MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-AR73.5

PRED ŽALBENIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Fausto Pocar, predsedavajući
sudija Claude Jorda
sudija Mohamed Shahabuddeen
sudija David Hunt
sudija Mehmet GŁney

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 21. maj 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA


INTERLOKUTORNA ŽALBA OPTUŽBE NA “ODLUKU PO PREDLOGU OPTUŽBE ZA FORMALNO PRIMANJE NA ZNANJE ČINJENICA O KOJIMA JE VEĆ PRESUĐENO” PRETRESNOG VEĆA OD 10. APRILA 2003.
Tužilaštvo: Amicus curiae:
g. Geoffrey Nice g. Steven Kay
gđa Hildegard Uertz-Retzlaff g. Branislav Tapušković
g. Dermot Groome g. Timothy McCormack

Optuženi:
g. Slobodan Milošević


MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-AR73.5


INTERLOKUTORNA ŽALBA OPTUŽBE NA “ODLUKU PO PREDLOGU OPTUŽBE ZA FORMALNO PRIMANJE NA ZNANJE ČINJENICA O KOJIMA JE VEĆ PRESUĐENO” PRETRESNOG VEĆA OD 10. APRILA 2003.

I. Uvod

1. Tužilaštvo se ovim žali na “Odluku po predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno” Pretresnog veća od 10. aprila 2003. iz razloga koji se iznose u ovom podnesku.

2. Dana 22. aprila 2003. Tužilaštvo je od Pretresnog veća zatražilo potvrdu da na "Odluku po predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" koju je Pretresno veće donelo 10. aprila 2003. uloži interlokutornu žalbu shodno pravilu 73 (B).[1]Veće je tu molbu pozitivno rešilo i dalo potvrdu za ulaganje interlokutorne žalbe na odluku 6. maja 2003.[2] Shodno pravilu 73 (C), optužba je imala sedam dana da uloži žalbu u kojoj iznosi argumente protiv odluke.

3. Tužilaštvo je zatražilo produženje roka za podnošenje žalbenog podneska. Žalbeno veće je 21. maja 2003. donelo odluku kojom nalaže da se produženje roka odobri samo do dana kada je izdat taj nalog. U vreme kad je sastavljalo ovaj žalbeni podnesak Tužilaštvo još nije primilo odluku kojom se traži da ga istog dana podnese.

4. Pretresno veće u svojoj Odluci od 10. aprila 2003. prihvata prvih 130 činjenica koje se navode u Dodatku A Predloga optužbe od 12. decembra 2002, dok ostale ne prihvata.[3]

5. Za ilustraciju činjenica koje su sporne u ovom žalbenom postupku i da bi pomoglo Žalbenom veću, Tužilaštvo prilaže Dodatak I u kojem se navode činjenice o kojima je već presuđeno predložene za formalno primanje na znanje. U toj tabeli se takođe citiraju razne presude na kojima se te činjenice zasnivaju (detaljnije u paragrafima 25-30). U Dodatku II Tužilaštvo daje tabelu s primerima vezanim za pravni argument koji se iznosi u paragrafu 57 ovog podneska.

6. U prvom stupcu tabele priložene u Dodatku I činjenice o kojima je presuđeno navode se sa brojevima pod kojima su navedene u podnesku iz aprila. Kada se pominju u ovom podnesku, te činjenice pominju se po brojevima iz prvog stupca priložene tabele.

II. Proceduralna pitanja

Istorijat postupka

7. Tužilaštvo je 12. decembra 2002. podnelo “Predlog optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno” (dalje u tekstu: Decembarski podnesak), prilažući u Dodatku A spisak predloženih činjenica o kojima je već presuđeno a koje su uzete iz presuda pretresnih veća u predmetima Tužilac protiv Duška Tadića, Tužilac protiv Zejnila Delalića i drugih, Tužilac protiv Zorana Kupreškića i drugih i Tužilac protiv Dragoljuba Kunarca i drugih.[4]

8. Dana 6. februara 2003. amici curiae dostavili su “Opservacije amici curiae o 'Predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno' podnetom 12. decembra 2002” (dalje u tekstu: Februarske opservacije), u kojima tvrde da predlog optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno treba odbaciti in toto.[5] Alternativno, amici curie iznose više opservacija u vezi s formalnim primanjem na znanje činjenica o kojima je Pretresno veće već presudilo.[6]

9. Dana 28. februara 2003, nakon što je optužba podnela Decembarski podnesak i pre nego što je Pretresno veće po tom pitanju donelo odluku, drugo pretresno veće (Pretresno veće I) u predmetu Krajišnik formalno je primilo na znanje približno 620 činjenica.[7] Ta odluka je od ogromne važnosti za ovaj predmet zato što su sve činjenice koje su u Decembarskom podnesku predložene za formalno primanje na znanje bile među 620 činjenica koje je Veće u predmetu Krajišnik prihvatilo.

10. Tužilaštvo je, stoga, 2. aprila 2003. u svom podnesku pod naslovom “Dodatne informacije u vezi s predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno”[8] (dalje u tekstu: Aprilski podnesak) Pretresnom veću ukazalo na odluku u predmetu Krajišnik. Uz aprilski podnesak optužbe u Dodatku A priložene su činjenice koje je Tužilaštvo podnelo Veću u predmetu Krajišnik. U tom Dodatku označene su činjenice koje je Veće u predmetu Krajišnik prihvatilo.

11. U svom Aprilskom podnesku Tužilaštvo od Pretresnog veća u predmetu Milošević traži da “uzme u razmatranje za formalno primanje na znanje svih činjenica koje je prihvatilo Pretresno veće I, a koje su navedene u priloženom dokumentu [tj., Dodatku A]”.[9] Važno je istaći da se sve činjenice predložene u Decembarskom podnesku nalaze među približno 620 činjenica prihvaćenih u predmetu Krajišnik,

12. Amici curiae su 9. aprila 2003. odgovorili na Aprilski podnesak Tužilaštva.[10] U svom odgovoru amici konstatuju da “neke od činjenica koje je Pretresno veće I formalno primilo na znanje nisu uključene u provobitni Dodatak A predloga optužbe od 12. decembra 2002.”[11] Oni se, štaviše, protive predlogu Tužilaštva da se formalno prime na znanje sve činjenice koje je prihvatilo Veće u predmetu Krajišnik zato što se te dodatne činjenice o kojima je već presuđeno ne mogu formalno primiti na znanje. Konstatuju, između ostalog, da “[v]ećina dodatnih činjenica o kojima je presuđeno iz predmeta Tužilac protiv Krajišnika za koje optužba sada traži da budu uvrštene u njen predlog od 12. decembra 2002. potiču iz predmeta u kojima žalbeni postupak nije definitivno završen, već je okončan samo prvostepeni postupak.”[12]

13. Pretresno veće je 10. aprila 2003. donelo odluku u kojoj formalno prima na znanje 130 činjenica o kojima je presuđeno i koje su sadržane u prvih 130 paragrafa “Dodatka A Predlogu”, dok ostale činjenice navedene u “Dodatku A” nije prihvatilo. Pretresno veće nije izričito navelo da li govori o “Dodatku A” Decembarskog podneska ili “Dodatku B” Aprilskog podneska. Međutim, paragrafi u tabeli koja je priložena odluci uzeti su iz Decembarskog podneska. Osim toga, Pretresno veće u svojoj odluci ne pominje ni Aprilski podnesak ni odgovor amici curiae na taj podnesak.

14. S druge strane, kada je Pretresnom veću na usmenom pretresu 2. aprila 2003. ukazano na Aprilski podnesak, predsedavajući sudija je rekao: “Razmotrili smo to pitanje i više pismenih podnesaka, koji sadrže vrlo opsežne informacije, u potpunosti i ne želimo ništa više da čujemo o tom pitanju.” [13]

15. Dana 22. aprila 2003. Tužilaštvo je od Pretresnog veća zatražilo potvrdu za ulaganje žalbe na Odluku Pretresnog veća od 10. aprila 2003. U paragrafu 12 svog zahteva Tužilaštvo govori o “činjenic[ama] koje su predložene u podnesku optužbe od 2. aprila 2003.” (tj. Aprilskom podnesku koji u Dodatku I sadrži činjenice iz predmeta Krajišnik) kao predmetu žalbe, navodeći da bi Žalbenom veću trebalo dati “mogućnost da obezbedi da i u predmetu Krajišnik i u ovom predmetu oba pretresna veća zauzmu usklađen pristup”.[14]

16. Pretresno veće je 6. maja 2003. usvojilo taj zahtev Tužilaštva, navodeći da je jedan od razloga zbog kojeg Tužilaštvo traži potvrdu to što je Pretresno veće u predmetu Krajišnik “nedavno ... izvelo drugačiji zaključak od onog do kojeg je došlo ovo Veće”.[15]

17. Tužilaštvo bi u ovoj fazi htelo da napomene da je Pretresno veće očito bilo upoznato s Aprilskim podneskom Tužilaštva, činjenicom da mu je podnet na razmatranje, da su se amici curiae već izjasnili o njemu i, kasnije, značajem tog podneska za davanje potvrde. Ipak, konstatujemo da se Aprilski podnesak, uprkos tome, ne pominje u odluci Veća. Premda se taj konkretni podnesak ne pominje, čini se da je Pretresno veće bilo obavešteno o Aprilskom podnesku i da je rešavalo po njemu u sklopu prvog predloga koji je Tužilaštvo podnelo u decembru (Decembarski podnesak).

Opseg činjenica u žalbenom postupku pred Žalbenim vijećem

18. Na osnovu gore iznetog istorijata postupka, Tužilaštvo tvrdi da je Aprilskim podneskom zatražilo da se te činjenice uvrste u prvobitni predlog Tužilaštva za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno.

19. Premda Tužilaštvo priznaje da Aprilski podnesak nije nazvan "predlogom", on je bio dodatak predlogu (Decembarskom podnesku), i njime se Pretresnom veću ukazivalo na one relevantne činjenice koje su tada već bile prihvaćene u predmetu Krajišnik i zahtevalo da se te činjenice koje je Veće u predmetu Krajišnik prihvatilo kao činjenice o kojima je presuđeno uzmu u razmatranje za prihvatanje u predmetu Milošević. U Dodatku A Aprilskom podnesku navode se činjenice prihvaćene u predmetu Krajišnik koje Tužilaštvo želi da se uzmu u razmatranje (one su u Dodatku označene).[16]

20. Štaviše, tako su amici curiae shvatili podnesak kada su činjenice koje se iznose u Aprilskom podnesku nazvali "dodatn[im] činjenic[ama] o kojima je presuđeno iz predmeta Tužilac protiv Krajišnika za koje optužba sada traži da budu uvrštene u njen predlog od 12. decembra 2002."[17]

21. Čini se, stoga, da su kompletni podnesci, uključujući dodatne činjenice iz predmeta Krajišnik koje se navode u Aprilskom podnesku, podneti Pretresnom veću i razmatrani u sklopu Decembarskog podneska. Pošto je Pretresno veće tako odbilo sve činjenice o kojima je presuđeno koje su mu podnete na razmatranje (osim 130 prihvaćenih činjenica), Tužilaštvo tvrdi da su preostalih 620 činjenica predmet ove žalbe.

22. Čak i u slučaju da Žalbeno veće zaključi da je Pretresno veće razmatralo samo činjenice navedene u Decembarskom podnesku, ipak treba primetiti da je ono odlučilo i o velikom broju činjenica iznetih u Aprilskom podnesku zato što su, kao što je već rečeno, sve činjenice sadržane u Decembarskom podnesku sadržane i u Aprilskom podnesku. Drugim rečima, Aprilski podnesak uključuje Decembarski podnesak. Da se odluka Pretresnog veća odnosi samo na Decembarski podnesak, ova žalba se očito ne bi odnosila samo na dodatne činjenice iz Aprilskog podneska.

23. Ako se Žalbeno veće ne složi s Tužilaštvom i zaključi da se odluka Pretresnog veća odnosi samo na činjenice koje se navode u Decembarskom podnesku, Tužilaštvo zadržava pravo da u vezi s tim Pretresnom veću podnese zahtev. Uz dužno poštovanje, Žalbenom veću se predlaže da, umesto toga, o svim činjenicama odlučuje odjednom da bi se izbegao ponovni spor po tom pitanju na suđenju i eventualni novi žalbeni postupak.

24. Naposletku, u slučaju da Žalbeno veće ograniči ovu žalbu na Decembarski podnesak, Tužilaštvo konstatuje da to neće imati uticaja na pravnu argumentaciju Tužilaštva jer se ona podjednako odnosi na sve predložene činjenice koje je Pretresno veće odbilo.

III. Činjenice koje su sporne u ovom žalbenom postupku

25. U Dodatku I ovom žalbenom podnesku Tužilaštvo prilaže tabelu u kojoj se navode sve činjenice koje su bile predmet spora u ovom postupku. U prvom stupcu ove tabele navode se činjenice iz Aprilskog podneska, u drugom stupcu se navode činjenice iz Decembarskog podneska (povezane sa činjenicama iz Aprilskog podneska) a u trećem stupcu se citiraju delovi presuda na kojima se zasnivaju predložene činjenice. U četvrtom stupcu se navode činjenice koje je Tužilaštvo povuklo iz razmatranja u ovom žalbenom postupku.

26. Tužilaštvo je iz predmeta ove žalbe izostavilo tri kategorije činjenica: prvu čini 130 činjenica koje je Pretresno veće prihvatilo, drugu čine činjenice za koje se tvrdi da se odnose na dela i ponašanje optuženog, a treću čine činjenice iz Prvostepene presude u predmetu Kunarac o kojima je, čini se, postignuta saglasnost.

27. U vezi s drugom kategorijom činjenica koje nisu predmet ove žalbe, Tužilaštvo konstatuje da se u odgovoru amici curiae na Aprilski podnesak iznosi prigovor u vezi sa činjenicama 53, 65, 69, 70, 71, 149 i 152,[18] za koje se tvrdi da se odnose na "dela i ponašanje optuženog".[19] Tužilaštvo priznaje da se, kako se čini, činjenice 69-71 odnose na postupke optuženog Miloševića. Tužilaštvo ne prihvata da druge činjenice koje amici navode (53, 65, 71, 149 i 152) predstavljaju "dela i ponašanje optuženog".[20] Tužilaštvo tvrdi da je te činjenice trebalo prihvatiti.

28. U Opservacijama amici curiae od 6. februara 2003.[21] iznosi se i prigovor na predložene činjenice 527 i 534 (koje su uzete iz Prvostepene presude u predmetu Kunarac)[22] jer se zasnivaju na sporazumu između strana. U ovoj fazi postupka, Tužilaštvu još nije pošlo za rukom da utvrdi osnov za njihovo prihvatanje. Stoga je odlučilo da ništa ne preduzima u pogledu tih činjenica u nastavku ovog žalbenog postupka,[23] ali ne odustaje od njih kao predmeta spora.

29. Za razliku od toga, Tužilaštvo se ne može složiti s amici curiae da neke od predloženih činjenica sadrže pravne zaključke ili kombinovane činjenično-pravne zaključke. Štaviše, amici u svojim "opservacijama" nisu uspeli da navedu nijednu takvu činjenicu.

30. Naposletku, Tužilaštvo konstatuje da je Pretresno veće formalno primilo na znanje 130 činjenica u obliku u kojem se pojavljuju u presudama. Iz lingvističkih i gramatičkih razloga, kao i da bi ostale razumno sažete, Tužilaštvo je u svom Decembarskom podnesku neke od činjenica predložilo u parafraziranom obliku. Tužilaštvo se, međutim, neće protiviti ako Žalbeno veće bude smatralo da je Pretresno veće pravilno postupilo prihvativši samo originalni tekst presuda. Tužilaštvo u Dodatku I navodi predložene činjenice uz odgovarajuće odlomke iz presuda.

IV. Test za činjenice o kojima je presuđeno prema pravilu 94 (B)

Kratki prikaz argumentacije

31. U ovom i dva naredna dela podneska izneće se zašto je, po mišljenju Tužilaštva, Pretresno veće pogrešilo kad nije prihvatilo sve predložene činjenice koje su sporne u ovom žalbenom postupku. Tužilaštvo će prvo izneti test za primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno a koji se iskristalisao u praksi MKSJ-a i MKSR-a. Ispitaće, zatim, detaljno jedan od elemenata ovog testa, to jest, zahtev da se prihvaćene činjenice ne mogu razumno osporiti. Tužilaštvo će pritom izneti tvrdnju da je Pretresno veće pogrešilo u tumačenju tog elementa. Tužilaštvo će potom pokazati da je, zbog te greške, Pretresno veće pogrešilo u korišćenju svog diskrecionog ovlašćenja, omogućujući Žalbenom veću da iskoristi svoje diskreciono ovlašćenje i, ako to bude prikladno, reši to pitanje.

Test za činjenice o kojima je presuđeno u praksi međunarodnih sudova

32. U sudskoj praksi i MKSJ-a i MKSR-a iskristalisao se test pomoću kojeg se može utvrditi da li se neka činjenica može formalno primiti na znanje i on se sastoji od dole navedenih elemenata; Tužilaštvo tvrdi da se na tom testu zasniva i pobijana odluka[24]:

(i) Činjenica mora biti jasna, konkretna i takva da se može identifikovati.[25]

(ii) Činjenica mora biti pobijana na suđenju a ne zasnovana se na sporazumu između strana u postupku, poput sporazuma o priznanju krivice, kao ni na priznanju.[26]

(iii) To mora biti činjenica protiv koje nije uložena žalba ili koja je potvrđena u žalbenom postupku.[27] Ona ne mora biti uzeta iz presude po kojoj je zaključen žalbeni postupak ako protiv same te činjenice nije uložena žalba.[28]

(iv) Činjenica ne sme biti podložna razumnom osporavanju (dalje u tekstu: element razumne neosporivosti).[29]

(v) Činjenica ne sme ni direktno ni indirektno inkriminisati optuženog (dalje u tekstu: element neokrivljavanja).[30]

(vi) Pravna karakterizacija činjenica ne može biti formalno primljena na znanje.[31]

33. Čini se da veća ponekad na popis uslova dodaju još dve važne stvari. Prvo, da se mora uspostaviti ravnoteža između ekonomičnosti sudskog postupka i prava optuženog na pravično suđenje.[32] S tim u vezi, Tužilaštvo će dalje u tekstu izložiti da ta ravnoteža nije zaseban element testa već argumentacija na kojoj se zasniva test.[33]

34. Drugo pitanje koje se ponekad zasebno pominje je diskreciono pravo veća da neku činjenicu prihvate ili ne prihvate kao činjenicu o kojoj je presuđeno.[34] Kao što će se razmotriti u daljem tekstu (paragrafi 52-53) to diskreciono pravo ne sme se koristiti uz primenu testa, nego u sklopu primene dva elementa testa koja zahtevaju korišćenje diskrecionog prava, konkretno: elementa (iv) (element razumne neosporivosti) i elementa (v) (element neokrivljavanja).

35. Naposletku, neophodno je razmotriti da li prihvatanje činjenice ima za posledicu samo oborivu pretpostavku ili je neoborivo i obavezujuće za veće koje tu činjenicu prihvata. Tužilaštvo će dalje u tekstu (paragrafi 60-59) razmotriti svoj stav da je prihvaćene činjenice o kojima je presuđeno pravilno smatrati oborivima.

Sistematične i teleološke smernice za tumačenje pravila 94 (B)

36. Tužilaštvo smatra da je test koji se iskristalisao u sudskoj praksi[35] ispravan, te da je taj test prihvatilo i Pretresno veće u svojoj pobijanoj odluci. Međutim, tvrdi da se Pretresno veće rukovodilo pogrešnim pretpostavkama u pogledu opsega jednog od elemenata testa, to jest, elementa razumne neosporivosti, i da je ta greška dovela do pogrešne odluke.[36] Tužilaštvo će se stoga u daljem tekstu usredsrediti na opseg tog elementa. Pritom će se pozabaviti i sledećim pitanjem: da li je jednom prihvaćena činjenica neoboriva ili se u kasnijoj fazi postupka i dalje može osporavati i menjati.

37. Budući da tekst te odredbe ne sadrži nikakva uputstva u vezi s tim pitanjima, Tužilaštvo će se rukovoditi načelima sistematičnog ili kontekstualnog tumačenja[37] i teleološkog tumačenja.[38] Prvi pristup zahteva da se razmotri mesto koje zauzima paragraf (B) u okviru pravila 94, dok drugi zahteva da se razmotri cilj i svrha ovog paragrafa.

38. Tužilaštvo će primeniti ta načela tumačenja u dve faze. U prvoj (ovom delu) će ispitati koje se smernice za tumačenje pravila 94 (B) mogu naći pomoću tih načela. U drugoj fazi (naredni deo) će primeniti te smernice i upotrebiti ih za tumačenje relevantnih odredbi pravila 94 (B).

Sistematični pristup

39. Iz sistematične i kontekstualne perspektive, već sama činjenica da se pravilo 94 sastoji od dva paragrafa pokazuje da ti paragrafi nužno imaju različite opsege. To je tim tačnije ako se ima u vidu da se prvobitno pravilo sastojalo samo od sadašnjeg paragrafa (A). Paragraf (B) je dodat 1998. – očito zato što se paragraf (A) smatrao nedovoljnim. Shodno tome, MKSR je u dve odluke konstatovao da " 'opštepoznate činjenice' i 'činjenice o kojima je presuđeno' predstavljaju različite kategorije, premda se one mogu preklapati: opštepoznate činjenice nisu nužno činjenice o kojima je presuđeno, i obratno".[39] Drugim rečima: činjenice o kojima je presuđeno nisu ograničene na opštepoznate činjenice, u protivnom, paragraf (B) ne bi ništa dodavao paragrafu (A) te bi, stoga, bio suvišan.

40. Poznavanje opsega opštepoznatih činjenica, stoga, može biti od pomoći u tumačenju paragrafa (B) jer opseg tog paragrafa mora biti veći. Premda MKSJ zasad nije dao detaljna uputstva u vezi s opsegom tog termina, nekoliko pretresnih veća MKSR-a je iznelo mišljenje da su opštepoznate činjenice, između ostalog,

"činjenice koje nisu predmet spora među razumnim osobama, uključujući opštepoznate činjenice poput istorijskih činjenica, opštepoznatih geografskih činjenica i prirodnih zakona, ili činjenica koje su opštepoznate na području teritorijalne nadležnosti Međunarodnog suda. Osim toga, izraz 'opštepoznate činjenice' označava i činjenice koje je lako proveriti konsultovanjem pouzdanog i merodavnog izvora"[40]

41. Shodno tome, Tužilaštvo tvrdi da su opštepoznate činjenice prema pravilu 94 (A), između ostalog, istorijske i geografske činjenice koje je lako proveriti konsultovanjem pouzdanog i merodavnog izvora, te su, stoga, neosporne.

42. Iz gore navedenog proizlazi da opseg pravila 94 (B) mora biti veći od takvih neospornih opštepoznatih istorijskih i geografskih činjenica.

Teleološki pristup

43. Što se tiče teleološkog pristupa, Tužilaštvo se slaže sa zajedničkim stavom veća kako MKSJ-a tako i MKSR-a da je svrha formalnog primanja na znanje činjenica o kojima je presuđeno prema pravilu 94 (B) ekonomičnost sudskog postupka.[41]

44. Pravilo 94 (B) doprinosi brzini postupka koristeći specifičnost jurisdikcije Međunarodnog suda ratione materiae[42] i ratione loci, koja po pravilu ne postoji u jurisdikciji nacionalnih sudova, naime, da se činjenični konteksti koji se moraju uzeti u obzir u različitim postupcima pred ovim Međunarodnim sudom često u velikoj meri preklapaju. Svrha dotičnog pravila je da ovu situaciju iskoristi tako što sudskim većima dopušta da prihvate činjenične zaključke o kojima je već presuđeno. Time pomaže da se vreme Suda ne rasipa na ponovne sporove o činjenicama koje su već dokazane van razumne sumnje u sporu pred drugim većem.

45. U tom pogledu, Pretresno veće u predmetu Krajišnik je objasnilo: "...[f]ormalno uzimanj[e] na znanje činjenica o kojima je presuđeno [...] relevantni postupak sažima na ono ključno za izvođenje dokaza svake od strana u postupku, pri čemu se dopunske optužbe koje su već dokazane u ranijim postupcima ponovo ne saslušavaju, te se tako skraćuje trajanje suđenja."

46. Osim glavne svrhe - ekonomičnosti sudskog postupka – pravilo 94 (B) ima i druge bitne ciljeve: zahvaljujući njemu se od svedoka nepotrebno ne mora tražiti da više puta svedoče u raznim suđenjima i putuju tamo-amo od svojih domova do sedišta Međunarodnog suda. Ovaj Međunarodni sud bi od svedoka trebao da traži da prolaze kroz često traumatičan[43] proces svedočenja samo onda kad je to zaista neophodno.[44] Osim toga, zahvaljujući tom pravilu, obezbeđuje se i da se suđenja drugim optuženima završe u razumnom roku usled dostupnosti resursa ušteđenih formalnim primanjem na znanje.

47. Naposletku, međutim, mora se naglasiti da se gorenavedene svrhe ne mogu razmatrati izvan konteksta. Umesto toga, moraju se pažljivo odvagati u odnosu na prava optuženog na pravično suđenje[45] a posebno na prezumpciju nevinosti (član 20 (3) Statuta). U stvari, ako je to pravo zaista ugroženo, ono mora uvek imati veću težinu od svih gorenavedenih razloga.

Primena ustanovljenih smernica za tumačenje pravila 94 (B)

48. Prethodni pasusi o sistematičnim i teleloškim aspektima daju dve smernice za tumačenje pravila 94 (B). Tvrdi se, prvo, da se ono mora tumačiti tako da uključuje više od neospornih opštepoznatih istorijskih ili geografskih činjenica.

49. Drugo, svrha pravila 94 (B) koje, između ostalog, ide u prilog ekonomičnosti sudskog postupka je od vitalne važnosti za Međunarodni sud. Tužilaštvo, stoga, tvrdi da se tom pravilu mora dati najveći mogući opseg koji mogu ograničiti samo prava optuženog.

