MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 4. februar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Dana 3. februara 2004. godine optužba je podnela “Zahtev optužbe da se donese odluka o prihvatanju pismene izjave svedoka Torea Soldala u skladu s pravilom 92bis (A) uz poverljivi Prilog”. Za tog svedoka je Pretresno veće već donelo odluku da iskaz dâ na osnovu pravila 89 (F), uz unakrsno ispitivanje od strane optuženog, što je optužba prvobitno prihvatila.^[1]

2. Optužba sada tvrdi da nema razloga da se traži da taj svedok svedoči uživo i bude podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Tvrdi se: (a) da to svedočenje ne govori o delima i ponašanju optuženog; (b) da je to potkrepljujući iskaz; (c) da taj iskaz nije ključan za tezu; (d) da ne pokazuje blisku povezanost s optuženim; (e) da ne postoje faktori koji govore u prilog neprihvatanju tog iskaza u dokaze, kako to predviđa pravilo 92bis (A)(ii).

3. Predloženo svedočenje odnosi se na beleške i dnevnik svedoka C-048.^[2] Originalni dnevnik je kasnije uništen, ali je svedok prepisao izvode koji su uvedeni kao dokazi na suđenju. Optuženi je prilikom unakrsnog ispitivanja osporio postojanje tog dnevnika.^[3] U ovom odgovoru, amici curiae prihvataju raniju odluku da se glavni iskaz svedoka prihvati u pismenom obliku, ali tvrde da svedok treba da bude na raspolaganju za unakrsno ispitivanje od strane optuženog.

Pravna analiza

4. Dana 30. septembra 2003. Žalbeno veće je donelo “Odluku po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku”. U toj odluci jasno se razdvaja procedura iz pravila 92bis, koja je zamena za usmeno svedočenje,^[4] i prihvatanje izjava na osnovu pravila 89 (F), koje mogu, ako to dopuštaju interesi pravde, biti u pismenom obliku. Pretresno veće je ranije donelo nekoliko odluka u vezi s primenom pravila 92bis (A)^[5] i 92bis (D).^[6] Pretresno veće je u svojoj Odluci u skladu sa pravilom 92bis (D) u vezi sa transkriptima iskaza koji se odnose na Foču^[7] zauzelo stav da pravilo 92bis (A)^[8] predviđa neke, ali ne sve faktore koje treba uzeti u obzir u prilog prihvatanju ili neprihvatanju pismenih izjava i transkripata iskaza na osnovu tog pravila. Amici curiae ovde navode glavne zaključke iz te Odluke, koji su relevantni za pitanje prihvatanja pismene izjave na osnovu pravila 92bis:

(i) izjava mora biti podobna za prihvatanje ako se njome ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

(ii) ukoliko se izjava može prihvatiti, treba razmotriti da li postoje neki drugi razlozi zbog kojih Veće, na osnovu svog diskrecionog ovlašćenja, ne bi trebalo da je prihvati;

(iii) ukoliko je izjava prihvatljiva, treba razmotriti da li je potrebno tražiti prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja.^[9]

5. Pretresno veće je ranije u toku suđenja razmatralo pitanje “dela i ponašanja optuženog” i dalo užu definiciju tog izraza, a to je da mu treba dati njegovo uobičajeno značenje, bez maštovitog tumačenja, odnosno da treba da govori o postupcima i vladanju optuženog.^[10] Pretresno veće je u Odluci^[11] po transkriptima koji se odnose na Foču ponovilo razliku koju je Žalbeno veće^[12] napravilo među izjavama o:

(a) delima i ponašanju drugih lica koja čine zločine za koje optužnica tvrdi da je optuženi individualno odgovoran, koje su prihvatljive; i

(b) delima i ponašanju optuženog za koja se on tereti u optužnici i kojima se dokazuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih lica, koje nisu prihvatljive na osnovu ovog pravila.

6. Ta procedura se ne može primeniti da bi se utvrdilo:

(a) da je optuženi počinio (odnosno, lično fizički izvršio) bilo koji od zločina koji mu se stavljaju na teret;

(b) da je planirao, podsticao ili naredio zločine kojim se tereti;

(c) da je one koji su stvarno počinili zločine na drugi način pomagao i podržavao u planiranju, pripremanju ili izvršenju tih zločina;

(d) da je bio nadređen onima koji su stvarno počinili zločine;

(e) da je znao ili je bilo razloga da zna za zločine koje su se njegovi podređeni spremali da počine ili su ih počinili;

(f) da nije preduzeo razumne korake kako bi sprečio takva dela ili kaznio one koji su ih počinili.

7. Primena te procedure u vezi s pitanjima koja se odnose na udruženi zločinački poduhvat ograničena je na okolnosti u kojima se transkriptom dokazuje delo ili ponašanje kojim se utvrđuje:

(a) da je on učestvovao u tom udruženom zločinačkom poduhvatu;

(b) da je sa licem koje je stvarno počinilo zločine delio nameru koja se traži za ta krivična dela.

Stanje svesti optuženog ne može se dokazivati putem transkripta koji govori o njegovim delima ili ponašanju. Međutim, za dokazivanje njegovog stanja svesti optužba može da se pozove na dela i ponašanje drugih koja su dokazana izjavama iz pravila 92 bis.

