se na "bazu zločina".

11. Optuženom bi u pravilnom postupku bila na raspolaganju mogućnost da stavi prigovor na primenu postupka predviđenog pravilom 92 bis na svedočenje ovog svedoka po osnovu nepodudarnosti^[19] između njegove dve izjave na koje se optužba poziva.^[20] Prva izjava svedoka predstavnicima Suda pretežno je uopštena posle onoga što se svedoku navodno desilo u Bijeljini. U toj izjavi ne iznose se navodi o prinudnom radu, kako je to navedeno u drugoj izjavi.^[21] Nije pomenuto ni uništenje objekata kulture.^[22] Razlozi ovih nepodudarnosti mogu da budu pitanja koja bi optuženi želeo da ospori.

12. Da bi se utvrdilo da li optuženi treba unakrsno da ispita svedoka, amici curiae ukazuju na pitanja pomenuta u paragrafu 11 kao potkrepu pravu optuženog da na taj način ospori optužbe.

    B-1488

13. Izjava ovog svedoka odnosi se prevashodno na posetu najistaknutijih političkih rukovodilaca bosanskih Srba Bijeljini radi susreta sa Arkanom. U ovoj izjavi ne govori se o delima i ponašanju optuženog. Ona je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja o toj poseti i odnosu između Arkana i gđe Plavšić. Svedok B-1489 takođe treba da bude pozvan da svedoči o tom pitanju.^[23]

14. Amici curiae ne vide iz kog razloga ovaj svedok ne bi mogao da bude saslušan na osnovu pravila 92 bis.

15. Kada je reč o posebnom pitanju unakrsnog ispitivanja, u svedočenju se opisuje kontakt između gđe Plavšić i Arkana, kao učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, te optužba priznaje da je to pitanje dovoljno blisko povezano sa pitanjima kojima se optuženi tereti da iziskuje unakrsno ispitivanje.

    B-1524

16. Ovaj iskaz je kumulativnog karaktera u odnosu na svedočenje u vezi sa sukobom u Zvorniku, o čemu je u dosadašnjem toku suđenja bilo značajnih dokaza. On ne govori o delima i ponašanju optuženog i može se svrstati u dokaze o bazi zločina.

    B-1058

17. Ovaj iskaz je kumulativnog karaktera u odnosu na svedočenje u vezi sa sukobom u Zvorniku, o čemu je u dosadašnjem toku suđenja bilo značajnih dokaza. On ne govori o delima i ponašanju optuženog i može se svrstati u dokaze o bazi zločina.

18. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da stavi prigovor na primenu postupka predviđenog pravilom 92 bis na ovog svedoka, pošto se u najvažnijem delu izjave govori o ubistvu 15 muškaraca navedenih u Prilogu A/24 optužnice. Ovaj svedok je u ključnom trenutku bio na mestu ubistva i poseduje izjave drugih o tome šta su rekli da su videli.

19. Ako ove izjave budu uvrštene u dokaze u skladu sa pravilom 92 bis, amici curiae smatraju da bi bilo primereno da optuženi unakrsno ispita svedoka koji daje izuzetno važan neposredan dokaz o pitanju sadržanom u optužnici.

    B-1460

20. Ova izjava je kumulativnog karaktera u odnosu na ubistvo najmanje 55 muškaraca bosanskih Muslimana 30. maja 1992. u Drinjači, Zvornik. Taj navod je sadržan u Prilogu A/24 optužnice. Svedok je preživeo ubistvo, kao i svedok B-1455.^[24] U izjavi se ne govori o delima i ponašanju optuženog i može se svrstati u dokaze o bazi zločina.

21. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da stavi prigovor na postupak predviđen pravilom 92 bis za ovog svedoka, pošto on daje važno svedočenje o ubistvu koje je konkretno navedeno u optužnici. U izjavi se takođe pominju "JNA"^[25] i "srpska vojska"^[26]. To je važno pitanje u predmetu i odnosi se na umešanost vojske izvan Bosne i Hercegovine u događaje koji su se odigrali u BiH za vreme sukoba.

22. Ako ova izjava bude uvrštena u dokaze u skladu sa pravilom 92 bis, amici curiae ukazuju na argumente navedene u paragrafu 21 gore kao relevantne za unakrsno ispitivanje od strane optuženog.

