MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 22. jul 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

ODGOVOR AMICI CURIAE NA OBAVEŠTENJE TUŽILAŠTVA NA OSNOVU PRAVILA 94 BIS OD 15. JULA 2004.

Javni dokument

Tužilaštvo: Optuženi:
gđa Carla Del Ponte g. Slobodan Milošević
g. Geoffrey Nice, QC  
g. Dermot Groome  
gđa Hildegard Uertz-Retzlaff Amici curiae:
  g. Steven Kay, QC
  prof. Timothy McCormack
  gđa Gillian Higgins

    Uvod

  1. Optuženi je 11. juna 2004, na osnovu pravila 94 bis (A), dostavio izveštaj veštaka dr Vasilija Krestića pod naslovom "Srpsko-hrvatski sukobi - uzroci i posledice" (u daljem tekstu: Izveštaj) radi njegovog prevođenja na engleski jezik.

  2. Engleski prevod izveštaja dr Krestića uručen je stranama u postupku 1. jula 2004.[1]

  3. Tužilaštvo je 15. jula 2004, na osnovu pravila 94 bis (B) i Zbirnog naloga Pretresnog veća[2] od 17. juna 2004, dostavilo podnesak pod naslovom "Obaveštenje Tužilaštva na osnovu pravila 94 bis" (u daljem tekstu: Obaveštenje Tužilaštva) u kome je navelo da:

    "(1) osporava relevantnost izveštaja i kvalifikovanost dr Krestića, ali da (ako Pretresno veće ovaj Izveštaj prihvati kao izveštaj kvalifikovanog veštaka) (2) želi da unakrsno ispita dr Krestića."

  4. Tužilaštvo osporava prihvatljivost predmetnog Izveštaja i tvrdi da ga treba u celini odbaciti zbog toga što je irelevantan za ovaj predmet. Pored toga, Tužilaštvo tvrdi da dr Krestić nema potrebne kvalifikacije za veštačenje pred Pretresnim većem, budući da je u njegovom Izveštaju vidljiva pristrasnost, pa je, samim tim, i "on veoma neobjektivan posmatrač događaja."

  5. Pretresno veće je u "Nalogu kojim se poziva određivanje amicus curiae"[3] zatražilo pomoć koja se ogleda u "pripremanju svih podnesaka koji su u pravilnom postupku na raspolaganju optuženom ... postupanju na bilo koji drugi način koji će tako određeni pravni zastupnik smatrati primerenim nastojanju da se obezbedi pravično suđenje." Shodno tome, amici curiae ovim odgovaraju na Obaveštenje Tužilaštva.

    6. Iskaz veštaka

  6. Ustaljena funkcija veštačenja je da se Pretresnom veću pruže informacije koje su izvan domena njegovog iskustva i znanja. Veštake mogu da pozivaju obe strane u postupku, ako "dotično lice poseduje kvalifikacije veštaka na osnovu svog znanja, veštine, iskustva, stručne osposobljenosti ili obrazovanja u vezi sa bilo kojim pitanjem relevantnim za postupak i daje iskaz u vidu mišljenja ili na drugi način."[4]

  7. U glavnoj presudi Vrhovnog suda Južne Australije u predmetu R. v. Bonython,[5] sudija King je naveo da sudija treba da reši dva pitanja:

    "Kao prvo, da li materija o kojoj se iznosi mišljenje spada u domen tema o kojima je dopušteno veštačenje.

    “To... se može podeliti na dva dela: (a) da li je tema mišljenja takva da bi osoba bez znanja ili iskustva u toj oblasti znanja i ljudskog iskustva bila u stanju da formira trezven sud o tom pitanju bez pomoći svedoka koji poseduju specijalizovano znanje ili iskustvo u toj oblasti, i (b) da li tema mišljenja predstavlja deo celine znanja ili iskustva koje je dovoljno organizovano ili priznato da može da se prihvati kao pouzdana celina znanja ili iskustva, tako da je zbog specijalne upoznatosti svedoka sa njom njegovo mišljenje od pomoći Sudu. Drugo pitanje je da li je svedok, učenjem ili iskustvom, stekao dovoljno znanja o dotičnoj temi da bi njegovo mišljenje bilo vredno za razrešenje pitanja pred sudom."[6]

    8. (i) Predmetna materija i njena relevantnost

  8. Tvrdimo da je Izveštaj dr Krestića relevantan i, kao takav, prihvatljiv iz sledećih razloga:

    (a) U Izveštaju se govori o više pitanja koje je Tužilaštvo pokrenulo tokom izvođenja svojih dokaza, uključujući koncept "Velike Srbije";[7] teritorijalne pretenzije Srbije pre i tokom sukobâ u bivšoj Jugoslaviji; raspad SFRJ;[8] te ulogu vodećih ličnosti u raspadu te države. Tužilaštvo priznaje da je i samo pozivalo svedoke u vezi s navedenim pitanjima.[9] Smatramo da i optuženi stoga ima pravo da odgovori iznošenjem relevantnih dokaza o tim pitanjima.