8. U predmetu Galić,^[13] Žalbeno veće je smatralo da bliskost dokaza optuženom i pitanje da li su oni toliko ključni predstavljaju glavne faktore pri razmatranju uvrštenja tih dokaza u spis u pismenom obliku. Takozvana kategorija dokaza o bazi zločina, gde optuženi nije neposredan učesnik u ponašanju koje predstavlja krivično delo, ali su ta dela relevantna da bi se dokazala situacija iz koje proističe njegova krivična odgovornost, jeste vrsta dokaza koje je ovo pravilo formulisano da obuhvati.

9. Ta procedura podleže Pravilniku o dokazima i postupku u pogledu uslova za prihvatanje dokaza, kako to predviđaju potparagrafi (C) i (D) pravila 89.^[14] Celu proceduru potkrepljuje potreba da se osigura pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[15]

Pismena izjava Torea Soldala – argumenti koji govore u prilog neprihvatanju na osnovu pravila 92bis

10. U dosadašnjem toku postupka u ovom predmetu g. Milošević je stalno ulagao prigovore na prihvatanje dokaza u pismenom obliku i koristio svaku priliku da na suđenju ispita svedoke. Prethodni argumenti predočavani su Pretresnom veću u pismenom i usmenom obliku, tako da su mu prigovori optuženog i u ime optuženog već poznati.^[16] Amici curiae imaju dužnost da upute prigovor na dokaze koji su u razumnoj meri dostupni optuženom.^[17]

11. Optuženi je osporio svedočenje svedoka u vezi sa korišćenjem dnevnika i dostavljanjem izvoda zasnovanih na originalnom dnevniku. Optužba je ta koja traži da se ti dokazi uvrste kao odgovor na osporavanje od strane optuženog. Istražitelj nije koristio, zadržao i predočio taj dnevnik kao dokazni predmet u vreme prvobitnog razgovora sa svedokom C-048. Izjava svedoka Soldala ne potkrepljuje tvrdnju da su pojedinosti koje je svedok C-048 naveo u svojim beleškama iste kao i pojedinosti u dnevniku. Originalni dnevnik i beleške svedoka bili su na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku i g. Soldal je prilikom razgovora koristio prevodilačke usluge g. Stevanovića. Izjava da su se stranice dnevnika koje su otvorene odnosile na teme o kojima se razgovaralo zasniva se na onome što mu je rekao prevodilac.

12. On je izjavio: “Ono što je pisalo na otvorenim stranicama odnosilo se na teme o kojima smo razgovarali pre nego što je izašao iz sobe.” Time se ne precizira na šta se to tačno odnosilo. Ne zna se o čemu su razgovarali u toj fazi razgovora kada je svedok izašao iz sobe. Takođe se ne navodi koliko vremena je svedok gledao u dnevnik. Ne može se proceniti da li je to vreme bilo dovoljno da se dođe do iznetog zaključka o sličnosti. Tom izjavom g. Soldala optužba nije uspela da nas uveri u ukupan stepen pouzdanosti tog iskaza.

13. Po tvrdnji amici curiae, razumno je da optuženi ima mogućnost da traži da mu se dozvoli da unakrsno ispita svedoka Soldala.

Potpis
/potpis na originalu/

Steven Kay, QC

London,
4. februar 2004.
za amici curiae Steven Kay, QC, i Branislav Tapušković

^[1] “Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje deklaracije svedoka Torea Soldala na osnovu pravila 89 (F)” od 9. decembra 2003.

^[2] Vidi transkript od 28. aprila 2003, str. 19664. Dokazni predmet 433 pod pečatom.

^[3] Vidi transkript od 29. aprila 2003, str. 19768 et seq.

^[4] Paragraf 18.

^[5] Vidi “Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92bis” od 21. marta 2002. kao jednu od mnogih takvih odluka. Tokom suđenja je u više navrata bilo i usmenih rasprava, na primer, vidi transkript od 19. februara 2003, str. 16521.

^[6] Vidi, između ostalog, Odluku od 26. septembra u vezi sa Stjepanom Mesićem; “Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku” od 26. septembra 2002. Odluka od 27. marta 2003. u vezi sa svedocima u predmetu Dokmanović.

^[7] Odluka od 30. juna 2003.

^[8] Pravilo 92bis (A)(i)(a) za faktore u prilog prihvatanju, koji se u ovom slučaju prevashodno odnose na kumulativni karakter dokaza; pravilo 92bis (A)(ii), gde se navode faktori u prilog neprihvatanju, a to su: (a) prioritetni opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) može se pokazati da je taj dokaz nepouzdan ili da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; i (c) postoje drugi faktori zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[9] Pravilo 92bis (E).

^[10] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, “Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92bis” od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi takođe Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[11] Odluka od 30. juna 2003.

^[12] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, “Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92bis (C)”, 7. jun 2002.

^[13] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[14] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[15] Članovi 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[16] Vidi, na primer: “Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92bis (D) od 20. maja 2003”, 23. maj 2003; “Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92bis(d) od 26. februara 2003”, 12. mart 2003; i “Zapažanja amici curiae u odgovoru na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92bis od 10. januara 2003. i poverljivi Prilog A”, 30. januar 2003.

^[17] Vidi: “Nalog kojim se poziva na određivanje amicus curiae“, od 30. septembra 2001.