Opseg elementa razumne neosporivosti i greške Pretresnog veća u primeni prava

50. U skladu s prvom smernicom, da bi bila prihvatljiva prema pravilu 94 (B), činjenica ne sme biti predmet razumnog spora, ali istovremeno ne mora biti ni nepobitna opštepoznata činjenica prema pravilu 94 (A), tj. istorijska ili geografska činjenica.

51. Tužilaštvo, stoga, tvrdi da nijedna od ove dve vrste činjenica ne sme biti predmet razumnog spora ali da su razlozi za neosporivost svake od njih različiti. Prema pravilu 94 (A) neka činjenica je nepobitna zato što je opštepoznata i zato što se može lako proveriti "lako proveriti konsultovanjem pouzdanog i merodavnog izvora".[46] S druge strane, prema pravilu 94 (B), činjenica je neosporna jer je pobijana dve instance, zato što su je pomno analizirale profesionalne sudije, a ipak je ustanovljeno da je van razumne sumnje istinita za svrhe suđenja pred Međunarodnim sudom.

52. Tužilaštvo priznaje da se u izuzetnim slučajevima i takve činjenice mogu pokazati nepouzdanim i tako postati predmet razumnog spora. To je jedan od kriterijuma prihvatljivosti. Da bi se, međutim, doneo takav zaključak mora se utvrditi da zbog konkretnog razloga postoji izuzetna situacija koja je dovela do konkretnog spora. Ako takav razlog postoji, Pretresno veće mora iskoristiti svoje diskreciono pravo da utvrdi da je nastali spor razuman. Uopštena tvrdnja da se greške nikad u potpunosti ne mogu isključiti nije dovoljna.

53. U okolnostima u kojima strane u postupku i Žalbeno veće moraju biti u stanju da utvrde da li je diskreciono pravo pravilno korišćeno, moraju se navesti razlozi. Posebno u ovom predmetu, u kojem se mora utvrditi da li činjenica o kojoj je presuđeno može biti predmet razumnog spora, bez iznošenja razloga i objašnjenja ne može se utvrditi da li su uzeti u obzir irelevantni ili nevažni faktori.

54. Tužilaštvo tvrdi da je predloženi pristup istovetan pristupu Pretresnog veća I. U najnovijoj odluci u predmetu Stanković, na primer, Veće pomno razmatra svaki konkretni razlog koji je iznela odbrana zbog kojeg bi neka konkretna činjenica koju je predložilo Tužilaštvo mogla biti predmet razumnog spora.[47] Veće je odbilo da prihvati opštu tvrdnju odbrane da "u krivičnim postupcima niti jedna odluka nije doista konačna" te smatra da ona "ne vrijedi" jer se, prema mišljenju Veća, čak i prihvaćena činjenica "može pobijati ili izmijeniti".[48]

55. Za razliku od te odluke, Pretresno veće je u pobijanoj odluci prihvatilo samo prvih 130 predloženih činjenica i odbilo bez razlike stotine drugih jasnih činjenica isključivo zato što "mogu biti podložne razumnom osporavanju". Pretresno veće se očito u svom postupanju rukovodilo pretpostavkom da sve činjenice koje se ne mogu okarakterisati kao podaci o "istorijskom i geografskom kontekstu" mogu biti predmet razumnog spora.[49] Tužilaštvo konstatuje da nijedno drugo veće nije prihvatilo takva radikalna ograničenja u prihvatanju činjenica o kojima je presuđeno.

56. Da bi se razumelo šta je tačno Veće napravilo potrebno je ispitati činjenice koje je Veće prihvatilo i činjenice koje je Veće odbilo. Samo Veće navodi da je prihvatilo samo činjenice u vezi s istorijskim i geografskim kontekstom. Tužilaštvo tvrdi da se, prilikom razmatranja prihvaćenih činjenica, Pretresno veće rukovodilo nedopustivo uskim tumačenjem pravila 94 (B). Premda je Tužilaštvo te činjenice podnelo na osnovu pravila 94 (B) zato što su o njima ranije presudila sudska veća, iste činjenice su mogle biti prihvaćene i na osnovu pravila 94 (A) da su podnete na osnovu tog pravila.

57. Konsultovanjem, na primer, manje od deset različitih izvora (uglavnom knjiga i karti), Tužilaštvo je pronašlo desetine primera gde su se činjenice koje je Pretresno veće prihvatilo mogle "lako proveriti konsultovanjem pouzdanih i merodavnih izvora"[50] (ti se primeri navode u Dodatku II). Drugim rečima, činjenice o kojima je presuđeno a koje je Pretresno veće prihvatilo su ujedno i opštepoznate činjenice.

58. Tužilaštvo priznaje da te činjenice nisu podnete Pretresnom veću na osnovu pravila 94 (A). Ali, Tužilaštvo tvrdi da su 130 činjenica koje je Veće prihvatilo na osnovu pravila 94 (B) opštepoznate neosporne istorijske i geografske činjenice koje su mogle biti prihvaćene na osnovu pravila 94 (A). Čini se, stoga, da je Veće primenilo stroge kriterijume za prihvatanje činjenica na osnovu pravila 94 (A), rešavajući šta će prihvatiti na osnovu pravila 94 (B). Pretresno veće, dakle, nije uočilo da pravilo 94 (B) mora imati zaseban opseg primene koji se na određen način razlikuje od opsega pravila 94 (A).[51]

Prihvatanje činjenica stvara oborivu pretpostavku

59. Tužilaštvo se sad mora pozabaviti drugim aspektom pravila 94 (B), to jest, pravnim posledicama prihvatanja neke činjenice. U diskusiji o elementu razumne neosporivosti Tužilaštvo je pomenulo Odluku u predmetu Stanković u kojoj Pretresno veće I razmatra tvrdnju odbrane "da u krivičnim postupcima niti jedna odluka nije doista konačna" i da stoga, uopšteno uzevši, ne bi trebalo prihvatati činjenice o kojima je presuđeno.[52] Kao što je već rečeno (par. 54), Veće je ovu tvrdnju opovrgnulo konstatacijom da se činjenica, i kad je prihvaćena, ipak kasnije u postupku može pobiti ili izmeniti.

60. Tužilaštvo je svesno neslaganja u pogledu pitanja da li je jednom prihvaćena činjenica neoboriva (kao što se tvrdi u pobijanoj odluci)[53] ili se i dalje može pobijati ili menjati (kao što se konstatuje u tri odluke Pretresnog veća I).[54] Priznaje, međutim, da to što se činjenica o kojoj je presuđeno smatra (samo) oborivom pretpostavkom obezbeđuje dodatnu garanciju zaštite prava optuženog na pravično suđenje.

Prava optuženog ne krše se ako se činjenice o kojima je presuđeno prihvate kao oborive pretpostavke

61. U pogledu mogućeg kršenja prava optuženog, Tužilaštvo konstatuje da je posledica oborive pretpostavke sada izvesno, premda neznatno, premeštanje tereta dokazivanja na optuženog. Ako želi da ospori neku činjenicu, on mora pokazati da je nedovoljno potkrepljena. Tužilaštvo, međutim, smatra da prava optuženog, posebno prezumpcija nevinosti (član 20 (3) Statuta), dopuštaju takvo ograničeno prebacivanje tereta dokazivanja.

62. Štaviše, prebacivanje tereta dokazivanja na optuženog, kada se radi o nekim ograničenim pitanjima, nije novo u krivičnim postupcima na ovom Međunarodnom sudu. Na primer, ako optuženi želi da iznese osnov za opravdanje ili izgovor, on mora da dokaže postojanje takvog osnova prema oceni uverljivosti dokaza.[55]

63. Nirnberški vojni sudovi bili su suočeni sa članom X Ukaza vojnih vlasti br. 7[56] kojim je bilo predviđeno da određene odluke Međunarodnog vojnog suda obavezuju vojne sudove. U jednoj odluci nadležni međunarodni sud je odbio da prihvati da ta odredba ima obavezujući karakter, navodeći da se "svim optuženima mora pružiti prilika da iznesu činjenice."[57] Shodno tome, Međunarodni sud je "[u]prkos tome što je Međunarodni vojni sud [...p]resudio da je Treći rajh kriv za napadačke ratove [...] ponovno [...] razmatrao to pitanje" na osnovu "novootkrivenih dokaza" koje je iznela odbrana.[58] Tužilaštvo tvrdi da je, postupivši tako, Međunarodni vojni sud postupao sa članom X kao s oborivom pretpostavkom.

64. Naposletku, Evropski sud za ljudska prava stoji na stanovištu da član 6 Evropske konvencije dopušta pretpostavke o činjenicama unutar razumnih granica.[59] Zauzet je stav da to što pretpostavka "nije neoboriva" doprinosi njenoj prihvatljivosti.[60]

65. Tužilaštvo, stoga, tvrdi da pravo optuženog na pravično suđenje dopušta prihvatanje činjenica o kojima je presuđeno, čime se stvaraju oborive pretpostavke.

Zaključak

66. Tužilaštvo u zaključku tvrdi da je ispravan test za činjenice o kojima je presuđeno prema pravilu 94 (B) test koji je iznet ranije u tekstu.[61] Činjenica koja zadovoljava druge elemente testa može se smatrati mogućim predmetom razumnog spora samo ako za taj spor postoji konkretan razlog i Pretresno veće, koristeći svoje diskreciono pravo, zaključi da je taj spor razuman.[62]

V. Pretresno veće je pogrešilo u korišćenju svog diskrecionog prava

67. Kao što je ranije izloženo,[63] Tužilaštvo smatra da se Pretresno veće, u primeni načelno ispravnog testa, rukovodilo pogrešnom pretpostavkom o opsegu pravila 94 (B). Ograničilo je, u suštini, element razumne neosporivosti na onu vrstu činjenica koja spada u pravilo 94 (A). Pored toga, zaključujući da činjenica može biti predmet razumnog spora, ono nije navelo konkretan razlog konkretnog spora i potom iskoristilo svoje diskreciono pravo u proceni razumnosti tog spora. Tužilaštvo tvrdi da je greška Pretresnog veća dovela do greške u korišćenju njegovog diskrecionog prava.

68. U vezi s tim, Žalbeno veće u predmetu Milošević je u nedavnoj odluci objasnilo da, uopšteno uzevši, neće menjati diskrecione odluke čak ni onda kad bi ono svoje diskreciono pravo iskoristilo drukčije od Pretresnog veća.[64] Međutim, ako Pretresno veće prekorači svoje diskreciono ovlašćenje i tako pogreši u korišćenju svog diskrecionog prava, nanoseći tom greškom štetu strani koja je podnela žalbu, Žalbeno veće će iskoristiti svoje diskreciono pravo da izmeni diskrecionu odluku Pretresnog veća.[65]

69. Žalbeno veće je utvrdilo da greška u korišćenju diskrecionog prava postoji, između ostalog, u slučaju da se "[p]retresno veće rukovodilo pogrešnim pretpostavkama bilo u pogledu principa koji treba primeniti, bilo u odnosu na pravne odredbe koje su relevantne za korišćenje diskrecionog prava".[66] Tužilaštvo tvrdi da je Pretresno veće napravilo tu grešku rukovodeći se pogrešnim pretpostavkama o opsegu pravila 94 (B) – posebno opsega onoga što čini element razumne neosporivosti.

70. Greška Pretresnog veća proističe iz uverenja da sve druge činjenice mogu biti predmet razumnog spora budući da nisu istorijske ni geografske. Ta greška nedopustivo ograničava prihvatljive činjenice i iz nje implicitno proizlazi odluka da se činjenice druge vrste nikad ne mogu prihvatiti. Ograničavajući na taj način opseg pravila 94 (B), Pretresno veće nije, u suštini, ispravno primenilo test na sve pojedine činjenice kako bi utvrdilo da li one zadovoljavaju kriterijume testa.

71. Tužilaštvo tvrdi da je Veće pogrešnim korišćenjem svog diskrecionog prava Tužilaštvu nanelo štetu. Zbog te greške, Veće je neselektivno odbilo više stotina jasnih činjenica koje bi uštedele Sudu stotine ili čak hiljade sati. Ako odluka Pretresnog veća bude potvrđena, Tužilaštvo će morati da potroši ogroman deo veoma ograničenog vremena koje mu je dodeljeno na dokazivanje činjenica koje se mogu formalno primiti na znanje. Izgubljeno vreme neće se moći upotrebiti za izvođenje dokaza koji su u neposrednoj vezi s krivičnom odgovornošću optuženog.

VI. Žalbeno veće treba iskoristi svoje diskreciono pravo da prihvati sve podnete činjenice

72. Kao što je već konstatovano, kad se uveri da je Pretresno veće pogrešilo u korišćenju svog diskrecionog prava, nanoseći time štetu strani koja podnosi žalbu, Žalbeno veće će iskoristiti svoje diskreciono pravo, umesto Pretresnog veća.[67] Tužilaštvo, stoga, poziva Žalbeno veće da primeni test za prihvatanje činjenica o kojima je presuđeno i iskoristi svoje diskreciono pravo da prihvati sve činjenice koje su mu podnete.

Elementi testa koji nisu zasnovani na diskrecionom pravu

73. U skladu s testom koji su prihvatila veća ovog Međunarodnog suda i koji je iznet ranije u tekstu,[68] Tužilaštvo tvrdi da su sve sporne činjenice u ovom žalbenom postupku jasne, konkretne i da se mogu identifikovati (i), da su pobijane na suđenju i da se ne zasnivaju na sporazumima između strana ni priznanju (ii), te da protiv njih nije uložena žalba ili su potvrđene u žalbenom postupku (iii). Tvrdi se takođe da su predložene samo činjenice, bez pravne karakterizacije (iv).

Diskrecioni elementi testa

74. Tužilaštvo zato tvrdi da je na Žalbenom veću da odluči o diskrecionim elementima testa.[69]

75. Žalbeno veće mora da uzme u obzir dva diskreciona elementa (iv i v).

Element razumne neosporivosti (iv)

76. Ono prvo mora utvrditi da li postoji konkretan razlog u vezi s bilo kojom predloženom činjenicom zbog kojeg tu činjenicu treba smatrati mogućim predmetom razumnog spora i zatim iskoristiti svoje diskreciono pravo i proceniti da li je spor razuman.[70] Tužilaštvo ističe da, po mišljenju Tužilaštva, odbijanje svih ili velikih grupa činjenica bez razlike i bez davanja obrazloženja o tome zbog čega su određene činjenice podložne razumnom opovrgavanju nije valjano korišćenje diskrecionog prava.

77. Tužilaštvo nije uspelo da sagleda nikakve konkretne razloge za spor u pogledu predloženih činjenica[71] i konstatuje da se Pretresno veće I složilo da podnete činjenice – iste koje su sada podnete Žalbenom veću – zadovoljavaju element razumne neosporivosti.[72]

Element neokrivljavanja (v)

78. Drugi diskrecioni element koji Pretresno veće mora uzeti u obzir jeste pitanje da li bilo koja od predloženih činjenica direktno ili indirektno inkriminiše optuženog. Tužilaštvo tvrdi da ovu kategoriju čine činjenice koje se odnose na ponašanje optuženog ili povezanost optuženog s "bazom zločina".[73]

79. Pretresno veće nije odbilo činjenice o kojima je presuđeno zato što one inkriminišu optuženog. To pitanje nije bilo predmet spora pred Pretresnim većem i ne predstavlja osnov za njihovo neprihvatanje prema pravilu 94 (B) u ovom žalbenom postupku. U svakom slučaju, ako Žalbeno veće, koristeći svoje diskreciono pravo, ponovo razmotri to pitanje procenjujući da li te činjenice treba prihvatiti, tvrdimo da neće imati osnova za zaključak da te činjenice direktno ili indirektno inkriminišu optuženog.

Zaključak

80. U zaključku, Tužilaštvo zato stoji na stanovištu da treba formalno primiti na znanje sve predložene činjenice podnete ovom Veću.

VII. Traženi pravni lek

Tužilaštvo od Žalbenog veća traži da utvrdi da su činjenice navedene u prvom stupcu Dodatka I, izuzev onih koje se ponaosob navode u stupcu 4, trebale biti prihvaćene od strane Pretresnog veća kao činjenice o kojima je presuđeno.

 

/potpis na originalu/

 

Geoffrey Nice,

 

glavni zastupnik optužbe
Dana 21. maja 2003.
U Hagu, Holandija


Dodatak I

Uporedna tabela činjenica

UVOD U TABELU

1. U tabeli se porede činjenice o kojima je već presudilo Pretresno veće u predmetu Krajišnik (stubac 1) i koje su podnete Pretresnom veću 2. aprila 2003. sa činjenicama o kojima je već presuđeno a koje su podnete Pretresnom veću u predmetu Milošević 12. decembra 2002. (stubac 2). U tabeli se navode i činjenice u obliku u kojem su se pojavile u originalnim presudama (stubac 3).

2. Velika većina činjenica u koloni 3 izvedena je iz odgovarajućih rečenica u originalnim presudama. Međutim, postoji nekoliko slučajeva kada je činjenica u koloni 1 izvedena iz nekoliko paragrafa originalne presude. Svi ti paragrafi su, stoga, u koloni 3 citirani u celosti.

3. Određene činjenice u koloni 2 (činjenice o kojima je već presuđeno podnete Pretresnom veću u predmetu Milošević 12. decembra 2002.) odgovaraju većem broju činjenica u koloni 1 (činjenice o kojima je presuđeno koje je prihvatilo Pretresno veće u predmetu Krajišnik). Činjenice o kojima je već presuđeno podnete Pretresnom veću u predmetu Milošević mogu se, stoga, pojaviti više puta.

4. Prilikom navođenja citata iz originalnih presuda u koloni 3, izostavljen je velik broj fusnota budući da nisu bile relevantne za zaključak. Fusnote koje su ostale su relevantne za zaključak. Označene su zvezdicama i nalaze se u kućici (polju tabele) u kojoj se nalazi i činjenica na koju se odnose.

Činjenice podnete 2. aprila 2002. (s originalnim brojem)

Činjenice podnete 12. decembra 2002. (s originalnim brojem) 

Formulacija u presudama

Činjenice koje u ovom žalbenom postupku nisu sporne

       

Istorijski i geografski kontekst

     

1. Stanovništvo Bosne i Hercegovine je vekovima bilo višenacionalno, više nego ijedna druga republika bivše Jugoslavije. PT 56.

1. Stanovništvo Bosne i Hercegovine je vekovima bilo višenacionalno, više nego ijedna druga republika bivše Jugoslavije. PT 56.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

2. Srbi, Hrvati i Muslimani su činili najbrojnije nacionalne grupe u Bosni i Hercegovini. PT 56-57.

2. Srbi, Hrvati i Muslimani su činili najbrojnije nacionalne grupe u Bosni i Hercegovini. PT 56-57.

Navodno da ova stara vojna granica objašnjava prisustvo velikog dela današnjeg srpskog stanovništva, koje je pre nekoliko vekova bilo podsticano da se preseli i naseli duž granice i na taj način formira bazu lojalnog stanovništva kao potencijalnu graničnu odbrambenu snagu. Brojno muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini duguje svoju veru i kulturu, a time i identitet, dugoj turskoj okupaciji za vreme koje su mnogi Sloveni prihvatili islamsku veru. Treća, takođe velika, nacionalna grupa u Bosni i Hercegovini su Hrvati, koji žive uglavnom u jugozapadnom delu koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. Budući da sve tri grupe stanovništva čine Sloveni, bez sumnje je netačno govoriti o tri različite etničke grupe. Međutim, čini se da je to ustaljena praksa. PT 56

Svaki od ovih naroda imao je u srednjem veku period svoga carstva i svoje veličine. Za Srbe herojski, iako neuspeo otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je kulminirao njihovim porazom u Kosovskoj bici, i dalje pobuđuje emocije i predstavlja simbol srpske hrabrosti. I srpski i hrvatski nacionalisti, polažući pravo na veliku Srbiju odnosno Hrvatsku, u svojim, dakako suprotnim, zahtevima pozivaju se na davno prohujale dane svoga carstva. Za svaku stranu Bosna i Hercegovina je od posebnog značaja, jer u njoj živi znatan broj Srba i Hrvata, kao i još veći broj Muslimana, ali u njoj nema jedinstvene većinske nacionalne grupe: 1991. godine oko 44% Bosanaca su bili Muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57

x

3. Pre nekoliko vekova, Srbi su podsticani da se naseljavaju duž sadašnje severne i zapadne granice Bosne i Hercegovine, koja je u to vreme predstavljala vojnu granicu između Austrougarskog carstva i njenih prethodnika, i Turaka Osmanlija. PT 56.

3. Pre nekoliko vekova, Srbi su podsticani da se naseljavaju duž sadašnje severne i zapadne granice Bosne i Hercegovine, koja je u to vreme predstavljala vojnu granicu između Austrougarskog carstva i njenih prethodnika, i Turaka Osmanlija. PT 56.

Vekovima je stanovništvo Bosne i Hercegovine, više nego u bilo kojoj drugoj republici bivše Jugoslavije, bilo višenacionalno. Preko četiri stotine godina Bosna i Hercegovina bila je deo Otomanskog carstva. Sa zapadne i severne strane se graničila sa Austrougarskim carstvom ili njenim prethodnicima, još u 16. veku je duž te granice uspostavljena vojna krajina, kako bi se habsburške zemlje zaštitile od Turaka Osmanlija. Navodno ova stara vojna granica objašnjava prisustvo velikog dela današnjeg srpskog stanovništva, koje je pre nekoliko vekova bilo podsticano da se preseli i naseli duž granice i na taj način formira bazu lojalnog stanovništva kao potencijalnu graničnu odbrambenu snagu.

x

4. Brojno muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini duguje svoju veru i kulturu, a time i identitet, dugoj turskoj okupaciji tokom koje su mnogi Sloveni prihvatili islamsku veru. PT 56.

4. Brojno muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini duguje svoju veru i kulturu, a time i identitet, dugoj turskoj okupaciji tokom koje su mnogi Sloveni prihvatili islamsku veru. PT 56.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

5. Bosanski Hrvati žive uglavnom u jugozapadnom delu Bosne i Hercegovine koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. PT 56.

5. Bosanski Hrvati žive uglavnom u jugozapadnom delu Bosne i Hercegovine koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. PT 56.

Treća, takođe velika, nacionalna grupa u Bosni i Hercegovini su Hrvati, koji žive uglavnom u jugozapadnom delu koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj.

x

6. Godine 1991. oko 44% Bosanaca su bili Muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57/PČ 99.

6. Godine 1991. oko 44% Bosanaca su bili Muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57/PČ 99.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 57

Od svih republika, stanovništvo Bosne i Hercegovine koje je brojalo 4,3 miliona bilo je najheterogenije. Prema popisu stanovništva iz 1991. oko 43,5 procenata stanovnika bili su Muslimani, 31,2 procenata Srbi i 17,4 procenata Hrvati. PČ 99

x

7. Za Srbe, herojski, iako bezuspešan, otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je dostigao kulminaciju njihovim porazom u Kosovskoj bici, i dalje pobuđuje emocije i predstavlja simbol srpske hrabrosti. PT 57.

7. Za Srbe, herojski, iako bezuspešan, otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je dostigao kulminaciju njihovim porazom u Kosovskoj bici, i dalje pobuđuje emocije i predstavlja simbol srpske hrabrosti. PT 57.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

8. Bosna i Hercegovina je do 1878. bila pod otomanskom vlašću. PT 58.

8. Bosna i Hercegovina je do 1878. bila pod otomanskom vlašću. PT 58.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

9. Austrougarsko carstvo je 1878. okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu. PT 58.

9. Austrougarsko carstvo je 1878. okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu. PT 58.

Bosna i Hercegovina bila je do 1878. pod otomanskom vladavinom. Te godine je Austrougarsko carstvo okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu.

x

10. Austrougarsko carstvo je 1908. izvršilo formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. PT 58.

10. Austrougarsko carstvo je 1908. izvršilo formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. PT 58.

Bosna i Hercegovina bila je do 1878. pod otomanskom vladavinom. Te godine je Austrougarsko carstvo okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu. Zatim je 1908. izvršilo formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine.

x

11. Neposredno nakon Prvog svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, te Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. PT 58.

11. Neposredno nakon Prvog svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, te Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. PT 58.

Neposredno posle I svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku mukotrpno izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom.

x

12. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena. PT 58.

12. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena. PT 58.

Neposredno posle I svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku mukotrpno izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. Kraljevina je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena.

x

13. U severnim i zapadnim područjima vekovima je preovladavao katolicizam, dok su u južnim i istočnim područjima pod vladavinom Otomanskog carstva preovladavali pravoslavlje i islam. PT 58.

13. U severnim i zapadnim područjima vekovima je preovladavao katolicizam, dok su u južnim i istočnim područjima pod vladavinom Otomanskog carstva preovladavali pravoslavlje i islam. PT 58.

Kraljevina je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena. U severnim i zapadnim područjima vekovima je prevladavao katolicizam, dok su u južnim i istočnim područjima pod vladavinom Otomanskog carstva prevladavali pravoslavlje i islam.

x

14. Ova opšta verska podela nastavila se i tokom ovog veka i zapravo traje još i danas.

 PT 58

14. Ova opšta verska podela nastavila se i tokom ovog veka i zapravo traje još i danas. PT 58

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

15. Za vreme okupacije od strane sila Osovine tokom Drugog svetskog rata, Italija je izvršila aneksiju jednog dela teritorije države Jugoslavije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. PT 60.

15. Za vreme okupacije od strane sila Osovine tokom Drugog svetskog rata, Italija je izvršila aneksiju jednog dela teritorije države Jugoslavije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. PT 60.

Zatim je za vreme okupacije od strane sila Osovine Italija anektirala deo državne teritorije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske.

x

16. Veliki deo ostatka Jugoslavije postao je formalno Nezavisna Država Hrvatska, koja, je u stvari, bila marionetska država Osovine. PT 60.