    B-1613

23. Ova izjava je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja o sukobu u Zvorniku. U njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te ona predstavlja dokaz o bazi zločina.

    B-1516

24. Ova izjava je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja o sukobu u Zvorniku i o Domu kulture u Čelopeku.^[27] U njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te ona predstavlja dokaze o bazi zločina.

    B-1097

25. U ovoj izjavi se govori o napadima muslimanskog TO-a na području Zvornika i ubistvima u Tehničkoj školi u Karakaju. Ona je kumulativnog karaktera samo u odnosu na događaje u Karakaju.^[28] U Prilogu B/19 optužnici navodi se da je tu od 1. do 3. juna 1992. ubijeno 110 muškaraca bosanskih Muslimana. U njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te ona predstavlja dokaze o bazi zločina.

26. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da stavi prigovor na postupak predviđen pravilom 92 bis za ovog svedoka, pošto on daje važno svedočenje o aktivnostima nesrpskih snaga na tom području. Pored toga, on je bio očevidac događaja navedenog u Prilogu B/19, gde se radi o masovnom ubistvu. To je važno pitanje u optužnici. U izjavi se takođe pominje da je jedan oficir JNA bio u logoru u ulozi komandanta.^[29] Pitanje učešća JNA u zatočeničkim objektima važno je za tezu protiv optuženog u kontekstu utvrđivanja komandne odgovornosti.

27. Ako Pretresno veće odluči da je postupak predviđen pravilom 92 bis primeren, amici curiae ponavljaju tvrdnje navedene u paragrafu 26 gore kao potkrepu argumentu da treba dozvoliti unakrsno ispitivanje.

    B-1704

28. U izjavi ovog svedoka govori se o sukobu na području Zvornika i iznosi tvrdnja o visokom stepenu angažovanja JNA,^[30] kao i o ubistvima u Tehničkoj školi u Karakaju. Ova izjava je kumulativnog karaktera i ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaze o bazi zločina. U Prilogu B/19 optužnici navodi se da je od 1. do 3. juna 1992. u Karakaju ubijeno 110 muškaraca bosanskih Muslimana.

29. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da stavi prigovor na postupak predviđen pravilom 92 bis za ovog svedoka. On je bio očevidac događaja navedenog u Prilogu B/19 gde se radi o masovnom ubistvu. To je važno pitanje u optužnici. Pitanje učešća JNA u sukobu u Zvorniku važno je za tezu protiv optuženog u kontekstu utvrđivanja komandne odgovornosti. Takođe se pominje da su pripadnici JNA bili prisutni prilikom premlaćivanja u Karakaju.^[31]

30. Ako Pretresno veće odluči da je postupak predviđen pravilom 92 bis primeren, amici curiae ukazuju na tvrdnje navedene u paragrafu 29 gore kao potkrepu argumentu da treba dozvoliti unakrsno ispitivanje.

    B-1521

31. Ova izjava je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja o sukobu u Zvorniku i prisilnom transferu iz Kozluka.^[32] U njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaze o bazi zločina.

    B-1462

32. Ova izjava je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja o sukobu u Zvorniku i prisilnom transferu iz Kozluka.^[33] U njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaze o bazi zločina.

    B-1010

33. U ovoj izjavi se govori o ubistvu 68 osoba u Glogovi, opština Bratunac, što je navedeno u Prilogu A/7 optužnici. Ona je kumulativnog karaktera u odnosu na ranija svedočenja^[34], u njoj se ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaze o bazi zločina.

34. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da traži da ovaj svedok bude saslušan viva voce, pošto incident podrazumeva važan navod kojim se tereti u optužnici.

35. Po pitanju unakrsnog ispitivanja, amici curiae upućuju na argumente navedene u paragrafu 34.

    B-1502

36. U izjavi se govori o sukobu u opštini Bratunac i učešću JNA u tom sukobu. Ona se uglavnom odnosi na zatočenje i ubijanje ljudi u školi "Vuk Karadžić", što je navedeno u prilozima B/5 i C/11 optužnici. Iskaz je kumulativnog karaktera^[35], ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaz o bazi zločina.

37. Optuženi u pravilnom postupku ima na raspolaganju mogućnost da traži da ovaj svedok bude saslušan viva voce, pošto iskaz sadrži važan navod kojim se tereti u optužnici a podrazumeva ubistvo više osoba u školi "Vuk Karadžić". Dalje, angažovanje JNA na području Bratunca važno je pitanje u tezi koju optuženi osoprava.

