MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 9. februar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Amici curiae:
g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
g. Timothy McCormack

Uvod

1. Dana 6. februara 2004. optužba je podnela "Zahtev optužbe da se na osnovu pravila 92 bis prihvate pismeni iskazi tri svedoka koji su u međuvremenu preminuli". Zahtev se odnosi na transkripte iskaza koji su svedoci B-1539 i B-1262^[1] dali u ranijim postupcima, te na pismenu izjavu svedoka B-1090. Svi ti davaoci izjava su u međuvremenu preminuli. Zahtev u vezi sa svedocima B-1539 i B-1262 podnet je na osnovu pravila 92 bis (D), dok je zahtev u vezi sa svedokom B-1090 izričito podnet na osnovu pravila 92 bis (C).

2. Optužba je svoj zahtev u vezi sa svedocima B-1539 i B-1262 potkrepila sledećim argumentima: (a) ti dokazi ne govore o delima i ponašanju optuženog; (b) nisu toliko ključni za tezu optužbe; (c) nisu u bliskoj vezi s optuženim. U pogledu unakrsnog ispitivanja, optužba je navela da bi, kad bi svedok B-1262 bio živ, pristala da bude unakrsno ispitan, ali u vezi sa svedokom B-1539 nije navela da bi dala takav pristanak.

3. Što se tiče svedoka B-1090, optužba tvrdi da je udovoljila sledećim zahtevima: (a) izjava ispunjava uslov pouzdanosti u smislu pravila 92 bis (C) (ii);^[2] (b) ne govori o delima i ponašanju optuženog; (c) nije u bliskoj vezi s optuženim; (d) kumulativna je u odnosu na dokaze koji su već predočeni Sudu. Tvrdi se da se izjava iz tih razloga može prihvatiti na osnovu pravila 92 bis (A). Međutim, optužba priznaje da su pitanja sadržana u toj izjavi takvog karaktera da bi, kad bi se svedok mogao pronaći, eventualni zahtev za uvrštavanje njegovog glavnog iskaza u spis u pismenom obliku podrazumevao pristanak na unakrsno ispitivanje svedoka.

Pravna analiza

4. Žalbeno veće je u svojoj Odluci od 30. septembra 2003.^[3] jasno razdvojilo proceduru iz pravila 92 bis, koja je zamena za usmeno svedočenje,^[4] od prihvatanja dokaza na osnovu pravila 89 (F), koji mogu, kad to dopuštaju interesi pravde, biti u pismenom obliku. Pretresno veće je već donelo nekoliko odluka o primeni pravila 92 bis (A)^[5] i pravila 92 bis (D).^[6] U svojoj Odluci^[7] o transkriptima iskaza koji se odnose na Foču, Pretresno veće je izričito navelo da pravilo 92 bis (A)^[8] predviđa neke, ali ne sve faktore koji govore u prilog ili protiv prihvatanja transkripata iskaza i pismenih izjava na osnovu tog pravila. Amici curiae ovde navode glavne zaključke iz te Odluke, koji su relevantni za pitanje prihvatljivosti transkripata iskaza ili pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis:

   (i) transkript iskaza ili pismena izjava moraju ispunjavati uslove za prihvatanje u smislu da se njima ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

   (ii) ako ispunjavaju uslove za prihvatanje, Pretresno veće diskrecionom ocenom utvrđuje da li postoje razlozi iz kojih ih ne treba uvrstiti u spis;

   (iii) ako se mogu uvrstiti u spis, treba utvrditi da li je svedok obavezan da pristupi radi unakrsnog ispitivanja.^[9]

5. Pretresno veće je tokom ovog postupka već razmatralo pitanje "dela i ponašanja optuženog" i dalo je preciznu definiciju tog izraza. Naime, tom izrazu treba pripisati njegovo uobičajeno značenje koje se odnosi na postupke i vladanje optuženog, bez ikakvog maštovitog tumačenja.^[10] Pretresno veće je u svojoj Odluci^[11]o transkriptima iskaza koji se odnose na Foču ponovilo sledeću razliku na koju je ukazalo Žalbeno veće^[12]:

   (a) dela i ponašanje drugih lica koja su počinila zločine za koje se optuženi u optužnici tereti individualnom odgovornošću, koja ispunjavaju uslove za prihvatanje; i

   (b) dela i ponašanje optuženog za koja se on tereti u optužnici, a kojima se utvrđuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih lica, koja ne ispunjavaju uslove za prihvatanje na osnovu tog pravila.

