MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 25. avgust 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

1. Prvobitni nalog Pretresnog veća o imenovanju amicus curiae za pitanja međunarodnog prava od 22. novembra 2002. predviđa da će on imati i aktivnu i proaktivnu, ili proprio motu, ulogu.^[1] Uslovi imenovanja nalažu da će amicus curiae pomagati Pretresnom veću na sledeće načine:

   (a) podnošenjem pismenih podnesaka i usmenim obraćanjem radi rešavanja pitanja međunarodnog prava, kada to od njega zatraži Pretresno veće; i

   (b) skretanjem pažnje Pretresnom veću na relevantna pitanja međunarodnog prava.

2. Da bi amicus curiae mogao da vrši ulogu koja je predviđena u tački (b) gorenevedenog naloga o imenovanju – takozvanu ulogu proprio motu – Sekretarijat mu svakodnevno stavlja na raspolaganje transkripte i zavedene dokumente u ovom predmetu, uključujući Odluku Veća po predlogu za donošenje oslobađajuće presude,^[2] kako bi mogao da prati suđenje iz Melburna.

3. Dana 21. jula 2003. amicus je podneo prve opservacije proprio motu o relevantnim pitanjima međunarodnog prava.^[3] Tom prilikom se radilo o sledećim pitanjima:

   (a) samoodbrana u delovima predmeta koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu;

   (b) trenutno važeći kriterijumi međunarodnog običajnog prava i prava međunarodnih ugovora u vezi sa individualnom krivičnom odgovornošću po osnovu učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu;

   (c) trenutno važeći kriterijumi međunarodnog običajnog prava i prava međunarodnih ugovora u vezi sa individualnom krivičnom odgovornošću po osnovi odgovornosti nadređenog.

4. U znak odgovora na opservacije amicusa Veće je naložilo da se pripreme pismeni podnesci o pitanju samoodbrane koje se pojavljuje u delovima suđenja koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.^[4] Ti pismeni podnesci su pripremljeni i podneti kako je naloženo.^[5] Nalog kojim je Veće odgovorilo na opservacije amicusa nije se odnosio ni na jedno od pitanja koja je on pokrenuo – to jest, na relevantne kriterijume međunarodnog običajnog prava i prava međunarodnih ugovora u vezi sa individualnom krivičnom odgovornošću po osnovi učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu i odgovornosti nadređenog.

5. U opservacijama podnetim 21. jula 2003. amicus je ukratko rezimirao tvrdnje Tužilaštva iz sve tri optužnice u ovom predmetu o alternativnim osnovama za krivičnu odgovornost ovog optuženog u skladu s članom 7(1) i članom 7(3) Statuta ovog Međunarodnog suda. Amicus ostaje na stanovištu da Veće treba da pojasni kriterijume za te dve alternativne osnove krivične odgovornosti, te da bi pismeni podnesci s njima u vezi mogli biti od pomoći.

6. Amicus prihvata da na ovom Međunarodnom sudu postoji opsežnija praksa (kako u prvostepenom tako i u drugostepenom postupku) u vezi s primerenim kriterijumom za krivičnu odgovornost prema članu 7(1) nego u vezi s kriterijumom za odgovornost prema članu 7(3) Statuta. Međutim, amicus smatra da se postojeća praksa u vezi s primerenim kriterijumom za krivičnu odgovornost prema članu 7(1) Statuta ne temelji na sveobuhvatnoj analizi, budući da se oslanja na ograničene izvore iz uporednog krivičnog prava. Pored toga, amicus ističe da je u dosadašnjoj praksi ovog Međunarodnog suda ovaj optuženi osoba koja je zauzimala najviši politički položaj. Usled tog jedinstvenog aspekta ovog predmeta koji se odnosi na “visoku funkciju” neophodno je brižljivo preispitati primerene kriterijume za obe alternativne osnove krivične odgovornosti.

7. Amicus uz dužno poštovanje tvrdi da bi Veću koristilo ukoliko bi se izvršila podrobna analiza postojećeg međunarodnog i uporednog krivičnog prava u vezi s relevantnim kriterijumima za obe osnove individualne krivične odgovornosti.

8. Osim što je naveo relevantne kriterijume za alternativne osnove individualne krivične odgovornosti, amicus je pokrenuo još jedno tome blisko pitanje. U svojoj “Odluci po predlogu za donošenje oslobađajuće presude” od 16. juna 2004. Veće je ukratko odgovorilo na argumente drugih amici u vezi s uslovima mens rea za zločin genocida kao posledicu učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu (član 7(1)) i/ili propusta da primeni ovlašćenja nadređenog (član 7(3)).^[6] Žalbeno veće u predmetu Tužilac protiv Brđanina^[7] takođe se nedavno bavilo tim pitanjem i u odluci Veća od 16. juna 2004. ukratko se razmatra ta odluka Žalbenog veća. Amicus stoji na stanovištu da bi Veću takođe mogla biti od pomoći sistematska analiza postojećeg međunarodnog krivičnog prava o konkretnim uslovima mens rea za krivičnu odgovornost prema članu 7(1) i članu 7(3) po pitanju genocida.

9. U skladu sa uslovima svog imenovanja, amicus skreće pažnju Pretresnom veću na navedena pitanja međunarodnog prava. Očigledno je u potpunosti u domenu diskrecionog ovlašćenja Pretresnog veća da odluči da li će po bilo kojem od navedenih pitanja izdati nalog da amicus pripremi pismene podneske.

/potpis na originalu/
profesor Timothy L.H. McCormack

Melburn
25. avgust 2004.

^[1] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Nalog o imenovanju amicus curiae”, predmet br. IT-02-54-T, 22. novembar 2002.

^[2] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Odluka po predlogu za donošenje oslobađajuće presude”, predmet br. IT-02-54-T, 16. jun 2004.

^[3] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Opservacije proprio motu amicus curiae o relevantnim pitanjima međunarodnog prava”, predmet br. IT-02-54-T, 21. jul 2003.

^[4] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Nalog da amicus pripremi pismene podneske”, predmet br. IT-02-54-T, 23. jul 2003.

^[5] Vidi Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Podnesak amicius curiae o samoodbrani u delu predmeta koji se odnosi na Hrvatsku, u skladu s nalogom Veća amicusu od 23. jula 2003.”, predmet br. IT-02-54-T, 11. februar 2004. i Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Podnesak amicius curiae o samoodbrani u delu predmeta koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu u skladu s nalogom Veća amicusu od 23. jula 2003.”, predmet br. IT-02-54-T, 1. mart 2004.

^[6] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Odluka po predlogu za donošenje oslobađajuće presude”, predmet br. IT-02-54-T, 16. jun 2004, naročito paragrafi od 290 do 309.

^[7] Tužilac protiv Brđanina, “Odluka po interlokutornoj žalbi”, 19. mart 2004.