16. Veliki deo ostatka Jugoslavije postao je formalno Nezavisna Država Hrvatska, koja, je u stvari, bila marionetska država Osovine. PT 60.

Do II svetskog rata i invazije koju su 1941. na Kraljevinu izvršile Italija i Nemačka, Jugoslavija, čiji je glavni grad bio Beograd, menjala je unutrašnje administrativne granice, s tim da su vanjske granice ostajale nepromenjene. Zatim je za vreme okupacije od strane sila Osovine Italija anektirala deo državne teritorije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. Veliki deo onoga što je ostalo postalo je formalno nezavisna Hrvatska, ali u stvari marionetska država Osovine.

x

17. Ta marionetska država Osovine, Hrvatska, prostirala se daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica. PT 60.

17. Ta marionetska država Osovine, Hrvatska, prostirala se daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica. PT 60.

Veliki deo onoga što je ostalo postalo je formalno nezavisna Hrvatska, ali u stvari marionetska država Osovine, koja se prostirala daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica, podeljena između italijanske i nemačke zone; znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat.

 

18. Veliki delovi Bosne i Hercegovine, uključujući i opštinu Predor, pripadali su marionetskoj državi Hrvatskoj. PT 61.

18. Veliki delovi Bosne i Hercegovine, uključujući i opštinu Predor, pripadali su marionetskoj državi Hrvatskoj. PT 61.

Iako je ovakva ratna situacija bila kratkog veka, trajući samo od 1941. do 1945, ostavila je gorka sećanja, naročito u Bosni i Hercegovini, čiji su veliki delovi, uključujući i opštinu Predor, pripadali marionetskoj državi Hrvatskoj.

x

19. Marionetska država Osovine Hrvatska podeljena je na italijanske i nemačke zone. PT 60.

19. Marionetska država Osovine Hrvatska podeljena je na italijanske i nemačke zone. PT 60.

Veliki deo onoga što je ostalo postalo je formalno nezavisna Hrvatska, ali u stvari marionetska država Osovine, koja se prostirala daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica, podeljena između italijanske i nemačke zone; znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat.

x

20. Tokom Drugog svetskog rata, znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat. PT 60.

20. Tokom Drugog svetskog rata, znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat. PT 60.

Do II svetskog rata i invazije koju su 1941. na Kraljevinu izvršile Italija i Nemačka, Jugoslavija, čiji je glavni grad bio Beograd, menjala je unutrašnje .administrativne granice, s tim da su spoljne granice ostajale nepromenjene. Zatim je za vreme okupacije od strane sila Osovine Italija anektirala deo državne teritorije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. Veliki deo onoga što je ostalo postalo je formalno nezavisna Hrvatska, ali u stvari marionetska država Osovine, koja se prostirala daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica, podeljena između italijanske i nemačke zone; znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat.

x

21. Drugi svetski rat je u Jugoslaviji predstavljao doba dugotrajnog oružanog sukoba, koji je delom bio proizvod građanskog rata, a delom borba protiv strane invazije i okupacije koja je usledila. PT 61.

21. Drugi svetski rat je u Jugoslaviji predstavljao doba dugotrajnog oružanog sukoba, koji je delom bio proizvod građanskog rata, a delom borba protiv strane invazije i okupacije koja je usledila. PT 61.

Za Jugoslaviju je II svetski rat bio tragičan, obeležen okrutnom represijom, teškim patnjama i surovim postupanjem prema manjinama. Bilo je to doba dugotrajnog oružanog sukoba, koji je delimično bio proizvod građanskog rata, a delimično borba protiv strane invazije i kasnije okupacije.

x

22. Ratna situacija je trajala od 1941. do 1945. i ostavila gorka sećanja u Jugoslaviji. PT 61.

22. Ratna situacija je trajala od 1941. do 1945. i ostavila gorka sećanja u Jugoslaviji. PT 61.

Iako je ovakva ratna situacija bila kratkog veka, trajući samo od 1941. do 1945, ostavila je gorka sećanja, naročito u Bosni i Hercegovini, čiji su veliki delovi, uključujući i opštinu Predor, pripadali marionetskoj državi Hrvatskoj.

x

23. Tri zasebne jugoslovenske snage borile su se jedna protiv druge - ustaške snage izrazito nacionalističke Države Hrvatske, koju su podržavale sile Osovine; četnici, koji su bili srpske nacionalističke i monarhističke snage; i partizani, uglavnom komunisti i Srbi. PT 61.

 

Za Jugoslaviju je II svetski rat bio tragičan, obeležen okrutnom represijom, teškim patnjama i surovim postupanjem prema manjinama. Bilo je to doba dugotrajnog oružanog sukoba, koji je delimično bio proizvod građanskog rata, a delimično borba protiv strane invazije i kasnije okupacije. Tri zasebne jugoslovenske snage - ustaške snage izrazito nacionalističke Države Hrvatske, koju su podržavale sile Osovine; četnici, koji su bili srpske nacionalističke i monarhističke snage; i partizani, uglavnom komunisti i Srbi - borile su se jedna protiv druge.

x

24. Četnici i partizani su se istovremeno suprotstavljali nemačkoj i italijanskoj okupatorskoj vojsci. PT 61.

 

Tri zasebne jugoslovenske snage - ustaške snage izrazito nacionalističke Države Hrvatske, koju su podržavale sile osovine; četnici, koji su bili srpske nacionalističke i monarhističke snage; i partizani, uglavnom komunisti i Srbi - borile su se jedna protiv druge. Istovremeno su se poslednje dve snage suprotstavljale nemačkim i italijanskim okupatorskim vojskama.

x

25. Iako nijedna od ove tri snage u Jugoslaviji nije bila pretežno muslimanska, Muslimana je bilo i u redovima ustaša i partizana. PT 61.

23. Iako nijedna od ove tri snage u Jugoslaviji nije bila pretežno muslimanska, Muslimana je bilo i u redovima ustaša i partizana. PT 61.

Tri zasebne jugoslovenske snage - ustaške snage izrazito nacionalističke Države Hrvatske, koju su podržavale sile osovine; četnici, koji su bili srpske nacionalističke i monarhističke snage; i partizani, uglavnom komunisti i Srbi - borile su se jedna protiv druge. Istovremeno su se poslednje dve snage suprotstavljale nemačkim i italijanskim okupatorskim vojskama. Partizani, koje je predvodio Josip Broz, kasnije poznatiji kao maršal Tito, bili su u tome dosledni i na kraju su uspeli, dok je uloga četnika u otporu okupatorima još uvek veoma kontroverzna. Iako ni jedna od ove tri snage nije bila pretežno muslimanska, Muslimana je bilo u redovima i ustaša i partizana.

x

26. Veliki deo teških i krvavih sukoba u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata dogodio se na području Bosne i Hercegovine. PT 62.

24. Veliki deo teških i krvavih sukoba u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata dogodio se na području Bosne i Hercegovine. PT 62.

Za Jugoslaviju je II svetski rat bio tragičan, obeležen okrutnom represijom, teškim patnjama i surovim postupanjem prema manjinama... (PT 61)

Veliki deo teških i krvavih sukoba odvijao se na području Bosne i Hercegovine.

x

27. Mnoga nasilja protiv civila tokom Drugog svetskog rata, naročito, ali ne isključivo, nasilja ustaša nad Srbima, dogodila su se u Bosni i Hercegovini, i to posebno u graničnim područjima između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde su partizani bili izrazito aktivni, a to je upravo područje na kojem se nalazi opština Predor. PT 62.

25. Mnoga nasilja protiv civila tokom Drugog svetskog rata, naročito, ali ne isključivo, nasilja ustaša nad Srbima, dogodila su se u Bosni i Hercegovini, i to posebno u graničnim područjima između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde su partizani bili izrazito aktivni, a to je upravo područje na kojem se nalazi opština Predor. PT 62.

Za Jugoslaviju je II svetski rat bio tragičan, obeležen okrutnom represijom, teškim patnjama i surovim postupanjem prema manjinama... (PT 61)

Veliki deo teških i krvavih sukoba odvijao se na području Bosne i Hercegovine. Tu su vršena mnoga nasilja protiv civila, naročito, ali ne isključivo, od strane ustaša protiv Srba, i to posebno u graničnim područjima između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde su partizani bili izrazito aktivni, a to je upravo područje na kojem se nalazi Predor. PT 62

x

28. Tokom Drugog svetskog rata, jedan ministar ratne marionetske hrvatske vlade obećao je da će trećinu Srba na njenoj teritoriji pobiti, trećinu deportovati, a preostalu trećinu silom prevesti u katolike. PT 62.

26. Tokom Drugog svetskog rata, jedan ministar ratne marionetske hrvatske vlade obećao je da će trećinu Srba na njenoj teritoriji pobiti, trećinu deportovati, a preostalu trećinu silom prevesti u katolike. PT 62.

Jedan ministar ratne marionetske hrvatske vlade obećao je da će trećinu Srba na njenoj teritoriji pobiti, trećinu deportovati, a preostalu trećinu silom prevesti u katolike.

x

29. Drugi ratni ministar je zagovarao čišćenje celokupne, znatno uvećane, Hrvatske od “srpske gamadi”. PT 62.

27. Drugi ratni ministar je zagovarao čišćenje celokupne, znatno uvećane, Hrvatske od “srpske gamadi”. PT 62.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

30. Tokom Drugog svetskog rata usledili su masakri Srba velikih razmera. PT 62.

28. Tokom Drugog svetskog rata usledili su masakri Srba velikih razmera. PT 62.

Usledili su masakri Srba velikih razmera. Moguće je da su 1941. za šest meseci ustaše pobile preko četvrt miliona Srba, iako je tačan broj predmet žučnih rasprava. Bugarski i mađarski okupatori u drugim delovima Jugoslavije takođe su masakrirali Srbe i provodili etničko čišćenje. Međutim, u Predoru su stradale i druge etničke grupe; 1942. godine partizani su pobili stotine uglednih Muslimana i Hrvata, a to isto su učinili u obližnjem Kozarcu i 1945.

x

31. Moguće je da su 1941. ustaše za šest meseci pobile preko četvrt miliona Srba, iako je tačan broj predmet žučnih rasprava. PT 62.

29. Moguće je da su 1941. ustaše za šest meseci pobile preko četvrt miliona Srba, iako je tačan broj predmet žučnih rasprava. PT 62.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

32. U drugim delovima Jugoslavije, bugarski i mađarski okupatori takođe su vršili pokolje nad Srbima i sprovodili etničko čišćenje. PT 62.

30. U drugim delovima Jugoslavije, bugarski i mađarski okupatori takođe su vršili pokolje nad Srbima i sprovodili etničko čišćenje. PT 62.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

33. Nakon Drugog svetskog rata, u opštini Predor, posebno u seoskim područjima, ove tri etničke grupe (ili “nacionalnosti”) - Srbi, Hrvati i Muslimani - uglavnom su živele odvojeno, tako da je u mnogim selima jedna nacionalnost toliko preovladavala da su se takva sela smatrala srpskim, hrvatskim ili muslimanskim. PT 64.

31. Nakon Drugog svetskog rata, u opštini Predor, posebno u seoskim područjima, ove tri etničke grupe (ili “nacionalnosti”) - Srbi, Hrvati i Muslimani - uglavnom su živele odvojeno, tako da je u mnogim selima jedna nacionalnost toliko preovladavala da su se takva sela smatrala srpskim, hrvatskim ili muslimanskim. PT 64.

Pa ipak, u posleratnim godinama, negde do 1991, i uprkos grozotama iz prošlosti, ili možda poučeno njima, višenacionalno stanovništvo Bosne i Hercegovine naizgled je dosta sretno živelo zajedno. Međutim, barem u opštini Predor, posebno u seoskim područjima, tri stanovništva - Srbi, Hrvati i Muslimani - uglavnom su živela odvojeno, tako da je u mnogim selima toliko prevladavala jedna nacionalnost da su se takva sela smatrala srpskim, hrvatskim ili muslimanskim.

x

34. U posleratnim godinama, sve do 1991, odnosi među zajednicama u opštini Predor su bili relativno dobri, tako da su se, uprkos nacionalnim i propratnim verskim razlikama, među ljudima razvijala prijateljstva, sklapani su brakovi i vladali su, opšte uzev, harmonični odnosi. PT 64/PČ 99.

32. U posleratnim godinama, sve do 1991, odnosi među zajednicama u opštini Predor su bili relativno dobri, tako da su se, uprkos nacionalnim i propratnim verskim razlikama, među ljudima razvijala prijateljstva, sklapani su brakovi i vladali su, opšte uzev, harmonični odnosi. PT 64/PČ 99.

Pa ipak, u posleratnim godinama, negde do 1991, i uprkos grozotama iz prošlosti, ili možda poučeno njima, da višenacionalno stanovništvo Bosne i Hercegovine naizgled je dosta sretno živelo zajedno. Međutim, barem u opštini Predor, posebno u seoskim područjima, tri stanovništva - Srbi, Hrvati i Muslimani - uglavnom su živela odvojeno, tako da je u mnogim selima toliko prevladavala jedna nacionalnost da su se takva sela smatrala srpskim, hrvatskim ili muslimanskim. Mnogi svedoci govore o dobrim odnosima među zajednicama, o prijateljstvima koja premošćuju nacionalne, a istovremeno i verske podele, o mešovitim brakovima i uopšte o složnim odnosima. PT 64

Ipak, izveštaji govore da su pre širenja sukoba, ove grupe u principu živele u prijateljstvu i imale razvijene međusobne odnose, uključujući veliki broj mešovitih brakova. U novembru 1990. održani su izbori na kojima su tri nacionalističke stranke - muslimanska Stranka demokratske akcije (u daljem tekstu: SDA), SDS i HDZ osvojile otprilike međusobno proporcionalne brojeve glasova. PČ 99

x

35. U godinama nakon Drugog svetskog rata, Tito i njegov komunistički režim oštrim merama su potiskivali i držali pod kontrolom sve nacionalističke tendencije. PT 65/PČ 92.

33. U godinama nakon Drugog svetskog rata, Tito i njegov komunistički režim oštrim merama su potiskivali i držali pod kontrolom sve nacionalističke tendencije. PT 65/PČ 92.

U razdoblju od 1945. do 1990. nije bilo etničkih strahota. Tito i njegov komunistički režim oštrim merama su potiskivali i držali pod kontrolom sve nacionalističke tendencije. PT 65

Pod Titovim vođstvom, uspostavljen je strog sistem socijalističkog samoupravljanja, s Ustavom koji je nastojao da mnogobrojne nacionalnosti koje su živele u republikama održi na okupu. Sve eventualne nacionalističke težnje koje bi isplivale na površinu brzo su potiskivane. Prvi posleratni Ustav predviđao je visoko centralizovanu državu, vlast koncentrisanu u Komunističkoj partiji u saveznom glavnom gradu Beogradu. PČ 92

x

36. Prema jugoslovenskom Ustavu iz 1946, zemlju je sačinjavao šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo. PT 65/PČ 91.

34. Prema jugoslovenskom Ustavu iz 1946, zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo. PT 65/PČ 91.

Prema Ustavu iz 1946. zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo, koje su bile blisko povezane sa Srbijom. PT 65.

Posle poraza sila Osovine u Evropi, Tito je osnovao socijalističku državu koja je uključivala republike Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, i dve autonomne pokrajine - Kosovo i Vojvodinu - u sastavu Srbije. PČ 91.

x

37. Dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo, bile su blisko povezane sa Srbijom. PT 65/PČ 91.

 

Prema Ustavu iz 1946. zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo, koje su bile blisko povezane sa Srbijom. PT 65.

Posle poraza sila Osovine u Evropi, Tito je osnovao socijalističku državu koja je uključivala republike Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, i dve autonomne pokrajine - Kosovo i Vojvodinu - u sastavu Srbije. PČ 91.

x

38. Prema Ustavu iz 1946. narodi u svim republikama, sem Bosne i Hercegovine, smatrani su posebnim narodima federativne Jugoslavije.

PT 65/PČ 91.

 

Prema Ustavu iz 1946. zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo, koje su bile blisko povezane sa Srbijom. Narodi u svim republikama, sem Bosne i Hercegovine, smatrani su posebnim narodima federativne Jugoslavije.

PT 65

Posle poraza sila Osovine u Evropi, Tito je osnovao socijalističku državu koja je uključivala republike Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, i dve autonomne pokrajine - Kosovo i Vojvodinu - u sastavu Srbije. Svaki od naroda ovih Republika smatran je zasebnim narodom, a svi su uživali ravnopravan položaj. PČ 91.

x

39. Bosna i Hercegovina je bila poseban slučaj zato što, za razliku od drugih jugoslovenskih republika, u njoj nije postojala jedna većinska etnička grupa.  PT 65/PČ 91.

35. Bosna i Hercegovina je bila poseban slučaj zato što, za razliku od drugih jugoslovenskih republika, u njoj nije postojala jedna većinska etnička grupa.  PT 65/PČ 91.

Bosna i Hercegovina bila je u jedinstvenom položaju jer, iako je bila jedna od šest republika, nije kao druge imala jednu većinsku etničku grupu, te tako posebna bosanska nacija nije bila priznata. PT 65.

U Bosni i Hercegovini, međutim, u kojoj je živeo veliki broj Hrvata, Srba i Muslimana, nijedna etnička grupa nije bila u većini, i stoga nije postojao priznati bosanski “narod”. PČ 91

x

40. Pošto Bosna i Hercegovina nije imala jednu većinsku etničku grupu, njeno stanovništvo nije bilo ustavno priznato kao zasebna bosanska nacija (narod).

PT 65/PČ 91.

36. Pošto Bosna i Hercegovina nije imala jednu većinsku etničku grupu, njeno stanovništvo nije bilo ustavno priznato kao zasebna bosanska nacija (narod).

PT 65/PČ 91.

Bosna i Hercegovina bila je u jedinstvenom položaju jer, iako je bila jedna od šest republika, nije kao druge imala jednu većinsku etničku grupu, te tako posebna bosanska nacija nije bila priznata. PT 65.

U Bosni i Hercegovini, međutim, u kojoj je živeo veliki broj Hrvata, Srba i Muslimana, nijedna etnička grupa nije bila u većini, i stoga nije postojao priznati bosanski “narod”. PČ 91

x

41. Međutim, donošenjem Ustava SFRJ iz 1974. godine, muslimansko stanovništvo Bosne i Hercegovine priznato je kao jedan od naroda SFRJ. PT 65/PČ 91.

37. Međutim, donošenjem Ustava SFRJ iz 1974. godine, muslimansko stanovništvo Bosne i Hercegovine priznato je kao jedan od naroda SFRJ. PT 65/PČ 91.

Bosna i Hercegovina bila je u jedinstvenom položaju jer, iako je bila jedna od šest republika, nije kao druge imala jednu većinsku etničku grupu, te tako posebna bosanska nacija nije bila priznata. PT 65.

U Bosni i Hercegovini, međutim, u kojoj je živeo veliki broj Hrvata, Srba i Muslimana, ni jedna etnička grupa nije bila u većini, i stoga nije postojao priznati bosanski “narod”. Tek je donošenjem Ustava iz 1974. godine muslimansko stanovništvo Bosne i Hercegovine priznato kao jedan od naroda SFRJ. PČ 91

x

42. Za vreme Titove komunističke Jugoslavije poštovanje verskih običaja nije podržavano. PT 66.

38. Za vreme Titove komunističke Jugoslavije poštovanje verskih običaja nije podržavano. PT 66.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

43. Razdorni nacionalizam i otvoreno zastupanje nacionalnog identiteta oštro su obeshrabrivani u vreme Titove vlasti. PT 66.

 

Za vreme Titove komunističke Jugoslavije obeshrabrivano je poštovanje verskih običaja, tako da je do osamdesetih godina u Bosni i Hercegovini odlazak u crkve i džamije znatno opao. Oštro su obeshrabrivani i razorni nacionalizam i otvoreno zastupanje nacionalnog identiteta; ipak, stanovništvo je i dalje bilo vrlo svesno takozvanog etničkog identiteta - srpskog, hrvatskog ili muslimanskog.

x

44. Uprkos takvim nastojanjima vlasti, stanovništvo Jugoslavije je i dalje bilo vrlo svesno takozvanog nacionalnog identiteta - srpskog, hrvatskog ili muslimanskog. PT 66.

39. Uprkos takvim nastojanjima vlasti, stanovništvo Jugoslavije je i dalje bilo vrlo svesno takozvanog nacionalnog identiteta - srpskog, hrvatskog ili muslimanskog. PT 66.

Oštro su obeshrabrivani i razorni nacionalizam i otvoreno zastupanje nacionalnog identiteta; ipak, stanovništvo je i dalje bilo vrlo svesno takozvanog etničkog identiteta - srpskog, hrvatskog ili muslimanskog.

x

45. Teritorijalna podela između katoličke i pravoslavne grane hrišćanstva istorijski se vekovima protezala kroz teritoriju bivše Jugoslavije. PT 67.

40. Teritorijalna podela između katoličke i pravoslavne grane hrišćanstva istorijski se vekovima protezala kroz teritoriju bivše Jugoslavije. PT 67.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

46. Kada se Otomansko carstvo, ne zaustavljajući se nakon osvajanja Konstantinopolja, proširilo po većem delu Balkana, promenljiva granica između katoličkog hrišćanstva i islama, koja je takođe štitila brojno hrišćansko pravoslavno stanovništvo, uglavnom se protezala kroz Bosnu ili pored Bosne. PT 67.

41. Kada se Otomansko carstvo, ne zaustavljajući se nakon osvajanja Konstantinopolja, proširilo po većem delu Balkana, promenljiva granica između katoličkog hrišćanstva i islama, koja je takođe štitila brojno hrišćansko pravoslavno stanovništvo, uglavnom se protezala kroz Bosnu ili pored Bosne. PT 67.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

47. Danas u Bosni i Hercegovini, bez obzira na to da li upražnjavaju verske običaje ili ne, velika većina Srba su pravoslavci, Hrvati su katolici, dok naziv Muslimani govori sam za sebe. PT 67.

42. Danas u Bosni i Hercegovini, bez obzira na to da li upražnjavaju verske običaje ili ne, velika većina Srba su pravoslavci, Hrvati su katolici, dok naziv Muslimani govori sam za sebe. PT 67.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

48. Titova Jugoslavija prvobitno je bila blisko povezana sa Sovjetskim Savezom. PT 68.

43. Titova Jugoslavija prvobitno je bila blisko povezana sa Sovjetskim Savezom. PT 68.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

49. Jugoslovenski Ustav je bio napravljen po uzoru na sovjetski. PT 68.

44. Jugoslovenski Ustav je bio napravljen po uzoru na sovjetski. PT 68.

Titova Jugoslavija prvobitno je bila blisko povezana sa Sovjetskim Savezom, njen Ustav je bio napravljen po uzoru na sovjetski.

x

50. Stoga je posleratna Jugoslavija u početku bila veoma centralizovana država, a federalna vlast je uglavnom delovala iz Beograda. PT 68/PČ 92.

45. Stoga je posleratna Jugoslavija u početku bila veoma centralizovana država, a federalna vlast je uglavnom delovala iz Beograda. PT 68/PČ 92.

Ista formulacija kao  PT 68

Prvi posleratni Ustav predviđao je visoko centralizovanu državu, vlast koncentrisanu u Komunističkoj partiji u saveznom glavnom gradu Beogradu. PČ 92

x

51. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina postojala je težnja da se ovlašćenja prenesu na republičke vlade. PT 68/PČ 92.

46. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina postojala je težnja da se ovlašćenja prenesu na republičke vlade. PT 68/PČ 92.

Zatim je od šezdesetih i tokom sedamdesetih godina naišao trend ka prenošenju ovlašćenja na republičke vlade, trend koji je pojačan novim Ustavom usvojenim 1974. i koji se nastavio i tokom osamdesetih. PT 68

Tokom 1960-tih i 1970-tih godina, kretanja u SFRJ išla su u pravcu dalje decentralizacije vlasti na vlade republika i takvo stanje bilo je učvršćeno poslednjim Ustavom iz 1974. godine. PČ 92

x

52. Proces jačanja vlasti u republikama je priznat i pospešen novim Ustavom iz 1974. i nastavio se tokom osamdesetih. PT 68/PČ 92.

47. Proces jačanja vlasti u republikama je priznat i pospešen novim Ustavom iz 1974. i nastavio se tokom osamdesetih. PT 68/PČ 92.

Zatim je od šezdesetih i tokom sedamdesetih godina naišao trend ka prenošenju ovlašćenja na republičke vlade, trend koji je pojačan novim Ustavom usvojenim 1974. i koji se nastavio i tokom osamdesetih. PT 68

Tokom 1960-tih i 1970-tih godina, kretanja u SFRJ išla su u pravcu dalje decentralizacije vlasti na vlade republika i takvo stanje bilo je učvršćeno poslednjim Ustavom iz 1974. godine. PČ 92

x

53. Kad bi ove vlade sa novim ovlašćenjima ohrabrile, ili u nekim slučajevima samo ponovo raspirile, jaka nacionalistička i etnocentrička uverenja i kad bi usvojile politiku koja bi omogućila sprovođenje takvih uverenja u praksi, očito bi postojale sve okolnosti za sukob. PT 68

 

Kad bi ove vlade sa novim ovlašćenjima ohrabrile, ili u nekim slučajevima samo ponovo raspirile, jaka nacionalistička i etnocentrička uverenja i kad bi usvojile politiku koja bi omogućila sprovođenje takvih uverenja u praksi, očito bi postojale sve okolnosti za sukob. To se zapravo i dogodilo.

x

54. U oktobru 1988. uklonjeni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija Pokrajine Kosovo. PČ 97.

48. U oktobru 1988. uklonjeni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija Pokrajine Kosovo. PČ 97.

Već 1988, srpska vlada je nastojala da ostvari potpunu integraciju dve autonomne pokrajine sa Srbijom. U oktobru te godine uklonjeni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija Pokrajine Kosovo.

x

55. Ukidanjem autonomije za Vojvodinu i Kosovo od strane Srbije okončano je ono što su Srbi smatrali diskriminatornom karakteristikom jugoslovenske federacije, naime to da je, među republikama, samo Srbima u Srbiji kao celovitoj naciji, sastavljenoj od Srbije i dve pokrajine, uskraćen jedinstveni identitet.  PT 69.