6. Ta procedura se ne može primeniti da bi se utvrdilo:

   (a) da je optuženi lično/fizički izvršio zločin za koji se tereti;

   (b) da je planirao, podsticao ili naređivao;

   (c) da je pomagao i (ili) podržavao;

   (d) da je bio nadređen onima koji su počinili zločine;

   (e) da je znao ili je imao razloga da zna za zločine za koje se tereti i koje su se njegovi podređeni spremali da počine ili su ih počinili;

   (f) da nije preduzeo razumne korake kako bi takva dela sprečio ili kaznio one koji su ih počinili.

7. Primena te procedure u vezi s pitanjima koja se odnose na udruženi zločinački poduhvat ograničena je na okolnosti u kojima se transkriptom dokazuje delo ili ponašanje kojim se utvrđuje:

   (a) da je optuženi učestvovao u tom udruženom zločinačkom poduhvatu; (b) da je sa licem koje je počinilo zločin delio nameru koja se traži za ta krivična dela.

Stanje svesti optuženog ne može se dokazivati putem transkripta koji govori o njegovim delima ili ponašanju. Međutim, za dokazivanje njegovog stanja svesti, putem procedure iz pravila 92 bis mogu se predočiti dokazi o delima i ponašanju drugih lica.

8. U predmetu Galić,^[13] Žalbeno veće je smatralo da bliskost dokaza optuženom i pitanje da li su oni od ključnog značaja predstavljaju glavne faktore pri odlučivanju o tome da li treba prihvatiti dokaze u pismenom obliku.^[14] Takozvana kategorija dokaza o bazi zločina, gde optuženi nije neposredan učesnik u krivičnim delima, ali su ta dela relevantna da bi se dokazala situacija iz koje proističe njegova krivična odgovornost, jeste ona vrsta dokaza za koje je ovo pravilo i formulisano.

9. U pogledu uslova za prihvatanje dokaza, ta procedura je regulisana Pravilnikom o postupku i dokazima, kako to predviđaju potparagrafi (C) i (D) pravila 89.^[15] Cela procedura zasniva se na potrebi da se obezbedi pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[16]

10. Pravilo 92 bis (C) predviđa da pismena izjava uz koju nije priložena deklaracija overena u skladu s procedurom propisanom stavom (B) može ipak biti prihvatljiva ako je davalac izjave u međuvremenu umro. Za primenu te procedure potrebno je da se Pretresno veće uveri da je davalac izjave zaista umro i da na osnovu okolnosti u kojim je izjava data i zabeležena, ocenjivanjem verovatnoće, zaključi da postoje zadovoljavajuće indicije njene pouzdanosti. Pošto se donesu presuđenja po navedenim pitanjima, na optužbi je da dokaže postojanje osnova za uvrštavanje pismene izjave u spis na osnovu pravila 92 bis (A).

Opšti prigovor

11. U vođenju svoje odbrane, g. Milošević je redovno izjavljivao da se protivi prihvatanju dokaza u pismenom obliku i tokom suđenja je koristio svaku priliku da ispita svedoke. Raniji argumenti predočavani su Pretresnom veću u pismenom i usmenom obliku, tako da su mu prigovori optuženog i u ime optuženog već poznati.^[17]

Transkript iskaza svedoka B-1539

12. Ovi dokazi se odnose na uslove koji su vladali u KP domu u Foči. Reč je o kumulativnim dokazima^[18] i amici curiae nemaju nikakvih drugih primedbi u vezi s pitanjem njihove prihvatljivosti.

Transkript iskaza svedoka B-1262

13. Ovaj iskaz se odnosi na povezanost JNA sa snagama Republike Srpske. Amici curiae tvrde da optuženom u pravilnom postupku stoji na raspolaganju mogućnost^[19] ulaganja prigovora na prihvatanje ovih dokaza, i to po sledećim osnovama:

    (a) radi se o dokazima od ključnog značaja kojima se dokazuje neko relevantno pitanje u postupku, a tiču se učešća JNA u događajima bitnim za deo optužnice koji se odnosi na Bosnu;

    (b) svedok nije naveden na konačnom spisku svedoka^[20] koji se dostavlja Sudu i optužba sada njegove dokaze pokušava da uvede na osnovu pravila 92 bis, čime se, budući da je svedok u međuvremenu preminuo, izbegava svedočenje uživo i eventualno unakrsno ispitivanje od strane optuženog;