38. Ako Pretresno veće odluči da je postupak predviđen pravilom 92 bis primeren, amici curiae ukazuju na to da tvrdnje navedene u paragrafu 37 gore govore u prilog argumentu da treba dozvoliti unakrsno ispitivanje.

    B-1702

39. Izjava ovog svedoka odnosi se na događaje u Bratuncu uopšte tokom sukoba. Iskaz je kumulativnog karaktera, ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaz o bazi zločina.

    B-1499

40. Izjava ovog svedoka odnosi se na događaje u Glogovi uopšte tokom sukoba. Iskaz je kumulativnog karaktera, ne govori o delima i ponašanju optuženog, te predstavlja dokaz o bazi zločina.

Dana 27. juna 2003.
U Hagu /potpis na originalu/

Steven Kay, QC

za amici curiae
Steven Kay, QC
Branislav Tapušković

^[1] Da bi se stvari ubrzale, 19. juna 2003. referent predmeta optužbe Stephanie Wee unapred je dostavila kopije izjava amicusu curiae Stevenu Kayu, QC.

^[2] Pravilo 92 bis (E).

^[3] Transkript od 13. juna 2003: “...takva pitanja razmotrićemo pažljivo i nećemo nipošto obavezno davati dozvolu ukoliko podnesci budu predati van roka.” Sudija May.

^[4] "Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae" od 30. avgusta 2001.

^[5] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54 T. "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002. Vidi takođe Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[6] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54 T. "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002; takođe "Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis" tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku od 26. septembra 2002. To su neke od velikog broja ranijih odluka.

^[7] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[8] Transkript od 19. februara 2003, str. 1897.

^[9] Tužilac protiv Sikirice, predmet br. IT-95-8-T, Odluka od 23. maja 2001.

^[10] Članovi 20 i 21 Statuta.

^[11] Pravilo 92 bis (E).

^[12] Pravilo 92 bis (E).

^[13] Vidi Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54T, transkript od 19. februara 2003.

^[14] Pravilo 92 bis (A)(ii)(a).

^[15] Pravilo 92 bis (A)(ii)(b).

^[16] Pravilo 92 bis (A)(ii)(c).

^[17] "Poverljivo – Napomene amici curiae u vezi sa zahtevom Tužilaštva za uvrštavanje dokaza u skladu sa pravilom 92 bis bez unakrsnog ispitivanja od strane optuženog" od 8. jula 2002; "Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis podnet 10. januara 2003. i poverljivi Prilog A" od 30. januara 2003. itd. Ukupno 15 podnesaka u vezi sa primenom pravila 92 bis koje su amici curae dosad podneli, pored usmenih argumenata na pretresima - vidi transkript od 19. februara 2003.

^[18] Kako prositiče iz člana 21 Statuta MKSJ-a.

^[19] Pravilo 92 bis (A) (ii) (b): strana koja se protivi može pokazati da je taj dokaz zbog svog karaktera i izvora nepouzdan......

^[20] Prva izjava od 7. oktobra 1994, druga izjava od 12. novembra 1999.

^[21] Vidi paragrafe 23-28 izjave od 12. novembra 2003.

^[22] Vidi paragrafe 53-55, ibid.

^[23] Pravilo 92 bis (A)(i)(a): ima kumulativni karakter, jer će o sličnim činjenicama usmeno svedočiti, ili su to već učinili, drugi svedoci.

^[24] Vidi transkript od 29. maja 2003, str. 21385-21463.

^[25] Na str. 3 – pogrešno označen paragraf 10.

^[26] Na str. 4, paragraf 17.

^[27] Transkript od 6. maja 2003, str. 20218 et seq. svedok B-1461.

^[28] Transkript od 2. juna 2003, str. 21473, svedok B-1098.

^[29] Paragrafi 53, 54, 65 izjave.

^[30] Vidi paragrafe 8 i 19 izjave.

^[31] Vidi paragraf 34 izjave.

^[32] Transkript od 19. maja 2003, str. 20628.

^[33] Transkript od 19. maja 2003, str. 20628.

^[34] Transkript od 15. aprila 2003, str. 19324 et seq.

^[35] Transkript od 7. maja 2003, str. 20289 et seq.