    (b) U Izveštaju se Pretresnom veću predočavaju dokazi pomenutog veštaka o kontekstu vezanom za istorijski, društveno-ekonomski i kulturni razvoj odnosa između dveju strana u sukobu: Srbije i Hrvatske. Svrha Izveštaja je, kako se tvrdi, da se obrade neki uzroci i posledice sukoba između dotičnih subjekata. Smatramo da je njegova svrha i to da se odnosi i teritorijalne pretenzije pre i posle sukoba na Balkanu stave u odgovarajući kontekst.

    (c) Tematika ovog Izveštaja je takva da iziskuje specijalna stručna znanja kojima Pretresno veće ne raspolaže.

  9. Pored toga, tvrdimo da u ovoj fazi postupka Tužilaštvo ne bi trebalo da prejudicira uticaj ovog dokaza nastojanjem da spreči njegovo uvrštavanje u spis samo zato što ono smatra da predmetni Izveštaj predstavlja "materijal koji može raspaliti strasti u regionu" i "ne služi nikakvoj forenzičkoj svrsi". Tužilaštvo mora prihvatiti pravo odbrane da izvede dokaze kojima se osporavaju teze Tužilaštva o spornim pitanjima u ovom predmetu. Kriterijum za prihvatanje ovog dokaza jeste njegova relevantnost, koja je, po mišljenju amici curiae, u dovoljnoj meri pokazana.

    10. (ii) Dovoljna stručnost

  10. Svaki put kada se predlažu iskazi veštaka Pretresno veće mora utvrditi da li je dotično lice, na osnovu svog znanja, veštine, stručne osposobljenosti ili obrazovanja, dovoljno kvalifikovano za veštačenje.

  11. Dr Krestić je, odbranivši doktorat iz istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, godine 1967. izabran za docenta na Katedri za nacionalnu istoriju novog veka na pomenutom fakultetu. Bio je vanredni, a od 1979. godine, redovni profesor, a zatim, od 1981. do odlaska u penziju 1997, šef Katedre za nacionalnu istoriju novog veka.

  12. Dr Krestić je napisao dvadeset pet knjiga o raznim aspektima političke, društveno-ekonomske i kulturne istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj, kao i o istoriji srpsko-hrvatskih odnosa u 19. i 20. veku. Takođe je pisao o jugoslovenskoj politici, te o istoriji i poreklu genocida. Uz predmetni izveštaj priložen je i spisak knjiga koje je objavio i koje su prevedene na više jezika. Dr Krestić je takođe učestvovao u izradi "nekoliko stotina naučnih radova".

  13. Amici curiae tvrde da je dr Krestić proučavanjem i iskustvom stekao dovoljno znanja u vezi sa srpsko-hrvatskim odnosima i uzrocima srpsko-hrvatskih sukoba da bi mogao dati mišljenje koje će koristiti Međunarodnom sudu.

  14. Ako Pretresno veće oceni da je Izveštaj dr Krestića relevantan, tvrdimo da se sva pitanja u vezi s njegovim kvalifikacijama odnose na težinu dokaza a ne na njihovu prihvatljivost. Tužilaštvo će imati mogućnost da pitanja koja smatra spornim pokrene prilikom unakrsnog ispitivanja.

    15. (iii) Metodologija

  15. Tužilaštvo tvrdi da se u Izveštaju dr Krestića ne vidi nikakav naučno zasnovan metodološki pristup. Tužilaštvo naročito tvrdi da je "nemoguće utvrditi kojom se metodologijom koristio dr Krestić pri izboru i utvrđivanju autentičnosti mnoštva citata koje pripisuje raznim Hrvatima. Najgore od svega je što on često iznosi tvrdnje i citate ne navodeći njihove izvore ... i da dr Krestić na više mesta citira sopstvene radove."

  16. Odgovarajući na navode Tužilaštva, amici curiae tvrde da pitanje preciznosti metodologije koju je u pisanju ovog Izveštaja primenio dr Krestić treba postaviti prilikom unakrsnog ispitivanja i da je ono relevantno za konačnu ocenu značaja koji treba pridati tom dokazu, a ne za njegovu prihvatljivost.