    (c) optuženi se lišava mogućnosti unakrsnog ispitivanja i pobijanja dokaza koji se iznose protiv njega.^[21]

Izjava svedoka B-1090

14. Dokazi koje je ovaj svedok izneo odnose se na događaje u Sanskom Mostu i umešanost pripadnika Arkanovih paravojnih jedinica. Amici curiae tvrde da optuženom u pravilnom postupku stoji na raspolaganju mogućnost^[22] ulaganja prigovora na prihvatanje ovih dokaza, i to po sledećim osnovama:

    (a) radi se o dokazima od ključnog značaja kojima se dokazuje neko relevantno pitanje u postupku, a tiču se učešća JNA u događajima bitnim za deo optužnice koji se odnosi na Bosnu;

    (b) svedok nije naveden na konačnom spisku svedoka^[23] koji se dostavlja Sudu i optužba sada njegove dokaze pokušava da uvede na osnovu pravila 92 bis, čime se, budući da je svedok u međuvremenu preminuo, izbegava svedočenje uživo i eventualno unakrsno ispitivanje od strane optuženog;

    (c) optuženi se lišava mogućnosti unakrsnog ispitivanja i pobijanja dokaza koji se iznose protiv njega.^[24]

Potpis /potpisano/
Steven Kay, QC

U Londonu,
9. februara 2004.

Za amici curiae Steven Kay, QC, i Branislav Tapušković

^[1] Svedok B-1539 je dao iskaz u predmetu Tužilac protiv Krnojelca, predmet br. IT-97-25-T, a svedok B-1262 u predmetu Tužilac protiv Tadića, predmet br. IT-94-1-T.

^[2] Vidi Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, "Odluka po drugom zahtjevu Tužilaštva za uvrštavanje u dokazni materijal pismene izjave preminulog svjedoka Bajrama Šopija u skladu sa pravilom 92 bis (C) (ii)".

^[3] Tužilac protiv Miloševića - Žalbeno veće - "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku" od 30. septembra 2003.

^[4] Vidi paragraf 18.

^[5] Vidi "Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002, koja je samo jedna u nizu sličnih odluka. O tom pitanju se tokom postupka u više navrata raspravljalo i usmeno, vidi npr. transkript od 19. februara 2003, strana 16521.

^[6] Vidi, inter alia, odluku od 26. septembra 2002. koja se odnosi na Stjepana Mesića: "Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku" od 26. septembra 2002. Odluka od 27. marta 2003. u vezi sa svedocima u predmetu Dokmanović.

^[7] Vidi Odluku od 30. juna 2003, paragraf 14.

^[8] Pravilo 92 bis (A) (i) (a) - u vezi s faktorima koji govore u prilog prihvatanju, koji se, u ovom slučaju, prvenstveno odnose na kumulativni karakter dokaza; pravilo 92 bis (A) (ii) u kojem se navode sledeći faktori koji govore protiv prihvatanja: (a) opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) može se pokazati da je dokaz nepouzdan ili da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; i (c) postoje faktori zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[9] Pravilo 92 bis (E).

^[10] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T. "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi i Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[11] Odluka od 30. juna 2003.

^[12] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T. "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)" od 7. juna 2002. godine.

^[13] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[14] Ta se Odluka, doduše, odnosila na dokaze u vidu izjava, a ne dokaze u vidu transkripata iskaza datih u ranijim postupcima pred MKSJ-om.

^[15] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[16] Član 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[17] Vidi, na primer, "Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D) podnetu 25. maja 2003. godine" od 23. maja 2003; "Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D) od 26. februara 2003." od 12. marta 2003; i "Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis, podnet 10. januara 2003. i Poverljivi prilog A" od 30. januara 2003.

^[18] Svedok B-1450, čiji je iskaz uvršten u spis na osnovu pravila 92 bis (D), bez unakrsnog ispitivanja, kao dokazni predmet br. 560, datum - 15. oktobar 2003, Tr. str. 27603.

^[19] "Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae" od 30. avgusta 2001.

^[20] Vidi spisak za nedelju koja je započela 10. februara 2004.

^[21] Vidi član 21.4 (e) Statuta MKSJ-a.

^[22] "Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae" od 30. avgusta 2001.

^[23] Vidi spisak za nedelju koja je započela 10. februara 2004.

^[24] Vidi član 21.4 (e) Statuta MKSJ-a.