49. Ukidanjem autonomije za Vojvodinu i Kosovo od strane Srbije okončano je ono što su Srbi smatrali diskriminatornom karakteristikom jugoslovenske federacije, naime to da je, među republikama, samo Srbima u Srbiji kao celovitoj naciji, sastavljenoj od Srbije i dve pokrajine, uskraćen jedinstveni identitet.  PT 69.

Od sredine do kraja osamdesetih, Republika Srbija već je bila preduzela mere da dvema jugoslovenskim autonomnim pokrajinama, Vojvodini i Kosovu, uskrati zasebni identitet i da ih zapravo uključi u Republiku. To je u suštini ostvareno 1990. i time se okončalo ono što su Srbi smatrali diskriminatornom karakteristikom jugoslovenske federacije, tj. da ono što su oni smatrali jedinom celovitom državom Srba, sastavljenom od Srbije i dve pokrajine, bude jedina republika kojoj je uskraćen jedan jedinstven identitet.

x

56. Kosovo je vekovima bilo deo srpske domovine i ta pokrajina je od posebnog značaja za današnje Srbe, koji su autonomnost te pokrajine posebno bolno doživljavali, verujući da se time Srbiji uskraćuje pravo na jedinstvenu državnost i kontrolu nad onim što ona smatra drevnom srpskom teritorijom. PT 69.

50. Kosovo je vekovima bilo deo srpske domovine i ta pokrajina je od posebnog značaja za današnje Srbe, koji su autonomnost te pokrajine posebno bolno doživljavali, verujući da se time Srbiji uskraćuje pravo na jedinstvenu državnost i kontrolu nad onim što ona smatra drevnom srpskom teritorijom. PT 69.

Kosovo je vekovima bilo deo srpske domovine, tu je vođena Kosovska bitka, i pokrajina ima posebno značenje za današnje Srbe, koji su njenu autonomnost smatrali posebno štetnom, verujući da se time Srbiji uskraćuje pravo na jedinstvenu državnost i kontrolu nad onim što ona smatra drevnom srpskom teritorijom.

x

Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije

     

57. Posle Titove smrti 1980. privredna kriza je postajala sve teža i u jedinstvu savezne države su počele da se javljaju pukotine. PČ 96.

51. Posle Titove smrti 1980. privredna kriza je postajala sve teža i u jedinstvu savezne države su počele da se javljaju pukotine. PČ 96.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

58. Politički raspad bivše Jugoslavije počeo je krajem osamdesetih. PT 70.

52. Politički raspad bivše Jugoslavije počeo je krajem osamdesetih. PT 70.

Ono što se razvilo u potpuni raspad Jugoslavije onakve kakvu je maršal Tito poznavao verovatno je započelo krajem osamdesetih, u onoj meri u kojoj postepeni politički procesi uopšte imaju tačno određen početak.

x

59. Jugoslavija je dugo sledila vlastiti jedinstveni sistem socijalističkog samoupravljanja, po kojem se razlikovala od ostalih komunističkih zemalja. PT 70.

53. Jugoslavija je dugo sledila vlastiti jedinstveni sistem socijalističkog samoupravljanja, po kojem se razlikovala od ostalih komunističkih zemalja. PT 70.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

60. Tokom osamdesetih godina postojalo je opšte mišljenje da je taj sistem odgovoran za dugotrajnu privrednu krizu u Jugoslaviji. PT 70.

54. Tokom osamdesetih godina postojalo je opšte mišljenje da je taj sistem odgovoran za dugotrajnu privrednu krizu u Jugoslaviji. PT 70.

Jugoslavija je dugo sledila vlastiti jedinstveni sistem socijalističkog samoupravljanja, koji ju je izdvajao od ostalih komunističkih zemalja. Tokom osamdesetih godina uveliko se smatralo da je taj sistem odgovoran za privredne probleme zemlje.

x

61. Krajem osamdesetih privredna kriza u Jugoslaviji se pretvorila u veliku političku krizu. PT 70.

55. Krajem osamdesetih privredna kriza u Jugoslaviji se pretvorila u veliku političku krizu. PT 70.

Zatim se, krajem osamdesetih, ono što je započelo kao privredna kriza pretvorilo u veliku političku krizu.

x

62. Krajem osamdesetih, istovremeno sa slabljenjem komunizma u celoj istočnoj Evropi, jugoslovenska jednopartijska država, u kojoj je sva politička moć bila u rukama Saveza komunista, sve više se smatrala prevaziđenom. PT 70/PČ 96.

56. Krajem osamdesetih, istovremeno sa slabljenjem komunizma u celoj istočnoj Evropi, jugoslovenska jednopartijska država, u kojoj je sva politička moć bila u rukama Saveza komunista, sve više se smatrala prevaziđenom. PT 70/PČ 96.

Zatim se, krajem osamdesetih, ono što je započelo kao privredna kriza pretvorilo u veliku političku krizu. Jugoslovenska jednopartijska država, u kojoj je sva politička moć bila u rukama Saveza komunista, sve više se smatrala prevaziđenom. Istovremeno je svuda slabio istočnoevropski komunizam. PT 70

Posle Titove smrti 1980. godine i intenziviranja ozbiljne privredne krize, počele su da se javljaju pukotine u jedinstvu savezne države. Saveznom državom je tada upravljalo Predsedništvo koje se sastojalo od predstavnika šest republika i dve autonomne pokrajine. Savez komunista počeo je da gubi svoju vlast nad republikama i njihovim sve nacionalističkijim političkim pokretima i strankama. Sa slabljenjem komunizma širom istočne Evrope tokom 1980-tih godina, pojavili su se novi lideri koji su se zalagali sa socijalne i političke promene koje su osporavale postojeći model. PČ 96

x

63. U Jugoslaviji je 1988. došlo do sveobuhvatne političke i ustavne reforme. Ukinuta je celokupna struktura socijalističkog samoupravljanja, onakva kakva je utvrđena saveznim Ustavom. PT 71.

57. U Jugoslaviji je 1988. došlo do sveobuhvatne političke i ustavne reforme. Ukinuta je celokupna struktura socijalističkog samoupravljanja, onakva kakva je utvrđena saveznim Ustavom. PT 71.

U skladu s tim, 1988. je došlo do sveobuhvatne političke i ustavne reforme. Ukinuta je kompletna struktura socijalističkog samoupravljanja, onakva kakva je bila učaurena u saveznom Ustavu

x

64. Uklonjene su mnoge ustavne formulacije o radničkoj klasi kao političkom subjektu i nosiocu vlasti i okončana vodeća politička uloga Saveza komunista. PT 71.

58. Uklonjene su mnoge ustavne formulacije o radničkoj klasi kao političkom subjektu i nosiocu vlasti i okončana vodeća politička uloga Saveza komunista. PT 71.

Ukinuta je kompletna struktura socijalističkog samoupravljanja, onakva kakva je bila učahurena u saveznom Ustavu, ukinute su mnoge ustavne natuknice o radničkoj klasi kao političkom subjektu i nosiocu vlasti i okončana je vodeća politička uloga Saveza komunista.

x

65. U republikama je nacionalizam preuzeo ulogu posebne vrste komunizma koji je zemlja dotad imala, ali su mnogi stari komunistički rukovodioci i dalje ostali na vlasti. PT 71

 

U republikama je nacionalizam preuzeo ulogu posebne vrste komunizma koji je zemlja dotad imala, ali su mnogi stari komunistički rukovodioci i dalje ostali na vlasti.

x

66. Događaji, kako u Srbiji tako i u Sloveniji, tokom 1988. i 1989. nagovestili su predstojeću opasnost po jedinstvo Federacije. PT 72.

59. Događaji, kako u Srbiji tako i u Sloveniji, tokom 1988. i 1989. nagovestili su predstojeću opasnost po jedinstvo Federacije. PT 72.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

67. Na XIV Kongresu Saveza komunista 1989, srpski delegati pokušali su takođe da u korist republika sa brojnijim stanovništvom, kao što je Srbija, principom jedna osoba jedan glas, izmene osnovnu karakteristiku Ustava, to jest jednako pravo glasa republika. PT 72.

60. Na XIV Kongresu Saveza komunista 1989, srpski delegati pokušali su takođe da u korist republika sa brojnijim stanovništvom, kao što je Srbija, principom jedna osoba jedan glas, izmene osnovnu karakteristiku Ustava, to jest jednako pravo glasa republika. PT 72.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

68. Ponašanje srpskih delegata dovelo je do povlačenja slovenačkog rukovodstva iz Partije i odlaska predstavnika Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa Kongresa. PT 72/PČ 98.

61. Ponašanje srpskih delegata dovelo je do povlačenja slovenačkog rukovodstva iz Partije i odlaska predstavnika Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa Kongresa. PT 72/PČ 98.

Na XIV Kongresu Saveza komunista 1989, srpski delegati pokušali su takođe da u korist republika sa većim stanovništvom, kao što je Srbija, principom jedna osoba jedan glas, izmene osnovnu karakteristiku Ustava, to jest jednako pravo glasa republika. To je dovelo do povlačenja slovenačkog rukovodstva iz Partije i odlaske predstavnika Hrvatske i Bosne i Hercegovine sa Kongresa. PT 72

Pred kraj 1989, Slovenija se zauzimala za svoje pravo da se otcepi od SFRJ i u januaru 1990. slovenačka delegacija je izašla sa Kongresa Saveza komunista, praćena hrvatskom delegacijom.

PČ 98

x

69. Slobodan Milošević, tada već moćna politička ličnost u Srbiji, kao partijski rukovodilac održao je govor na masovnom mitingu na mestu same bitke. PT 72.[74]

 

Te iste godine, 600-te godišnjice bitke na Kosovu, mnogi srpski mitinzi održavani su u čast te bitke i na svakom je podržavan srpski nacionalizam. Za Srbe njihova borba iz četrnaestog veka protiv turskog neprijatelja, bez pomoći drugih balkanskih naroda, predstavlja ratni poklič za Veliku Srbiju. Slobodan Milošević, tada već moćna politička ličnost u Srbiji, kao partijski rukovodilac održao je govor na masovnom mitingu na mestu same bitke.

x

70. Slobodan Milošević je govorio kao zaštitnik i pokrovitelj Srba širom Jugoslavije, izjavljujući da neće nikom dozvoliti da bije srpski narod. PT 72.[75]

 

Te iste godine, 600-te godišnjice bitke na Kosovu, mnogi srpski mitinzi održavani su u čast te bitke i na svakom je podržavan srpski nacionalizam. Za Srbe njihova borba iz četrnaestog veka protiv turskog neprijatelja, bez pomoći drugih balkanskih naroda, predstavlja ratni poklič za Veliku Srbiju. Slobodan Milošević, tada već moćna politička ličnost u Srbiji, kao partijski rukovodilac održao je govor na masovnom mitingu na mestu same bitke. Govorio je kao zaštitnik i pokrovitelj Srba širom Jugoslavije, izjavljujući da neće nikom dozvoliti da bije srpski narod.

x

71. Govor Slobodana Miloševića je uveliko pojačao njegovu ulogu karizmatičnog vođe celokupnog srpskog naroda u svakoj od republika, nakon čega je njegova moć brzo rasla. PT 72.[76]

 

Slobodan Milošević, tada već moćna politička ličnost u Srbiji, kao partijski rukovodilac održao je govor na masovnom mitingu na mestu same bitke. Govorio je kao zaštitnik i pokrovitelj Srba širom Jugoslavije, izjavljujući da neće nikom dozvoliti da bije srpski narod. To je uveliko pojačalo njegovu ulogu harizmatskog vođe cjelokupnog srpskog naroda u svakoj od republika, nakon čega je njegova moć brzo rasla.

x

72. Tokom osamdesetih u Sloveniji je rastao osećaj nacionalizma, Slovenija Slovencima, a s tim i sve veće neprijateljstvo prema onim Jugoslovenima koji nisu Slovenci. PT 73.

62. Tokom osamdesetih u Sloveniji je rastao osećaj nacionalizma, Slovenija Slovencima, a s tim i sve veće neprijateljstvo prema onim Jugoslovenima koji nisu Slovenci. PT 73.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

73. Slovenija je 1989. formalno izmenila i dopunila republički Ustav kako bi ovlastila slovenačku Skupštinu da preduzima mere zaštite statusa i prava Republike od organa Federacije. PT 73.

63. Slovenija je 1989. formalno izmenila i dopunila republički Ustav kako bi ovlastila slovenačku Skupštinu da preduzima mere zaštite statusa i prava Republike od organa Federacije. PT 73.

Izgleda da su Slovenci bili prva etnička grupa koja je zaključila da federativna Jugoslavija više nije za njih. Možda donekle kao reakcija na ono što se događalo u Srbiji, slovenačko rukovodstvo usvojilo je vlastitu nacionalističku političku platformu i 1989. formalno izmenilo republički Ustav ovlašćujući slovenačku Skupštinu da može preduzeti mere zaštite statusa i prava republike od organa Federacije.

x

74. Ovu slovenačku izmenu i dopunu jugoslovenski Ustavni sud proglasio je neustavnom. PT 73.

74. Ovu slovenačku izmenu i dopunu jugoslovenski Ustavni sud proglasio je neustavnom. PT 73.

Možda donekle kao reakcija na ono što se događalo u Srbiji, slovenačko rukovodstvo usvojilo je vlastitu nacionalističku političku platformu i 1989. formalno izmenilo republički Ustav ovlašćujući slovenačku Skupštinu da može preduzeti mere zaštite statusa i prava republike od organa Federacije. Ovu dopunu jugoslovenski Ustavni sud proglasio je neustavnom.

x

75. U decembru 1989. Slovenija je odlučila da ignoriše odluku jugoslovenskog Ustavnog suda. PT 73.

65. U decembru 1989. Slovenija je odlučila da ignoriše odluku jugoslovenskog Ustavnog suda. PT 73.

Ovu dopunu jugoslovenski Ustavni sud proglasio je neustavnom, ali je u decembru 1989. Slovenija odlučila da ignoriše odluku suda.

x

76. Tokom 1990. i 1991. ostale jugoslovenske republike su sve više ignorisale saveznu vlast. PT 73.

66. Tokom 1990. i 1991. ostale jugoslovenske republike su sve više ignorisale saveznu vlast. PT 73.

Tokom sledećih osamnaest meseci i ostale republike sve više su ignorisale saveznu vlast.

x

77. U maju 1990, nakon prvih višestranačkih izbora, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada. PČ 98.

67. U maju 1990, nakon prvih višestranačkih izbora, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada. PČ 98.

U maju 1990, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada nakon prvih višestranačkih izbora.

x

78. U decembru 1990. u Sloveniji je održan plebiscit na kome je ogromna većina glasala za nezavisnost od Jugoslavije. PT 73.

68. U decembru 1990. u Sloveniji je održan plebiscit na kome je ogromna većina glasala za nezavisnost od Jugoslavije. PT 73.

Zatim je u decembru 1990. u Sloveniji održan plebiscit na kome je ogromna većina glasala za nezavisnost od Jugoslavije.

x

79. U Hrvatskoj su izbori 1990. rezultirali stvaranjem izrazito nacionalističke vlade koju je predvodio dr Franjo Tuđman. PT 74/PČ 98.

69. U Hrvatskoj su izbori 1990. rezultirali stvaranjem izrazito nacionalističke vlade koju je predvodio dr Franjo Tuđman. PT 74/PČ 98.

Ista formulacija kao u koloni 1. TJ 74

U maju 1990, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada nakon prvih višestranačkih izbora. Tog istog meseca, Franjo Tuđman je postao prvi demokratski izabrani predsednik Hrvatske, a Ustav te Republike je kasnije promenjen u smislu da je građanima koji nisu bili pripadnici hrvatske “etničke grupe” uskraćen ravnopravan status “naroda” te su u suštini svedeni na “nacionalne manjine”. PČ 98

x

80. Nakon preuzimanja vlasti, Franjo Tuđman je izmenio i dopunio republički Ustav kako bi ponovo stvorio Hrvatsku kao nacionalnu državu Hrvata, u kojoj su građani drugih nacionalnosti samo manjine, bez statusa naroda. PT 74/PČ 98.

70. Nakon preuzimanja vlasti, Franjo Tuđman je izmenio i dopunio republički Ustav kako bi ponovo stvorio Hrvatsku kao nacionalnu državu Hrvata, u kojoj su građani drugih nacionalnosti samo manjine, bez statusa naroda. PT 74/PČ 98.

U Hrvatskoj su izbori 1990. rezultirali stvaranjem izraženo nacionalističke vlade koju je predvodio dr Franjo Tuđman, koji je nakon preuzimanja vlasti izmenio Ustav Republike kako bi stvorio Hrvatsku kao nacionalnu državu Hrvata, s tim da su građani drugih nacionalnosti samo manjine, bez statusa naroda. PT 74

U maju 1990, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada nakon prvih višestranačkih izbora. Tog istog meseca, Franjo Tuđman je postao prvi demokratski izabrani predsednik Hrvatske, a Ustav te Republike je kasnije promenjen u smislu da je građanima koji nisu bili pripadnici hrvatske “etničke grupe” uskraćen ravnopravan status “naroda”, te su u suštini svedeni na “nacionalne manjine”. PČ 98

x

81. Franjo Tuđman je objavio da su u Hrvatskoj suvereni samo Hrvati. PT 74.

71. Franjo Tuđman je objavio da su u Hrvatskoj suvereni samo Hrvati. PT 74.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

82. Na plebiscitu u Hrvatskoj u maju 1991. ogromna većina glasala je za nezavisnost. PT 74.

72. Na plebiscitu u Hrvatskoj u maju 1991. ogromna većina glasala je za nezavisnost. PT 74.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

83. Neposredno pre održavanja hrvatskog plebiscita, Srbija i Crna Gora, potpomognute glasovima bivših autonomnih pokrajina koje je sad kontrolisala Srbija, privremeno su blokirale uobičajenu rotaciju članova kolektivnog saveznog Predsedništva, sprečivši tako da bude naimenovan Hrvat koji je, prema uspostavljenoj proceduri, bio na redu za mesto predsednika Predsedništva. To je dovelo do velike uznemirenosti u ostalim republikama.

PT 75/PČ 101.

73. Neposredno pre održavanja hrvatskog plebiscita, Srbija i Crna Gora, potpomognute glasovima bivših autonomnih pokrajina koje je sad kontrolisala Srbija, privremeno su blokirale uobičajenu rotaciju članova kolektivnog saveznog Predsedništva, sprečivši tako da bude naimenovan Hrvat koji je, prema uspostavljenoj proceduri, bio na redu za mesto predsednika Predsedništva. To je dovelo do velike uznemirenosti u ostalim republikama.

PT 75/PČ 101.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 75

Od maja 1991, osmočlano savezno Predsedništvo SFRJ nalazilo se na mrtvoj tački zbog blokiranja automatskog dolaska hrvatskog predstavnika, Stipe Mesića, na položaj predsednika, od strane Srbije i njenih saveznika. Ova prepreka je uklonjena krajem juna kako bi Predsedništvo ponovo steklo kontrolu nad JNA i konačno joj

naredilo da se povuče iz Slovenije. PČ 101

x

84. U avgustu 1990. godine, Srbi koji su živeli na području Krajine u Hrvatskoj održali su referendum o autonomiji i neki gradovi su proglašeni delovima Srbije.

PT 76/PČ 98.

74. U avgustu 1990. godine, Srbi koji su živeli na području Krajine u Hrvatskoj održali su referendum o autonomiji i neki gradovi su proglašeni delovima Srbije. PT 76/PČ 98.

Posledica je bila da su duž bosanske granice, u većinsko srpskim područjima, lokalni Srbi počeli proglašavati autonomna područja unutar Hrvatske; jedno u Krajini, a drugo prema istoku u istočnoj Slavoniji, te na taj način delotvorno isključili hrvatski uticaj i kontrolu sa tih područja. PT 76

Ista formulacija kao u koloni 1. PČ 98

x

85. Jedno srpsko autonomno područje proglašeno je u Krajini, a drugo prema istoku u istočnoj Slavoniji. PT 76

 

Posledica je bila da su duž bosanske granice, u većinsko srpskim područjima, lokalni Srbi počeli proglašavati autonomna područja unutar Hrvatske; jedno u Krajini, a drugo prema istoku u istočnoj Slavoniji, te na taj način delotvorno isključili hrvatski uticaj i kontrolu sa tih područja.

 

86. Na taj način su hrvatski uticaj i kontrola praktično ukinuti u tim srpskim autonomnim oblastima. PT 76.

75. Na taj način su hrvatski uticaj i kontrola praktično ukinuti u tim srpskim autonomnim oblastima. PT 76.

Posledica je bila da su duž bosanske granice, u većinsko srpskim područjima, lokalni Srbi počeli proglašavati autonomna područja unutar Hrvatske; jedno u Krajini, a drugo prema istoku u istočnoj Slavoniji, te na taj način delotvorno isključili hrvatski uticaj i kontrolu sa tih područja.

x

87. Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su svoju nezavisnost od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 77/PČ 100.

76. Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su svoju nezavisnost od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 77/PČ 100.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 77

Nakon što su nacionalni referendumi potvrdili volju naroda ovih republika da se odvoje od SFRJ, one su obe  proglasile nezavisnost 25. juna 1991. PČ 100

x

88. Dana 19. decembra 1991. su se dva autonomna srpska područja u Hrvatskoj proglasila Republikom Srpskom Krajinom. PT 77

 

U međuvremenu su se, 19. decembra 1991, dva autonomna srpska područja u Hrvatskoj proglasila Republikom Srpskom Krajinom.

 

89. U Bosni i Hercegovini Skupština je 15. oktobra 1991. objavila suverenost Republike. PT 78/PČ 105.

77. U Bosni i Hercegovini Skupština je 15. oktobra 1991. objavila suverenost Republike. PT 78/PČ 105.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 78

U oktobru 1991, bosanski parlament je izrazio podršku suverenosti Bosne i Hercegovine i njenom povlačenju iz SFRJ.

PČ 105

x

90. Bosanski Srbi, poslanici u Skupštini Bosne i Hercegovine, proglasili su 24. oktobra 1991. zasebnu Skupštinu srpskog naroda. PT 78/PČ 105.

78. Bosanski Srbi, poslanici u Skupštini Bosne i Hercegovine, proglasili su 24. oktobra 1991. zasebnu Skupštinu srpskog naroda. PT 78/PČ 105.

U Bosni i Hercegovini Skupština je 15. oktobra 1991. objavila suverenost republike, nakon čega su srpski skupštinski delegati 24. oktobra 1991. proglasili zasebnu Skupštinu srpskog naroda. PT 78

U oktobru 1991, bosanski parlament je izrazio podršku suverenosti Bosne i Hercegovine i njenom povlačenju iz SFRJ. Posle toga, u decembru, Evropska zajednica pozvala je sve republike SFRJ da do 24. decembra podnesu zahteve za priznanje kao samostalne države koje je trebala razmotriti Arbitražna komisija. Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija su podnele zahteve u to vreme. Kao odgovor na to, Srbi u Bosni i Hercegovini, koji su stvorili sopstvenu “Skupštinu” i na referendumu izglasali da ostanu u Jugoslaviji, proglasili su sopstvenu nezavisnu “Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu” (u daljem tekstu: SRBH) 9. januara 1992, koja bi ostala deo jugoslovenske federacije. PČ 105

x

91. Bosna i Hercegovina je u martu 1992. proglasila svoju nezavisnost nakon referenduma u februaru 1992. koji je održan pod pokroviteljstvom bosanskih Muslimana i uz izvesnu podršku bosanskih Hrvata. PT 78/PČ 106.

79. Bosna i Hercegovina je u martu 1992. proglasila svoju nezavisnost nakon referenduma u februaru 1992. koji je održan pod pokroviteljstvom bosanskih Muslimana i uz izvesnu podršku bosanskih Hrvata. PT 78/PČ 106.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 78

Arbitražna komisija koju je osnovala Evropska zajednica objavila je svoja mišljenja 11. januara 1992, da Slovenija i Makedonija treba da budu priznate kao nezavisne države. Pored toga, pod uslovom da se donesu odgovarajuće zakonske garancije za etničke manjine, Komisija je preporučila priznavanje Hrvatske kao nezavisne države. Komisija je takođe zauzela stanovište da, ukoliko narod Bosne i Hercegovine na referendumu izglasa nezavisnost, i ta Republika treba da bude priznata. Takav referendum je odmah organizovan i održan 29. februara i 1. marta 1992. Uprkos bojkotu od strane bosanskih Srba, većina stanovnika je glasala za nezavisnost. PČ 106.

x

92. Bosanski Srbi su se protivili održavanju referenduma i u velikoj većini su se uzdržali od glasanja. PT 78/PČ 106.

80. Bosanski Srbi su se protivili održavanju referenduma i u velikoj većini su se uzdržali od glasanja. PT 78/PČ 106.

Bosna i Hercegovina je u martu 1992. proglasila svoju nezavisnost nakon referenduma u februaru 1992. koji je održan pod pokroviteljstvom bosanskih Muslimana i uz izvesnu podršku bosanskih Hrvata; bosanski Srbi su se protivili održavanju referenduma i u velikoj većini su se uzdržali od glasanja. PT 78

Komisija je takođe zauzela stanovište da ukoliko narod Bosne i Hercegovine na referendumu izglasa nezavisnost i ta Republika treba da bude priznata. Takav referendum je odmah organizovan i održan 29. februara i 1. marta 1992. Uprkos bojkotu od strane bosanskih Srba, većina stanovnika je glasala za nezavisnost. PČ 106

x

93. Evropska zajednica i Sjedinjene Američke Države priznale su nezavisnost Bosne i Hercegovine u aprilu 1992. PT 78/PČ 106.