  17. Iznoseći svoje mišljenje, veštak se može pozivati na udžbenike i druge materijale iz svoje stručne oblasti koje kvalifikovana lica iz te struke smatraju merodavnim. Dr Krestić ima pravo i da se poziva na sopstvene spise i radove objavljene u toj oblasti. Time pokazuje doslednost svojih stavova i činjenicu da ih je javno izložio na ocenu drugima. Svaka od strana u postupku može ispitati kakve su reakcije drugih stručnjaka iz dotične oblasti na te objavljene stavove. Uz to, većina tvrdnji i stavova navedenih u Izveštaju dr Krestića potkrepljena je referencama u fusnotama. Kada je reč o navodima koji nisu potkrepljeni, strane u postupku, naravno, mogu ispitati svedoka o poreklu tih navoda.

    18. (iv) Objektivnost

  18. Tužilaštvo tvrdi da je u Izveštaju dr Krestića vidljiva pristrasnost i da je on, samim tim, " veoma neobjektivan posmatrač događaja."[10] Takođe ističe da je on bio jedan od autora knjige "Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti: odgovor na kritike" i da, kao takav, nije nezainteresovani posmatrač. U vezi s tim pitanjem, Tužilaštvo navodi slučaj svog veštaka dr Ivana Kristana. Pretresno veće je tom prilikom stalo na stanovište da dotični veštak ne može veštačiti budući da je bio član Ustavnog suda bivše Jugoslavije.[11] On nije bio pozvan kao običan svedok nego kao veštak i trebalo je da u tom svojstvu da mišljenje i smernice Pretresnom veću o legitimnosti amandmana na Ustav SFRJ u vezi sa statusom Kosova, o čemu je kao sudija i sam odlučivao. U takvim okolnostima zauzet je stav da ne postoji dovoljan stepen nezainteresovanosti koji se obično očekuje od veštaka i da to praktično dovodi do sukoba interesa. Dr Kristanu nije bilo dozvoljeno da iznese samo onaj deo svog izveštaja koji se odnosio na pitanje u čijem je rešavanju lično učestvovao kao sudija.

  19. Amici curiae u odgovoru tvrde da sva mišljenja i/ili tvrdnje koji su sadržani u Izveštaju, a koji navodno ukazuju na pristrasnost svedoka, jesu pitanja koja tužilac može pokrenuti prilikom unakrsnog ispitivanja. Pored toga, ocenjujući dokaze dr Krestića i njegov kredibilitet kao svedoka, Pretresno veće će, naravno, posvetiti odgovarajuću pažnju objektivnosti njegovog svedočenja i eventualnoj pristrasnosti koju tom prilikom iskaže.

  20. U vezi s političkim stavovima dr Krestića, treba imati u vidu da on nije "član nijedne političke stranke. Nije vršio a ni sada ne vrši nikakvu političku funkciju. U javnosti istupa kao naučnik i slobodni i nezavisni intelektualac."

    21. Mišljenje amici curiae

  21. Iz gorenavedenih razloga, amici curiae stoje na stanovištu da Pretresno veće treba da odbije zahtev Tužilaštva da se predmetni Izveštaj odbaci u celini.

    22. Potpisano,
    Steven Kay, QC
    Gillian Higgins

    22. jul 2004.
    London

    /potpisano/

    /potpisano/

[1] Kao datum zavođenja u Sekretarijatu naveden je "2. jul 2004."

[2] Tužilac protiv Miloševića, "Zbirni nalog o pitanjima koja su razmatrana na konferenciji pre izvođenja dokaza odbrane", zaveden 17. juna 2004.

[3] 30. avgust 2004.

[4] Archbold: International Criminal Courts, Practice, Procedure and evidence /Međunarodni krivični sudovi, praksa, postupak i dokazi/, autori: Dixon i Khan, par. 20-124, str. 592.

[5] (1984) 38 S.A.S.R. 45 King CJ.

[7] Vidi i Prvu izmenjenu optužnicu (Hrvatska), 23. oktobar 2002, par. 103;

[8] Vidi i Drugu izmenjenu optužnicu (Kosovo), 16. oktobar 2001, par. 89.

[9] Dr Budding i dr Donia.

[10] Vidi "Biografiju Vasilija Krestića" na str. 76 Izveštaja.

[11] Tr. 23. maj 2003, str. P. 21161.