81. Evropska zajednica i Sjedinjene Američke Države priznale su nezavisnost Bosne i Hercegovine u aprilu 1992. PT 78/PČ 106.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 78

Tako je 6. marta bosanska vlada proglasila da je Bosna i Hercegovina postala nezavisna država i usledile su borbe između Srba, Hrvata i Muslimana. Zatim je, 6. aprila 1992, Evropska zajednica priznala državnost Bosne, što su uskoro učinile i Sjedinjene Države. PČ 106

x

94. Dana 9. januara 1992. je proglašena Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije je taj entitet postao Republika Srpska), koja je trebalo da počne da funkcioniše ako Bosna i Hercegovina na bilo koji način bude međunarodno priznata. PT 78/PČ 105.

82. Dana 9. januara 1992. je proglašena Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije je taj entitet postao Republika Srpska), koja je trebalo da počne da funkcioniše ako Bosna i Hercegovina na bilo koji način bude međunarodno priznata. PT 78/PČ 105.

U međuvremenu je, 9. januara 1992, proglašena Republika Srpskog naroda Bosne i Hercegovine, koja je trebala stupiti na snagu ako Bosna i Hercegovina bude međunarodno priznata.  Kasnije je taj entitet postao Republika Srpska. PT 78

Kao odgovor na to, Srbi u Bosni i Hercegovini, koji su stvorili sopstvenu “Skupštinu” i na referendumu izglasali da ostanu u Jugoslaviji, proglasili su sopstvenu nezavisnu “Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu” (u daljem tekstu: SRBH)* 9. januara 1992, koja bi ostala deo jugoslovenske federacije. PČ 105

* Ime je posle promenjeno u Republika Srpska.

x

95. Srbija i Crna Gora su nastavile da podržavaju koncepciju savezne države, koja više ne bi nosila svoj stari naziv nego bi se zvala Savezna Republika Jugoslavija i bila potpuno pod dominacijom Srba, a sastojala bi se od Srbije i Crne Gore. PT 79[77]/PČ 116.

83. Srbija i Crna Gora su nastavile da podržavaju koncepciju savezne države, koja više ne bi nosila svoj stari naziv nego bi se zvala Savezna Republika Jugoslavija i bila potpuno pod dominacijom Srba, a sastojala bi se od Srbije i Crne Gore. PT 79[78]/PČ 116.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 79[79]

Početkom maja 1992, JNA je bila pod kontrolom Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) (u daljem tekstu: SRJ)*, koja je tvrdila da je jedina legitimna država naslednica SFRJ.  PČ 116.

* Savezna Republika Jugoslavija osnovana je 27. aprila 1992. usvajanjem novog Ustava.

x

96. Savezna Republika Jugoslavija je zvanično osnovana u aprilu 1992. PT 79[80]/PČ 116.

84. Savezna Republika Jugoslavija je zvanično osnovana u aprilu 1992. PT 79[81]/PČ 116.

Makedonija je takođe proglasila svoju nezavisnost u septembru 1991. Srbija i Crna Gora su u međuvremenu nastavile podržavati koncept savezne države, ne više pod starim nazivom nego kao Savezna Republika Jugoslavija, isključivo pod srpskom dominacijom i sastavljena samo od Srbije i Crne Gore. Država je zvanično osnovana u aprilu 1992. PT 79[82]

Početkom maja 1992, JNA je bila pod kontrolom Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) (u daljem tekstu: SRJ)*, koja je tvrdila da je jedina legitimna država naslednica SFRJ.

* Savezna Republika Jugoslavija osnovana je 27. aprila 1992. usvajanjem novog Ustava.

x

97. Osnivanjem Savezne Republike Jugoslavije dovršen je raspad bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 79.

85. Osnivanjem Savezne Republike Jugoslavije dovršen je raspad bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 79.

Makedonija je takođe proglasila svoju nezavisnost u septembru 1991. Srbija i Crna Gora su u međuvremenu nastavile da podržavaju koncept savezne države, ne više pod starim nazivom nego kao Savezna Republika Jugoslavija, isključivo pod srpskom dominacijom i sastavljena samo od Srbije i Crne Gore. Država je zvanično osnovana u aprilu 1992. Time je dovršen raspad bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

x

98. Državni socijalizam u Jugoslaviji je, u stvari, zamenjen nacionalizmom svake od republika bivše Jugoslavije, osim Bosne i Hercegovine, pošto jedino u njoj nije postojala nacionalna većina. PT 79.

86. Državni socijalizam u Jugoslaviji je, u stvari, zamenjen nacionalizmom svake od republika bivše Jugoslavije, osim Bosne i Hercegovine, pošto jedino u njoj nije postojala nacionalna većina. PT 79.

Državni socijalizam u Jugoslaviji su, u stvari, zamenili nacionalizmi svake od republika bivše Jugoslavije, osim Bosne i Hercegovine, u kojoj jedino nije postojala jedna jedina nacionalna većina.

x

Bosna i Hercegovina

     

99. Prvi slobodni višestranački izbori u Bosni i Hercegovini održani su 1990. za opštinske skupštine i republičku skupštinu. PT 81.

87. Prvi slobodni višestranački izbori u Bosni i Hercegovini održani su 1990. za opštinske skupštine i republičku skupštinu. PT 81.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

100. Najznačajnije političke stranke u Bosni i Hercegovini su bile muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). PT 81/PČ 98.

88. Najznačajnije političke stranke u Bosni i Hercegovini su bile muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). PT 81/PČ 98.

Na izborima su učestvovale mnoge novoosnovane političke stranke. Od tih stranaka najznačajnije su bile: muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). PT 81

U međuvremenu su formirane srpske stranke i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini - pod nazivom Srpska demokratska stranka (u daljem tekstu: SDS) - a HDZ je takođe formirao ogranak u Bosni i Hercegovini. PČ 98

x

101. Na opštinskim i na republičkim izborima u Predoru, SDA je pobedila SDS sa neznatnom većinom glasova. PT 81/PČ 99.

89. Na opštinskim i na republičkim izborima u Predoru, SDA je pobedila SDS sa neznatnom većinom glasova. PT 81/PČ 99.

Na opštinskim izborima u Predoru i na republičkim izborima, SDA je pobedila SDS sa neznatnom većinom glasova. Rezultati izbora bili su zapravo malo više od odraza etničkog sastava stanovništva, jer je svaka etnička grupa glasala za svoju nacionalističku stranku. PT 81

U novembru 1990. održani su izbori na kojima su tri nacionalističke stranke - muslimanska Stranka demokratske akcije (u daljem tekstu: SDA), SDS i HDZ osvojile otprilike međusobno proporcionalne brojeve glasova. Tako je formirana koaliciona vlada na čelu sa sedmočlanim državnim Predsedništvom, sa vođom SDA, Alijom Izetbegovićem, kao prvim predsednikom. Međutim, svaka od ovih stranaka imala je svoju viziju budućeg ustavnog ustrojstva republike. Dok je SDS podržavala očuvanje jugoslovenske države, HDZ i SDA su počele da se zalažu za nezavisnost.

PČ 99

x

102. Rezultati izbora nisu bili ništa drugo do odraz etničkog sastava stanovništva, jer je svaka etnička grupa glasala za svoju nacionalističku stranku. PT 81/PČ 99.

90. Rezultati izbora nisu bili ništa drugo do odraz etničkog sastava stanovništva, jer je svaka etnička grupa glasala za svoju nacionalističku stranku. PT 81/PČ 99.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 81

U novembru 1990. održani su izbori na kojima su tri nacionalističke stranke - muslimanska Stranka demokratske akcije (u daljem tekstu: SDA), SDS i HDZ osvojile otprilike međusobno proporcionalne brojeve glasova. PČ 99

x

103. Tako je formirana koaliciona vlada na čelu sa sedmočlanim državnim Predsedništvom, a njen prvi predsednik je bio vođa SDA, Alija Izetbegović. PČ 99.

91. Tako je formirana koaliciona vlada na čelu sa sedmočlanim državnim Predsedništvom, a njen prvi predsednik je bio vođa SDA, Alija Izetbegović. PČ 99.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

104. U republičkoj Skupštini, saradnju između muslimanskih i srpskih političkih stranaka vremenom je postajalo sve teže ostvariti. PT 82.

92. U republičkoj Skupštini, saradnju između muslimanskih i srpskih političkih stranaka vremenom je postajalo sve teže ostvariti. PT 82.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

105. Koaliciona republička vlada raspala se u oktobru 1991. i potpuno je prestala da funkcioniše u januaru 1992. PT 82.

93. Koaliciona republička vlada raspala se u oktobru 1991. i potpuno je prestala da funkcioniše u januaru 1992. PT 82.

Koalicija republičke vlade raspala se u oktobru 1991. i potpuno propala u januaru 1992.

x

106. Ubrzo nakon raspada višenacionalne federativne Jugoslavije usledio je raspad višenacionalne Bosne i Hercegovine, što je povećalo izglede za rat u Bosni i Hercegovini. PT 83.

94. Ubrzo nakon raspada višenacionalne federativne Jugoslavije usledio je raspad višenacionalne Bosne i Hercegovine, što je povećalo izglede za rat u Bosni i Hercegovini. PT 83.

Ubrzo nakon raspada višenacionalne federativne Jugoslavije usledio je raspad višenacionalne Bosne i Hercegovine, što je povećalo izglede za rat u Bosni i Hercegovini.

x

107. Pored toga, bosanski Srbi su se jasno sećali svojih stradanja od hrvatske ruke tokom Drugog svetskog rata. PT 83.

95. Pored toga, bosanski Srbi su se jasno sećali svojih stradanja od hrvatske ruke tokom Drugog svetskog rata. PT 83.

Bosanski Srbi i bosanski Hrvati dali su do znanja da će radije pribeći oružanom sukobu nego prihvatiti položaj manjina u državi kojom dominiraju Muslimani. Velika srpska manjina  u Bosni i Hercegovini i previše se dobro sećala, iako je od toga proteklo nekih pedeset godina, svojih patnji u rukama Hrvata za vreme rata.

x

108. U martu 1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine i svoju republiku. PT 102.

96. U martu 1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine i svoju republiku. PT 102.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

109. Ovu sednicu Skupštine, u martu 1992, televizija je direktno prenosila. PT 102.

97. Ovu sednicu Skupštine, u martu 1992, televizija je direktno prenosila. PT 102.

U martu 1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je Ustav Srpske republike Bosne i Hercegovine i svoju republiku. Ovu sednicu Skupštine, kao i konačne izjave, televizija je direktno prenosila.

x

Uloga JNA

     

110. SFRJ je razvila sistem odbrane poznat kao “opštenarodna odbrana” za zaštitu SFRJ od napada spolja. PČ 93.   

98. SFRJ je razvila sistem odbrane poznat kao “opštenarodna odbrana” za zaštitu SFRJ od napada spolja. PČ 93.   

Posle invazije Čehoslovačke od strane SSSR-a 1968. godine kao i zbog loših odnosa između SFRJ i Sovjetskog Saveza, uspostavljen je sistem odbrane poznat kao “opštenarodna odbrana” za zaštitu SFRJ od napada spolja.

x

111. Pre raspada bivše Jugoslavije, jugoslovenske oružane snage su obuhvatale regularnu kopnenu vojsku, ratnu mornaricu i ratno vazduhoplovstvo i nosile su zajednički naziv JNA, koju su činili oficiri, podoficiri i vojni obveznici, te rezervne snage, kao i Teritorijalna odbrana, koja je bila odvojena od JNA.

PT 105/PČ 94.

99. Pre raspada bivše Jugoslavije, jugoslovenske oružane snage su obuhvatale regularnu kopnenu vojsku, ratnu mornaricu i ratno vazduhoplovstvo i nosile su zajednički naziv JNA, koju su činili oficiri, podoficiri i vojni obveznici, te rezervne snage, kao i Teritorijalna odbrana, koja je bila odvojena od JNA.

PT 105/PČ 94.

Do kraja osamdesetih godina oružane snage Jugoslavije bile su slične mnogim drugim nacionalnim oružanim snagama, ne ističući se ni po sastavu ni po karakteru, osim možda po tome što su prema Ustavu od 1974. pored ustavne uloge zaštite od pretnji spolja morale da štite suverenitet, teritorijalni integritet i društveno uređenje utvrđeno tim Ustavom. JNA je imala i pravo, jednako pravu autonomne pokrajine, da bude zastupljena u Centralnom komitetu Saveza komunista Jugoslavije, tadašnjem ključnom organu u sklopu vladajućeg sistema SFRJ. Jugoslovenske oružane snage obuhvatale su redovnu vojsku, ratnu mornaricu i vazduhoplovstvo, pod zajedničkim nazivom JNA, a sastojale su se od oficirskog kadra, podoficira i vojnika, zajedno sa rezervnim snagama i, odvojeno od JNA, teritorijalne odbrane (TO). PT 105

U središtu tog odbrambenog sistema nalazila se Jugoslovenska narodna armija (u daljem tekstu: JNA) koja je bila redovna, stalna vojska SFRJ, pod kontrolom saveznog Ministarstva za odbranu. Kao institucija, imala je pravo da bude zastupljena u Centralnom komitetu Saveza komunista. JNA je imala između 45.000 i 70.000 redovnih oficira i vojnika, kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi, a bila je opremljena modernim konvencionalnim naoružanjem i opremom. U slučaju oružanog sukoba, JNA je trebala da ima podršku snaga Teritorijalne odbrane (u daljem tekstu: TO), koja je imala bazu u svakoj od republika. Svaka TO bila je odgovorna predsedništvu republike u kojoj je bila locirana i Generalštabu JNA. TO je bila sastavljena od rezervnih vojnika koji su služili JNA i koji su periodično išli na dopunsku obuku. Imala je manje savremenu i lakšu opremu od JNA. PČ 94

x

112. JNA je u potpunosti bila savezna oružana sila, sa štabom u Beogradu. PT 105.

100. JNA je u potpunosti bila savezna oružana sila, sa štabom u Beogradu. PT 105.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

113. U svakoj od republika postojala je zasebna TO, koju je ta republika finansirala i koja je bila pod kontrolom ministra odbrane te republike. PT 105/PČ 94.

101. U svakoj od republika postojala je zasebna TO, koju je ta republika finansirala i koja je bila pod kontrolom ministra odbrane te republike. PT 105/PČ 94.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 105

U slučaju oružanog sukoba, JNA je trebala imati podršku snaga Teritorijalne odbrane (u daljem tekstu: TO), koja je imala bazu u svakoj od republika. Svaka TO bila je odgovorna predsedništvu republike u kojoj je bila locirana i Generalštabu JNA. PČ 94

x

114. JNA je bila moćna narodna armija koju je činilo 45.000'70.000 redovnih oficira i vojnika kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi, a bila je opremljena konvencionalnim naoružanjem i opremom kakvu poseduju moderne evropske armije. PT 105/PČ 94.

102. JNA je bila moćna narodna armija koju je činilo 45.000'70.000 redovnih oficira i vojnika kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi, a bila je opremljena konvencionalnim naoružanjem i opremom kakvu poseduju moderne evropske armije. PT 105/PČ 94.

JNA je bila moćna narodna armija, opremljena konvencionalnim naoružanjem i opremom kakvu poseduju moderne evropske armije. PT 105

JNA je činilo između 45.000 i 70.000 redovnih oficira i vojnika kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi. PČ 94.

x

115. Teritorijalne odbrane su imale uglavnom pešadijsko naoružanje: puške, lake mitraljeze, artiljerijsko oružje manjeg kalibra, minobacače, protivpešadijske mine i slično. PT 105. 

103. Teritorijalne odbrane su imale uglavnom pešadijsko naoružanje: puške, lake mitraljeze, artiljerijsko oružje manjeg kalibra, minobacače, protivpešadijske mine i slično. PT 105.           

Teritorijalne odbrane, s druge strane, imale su uglavnom pešadijsko naoružanje: puške, lake mitraljeze, artiljerijsko oružje manjeg kalibra, minobacače, protivpešadijske mine i slično.

x

116. Teritorijalne odbrane nisu imale tenkove, a transportna sredstva su im varirala zavisno od raspoloživih sredstava iz budžeta republike kao i od toga koliko bi rashodovane opreme dobile od JNA. TJ 105.

104. Teritorijalne odbrane nisu imale tenkove, a transportna sredstva su im varirala zavisno od raspoloživih sredstava iz budžeta republike kao i od toga koliko bi rashodovane opreme dobile od JNA. TJ 105.

Teritorijalne odbrane, s druge strane, imale su uglavnom pešadijsko naoružanje: puške, lake mitraljeze, artiljerijsko oružje manjeg kalibra, minobacače, protivpešadijske mine i slično; nisu imale tenkove, a transportna sredstva su im zavisila od raspoloživih sredstava republike kao i od toga koliko bi odbačenih sredstava dobile od JNA.

x

117. Svo oružje TO tradicionalno se skladištilo lokalno, u okviru svake opštine. PT 107

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

118. Početkom devedesetih godina, tradicionalna većinska zastupljenost srpskih oficira u JNA brzo je rasla, tako da je ubrzo u JNA ostao sasvim mali broj oficira koji nisu bili Srbi. PT 108.

105. Početkom devedesetih godina, tradicionalna većinska zastupljenost srpskih oficira u JNA brzo je rasla, tako da je ubrzo u JNA ostao sasvim mali broj oficira koji nisu bili Srbi. PT 108.

Davno je naglašeno i uneto u jugoslovenski Ustav, da će regruti JNA precizno odražavati ukupni sastav jugoslovenskog mešovitog stanovništva. Međutim, na oficirskom nivou je tradicionalno uvek bilo više Srba (uključujući i Crnogorce). Oko 60 posto profesionalnih oficira bili su Srbi, dok su Srbi činili samo 34 do 36 posto ukupnog stanovništva Jugoslavije. Početkom devedesetih godina ova prezastupljenost srpskih oficira brzo se povećavala, tako da je ubrzo u JNA ostalo tek nekoliko oficira koji nisu bili Srbi.

x

119. Od 1991. do početka 1992. broj srpskih vojnika u JNA je porastao sa nešto više od 35 posto na nekih 90 posto. PT 109.

106. Od 1991. do početka 1992. broj srpskih vojnika u JNA je porastao sa nešto više od 35 posto na nekih 90 posto. PT 109.

Promena koja je nastala u JNA početkom devedesetih najbolje se ilustruje promenom u nacionalnom sastavu regruta u razdoblju od pre juna 1991. do početka 1992. Za to vreme srpska komponenta je porasla sa nešto više od 35 posto na nekih 90 posto.

x

120. JNA je u Bosni i Hercegovini ostala dosta snažna uprkos secesiji te republike. PT 113.

107. JNA je u Bosni i Hercegovini ostala dosta snažna uprkos secesiji te republike. PT 113.

Na sastanku ministara vanjskih poslova Evropske zajednice 6. oktobra 1991. izražena je zabrinutost zbog izveštaja da se “pokazalo da JNA više nije neutralna i disciplinovana institucija”. (Dokaz Tužilaštva br. 48) Ipak u Bosni je ostala dosta snažna uprkos secesiji te republike.

x

121. Dana 15. maja 1992. Savet bezbednosti je svojom Rezolucijom br. 752 zahtevao da sve spoljne intervencije od strane jedinica JNA odmah prestanu u Bosni i Hercegovini, te da se te jedinice ili povuku ili da se stave pod kontrolu vlade Republike Bosne i Hercegovine, ili da se rasformiraju i razoružaju. PT 113.

108. Dana 15. maja 1992. Savet bezbednosti je svojom Rezolucijom br. 752 zahtevao da sve spoljne intervencije od strane jedinica JNA odmah prestanu u Bosni i Hercegovini, te da se te jedinice ili povuku ili da se stave pod kontrolu vlade Republike Bosne i Hercegovine, ili da se rasformiraju i razoružaju. PT 113.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

122. Ono što je ostalo od JNA postaće vojska nove Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), pod nazivom Vojska Jugoslavije. PT 114/PČ 117.

109. Ono što je ostalo od JNA postaće vojska nove Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), pod nazivom Vojska Jugoslavije. PT 114/PČ 117.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 114

Oni elementi JNA koji nisu ušli u sastav VRS postali su Vojska SRJ (u daljem tekstu: VJ). Jedinice VJ sarađivale su sa svojim nekadašnjim kolegama u VRS i pružale im podršku. PČ 117

x

123. JNA se iz Bosne i Hercegovine formalno povukla 19. maja 1992. PT 115.

110. JNA se iz Bosne i Hercegovine formalno povukla 19. maja 1992. PT 115.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

124. VRS je, u stvari, nastala raspadom JNA i povlačenjem njenog kadra koji nije bio bosanskog porekla u Srbiju. PT 115.

111. VRS je, u stvari, nastala raspadom JNA i povlačenjem njenog kadra koji nije bio bosanskog porekla u Srbiju. PT 115.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

125. Oružje i oprema kojima je snabdevena novooformljena VRS prethodno su  pripadale jedinicama u sastavu JNA. PT 115.

112. Oružje i oprema kojima je snabdevena novooformljena VRS prethodno su  pripadale jedinicama u sastavu JNA. PT 115.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

126. Vlada Bosne i Hercegovine u kojoj su dominirali Muslimani savetovala je bosanskom stanovništvu da se ne odazivaju pozivu na mobilizaciju JNA. PT 122.

113. Vlada Bosne i Hercegovine u kojoj su dominirali Muslimani savetovala je bosanskom stanovništvu da se ne odazivaju pozivu na mobilizaciju JNA. PT 122.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

127. Vlada Republike Hrvatske je u oktobru 1991. JNA proglasila okupatorskom snagom. PT 123.

114. Vlada Republike Hrvatske je u oktobru 1991. JNA proglasila okupatorskom snagom. PT 123.

Svojim upadom u Hrvatsku, JNA, koju je u oktobru 1991. Hrvatska proglasila invazionom silom, nameravala je da očuva integritet srpskog naroda štiteći Srbe u pretežno srpskim delovima Hrvatske i, ako bude moguće, porazom Hrvatske na terenu i rušenjem hrvatske vlade.

x

128. Početkom 1992. SDS je istupila iz Skupštine i vlade nezavisne Republike Bosne i Hercegovine i formirala nezavisnu srpsku vladu Republike Srpske. PT 124.

115. Početkom 1992. SDS je istupila iz Skupštine i vlade nezavisne Republike Bosne i Hercegovine i formirala nezavisnu srpsku vladu Republike Srpske. PT 124.

U aprilu 1992. uz nezavisnost je došlo osnivanje vlastitog štaba odbrane, a u julu je službeno osnovala vlastitu vojsku. SDS se distancirala od zakonodavnih tela i vlade nezavisne Bosne i Hercegovine i osnovala nezavisnu srpsku vladu Republike Srpske.

x

Značaj prijedorske opštine

     

129. Opština Predor se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. PT 55.

116. Opština Predor se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. PT 55.

Predmetno područje u ovom suđenju je severozapadna Bosna i Hercegovina; tačnije opština Predor, koja obuhvata grad Predor i gradić Kozarac, koji se nalazi oko deset kilometara istočno od Predora.

x

130. U opštini Predor nalaze se gradovi Predor i Kozarac. Kozarac se nalazi desetak kilometara istočno od Predora. PT 55.

117. U opštini Predor nalaze se gradovi Predor i Kozarac. Kozarac se nalazi desetak kilometara istočno od Predora. PT 55.

Predmetno područje u ovom suđenju je severozapadna Bosna i Hercegovina; tačnije opština Predor, koja obuhvata grad Predor i gradić Kozarac, koji se nalazi oko deset kilometara istočno od Predora.

x

131. Opština Predor je Srbima bila važna zbog toga što je svojim položajem bila deo kopnenog koridora koji je područje hrvatske Krajine u kojem su dominirali Srbi, na zapadu, povezivao sa Srbijom i Crnom Gorom na istoku i jugu. PT 127.

118. Opština Predor je Srbima bila važna zbog toga što je svojim položajem bila deo kopnenog koridora koji je područje hrvatske Krajine u kojem su dominirali Srbi, na zapadu, povezivao sa Srbijom i Crnom Gorom na istoku i jugu. PT 127.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

132. Opština Predor je bila od suštinske važnosti za snabdevanje jedinica VRS-a pošto je to bila jedina kopnena veza između zapadne Bosne i Srbije. PT 127.

119. Opština Predor je bila od suštinske važnosti za snabdevanje jedinica VRS-a pošto je to bila jedina kopnena veza između zapadne Bosne i Srbije. PT 127.

Opština Predor bila je značajna za Srbe zbog toga što je predstavljala deo kopnenog koridora koji je spajao srpska područja u hrvatskoj Krajini na zapadu sa Srbijom i Crnom Gorom na istoku i jugu. Važnost područja odražava se u izjavi Osmana Selaka, Muslimana koji je do jula 1992. bio pukovnik u JNA. Dana 18. maja 1992. on je prisustvovao sastanku sa general-potpukovnikom Talićem, komandantom 5. korpusa. Na tom sastanku odbor Kriznog štaba Autonomne oblasti Krajina zahtijevao je cestovni koridor od Banja Luke prema Srbiji, za koji je rečeno da je od suštinske važnosti za snabdevanje jedinica vojske Republike Srpske, budući da je to jedina kopnena veza između zapadne Bosne i Srbije. Koridor je bio posebno potreban zbog unošenja materijalno tehničkih sredstava, uključujući i naoružanje, iz Srbije.

x

Opština Predor pre preuzimanja vlasti

     

133. Pre preuzimanja vlasti, opština Predor je u etničkom pogledu bila relativno mešovito područje: Muslimani su 1991. bili većinsko stanovništvo. Od ukupno    112.000 stanovnika, 49.700 (44%) bili su Muslimani, oko 40.000 (42,5%) Srbi, dok su ostatak sačinjavali Hrvati (5,6%), Jugosloveni (5,7%) i stranci (2,2%). PT 128.

120. Pre preuzimanja vlasti, opština Predor je u etničkom pogledu bila relativno mešovito područje: Muslimani su 1991. bili većinsko stanovništvo. Od ukupno    112.000 stanovnika, 49.700 (44%) bili su Muslimani, oko 40.000 (42,5%) Srbi, dok su ostatak sačinjavali Hrvati (5,6%), Jugosloveni (5,7%) i stranci (2,2%). PT 128.

Pre preuzimanja, opština Predor bila je etnički relativno mešano područje, iako je sastav stanovništva pokazivao laganu ali značajnu promenu u desetogodišnjem razdoblju od 1981. do 1991. godine. Prema popisu stanovništva iz 1981, Srba je bilo 5% više nego Muslimana, dok se u 1991. ta razmera promenila u korist Muslimana, koji su tad bili većinsko stanovništvo na opštini. Od ukupno    112.000 stanovnika, 49.700 (44%) bili su Muslimani, oko 40.000 (42,5%) Srbi, dok su ostatak sačinjavali Hrvati (5,6%), Jugosloveni (5,7%) i stranci (2,2%). Tako su Muslimani predstavljali najveću etničku grupu u opštini, dok su u većini opština oko Predora Srbi bili većinsko stanovništvo.

x

134. Na izborima u novembru 1990. za Skupštinu opštine Predor, SDA je dobila 30 mesta, SDS 28, HDZ 2, a 30 mesta su dobile druge stranke, takozvane opozicione stranke, kao što su Socijaldemokratska stranka, Savez liberala i Reformske snage. PT 132.

121. Na izborima u novembru 1990. za Skupštinu opštine Predor, SDA je dobila 30 mesta, SDS 28, HDZ 2, a 30 mesta su dobile druge stranke, takozvane opozicione stranke, kao što su Socijaldemokratska stranka, Savez liberala i Reformske snage. PT 132.

U prijedorskoj Skupštini opštine, za koju su održani izbori u novembru 1990, bilo je 90 mesta, a opština Predor delila se na pet glasačkih jedinica. Svaka stranka imala je na listiću ukupno 90 kandidata. Nakon izbora, SDA je dobila 30 mesta, SDS 28, HDZ 2, a 30 mesta su dobile druge stranke, takozvane opozicione stranke, kao što su Socijaldemokrati, Savez liberala i Reformske snage.

x

135. Da se postupilo prema rezultatima izbora, SDA bi imala pravo da imenuje ljude na 50% funkcija, dok bi SDS i HDZ imale pravo na preostalih 50%. PT 132.

122. Da se postupilo prema rezultatima izbora, SDA bi imala pravo da imenuje ljude na 50% funkcija, dok bi SDS i HDZ imale pravo na preostalih 50%. PT 132.

Tako je, prema tvrdnji SDA, ako bi se postupilo prema rezultatima izbora SDA imala pravo da imenuje ljude na 50% funkcija, dok bi SDS i HDZ imale pravo na preostalih 50%.

x

136. SDS je, međutim, insistirala na 50% mesta za sebe, pa su se nakon pregovora koje je podržao predsednik SDS-a Radovan Karadžić, stranke na kraju dogovorile da SDS dobije 50%, a da SDA HDZ-u d‚ jedan deo od svojih 50%. PT 132.

123. SDS je, međutim, insistirala na 50% mesta za sebe, pa su se nakon pregovora koje je podržao predsednik SDS-a Radovan Karadžić, stranke na kraju dogovorile da SDS dobije 50%, a da SDA HDZ-u d‚ jedan deo od svojih 50%. PT 132.

SDS je, međutim, insistirala na 50% mesta za sebe. Vođeni su pregovori, uključujući i improvizovani sastanak između Srđe Srdića, predsednika prijedorskog Opštinskog odbora SDS, Radovana Karadžića, predsednika SDS, i Mirsada Mujadžića, predsednika Opštinskog odbora SDA Predor. Radovan Karadžić je savjetovao lokalnom SDS'u da nađu rešenje i stranke su se konačno dogovorile da će SDS dobiti 50%, a da će SDA dati HDZ jedan deo od svojih 50%.

x

137. Ovaj dogovor postignut je u Skupštini opštine Predor u januaru 1991. Kao posrednik, tom sastanku prisustvovao je i Velibor Ostojić, tadašnji vršilac dužnosti ministra za informacije u vladi Republike Bosne i Hercegovine i osoba od Karadžićevog poverenja. PT 132.

124. Ovaj dogovor postignut je u Skupštini opštine Predor u januaru 1991. Kao posrednik, tom sastanku prisustvovao je i Velibor Ostojić, tadašnji vršilac dužnosti ministra za informacije u vladi Republike Bosne i Hercegovine i osoba od Karadžićevog poverenja. PT 132.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

Događaji koji su prethodili preuzimanju vlasti u prijedorskoj opštini

     

138. Na političkom frontu, poslednja sednica Skupštine opštine Predor bila je veoma sporna. PT 136.

125. Na političkom frontu, poslednja sednica Skupštine opštine Predor bila je veoma sporna. PT 136.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

139. Zbog povećane napetosti između različitih etničkih zajednica, postavljeni su kontrolni punktovi na kojima su dežurali pripadnici različitih grupa. PT 140.

126. Zbog povećane napetosti između različitih etničkih zajednica,  postavljeni su kontrolni punktovi na kojima su dežurali pripadnici različitih grupa. PT 140.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

140. Stanovnici Kozarca su preko svoje delegacije pregovarali sa prijedorskim Kriznim štabom, ali su ti pregovori bili bezuspešni. PT 143.

127. Stanovnici Kozarca su preko svoje delegacije pregovarali sa prijedorskim Kriznim štabom, ali su ti pregovori bili bezuspešni. PT 143.

Vođeni su pregovori između delegacije građana Kozarca i Kriznog štaba opštine Predor, ali bezuspešno.

x

141. U Bosni i Hercegovini postojala su 1992-1993. tri glavna entiteta s obeležjima vlade ili kvazi-vlade: vlada Republike Bosne i Hercegovine sa sedištem u Sarajevu, Hrvatska zajednica Herceg-Bosna sa sedištem u Mostaru i Republika Srpska sa sedištem na Palama.  PK 126.

128. U Bosni i Hercegovini postojala su 1992-1993. tri glavna entiteta s obeležjima vlade ili kvazi-vlade: vlada Republike Bosne i Hercegovine sa sedištem u Sarajevu, Hrvatska zajednica Herceg-Bosna sa sedištem u Mostaru i Republika Srpska sa sedištem na Palama.  PK 126.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

142. Uporedo sa podelama na te vlade, odnosno kvazi-vlade, postojale su razne oružane snage, vojna policija, civilna policija, paravojne formacije i seoske straže i one su delovale u srednjoj Bosni 1992-1993, s tim što su ponekad  bile zajedničke, a ponekad su formirane na etničkoj osnovi. PK 126.

129. Uporedo sa podelama na te vlade, odnosno kvazi-vlade, postojale su razne oružane snage, vojna policija, civilna policija, paravojne formacije i seoske straže i one su delovale u srednjoj Bosni 1992-1993, s tim što su ponekad  bile zajedničke, a ponekad su formirane na etničkoj osnovi. PK 126.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

Pozadina sukoba u Foči

     

143. Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

130/131.[83] Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

1.       144. U septembru 1991. proglašeno je nekoliko srpskih autonomnih oblasti  u Bosni i Hercegovini. PKV 11

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

145. Grad i opština Foča nalaze se u Republici Bosni i Hercegovini (dalje u tekstu: Bosna i Hercegovina), jugoistočno od Sarajeva, blizu granice sa Srbijom i Crnom Gorom. PKR 13

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

146. Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

130/131.[84] Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

147. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, Foča je imala 40.513 stanovnika: 51,6% Muslimana, 45,3% Srba i 3,1% ostalih nacionalnosti. PKR 13

130/131.[85] Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

Ista formulacija kao u koloni 1.

x

148. Premda su bila etnički mešana, za pojedina naselja u gradu Foči, odnosno sela u opštini Foča, moglo se reći da imaju većinsko muslimansko odnosno srpsko stanovništvo. PKR 13

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

149. Kao i u mnogim drugim delovima Bosne i Hercegovine, i u opštini Foča se početkom devedesetih godina sve jače osećao uticaj suprotstavljenih nacionalističkih osećaja koji su pratili raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PKR 14

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

150. Dana 8. aprila 1992. izbio je oružani sukob u gradu Foči, istim sledom događaja kao i u drugim opštinama. PKR 20

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Politička pozadina

     

151. Nezavisnost Slovenije i Hrvatske, koju je Evropska zajednica konačno priznala 15. januara 1992, vojno je osporila JNA.

PT 77/PČ 100

 

Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su svoju nezavisnost od SFRJ. Njihovu nezavisnost, koju je Evropska zajednica konačno priznala 15. januara 1992, vojno je osporila JNA. PT 77

Sa primjetnim porastom dominacije srpskog rukovodstva u saveznom Predsedništvu, dalji koraci ka nezavisnosti učinjeni su i u Sloveniji i u Hrvatskoj krajem 1990. i tokom 1991. Nakon što su nacionalni referendumi potvrdili volju naroda ovih republika da se odvoje od SFRJ, one su obe  proglasile nezavisnost 25. juna 1991. Međutim, nakon intervencije Evropske zajednice, obe su se saglasile da proglašenje odgode za tri meseca. U međuvremenu i u Sloveniji i u Hrvatskoj su jedinice JNA pod kontrolom saveznog Predsedništva, sada pod dominacijom Srbije, mobilisane i izbili su sukobi između JNA i lokalnih snaga TO-a lojalnih svojim republičkim vladama. Tokom 1990, JNA je nastojala da oslabi republičke snage TO-a u Sloveniji i Hrvatskoj povlačenjem oružja iz njihovih štabova. Taj pokušaj, međutim, nije u potpunosti uspeo u Sloveniji, koja je u značajnoj meri uspela ponovo da se naoruža pre izbijanja sukoba. I stvarno, kada je JNA napala krajem juna, slovenačka TO je bila u mogućnosti da pruži značajan otpor. PČ 100

 

152. Ideja velike Srbije veoma je stara, a isplivala je na površinu političke svesti u obliku sličnom sadašnjem još pre 150 godina, te dobila zamah između dva svetska rata. Bila je obuzdavana za vreme Titove vladavine, da bi se nakon njegove smrti ponovo aktivirala.  Pojam velike Srbije obuhvata dva različita aspekta: prvo je tu pitanje koje smo već spomenuli, to jest uključivanje dve autonomne pokrajine, Vojvodine i Kosova, u Srbiju; i drugo, proširenje tako uvećane Srbije, zajedno sa Crnom Gorom, u delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima živi značajno srpsko stanovništvo.  PT 85

 

Ideja velike Srbije veoma je stara, a isplivala je na površinu političke svesti u obliku sličnom sadašnjem još pre 150 godina, te dobila zamah između dva svetska rata. Bila je obuzdavana za vreme Titove vladavine, da bi se nakon njegove smrti ponovo aktivirala.  Pojam velike Srbije obuhvata dva različita aspekta: prvo je tu pitanje koje smo već spomenuli, to jest uključivanje dve autonomne pokrajine, Vojvodine i Kosova, u Srbiju; i drugo, proširenje tako uvećane Srbije, zajedno sa Crnom Gorom, u delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine u kojima živi značajno srpsko stanovništvo.

 

153. Nakon što su jedinice JNA 30. aprila 1992. zauzele Predor, u prijedorskoj opštini se pojačala srpska nacionalistička propaganda. PT 93.

152. Nakon što su jedinice JNA 30. aprila 1992. zauzele Predor, u prijedorskoj opštini se pojačala srpska nacionalistička propaganda. PT 93.

Nakon što su jedinice JNA 30. aprila 1992. zauzele Predor, u prijedorskoj opštini se pojačala srpska nacionalistička propaganda.

 

154. Naglašavala se “potreba za buđenjem srpskog naroda”, dok su na račun onih koji nisu bili Srbi upućivane omalovažavajuće primedbe. PT 93.

153. Naglašavala se “potreba za buđenjem srpskog naroda”, dok su na račun onih koji nisu bili Srbi upućivane omalovažavajuće primedbe. PT 93.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

155. Vođe Muslimana koje su pokušavale da govore na radiju u tome su sprečavane, za razliku od vođa SDS-a koje su imali slobodan pristup radiju. PT 93.

154. Vođe Muslimana koje su pokušavale da govore na radiju u tome su sprečavane, za razliku od vođa SDS-a koje su imali slobodan pristup radiju. PT 93.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

156. U septembru 1991. objavljeno je da je u Bosni i Hercegovini proglašeno osnivanje nekoliko autonomnih oblasti, uključujući Krajinu, Romaniju i Staru Hercegovinu. PT 97.

155. U septembru 1991. objavljeno je da je u Bosni i Hercegovini proglašeno osnivanje nekoliko autonomnih oblasti, uključujući Krajinu, Romaniju i Staru Hercegovinu. PT 97.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

157. Bosanska Krajina, kako se srpska Autonomna Regija Krajina prvobitno zvala, sastojala se od banjalučke regije i okolnih opština u kojima su Srbi predstavljali značajnu većinu. PT 98.

156. Bosanska Krajina, kako se srpska Autonomna Regija Krajina prvobitno zvala, sastojala se od banjalučke regije i okolnih opština u kojima su Srbi predstavljali značajnu većinu. PT 98.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

158. U novembru 1991. održan je plebiscit, prevashodno za bosansko srpsko stanovništvo, pod pokroviteljstvom i u organizaciji SDS-a. Glasači su dobili različite listiće zavisno od toga da li su ili nisu bili Srbi. Pitanje na listiću za bosanske Srbe glasilo je: “Da li ste za odluku koju je  24. oktobra 1991. donela Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, po kojoj bi Srbi ostali u zajedničkoj državi Jugoslaviji koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, srpsku Autonomnu regiju Krajinu, Srpsku autonomnu oblast Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, te sve ostale koji žele da ostanu u takvoj državi?” PT 99/PČ 105.

157. U novembru 1991. održan je plebiscit, prevashodno za bosansko srpsko stanovništvo, pod pokroviteljstvom i u organizaciji SDS-a. Glasači su dobili različite listiće zavisno od toga da li su ili nisu bili Srbi. Pitanje na listiću za bosanske Srbe glasilo je: “Da li ste za odluku koju je  24. oktobra 1991. donela Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, po kojoj bi Srbi ostali u zajedničkoj državi Jugoslaviji koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, srpsku Autonomnu regiju Krajinu, Srpsku autonomnu oblast Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, te sve ostale koji žele da ostanu u takvoj državi?”

PT 99/PČ 105.

U novembru 1991. održan je plebiscit pre svega za bosansko srpsko stanovništvo pod pokroviteljstvom i u organizaciji SDS. Glasači su dobili različite listiće zavisno od toga da li su ili nisu bili Srbi. Razlika među listićima bila je značajna. Pitanje na listiću za bosanske Srbe glasilo je: “Da li ste za odluku koju je  24. oktobra 1991. donijela Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, po kojoj bi Srbi ostali u zajedničkoj državi Jugoslaviji koja bi obuhvatala Srbiju, Crnu Goru, Srpsku autonomnu oblast Krajinu, Srpsku autonomnu oblast Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, te sve ostale koji žele da ostanu u takvoj državi?”  PT 99

U oktobru 1991, bosanski parlament je izrazio podršku suverenosti Bosne i Hercegovine i njenom povlačenju iz SFRJ. Posle toga, u decembru, Evropska zajednica pozvala je sve republike SFRJ da do 24. decembra podnesu zahteve za priznanje kao samostalne države koje zahteve je trebala razmotriti Arbitražna komisija. Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija su podnele zahteve u to vreme. Kao odgovor na to, Srbi u Bosni i Hercegovini, koji su stvorili sopstvenu “Skupštinu” i na referendumu izglasali da ostanu u Jugoslaviji, proglasili su sopstvenu nezavisnu “Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu” (u daljem tekstu: SRBH) 9. januara 1992, koja bi ostala deo jugoslovenske federacije. PČ 105

 

159. U tim regijama, koje su obuhvatale i opštinu Predor, predstavnici SDS-a u organima vlasti formirali su u pojedinim slučajevima paralelnu opštinsku upravu i policijske snage. PT 101.

158. U tim regijama, koje su obuhvatale i opštinu Predor, predstavnici SDS-a u organima vlasti formirali su u pojedinim slučajevima paralelnu opštinsku upravu i policijske snage. PT 101.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

160. U srpskim autonomnim oblastima formirani su krizni štabovi kako bi preuzeli  funkcije vlasti i opštu upravu u opštinama. PT 103.

159. U srpskim autonomnim oblastima formirani su krizni štabovi kako bi preuzeli  funkcije vlasti i opštu upravu u opštinama. PT 103.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

161. Članovi kriznih štabova bili su vođe SDS, komandant JNA na datom području, pripadnici srpske policije i komandant srpske Teritorijalne odbrane. PT 103.

160. Članovi kriznih štabova bili su vođe SDS, komandant JNA na datom području, pripadnici srpske policije i komandant srpske Teritorijalne odbrane. PT 103.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

162. Pored toga, statut Autonomne regije Krajina predviđao je osnivanje kriznih štabova u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti. PT 103.

161. Pored toga, statut Autonomne regije Krajina predviđao je osnivanje kriznih štabova u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti. PT 103.

Krizni štab ARK, koji je bio nadležan i za opštinu Predor, osnovan je u aprilu ili maju 1992. kao organ ARK, čiji je statut predviđao osnivanje kriznih štabova u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti.

 

163. U julu 1991, po nalogu štaba iz Beograda, JNA je od Republičkog sekretarijata za odbranu u Bosni i Hercegovini i od opština oduzela svu dokumentaciju koja se odnosila na regrutaciju, uključujući i sve podatke o vojnim obveznicima. PT 106.

162. U julu 1991, po nalogu štaba iz Beograda, JNA je od Republičkog sekretarijata za odbranu u Bosni i Hercegovini i od opština oduzela svu dokumentaciju koja se odnosila na regrutaciju, uključujući i sve podatke o vojnim obveznicima. PT 106.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

164. Bosna i Hercegovina je bila izuzetno značajna baza za operacije JNA u Hrvatskoj u drugoj polovini 1991, a bosanski Srbi su predstavljali značajan izvor ljudstva kako za JNA tako i za TO. PT 106.

163. Bosna i Hercegovina je bila izuzetno značajna baza za operacije JNA u Hrvatskoj u drugoj polovini 1991, a bosanski Srbi su predstavljali značajan izvor ljudstva kako za JNA tako i za TO. PT 106.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

165. VRS je od JNA nasledila kako oficire tako i ostalo ljudstvo, a takodje i znatnu količinu oružja i opreme, uključujući preko 300 tenkova, 800 oklopnih transportera i preko 800 teških artiljerijskih oruđa. PT 114.

164. VRS je od JNA nasledila kako oficire tako i ostalo ljudstvo, a takodje i znatnu količinu oružja i opreme, uključujući preko 300 tenkova, 800 oklopnih transportera i preko 800 teških artiljerijskih oruđa. PT 114.

Oružanim snagama koje su kasnije postale vojska Republike Srpske (VRS) u Bosni i Hercegovini zapovestali bi oficiri bivše JNA. Tako je ta nova armija nasledila i oficire i ljudstvo iz JNA kao i značajne količine oružja i  opreme, uključujući 300 tenkova, 800 oklopnih transportera i preko 800 komada teške artiljerije.

 

166. Premda su ti oficiri i podoficiri formalno postali pripadnici VRS-a i nisu više pripadali JNA, oni su nastavili da primaju plate od vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora). PT 115.

165. Premda su ti oficiri i podoficiri formalno postali pripadnici VRS-a i nisu više pripadali JNA, oni su nastavili da primaju plate od vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora). PT 115.

Međutim, većina komandanata jedinica bivše JNA, ako ne i svi, skoro svi Srbi, koji su se 18. maja 1992. sa svojim jedinicama našli na dužnosti u Bosni i Hercegovini, ostali su na dužnosti kao komandanti svojih jedinica tokom 1992. i 1993. ne vraćajući se u Srbiju, bez obzira da li su poreklom bili bosanski Srbi ili ne. Ovo je važilo i za većinu oficira i podoficira. Iako su tada formalno bili pripadnici VRS, a ne bivše JNA, nastavili su da primaju plate od vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), a penzije od te vlade dobijali su i oni koji su s vremenom penzionisani.

 

167. Penzije onih oficira i podoficira VRS-a koji su se vremenom penzionisali isplaćivala je vlada Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora). PT 115.

166. Penzije onih oficira i podoficira VRS-a koji su se vremenom penzionisali isplaćivala je vlada Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora). PT 115.

Ovo je važilo i za većinu oficira i podoficira. Iako su tada formalno bili pripadnici VRS, a ne bivše JNA, nastavili su da primaju plate od vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), a penzije od te vlade dobijali su i oni koji su s vremenom penzionisani.

 

168. Bivši komandant 2. vojne oblasti JNA, general Ratko Mladić, koji je bio stacioniran u Sarajevu, postao je, nakon najavljenog povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine, komandant VRS-a. PT 118/PČ 117.

167. Bivši komandant 2. vojne oblasti JNA, general Ratko Mladić, koji je bio stacioniran u Sarajevu, postao je, nakon najavljenog povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine, komandant VRS-a. PT 118/PČ 117.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 118

Dana 13. maja 1992, vlasti takozvane SRBH su objavile odluku o formiranju sopstvene vojske, sastavljene od jedinica bivše JNA baziranih u Bosni i Hercegovini. Prema rečima veštaka Tužilaštva, dr Marie Janine Čalić, oko 80 procenata snaga JNA koje su bile prisutne u Bosni i Hercegovini integrisano je u novu armiju SRBH (kasnije nazvana VSRBH i u daljem tekstu: VRS), koja je bila pod komandom bivšeg oficira JNA - generala Ratka Mladića. Tako se veliki broj oficira JNA koji su bili stacionirani u Bosni i Hercegovini, uključujući i nebosanske Srbe, našao u sastavu nove VRS. PČ 117

 

169. Banjalučki korpus, 5. korpus bivše JNA, postao je deo VRS-a u Bosni i Hercegovini i nazvan je 1. krajiški korpus, ali je zadržao istog komandanta, general-potpukovnika Talića. PT 120.

168. Banjalučki korpus, 5. korpus bivše JNA, postao je deo VRS-a u Bosni i Hercegovini i nazvan je 1. krajiški korpus, ali je zadržao istog komandanta, general-potpukovnika Talića. PT 120.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

170. Izuzimajući jedinice u pozadinskoj bazi, Banjalučki korpus je brojao oko 100.000 ljudi, na koliko je povećan mirnodopski sastav od 4.500 ljudi. PT 120.

169. Izuzimajući jedinice u pozadinskoj bazi, Banjalučki korpus je brojao oko 100.000 ljudi, na koliko je povećan mirnodopski sastav od 4.500 ljudi. PT 120.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

171. Jedinice Banjalučkog korpusa su učestvovale u napadu na Kozarac, kod Predora, 24. maja 1992. PT 120.

170. Jedinice Banjalučkog korpusa su učestvovale u napadu na Kozarac, kod Predora, 24. maja 1992. PT 120.

Banjalučki korpus, 5. korpus bivše JNA, postao je sastavni deo VRS u Bosni i Hercegovini i nazvan je 1. krajiški korpus, ali mu je komandant ostao isti, general-potpukovnik Talić. Ako isključimo pozadinske trupe, korpus je imao oko 100.000 ljudi, u odnosu na mirnodopsko stanje od 4.500 ljudi. Oslanjao se na istu logistiku kao i dok je bio korpus u JNA, na pozadinsku bazu u Banjoj Luci, koja je, kao i za vreme JNA, imala istog komandanta, pukovnika Osmana Selaka, koji je dao iskaz pred Pretresnim većem. Jedinice ovog korpusa učestvovale su u napadu na gradić Kozarac 24. maja 1992.

 

172. Sukob između Srbije i Hrvatske, koji je usledio nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske u junu 1991, u velikoj meri je doprineo povećanju napetosti između tri etničke grupe u Bosni i Hercegovini. PT 122.

171. Sukob između Srbije i Hrvatske, koji je usledio nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske u junu 1991, u velikoj meri je doprineo povećanju napetosti između tri etničke grupe u Bosni i Hercegovini. PT 122.

Sukob između Srbije i Hrvatske odigrao je značajnu ulogu u podeli Bosne i Hercegovine po nacionalnoj osnovi i time utro put za sve što će se kasnije desiti. Taj sukob, koji je poprimio formalan oblik nakon što je Hrvatska proglasila svoju nezavisnost u junu 1991, uveliko je poslužio da se pojača zategnutost između tri etničke grupe u Bosni i Hercegovini.

 

Sastav službi bezbednosti u Republici Srpskoj

     

173. Dokazi su pokazali da su službe bezbednosti imale sledeći lanac komandovanja: ministar za unutrašnje poslove bio je na čelu službe na ministarskom nivou. Sledeći u lancu komandovanja bili su regionalni organi, a najrelevantniji za ovaj predmet je Centar službi bezbednosti Banja Luka (CSB). PK 26

 

Dokazi su pokazali da su službe bezbednosti imale sledeći lanac komandovanja: ministar za unutrašnje poslove bio je na čelu službe na ministarskom nivou. Sledeći u lancu komandovanja bili su regionalni organi, a najrelevantniji za ovaj predmet je Centar službi bezbednosti Banja Luka (CSB).

 

174. Između 24. maja i 30. avgusta 1992. na čelu CSB-a bio je Stojan Župljanin. PK 26

 

U vreme kad su se po navodima odigrali događaji izneti u Izmenjenoj optužnici, na čelu CSB-a bio je Stojan Župljanin.

 

175. CSB se delio na dve glavne službe, Službu državne bezbednosti (SDB) i Službu javne bezbednosti (SJB). Služba državne bezbednosti bavila se obaveštajnim radom. U Službi javne bezbednosti bilo je nekoliko pod-sektora koji su se bavili, naprimer, kriminalistikom, saobraćajem, kadrovima, pasošima i stranim državljanima. PK 26

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

176. Simo Drljača je bio načelnik Stanice javne bezbednosti u Predoru za vreme dok je postojao logor Omarska. Na čelu uniformisanog policijskog odeljenja ove stanice bio je Dušan Janković, neposredno podređen Simi Drljači. PK 27

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

177. Komandir policijske stanice Predor Milutin Čađo bio je neposredno podređen Simi Drljači u lancu komandovanja za uniformisanu policiju odnosno miliciju. PK 27

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

178. Pri policijskoj stanici Predor bile su tri strukture nižeg nivoa, odnosno “stanična odeljenja”. Željko Meakić je bio komandir Staničnog odeljenja Omarska, u kojem su bili zaposleni  Kvočka i Radić.. PK 27

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Predor

     

179. Početkom 1992. u Bosni i Hercegovini bilo je oko 100.000 vojnika JNA sa preko 700 tenkova, 1.000 oklopnih transportera, mnogo teškog naoružanja, 100 aviona i 500 helikoptera, sve pod komandom Generalštaba JNA u Beogradu. PT 124/PČ 113.

172. Početkom 1992. u Bosni i Hercegovini bilo je oko 100.000 vojnika JNA sa preko 700 tenkova, 1.000 oklopnih transportera, mnogo teškog naoružanja, 100 aviona i 500 helikoptera, sve pod komandom Generalštaba JNA u Beogradu. PT 124/PČ 113.

Ista formulacija kao u koloni 1. PT 124

Brigadir Vejzagić je dalje svedočio da je, pre nezavisnosti Bosne i Hercegovine, na njenoj teritoriji bila ogromna koncentracija ljudstva JNA - oko 100.000 vojnika, 800 tenkova, 1.000 oklopnih transportera, 4.000 artiljerijskih oruđa, 100 aviona i 50 helikoptera. PČ 113

 

180. Nakon sprovođenja dogovora, između SDA i SDS su se pojavile poteškoće oko imenovanja na važne funkcije u vlasti, uprkos sporazumu da mesta gradonačelnika Predora i načelnika policije budu popunjena iz redova SDA. PT 135.[86]

173. Nakon sprovođenja dogovora, između SDA i SDS su se pojavile poteškoće oko imenovanja na važne funkcije u vlasti, uprkos sporazumu da mesta gradonačelnika Predora i načelnika policije budu popunjena iz redova SDA. PT 135.[87]

Ista formulacija kao u koloni 1. [88]

 

181. Do uspostavljanja zasebne srpske upravne strukture došlo je pre preuzimanja vlasti u Predoru. PT 134.

174. Do uspostavljanja zasebne srpske upravne strukture došlo je pre preuzimanja vlasti u Predoru. PT 134.

U podržavanju stvaranja velike Srbije, teorije koja je počela prelaziti u stvarnost nakon izbora 1990, SDS je brzo počeo osnivati zasebne strukture vlasti. U Predoru je SDS, prema uputstvima centralnog SDS-a, potajno osnovao odvojenu srpsku skupštinu, čiji je prvi predsednik bio zamjenik predsednika zvanične skupštine opštine, kao i odvojenu miliciju i jedinicu službe bezbednosti, koje su bile u bliskoj vezi sa srpskim funkcionerima izvan opštine. To se dogodilo oko šest meseci pre preuzimanja grada Predora, a njihovo postojanje skrivano je od nesrba.

 

182. Srpsko rukovodstvo je kasnije priznalo da je preuzimanje vlasti u Predoru unapred planirano i da je predstavljalo deo koordinirane akcije. PT 135.

175. Srpsko rukovodstvo je kasnije priznalo da je preuzimanje vlasti u Predoru unapred planirano i da je predstavljalo deo koordinirane akcije. PT 135.

Veza između zasebnih srpskih struktura vlasti u Predoru i onih izvan Predora postala je očita kada se srpska skupština u Predoru priključila Autonomnoj regiji Krajini, delu Republike Srpske koji je SDS smatrala delom buduće “nove Jugoslavije”. Srpsko rukovodstvo kasnije je priznalo da je preuzimanje unapred planirano i da je predstavljalo deo koordinirane akcije.

 

183. Uz pomoć vojske i policije, SDS je 30. aprila 1992. izvršio preuzimanje vlasti u Predoru bez prolivanja krvi. PT 137.

176. Uz pomoć vojske i policije, SDS je 30. aprila 1992. izvršio preuzimanje vlasti u Predoru bez prolivanja krvi. PT 137.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

184. Preuzimanje vlasti se zapravo desilo u ranim jutarnjim satima kada su naoružani Srbi zauzeli položaje na kontrolnim punktovima po celom Predoru, a vojnici i snajperisti se razmestili po krovovima glavnih zgrada. PT 137.

177. Preuzimanje vlasti se zapravo desilo u ranim jutarnjim satima kada su naoružani Srbi zauzeli položaje na kontrolnim punktovima po celom Predoru, a vojnici i snajperisti se razmestili po krovovima glavnih zgrada. PT 137.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

185. Vojni položaji su se mogli videti po celom gradu, a na zgradi opštine visila je srpska zastava s četiri ćirilična “S”. PT 137.

178. Vojni položaji su se mogli videti po celom gradu, a na zgradi opštine visila je srpska zastava s četiri ćirilična “S”. PT 137.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

186. Vojnici JNA, obučeni u različite uniforme, zauzeli su sve glavne ustanove, kao što su radio stanica, dom zdravlja i banka. PT 137.

179. Vojnici JNA, obučeni u različite uniforme, zauzeli su sve glavne ustanove, kao što su radio stanica, dom zdravlja i banka. PT 137.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

187. Vojnici JNA su, po ulasku u zgrade, govorili da su preuzeli vlast i objavili da su odlučili da opštini Predor promene naziv u “Srpska opština Predor”. PT 137.

180. Vojnici JNA su, po ulasku u zgrade, govorili da su preuzeli vlast i objavili da su odlučili da opštini Predor promene naziv u “Srpska opština Predor”. PT 137.

 Vojnici JNA, obučeni u različite uniforme, zauzeli su sve glavne ustanove, kao što su radio stanica, dom zdravlja i banka. PT 137. Oni su, po ulasku u zgrade, govorili da su preuzeli vlast i objavili da su odlučili da opštini Predor promene naziv u “Srpska opština Predor”.

 

188. Izgovor za preuzimanje vlasti bio je telefaks koji je 29. aprila 1992. prenela beogradska televizija iz kojeg se videlo da je vođa TO-a Bosne i Hercegovine dao instrukcije lokalnim TO-ima da napadnu i ometaju JNA  za vreme povlačenja iz te republike, iako su vlasti u Sarajevu odmah izjavile da je faks lažan i javno ga demantovale.

PT 138.

181. Izgovor za preuzimanje vlasti bio je telefaks koji je 29. aprila 1992. prenela beogradska televizija iz kojeg se videlo da je vođa TO-a Bosne i Hercegovine dao instrukcije lokalnim TO-ima da napadnu i ometaju JNA  za vreme povlačenja iz te republike, iako su vlasti u Sarajevu odmah izjavile da je faks lažan i javno ga demantovale. PT 138.

Izgovor za preuzimanje vlasti bio je telefaks koji je 29. aprila 1992. prenela beogradska televizija iz kojeg se videlo da je vođa TO-a Bosne i Hercegovine dao instrukcije lokalnim TO-ima da napadnu i ometaju JNA  za vreme povlačenja iz te republike, iako su vlasti u Sarajevu odmah izjavile da je faks lažan i javno ga demantovale.

 

189. Istovremeno su upućivani i pozivi na predaju oružja, koji su, iako upućeni stanovništvu uopšte, sprovođeni samo u odnosu na Muslimane i Hrvate, od kojih se većina odazvala iz straha od kazne. PT 139.

182. Istovremeno su upućivani i pozivi na predaju oružja, koji su, iako upućeni stanovništvu uopšte, sprovođeni samo u odnosu na Muslimane i Hrvate, od kojih se većina odazvala iz straha od kazne. PT 139.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

190. Na jednom muslimanskom kontrolnom punktu kod sela Hambarine je 22. maja 1992. došlo do puškaranja, što je Srbima bio izgovor da izvrše napad na šire područje. PT 140.

183. Na jednom muslimanskom kontrolnom punktu kod sela Hambarine je 22. maja 1992. došlo do puškaranja, što je Srbima bio izgovor da izvrše napad na šire područje. PT 140.

Kao rezultat povećane međunacionalne napetosti, razne grupe postavljale su blokade na putevima i kontrolisale ih. Jedna takva muslimanska blokada nalazila se u Hambarinama, a incident koji se tamo odigrao 22. maja 1992. poslužio je kao izgovor za napad srpskih snaga na to područje.

 

191. Nakon incidenta, Krizni štab opštine Predor objavio je preko prijedorskog radija ultimatum stanovnicima Hambarina i okolnih sela da vlastima u Predoru predaju ljude koji su bili na kontrolnom punktu, kao i svo oružje. PT 140.

184. Nakon incidenta, Krizni štab opštine Predor objavio je preko prijedorskog radija ultimatum stanovnicima Hambarina i okolnih sela da vlastima u Predoru predaju ljude koji su bili na kontrolnom punktu, kao i svo oružje. PT 140.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

192. Ultimatum je sadržao upozorenje da će, ukoliko to ne bude učinjeno do podneva  narednog dana, na Hambarine biti izvršen napad. PT 140.

185. Ultimatum je sadržao upozorenje da će, ukoliko to ne bude učinjeno do podneva  narednog dana, na Hambarine biti izvršen napad. PT 140.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

193. Vlasti Hambarina su odlučile da se ne povinuju ultimatumu, tako da su Hambarine napadnute posle isteka ultimatuma. PT 140.

186. Vlasti Hambarina su odlučile da se ne povinuju ultimatumu, tako da su Hambarine napadnute posle isteka ultimatuma. PT 140.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

194. Nakon višečasovnog artiljerijskog granatiranja, srpske oružane snage su, potpomognute tenkovima i drugim naoružanjem, ušle na to područje i, nakon kraćih sporadičnih borbi, lokalne vođe su sakupile i predale svo oružje. PT 140.

187. Nakon višečasovnog artiljerijskog granatiranja, srpske oružane snage su, potpomognute tenkovima i drugim naoružanjem, ušle na to područje i, nakon kraćih sporadičnih borbi, lokalne vođe su sakupile i predale svo oružje. PT 140.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

195. Do tada su mnogi stanovnici Hambarina već pobegli na druga područja koja su bila pod vlašću Muslimana i Hrvata, otišavši u druga sela, na severu, ili u šumu, na jugu, koja je takođe bilo izložena granatiranju. PT 141.

188. Do tada su mnogi stanovnici Hambarina već pobegli na druga područja koja su bila pod vlašću Muslimana i Hrvata, otišavši u druga sela, na severu, ili u šumu, na jugu, koja je takođe bilo izložena granatiranju. PT 141.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

196. Jedan broj stanovnika naposletku se vratio u Hambarine, tada već pod srpskom kontrolom, iako samo privremeno, jer je 20. jula 1992. došlo do poslednjeg velikog čišćenja opštine, kada je iz Hambarina i obližnje Ljubije etnički očišćeno oko 20.000 nesrba. PT 141.

189. Jedan broj stanovnika naposletku se vratio u Hambarine, tada već pod srpskom kontrolom, iako samo privremeno, jer je 20. jula 1992. došlo do poslednjeg velikog čišćenja opštine, kada je iz Hambarina i obližnje Ljubije etnički očišćeno oko 20.000 nesrba. PT 141.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Predorska opština: napad na područje Kozarca

     

197. Nakon preuzimanja vlasti u Predoru došlo je do zategnutosti između novih srpskih vlasti i Kozarca, u kojem se nalazila velika koncentracija muslimanskog stanovništva opštine Predor. Na širem području Kozarca živelo je oko 27.000 nesrba, a od 4.000 stanovnika Kozarca, 90% su bili Muslimani. PT 142.

190. Nakon preuzimanja vlasti u Predoru došlo je do zategnutosti između novih srpskih vlasti i Kozarca, u kojem se nalazila velika koncentracija muslimanskog stanovništva opštine Predor. Na širem području Kozarca živelo je oko 27.000 nesrba, a od 4.000 stanovnika Kozarca, 90% su bili Muslimani. PT 142.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

198. Zbog ove zategnutosti, etnički mešovite kontrolne punktove su dopunjavali i kasnije zamenili srpski kontrolni punktovi, postavljeni na raznim mestima po celom području Kozarca, kao i neslužbena stražarska mesta koja su formirali naoružani muslimanski građani. PT 142.

191. Zbog ove zategnutosti, etnički mešovite kontrolne punktove su dopunjavali i kasnije zamenili srpski kontrolni punktovi, postavljeni na raznim mestima po celom području Kozarca, kao i neslužbena stražarska mesta koja su formirali naoružani muslimanski građani. PT 142.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

199. Dana 22. maja 1992. prekinute su telefonske linije i izvršena blokada Kozarca, pa je postalo krajnje teško ulaziti ili izlaziti iz Kozarca. PT 143.

192. Dana 22. maja 1992. prekinute su telefonske linije i izvršena blokada Kozarca, pa je postalo krajnje teško ulaziti ili izlaziti iz Kozarca. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

200. Teritorijalnoj odbrani u Kozarcu je upućen ultimatum kojim se zahtevalo da  TO i policija Kozarca izraze lojalnost novim vlastima u Srpskoj opštini Predor i podrede joj se, te da joj predaju svo oružje. PT 143.

193. Teritorijalnoj odbrani u Kozarcu je upućen ultimatum kojim se zahtevalo da  TO i policija Kozarca izraze lojalnost novim vlastima u Srpskoj opštini Predor i podrede joj se, te da joj predaju svo oružje. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

201. Kozarac je napadnut 24. maja 1992, oko 14:00 časova, nakon što je u podne istekao ultimatum. PT 143.

194. Kozarac je napadnut 24. maja 1992, oko 14:00 časova, nakon što je u podne istekao ultimatum. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

202. Napad je počeo teškim granatiranjem, posle čega je usledio prodor tenkova i pešadije. PT 143.

195. Napad je počeo teškim granatiranjem, posle čega je usledio prodor tenkova i pešadije. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

203. Nakon granatiranja, u Kozarac je ušla srpska pešadija i počela da pali kuće, jednu za drugom. PT 143.

196. Nakon granatiranja, u Kozarac je ušla srpska pešadija i počela da pali kuće, jednu za drugom. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

204. Javljeno je da je do 28. maja 1992. Kozarac bio oko 50 posto uništen, a ostala oštećenja su nastala u periodu između juna i avgusta 1992. PT 143.

197. Javljeno je da je do 28. maja 1992. Kozarac bio oko 50 posto uništen, a ostala oštećenja su nastala u periodu između juna i avgusta 1992. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

205. Kao i na drugim pretežno muslimanskim područjima, vojnici su i tamo harali i pljačkali posle izvršenog etničkog čišćenja. PT 143.

198. Kao i na drugim pretežno muslimanskim područjima, vojnici su i tamo harali i pljačkali posle izvršenog etničkog čišćenja. PT 143.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

206. Prilikom napada na Kozarac pazilo se da se srpskoj imovini ne nanese šteta. Za razliku od džamije, srpska pravoslavna crkva je preživela napad i kasnije razaranje. PT 144.

199. Prilikom napada na Kozarac pazilo se da se srpskoj imovini ne nanese šteta. Za razliku od džamije, srpska pravoslavna crkva je preživela napad i kasnije razaranje. PT 144.

Prilikom napada na Kozarac pazilo se da se ne nanese šteta srpskoj imovini.  Azra Blažević je svedočila da su posle postizanja sporazuma koji je dozvoljavao ljudima da napuste Kozarac 26. maja 1992. vojnici povezani sa srpskim snagama naredili jedinoj Srpkinji koja je ostala u bolnici da pokaže svoj stan, kako ga ne bi oštetili. Predočeni su dokazi o upotrebi natpisa “srpska kuća - ne diraj” na srpskoj imovini, a srpska pravoslavna crkva je, za razliku od džamije, preživela napad i kasnije uništavanje.

 

207. Isto tako, srpska sela Rajkovići i Podgrađe uopšte nisu granatirana, a ako i jesu, to je bilo slučajno. PT 144.

200. Isto tako, srpska sela Rajkovići i Podgrađe uopšte nisu granatirana, a ako i jesu, to je bilo slučajno. PT 144.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

208. Dana 26. maja 1992. postignut je sporazum po kome je ljudima bilo dozvoljeno da se predaju i napuste Kozarac. PT 144.

201. Dana 26. maja 1992. postignut je sporazum po kome je ljudima bilo dozvoljeno da se predaju i napuste Kozarac. PT 144.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

209. Dana 27. maja 1992. visoki vojni oficiri prisustvovali su sastanku na kojem su  informisani o napadu na Kozarac. General-potpukovnik Talić, kao komandant Banjalučkog korpusa, 5. korpusa bivše JNA, obavešten je o tome da je prilikom napada na Kozarac 800 ljudi ubijeno, a 1.200 zarobljeno. U jedinicama korpusa ubijena su četiri vojnika, a petnaest je ranjeno. PT 145.

202. Dana 27. maja 1992. visoki vojni oficiri prisustvovali su sastanku na kojem su  informisani o napadu na Kozarac. General-potpukovnik Talić, kao komandant Banjalučkog korpusa, 5. korpusa bivše JNA, obavešten je o tome da je prilikom napada na Kozarac 800 ljudi ubijeno, a 1.200 zarobljeno. U jedinicama korpusa ubijena su četiri vojnika, a petnaest je ranjeno. PT 145.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

210. Komandant 343. mehanizovane brigade, jedinice čiji su pripadnici u velikom broju učestvovali u tom napadu (a koja je kasnije postala 43. brigada), bio je pukovnik Vladimir Arsić, dok je napadom direktno rukovodio major Radmilo Zeljaja, obojica bivši oficiri JNA. PT 145.

203. Komandant 343. mehanizovane brigade, jedinice čiji su pripadnici u velikom broju učestvovali u tom napadu (a koja je kasnije postala 43. brigada), bio je pukovnik Vladimir Arsić, dok je napadom direktno rukovodio major Radmilo Zeljaja, obojica bivši oficiri JNA.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

211. Napad na Kozarac, kao i sve drugo vezano za aktivna borbena dejstva, morao je, u skladu sa procedurom vojnog zapovestništva, odobriti komandant korpusa general-potpukovnik Talić, koji je jedini mogao narediti da se jedinice angažuju u borbenim dejstvima. PT 145.

204. Napad na Kozarac, kao i sve drugo vezano za aktivna borbena dejstva, morao je, u skladu sa procedurom vojnog zapovestništva, odobriti komandant korpusa general-potpukovnik Talić, koji je jedini mogao narediti da se jedinice angažuju u borbenim dejstvima. PT 145.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

212. Za vreme napada civilno stanovništvo potražilo je zaklon na raznim mestima, a sa ulaskom srpske pešadije u Kozarac, koja je tražila da ljudi izađu iz svojih skloništa, formirale su se duge kolone civila koji su onda odvođeni na mesta gde su sakupljani i razdvajani. PT 146.

205. Za vreme napada civilno stanovništvo potražilo je zaklon na raznim mestima, a sa ulaskom srpske pešadije u Kozarac, koja je tražila da ljudi izađu iz svojih skloništa, formirale su se duge kolone civila koji su onda odvođeni na mesta gde su sakupljani i razdvajani. PT 146.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

213. Za razliku od Hambarina, nesrpskom stanovništvu nije dozvoljeno da se nakon napada vrati u Kozarac, te su, uz nekoliko izuzetaka, muškarci odvedeni u logore Keraterm ili Omarska, a žene i starci u logor Trnopolje.  PT 146.

206. Za razliku od Hambarina, nesrpskom stanovništvu nije dozvoljeno da se nakon napada vrati u Kozarac, te su, uz nekoliko izuzetaka, muškarci odvedeni u logore Keraterm ili Omarska, a žene i starci u logor Trnopolje.  PT 146.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

215. Vremenom se mali broj srpskih stanovnika vratio i Srbi raseljeni sa drugih područja doselili su se u Kozarac. PT 146.

208. Vremenom se mali broj srpskih stanovnika vratio i Srbi raseljeni sa drugih područja doselili su se u Kozarac. PT 146.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

216. Danas su u opštini Predor i Kozarcu Srbi u ogromnoj većini. Tamošnje  političke vođe i funkcioneri u policiji su Srbi. PT 146.

209. Danas su u opštini Predor i Kozarcu Srbi u ogromnoj većini. Tamošnje  političke vođe i funkcioneri u policiji su Srbi. PT 146.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

217. Nesrbi nastanjeni na teritoriji Autonomne regije Krajina suočili su se sa krajnje teškom situacijom. Kao što je bio slučaj i sa Srbima koji se nisu odazvali pozivu na mobilizaciju, nesrbima je ograničena sloboda kretanja i uveden je policijski čas. PT 148.

210. Nesrbi nastanjeni na teritoriji Autonomne regije Krajina suočili su se sa krajnje teškom situacijom. Kao što je bio slučaj i sa Srbima koji se nisu odazvali pozivu na mobilizaciju, nesrbima je ograničena sloboda kretanja i uveden je policijski čas. PT 148.

Do maja 1992. nesrbi koji su živeli na teritoriji ARK bili su u izuzetno teškoj situaciji. Kao i za Srbe koji se nisu odazvali pozivu za mobilizaciju, ograničena im je sloboda kretanja i uveden policijski čas.

 

218. Mere koje su se posebno odnosile na nesrbe obuhvatale su otpuštanje s posla, zabranu otvaranja i vođenja privatnih firmi, napad na izvesne objekte, kao i gubitak socijalnog i zdravstvenog osiguranja usled nezaposlenosti.

PT 148.

211. Mere koje su se posebno odnosile na nesrbe obuhvatale su otpuštanje s posla, zabranu otvaranja i vođenja privatnih firmi, napad na izvesne objekte, kao i gubitak socijalnog i zdravstvenog osiguranja usled nezaposlenosti.

PT 148.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

219. Samo oni koji su bili lojalni Republici Srpskoj imali su pravo na odgovorna mesta, a lojalnost je definisana u junu 1992. kao prihvatanje SDS-a kao “jedinog pravog predstavnika srpskog naroda”. PT 148.

212. Samo oni koji su bili lojalni Republici Srpskoj imali su pravo na odgovorna mesta, a lojalnost je definisana u junu 1992. kao prihvatanje SDS-a kao “jedinog pravog predstavnika srpskog naroda”. PT 148.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

220. U jednom izveštaju iz 1993. godine Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) konstatovao je da je manjinsko civilno stanovništvo u Banjoj Luci često izloženo batinama, pretnjama i pljački. Kulturni i verski simboli nesrba širom Autonomne regije Krajina bili su meta uništavanja, a kao još jedna mera za svođenje prisustva nesrpskog stanovništva na ovom području na minimum osnovana je državna agencija čiji je zadatak bio da ubrza razmenu nesrpskog stanovništva za Srbe. PT 149.

213. U jednom izveštaju iz 1993. godine Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) konstatovao je da je manjinsko civilno stanovništvo u Banjoj Luci često izloženo batinama, pretnjama i pljački. Kulturni i verski simboli nesrba širom Autonomne regije Krajina bili su meta uništavanja, a kao još jedna mera za svođenje prisustva nesrpskog stanovništva na ovom području na minimum osnovana je državna agencija čiji je zadatak bio da ubrza razmenu nesrpskog stanovništva za Srbe. PT 149.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

221. Nakon formiranja u maju 1992, prijedorski Krizni štab je primenio te restriktivne mere protiv nesrba, pa su oni otpuštani s posla, uskraćivani su im neophodni dokumenti, a njihovoj deci je zabranjivano da pohađaju osnovne i srednje škole. PT 150.

214. Nakon formiranja u maju 1992, prijedorski Krizni štab je primenio te restriktivne mere protiv nesrba, pa su oni otpuštani s posla, uskraćivani su im neophodni dokumenti, a njihovoj deci je zabranjivano da pohađaju osnovne i srednje škole. PT 150.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

222. Nesrbi više nisu smatrani podesnim za rukovodeća mesta u Predoru i vremenom su bili prisiljeni da napuste gotovo sva takva mesta. PT 150.

215. Nesrbi više nisu smatrani podesnim za rukovodeća mesta u Predoru i vremenom su bili prisiljeni da napuste gotovo sva takva mesta. PT 150.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

223. Optuživanje i propaganda protiv Muslimana i Hrvata, uključujući i uvrede na nacionalnoj osnovi, mogli su se čuti na radiju, a nesrbima nije dozvoljavano da putuju izvan opštine. PT 150.

216. Optuživanje i propaganda protiv Muslimana i Hrvata, uključujući i uvrede na nacionalnoj osnovi, mogli su se čuti na radiju, a nesrbima nije dozvoljavano da putuju izvan opštine. PT 150.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

224. Kretanje nesrba u krugu opštine takođe je bilo onemogućeno, a kontrolisano je policijskim časom i kontrolnim punktovima na kojima su proveravane lične isprave, te ako osoba nije bila Srbin, bilo je jednostavno uskratiti joj prolaz. PT 150.

217. Kretanje nesrba u krugu opštine takođe je bilo onemogućeno, a kontrolisano je policijskim časom i kontrolnim punktovima na kojima su proveravane lične isprave, te ako osoba nije bila Srbin, bilo je jednostavno uskratiti joj prolaz. PT 150.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

225. Kontrola kretanja nesrba protezala se i na privatne stanove, korišćenjem evidencije u koju su Muslimani i Hrvati morali unositi kretanje pojedinaca u stambenim zgradama, a dnevno su vršeni pretresi skoro svih stanova Muslimana i Hrvata. PT 150.

218. Kontrola kretanja nesrba protezala se i na privatne stanove, korišćenjem evidencije u koju su Muslimani i Hrvati morali unositi kretanje pojedinaca u stambenim zgradama, a dnevno su vršeni pretresi skoro svih stanova Muslimana i Hrvata. PT 150.

Kontrola kretanja nesrba protezala se i na privatne stanove, korišćenjem evidencije u koju su Muslimani i Hrvati morali unositi kretanje pojedinaca u stambenim zgradama, a dnevno su vršeni pretresi skoro svih stanova Muslimana i Hrvata.

 

226. Dodatna ograničenja kojima su bili podvrgnuti nesrbi obuhvatala su i blokiranje telefonskih linija i delimično isključivanje električne struje. PT 150.

219. Dodatna ograničenja kojima su bili podvrgnuti nesrbi obuhvatala su i blokiranje telefonskih linija i delimično isključivanje električne struje. PT 150.

Dodatna ograničenja obuhvatala su i blokiranje telefonskih linija i delimično isključivanje električne struje.

 

227. U celoj opštini džamije i ostali verski objekti bili su meta uništavanja, a Muslimanima i Hrvatima je oduzimana imovina vredna na milijarde dinara. PT 150.

220. U celoj opštini džamije i ostali verski objekti bili su meta uništavanja, a Muslimanima i Hrvatima je oduzimana imovina vredna na milijarde dinara. PT 150.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

228. Nesrbi su na kraju podeljeni u dve grupe: muškarce između 12 i 15 ili 60 i 65 godina, i žene, decu i starce. PT 151.

221. Nesrbi su na kraju podeljeni u dve grupe: muškarce između 12 i 15 ili 60 i 65 godina, i žene, decu i starce. PT 151.

Nakon neuspelog pokušaja manje grupe slabo naoružanih nesrba da 30. maja 1992. povrate kontrolu u Predoru,  nesrbima u Predoru naređeno je da belim krpama označe svoje kuće u znak predaje. Na kraju su podeljeni u dve grupe: muškarce između 12 i 15 ili 60 do 65 godina, i žene, decu i starce.

 

229. Muškarce su uglavnom odvodili u logore Keraterm i Omarska, a žene u logor Trnopolje. PT 151.

222. Muškarce su uglavnom odvodili u logore Keraterm i Omarska, a žene u logor Trnopolje. PT 151.

Muškarce su uglavnom odvodili u logore Keraterm i Omarska, a žene u logor Trnopolje.

 

230. Uništen je stari deo Predora zvani Stari grad, koji je uglavnom bio nastanjen Muslimanima. PT 151.

223. Uništen je stari deo Predora zvani Stari grad, koji je uglavnom bio nastanjen Muslimanima. PT 151.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

231. U Kozarcu je ovakva atmosfera diskriminacije i neprijateljstva prema nesrbima koju je širilo srpsko rukovodstvo u celom ovom području bila dobro poznata. PT 153.

224. U Kozarcu je ovakva atmosfera diskriminacije i neprijateljstva prema nesrbima koju je širilo srpsko rukovodstvo u celom ovom području bila dobro poznata. PT 153.

   

232. Nakon preuzimanja vlasti u Predoru i pre napada na Kozarac, Srbi su preko policijskog radija neprekidno govorili o uništavanju džamija i svega što pripada “balijama”, nazivajući Muslimane tim pogrdnim imenom, kao i o potrebi da se unište same “balije”. PT 153.

225. Nakon preuzimanja vlasti u Predoru i pre napada na Kozarac, Srbi su preko policijskog radija neprekidno govorili o uništavanju džamija i svega što pripada “balijama”, nazivajući Muslimane tim pogrdnim imenom, kao i o potrebi da se unište same “balije”. PT 153.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Mere preduzete protiv nesrba u prijedorskoj opštini

     

233. Nesrbe su otpuštali s posla, posebno s rukovodećih mesta za koja ih više nisu smatrali podesnim, uskraćivali su im neophodne dokumente, a njihovu decu su sprečavali da pohađaju nastavu. PT 465.

226. Nesrbe su otpuštali s posla, posebno s rukovodećih mesta za koja ih više nisu smatrali podesnim, uskraćivali su im neophodne dokumente, a njihovu decu su sprečavali da pohađaju nastavu. PT 465.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

234. Nesrbima je bilo zabranjeno da putuju izvan opštine, a putovanje po samoj opštini je bilo veoma ograničeno zahvaljujući policijskom času i kontrolnim punktovima. PT 465.

227. Nesrbima je bilo zabranjeno da putuju izvan opštine, a putovanje po samoj opštini je bilo veoma ograničeno zahvaljujući policijskom času i kontrolnim punktovima. PT 465.

Nesrbima je bilo zabranjeno da putuju izvan opštine, a po samoj opštini veoma ograničeno zahvaljujući policijskom času i kontrolnim punktovima.

 

235. Svakodnevno su pretraživani gotovo svi stanovi u kojima su živeli nesrbi. PT 465.

228. Svakodnevno su pretraživani gotovo svi stanovi u kojima su živeli nesrbi. PT 465.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

236. Džamije i drugi nesrpski verski i kulturni objekti su bili meta uništavanja. PT 465.

229. Džamije i drugi nesrpski verski i kulturni objekti su bili meta uništavanja. PT 465.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

237. Od Muslimana i Hrvata je oduzimana imovina. PT 465.

230. Od Muslimana i Hrvata je oduzimana imovina. PT 465.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

238. Glavna nesrpska naselja su opkoljavana, bombardovana i zatim osvajana, a tokom tih napada pazilo se na to da se ne nanosi šteta imovini Srba. PT 465.

231. Glavna nesrpska naselja su opkoljavana, bombardovana i zatim osvajana, a tokom tih napada pazilo se na to da se ne nanosi šteta imovini Srba. PT 465.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

239. Većina nesrpskih stanovnika opštine Predor je odvedena u logore. PT 466.

232. Većina nesrpskih stanovnika opštine Predor je odvedena u logore. PT 466.

Većina nesrpskih stanovnika opštine Predor poslana je u logore, čije smo strahote već opisali i, kao u II svetskom ratu, jedan svedok je izjavio da je čuo kako je preko 30 teretnih vagona sa ženama i starcima odvedeno u nepoznatom pravcu.

 

240. Oni nesrbi u opštini Predor koji nisu odvedeni u logore morali su da nose bele trake oko rukava kako bi se razlikovali od drugih i stalno su bili izloženi maltretiranju, premlaćivanju i još gorim postupcima, pri čemu je taktika terora bila uobičajena. PT 466.

233. Oni nesrbi u opštini Predor koji nisu odvedeni u logore morali su da nose bele trake oko rukava kako bi se razlikovali od drugih i stalno su bili izloženi maltretiranju, premlaćivanju i još gorim postupcima, pri čemu je taktika terora bila uobičajena. PT 466.

Većina nesrpskih stanovnika opštine Predor poslana je u logore, čije smo strahote već opisali i, kao u II svetskom ratu, jedan svedok je izjavio da je čuo kako je preko 30 teretnih vagona sa ženama i starcima odvedeno u nepoznatom pravcu.  Oni koji su ostali morali su nositi bele trake na rukavima kako bi se mogli razlikovati i stalno su bili izloženi maltretiranju, premlaćivanju i još gorim postupcima, a taktika zastrašivanja bila je uobičajena.

 

241. Slobodan Kuruzović, komandant logora Trnopolje, objasnio je da je srpski plan bio da se broj Muslimana u Predoru smanji na 10 posto ili manje, te da se  to kasnije smanji na dva posto ili  manje. PT 466.

234. Slobodan Kuruzović, komandant logora Trnopolje, objasnio je da je srpski plan bio da se broj Muslimana u Predoru smanji na 10 posto ili manje, te da se  to kasnije smanji na dva posto ili  manje. PT 466.

Nesrbi u opštini Predor bili su podvrgnuti strahovitom zlostavljanju u cilju, kako se čini, ostvarenje istorijskog cilja velike Srbije. Jedan svedok, Vasif Gutić, izjavio je kako je čuo da upravnik logora Trnopolje, Slobodan Kuruzović, objašnjava srpski plan da se smanji broj Muslimana u Predoru na 10 posto ili manje, rekavši kasnije da je taj postotak dva posto ili manje.

 

242. Korišćena je propaganda kako bi se Srbi koji ranije nisu ispoljavali sklonost ka nacionalizmu ponukali da prihvate politiku diskriminacije protiv nesrba. PT 466.

235. Korišćena je propaganda kako bi se Srbi koji ranije nisu ispoljavali sklonost ka nacionalizmu ponukali da prihvate politiku diskriminacije protiv nesrba. PT 466.

Srbi koji ranije nisu ispoljavali nacionalističke tendencije ohrabrivani su putem propagande da prihvate politiku diskriminacije.

 

244. Oni Srbi koji su odbijali da se povinuju srpskoj politici diskriminacije protiv nesrba nazivani su izdajnicima. PT 466.

237. Oni Srbi koji su odbijali da se povinuju srpskoj politici diskriminacije protiv nesrba nazivani su izdajnicima. PT 466.

Srbi koji ranije nisu ispoljavali nacionalističke tendencije ohrabrivani su putem propagande da prihvate politiku diskriminacije, pri čemu je svako neslaganje ućutkivano, a prihvatanje je bilo neophodno za napredovanje u okviru SDS. Oni koji su odbili da se povinuju smatrani su izdajicama.

 

245. Muslimane su psovali i pritom su najčešće upotrebljavali pogrdni izraz “balija”, a govorili su im i “Jeb’o vas Alija” što se odnosilo na vođu SDA Aliju Izetbegovića. PT 467.

238. Muslimane su psovali i pritom su najčešće upotrebljavali pogrdni izraz “balija”, a govorili su im i “Jeb’o vas Alija” što se odnosilo na vođu SDA Aliju Izetbegovića. PT 467.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

246. Muškarce nesrbe su prisiljavali da pozdravljaju s tri prsta, što je tradicionalni srpski pozdrav i ima simbolično značenje u srpskoj pravoslavnoj crkvi. PT 467.

239. Muškarce nesrbe su prisiljavali da pozdravljaju s tri prsta, što je tradicionalni srpski pozdrav i ima simbolično značenje u srpskoj pravoslavnoj crkvi. PT 467.

Maltretiranja nesrba motivisana su verskim i političkim razlozima. Najčešća psovka koja je upućivana Muslimanima bila je pogrdan izraz za Muslimane “balija”, kao i “jebemo vam Aliju”, što se odnosilo na vođu SDA, Aliju Izetbegovića. Takve psovke ukazuju na motivaciju počinilaca. Maltretiranjima su bili podvrgnuti i Hrvati iz političkih razloga. Brojni iskazi govore o tome da su muškarci morali držati podignuta tri prsta u znak srpskog pozdrava, koji je tradicionalan srpski pozdrav i ima određeno značenje u srpskoj pravoslavnoj crkvi. 

 

247. Na telima muškaraca urezivali su krstove. PT 467.

240. Na telima muškaraca urezivali su krstove. PT 467.

A nekoliko svedoka je izjavilo da su ljudima urezivani krstovi na telo.

 

248. Pogrdnim izrazima u kojima je psovana “balijska majka”, “ustaška majka” i Alijina majka” izražavana je diskriminacija i takvi su izrazi često korišćeni prilikom premlaćivanja. PT 467.

241. Pogrdnim izrazima u kojima je psovana “balijska majka”, “ustaška majka” i Alijina majka” izražavana je diskriminacija i takvi su izrazi često korišćeni prilikom premlaćivanja. PT 467.

Brojni svedoci izjavili su kako su čuli diskriminatorne psovke kao što su “balijsku mater”, “ustašku mater” i “Alijinu mater”, obično kad se radilo o premlaćivanju.

 

249. Od mnogih nesrba su zahtevali da pevaju nacionalističke pesme. PT 467.

242. Od mnogih nesrba su zahtevali da pevaju nacionalističke pesme. PT 467.

Maltretiranja nesrba motivisana su verskim i političkim razlozima. Najčešća psovka koja je upućivana Muslimanima bila je pogrdan izraz za Muslimane “balija”, kao i “jebemo vam Aliju”, što se odnosilo na vođu SDA, Aliju Izetbegovića. Takve psovke ukazuju na motivaciju počinilaca. Maltretiranjima su bili podvrgnuti i Hrvati iz političkih razloga. Brojni iskazi govore o tome da su muškarci morali držati podignuta tri prsta u znak srpskog pozdrava, koji je tradicionalan srpski pozdrav i ima određeno značenje u srpskoj pravoslavnoj crkvi, a nekoliko svedoka je izjavilo da su ljudima urezivani krstovi na telo. Brojni svedoci izjavili su kako su čuli diskriminatorne psovke kao što su “balijsku mater”, “ustašku mater” i “Alijinu mater”, obično kad se radilo o premlaćivanju. Mnogi su morali da pevaju srpske nacionalističke pesme, a neki stražari u logoru nosili su četničke kokarde, dvoglavog orla, koji se opisuje kao ekvivalentan nošenju nacističkog kukastog krsta.

 

250. Etničko čišćenje muslimanskih zajednica u prijedorskoj opštini i zlostavljanje civila Muslimana u logorima dogodili su se u kontekstu oružanog sukoba. PT 477.

243. Etničko čišćenje muslimanskih zajednica u prijedorskoj opštini i zlostavljanje civila Muslimana u logorima dogodili su se u kontekstu oružanog sukoba. PT 477.

Na osnovu izjava svedoka koje Pretresno veće smatra verodostojnim, Pretresno veće je izvan svake sumnje utvrdilo da je optuženi počinio dela opisana u paragrafu 4, da je tada bio svestan politike diskriminacije protiv nesrba i da je postupao na temelju verskih i političkih ubeđenja. Pretresno veće takođe smatra da su dela izvršena u okviru oružanog sukoba i u vezi s njim.

 

Oružani sukob u Predoru

     

251. Republika Bosna i Hercegovina primljena je u Ujedinjene nacije kao država članica, nakon odluka koje su usvojili Savet bezbednosti i Generalna skupština 22. maja 1992, dva dana pre granatiranja i preuzimanja vlasti u Kozarcu. PT 563.

244. Republika Bosna i Hercegovina primljena je u Ujedinjene nacije kao država članica, nakon odluka koje su usvojili Savet bezbednosti i Generalna skupština 22. maja 1992, dva dana pre granatiranja i preuzimanja vlasti u Kozarcu. PT 563.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

252. Čak i pre 22. maja 1992, Republika Bosna i Hercegovina bila je organizovan politički entitet, kao jedna od republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i imala je sopstveni Republički sekretarijat za odbranu i sopstveni TO. PT 563.

245. Čak i pre 22. maja 1992, Republika Bosna i Hercegovina bila je organizovan politički entitet, kao jedna od republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i imala je sopstveni Republički sekretarijat za odbranu i sopstveni TO.

PT 563.

Republika Bosna i Hercegovina primljena je u Ujedinjene nacije kao država članica, nakon odluka koje su usvojili Savjet bezbednosti i Generalna skupština 22. maja 1992, dva dana pre granatiranja i preuzimanja Kozarca. Snage bosanskih Srba su se zapravo pobunile protiv de jure države. Čak i pre tog datuma, Republika Bosna i Hercegovina bila je organizovan politički entitet, kao jedna od republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, imala je sopstveni republički sekretarijat za odbranu i sopstvenu TO.

 

253. Neprijateljstva u opštini Predor nisu prestala povlačenjem JNA s teritorije Bosne i Hercegovine 19. maja 1992. PT 565.

246. Neprijateljstva u opštini Predor nisu prestala povlačenjem JNA s teritorije Bosne i Hercegovine 19. maja 1992. PT 565.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

254. Oružane snage bosanskih Srba su krajem maja 1992. napale područja jugozapadno od Predora, nakon sukoba između Srba i Muslimana na muslimanskom kontrolnom punktu u Hambarinama u kojem je bilo žrtava na obe strane. PT 565.

247. Oružane snage bosanskih Srba su krajem maja 1992. napale područja jugozapadno od Predora, nakon sukoba između Srba i Muslimana na muslimanskom kontrolnom punktu u Hambarinama u kojem je bilo žrtava na obe strane. PT 565.

Kao što smo videli, oružane snage bosanskih Srba su krajem maja 1992. napale područja jugozapadno od grada Predora nakon ranije pomenutog okršaja između Srba i Muslimana na muslimanskom kontrolnom punktu Hambarine, u kojem je bilo žrtava na obe strane.

 

255. Dana 24. maja 1992, pretežno muslimanski grad Kozarac napadnut je od strane snaga bosanskih Srba, uz granatiranje iz artiljerijskog oruđa koje je trajalo do 26. maja 1992. i proširilo se na okolna muslimanska sela. PT 565.

248. Dana 24. maja 1992, pretežno muslimanski grad Kozarac napadnut je od strane snaga bosanskih Srba, uz granatiranje iz artiljerijskog oruđa koje je trajalo do 26. maja 1992. i proširilo se na okolna muslimanska sela. PT 565.

Zatim je, 24. maja 1992, pretežno muslimanski grad Kozarac napadnut od strane snaga bosanskih Srba, uz granatiranje iz artiljerijskih oruđa koje je trajalo do 26. maja 1992. i koje se proširilo na okolna muslimanska sela.

 

256. Prilikom ovog granatiranja Kozarca, uništeni su brojni stambeni objekti, preko 800 žitelja je poginulo, a preostali, uključujući žitelje okolnih muslimanskih sela, su proterani. Grad i njegova okolina zatim su zauzele snage bosanskih Srba. PT 565.

249. Prilikom ovog granatiranja Kozarca, uništeni su brojni stambeni objekti, preko 800 žitelja je poginulo, a preostali, uključujući žitelje okolnih muslimanskih sela, su proterani. Grad i njegova okolina zatim su zauzele snage bosanskih Srba. PT 565.

Zatim je, 24. maja 1992, pretežno muslimanski grad Kozarac napadnut od strane snaga bosanskih Srba, uz granatiranje iz artiljerijskih oruđa koje je trajalo do 26. maja 1992. i koje se proširilo na okolna muslimanska sela. Prilikom ovog granatiranja uništeni su brojni stambeni objekti, preko 800 žitelja je poginulo, a preostali, uključujući one iz okolnih muslimanskih sela, su proterani. Grad i njegova okolina zatim su zauzeti od snaga bosanskih Srba.

 

259. Oružane snage bosanskih Srba su 14. juna 1992. napale dva muslimanska sela, Jaskiće i Sivce, sa sličnim posledicama. PT 565.

252. Oružane snage bosanskih Srba su 14. juna 1992. napale dva muslimanska sela, Jaskiće i Sivce, sa sličnim posledicama. PT 565.

Naoružani bosanski Srbi su takođe 14. juna 1992. napali dva sela, Jaskiće i Sivce, i njihove stanovnike, sa sličnim posledicama. Optužnica se zapravo bavi napadima na ove muslimanske gradove i sela i svime što je zatim usledilo za njihove stanovnike.

 

260. U Sivcima su muškarce odvojili od žena i dece i potom odveli u logor Keraterm. PT paragrafi 367, 368 i 369.

253. U Sivcima su muškarce odvojili od žena i dece i potom odveli u logor Keraterm. PT paragrafi 367, 368 i 369.

Takođe je istina da je relativno sporedna uloga optuženog u Sivcima, kao što ju je opisao jedini svedok srpskog ulaska u to selo, u suprotnosti sa važnom ulogom koju je, prema nekim svedocima, on preuzeo u Jaskićima i sa njegovom značajnom ulogom u Kozarcu, kojeg je pokušao da oživi nakon što je napadnut i u velikoj meri razoren. Međutim, ove prividne suprotnosti mogu se objasniti na čitav niz načina. Možda se ne radi ni o čemu drugom do o tome da je svedok u Sivcima zatekao optuženog u momentu kad je izgledalo da on nadgleda ukrcavanje zatvorenika u autobuse, u vreme kad nije bilo drugog posla. PT 367

U vezi s ovim paragrafom postoje četiri svedoka koja su optuženog znala iz viđenja u godinama pre 1992. i koji su ga na temelju toga prepoznali; peti svedok ga nije znao od ranije, ali ga je prepoznao u foto identifikaciji. Nasuprot njihovom svedočenju stoji jedino izjava optuženoga da se on od kraja maja do 15. juna 1992. neprestano nalazio u Banjoj Luci, osim što je u tri navrata bio odsutan, ali to nije bilo 14. juna 1992, te izjava njegove supruge i drugih, koje se ne odnose na konkretne datume, da je on stanovao u Banjoj Luci. PT 368

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće nadalje se uverilo i da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića.  PT 369

 

261. U Jaskićima su muškarce odvojili od žena i dece i potom odveli iz sela. PT paragrafi 369, 372, 373, 374 i 375.

254. U Jaskićima su muškarce odvojili od žena i dece i potom odveli iz sela. PT paragrafi 369, 372, 373, 374 i 375.

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće se uverilo i da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića.  PT 369

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su ležati mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

Ovo Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi bio u grupi naoružanih ljudi koji su ušli u selo Jaskiće, pretražili ga u potrazi za muškarcima, uhvatili ih, pretukli i zatim napustili selo odvodeći ih sa sobom, te da su nakon njihovog odlaska petorica mrtvih muškaraca čija su imena navedena u Optužnici pronađeni kako leže u selu, i da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. Međutim, ovo Pretresno veće nije se, na temelju podnesenih dokaza, uverilo van svake sumnje da je optuženi imao ikakvog učešća u ubistvu te petorice ili bilo kojeg od njih. Nije poznato ko ih je ubio niti pod kojim okolnostima, osim što se zna da su četvorica od njih ustreljeni u glavu. Nije zanemarljivo to da su se njihova ubistva dogodila istoga dana i otprilike u isto vreme kad je veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima napao obližnje, mnogo veće selo Sivci uz veliku pucnjavu. Takođe nije bez važnosti ni to da je mnogo veća operacija etničkog čišćenja toga dana u Sivcima sprovedena na vrlo sličan način, ali bez ubijanja seljana. Sama mogućnost da su seljani Jaskića izgubili živote prilikom nailaska na deo te velike vojne sile bila bi dovoljna da uz ove dokaze, ili bolje rečeno, nedostatak dokaza, spreči donošenje zaključka da je optuženi van svake sumnje bio umešan u ta ubistva. Činjenica da u Sivcima nije bilo ubijanja mogla bi ukazati na mogućnost da ubijanje seljana nije bilo planirani deo ove konkretne epizode etničkog čišćenja u ova dva sela u kojoj je učestvovao optuženi; moguće je prema tome da je njihova smrt bila delo neke druge grupe naoružanih ljudi, ili da je bila neovlašćen i nepredvidljiv čin nekoga od pripadnika vojne sile koja je ušla u Sivce, za što se optuženi ne može smatrati odgovornim. PT 373

Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi aktivno učestvovao u okrutnom i žestokom premlaćivanju četvorice ljudi za koje se u Optužnici tvrdi da su tučeni dok su ležali na putu ispred svojih kuća: Bejde Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. Nema dokaza o premlaćivanju Ilijasa Elkaševića niti Nijaza Elkaševića. Jedino što preostaje da se razmotri u vezi sa premlaćivanjem ove četvorice jeste da li su zadovoljeni elementi svakog od ovih krivičnih dela navedenih u tačkama 32, 33 i 34 Optužnice, a to će, kao što je već rečeno, biti razmotreno u jednom drugom delu Mišljenja i Presude koji će se baviti utvrđivanjem pravnih činjenica. Nema dokaza o premlaćivanju druge četvorice seljana za koje se u Optužnici tvrdi da su bili premlaćeni. PT 374

Pretresno veće takođe se uverilo van svake sumnje da je naoružana grupa u kojoj se nalazio optuženi silom odvojila 14 ranije pomenutih muškaraca od njihovih porodica i odvela ih na mesto koje im je tada bila nepoznato. Optužnica tereti optuženog samo u vezi sa šestoricom od te četrnaestorice, i to: Salkom Jaskićem, Ismetom Jaskićem, Bejdom Balićem, Šefikom Balićem, Nijazom Elkaševićem i Ilijasem Elkaševićem. Optužnica takođe tereti optuženog i u vezi sa Mehom Kenjarom i Adamom Jakupovićem, ali nisu podneseni nikakvi dokazi o njima. Da li ovo odvođenje uz upotrebu sile uključuje neka od krivičnih dela navedenih u ove tri tačke i, ako je tako, koja od njih, biće razmotreno u delu presude koji će se baviti utvrđivanjem pravnih činjenica. PT 375

 

262. Srpske snage su 14. juna 1992. napale pretežno muslimanska sela Jaskiće i Sivce u prijedorskoj opštini. PT paragrafi 344, 346, 348, 369, 370 i 372.

255. Srpske snage su 14. juna 1992. napale pretežno muslimanska sela Jaskiće i Sivce u prijedorskoj opštini. PT paragrafi 344, 346, 348, 369, 370 i 372.

Postoji značajna količina dokaza o događajima od 14. juna 1992, koja dolazi od šest svedoka koji su ili preživeli nekadašnji stanovnici Jaskića i Sivaca ili su tamo bili potražili utočište. Iz njihovih iskaza nesumnjivo proizilazi da su 14. juna 1992. naoružane srpske snage neprijateljski raspoložene prema muslimanskim stanovnicima tih dvaju sela išle od kuće do kuće i prozivale muškarce iz kuća, tukle ih i odvodile u zatvoreničke logore. Petorica muškaraca ubijeni su u Jaskićima. PT 344

Oba sela napadnuta su 14. juna 1992. Ujutro su stanovnici Sivaca začuli zvuke pucnjave koja se približavala, a kratko nakon toga srpski tenkovi i srpski vojnici ušli su u selo. Kuće su pretražene jedna po jedna, a svim muškarcima naređeno je da izađu na put koji vodi kroz selo. Naređeno im je da trče niz put s rukama na potiljku prema sabirnom mestu u dvorištu jedne od kuća. Na putu tamo više puta su bili prisiljeni da se zaustave i legnu na put, gde su ih vojnici tukli i udarali nogama dok su oni ležali, nakon čega su morali ponovo da ustanu i pretrče nešto dalje, da bi se potom sve ponovilo. Dok su ležali na putu oduzeti su im novčanici, lične karte i svi predmeti od vrednosti koje su imali kod sebe. Ukupno je oko 350 muškaraca u Sivcima tretirano na ovaj način, uglavnom Muslimani, ali i nekoliko Hrvata. PT 346

Iskustvo seljana manjeg sela Jaskića, od samo 11 kuća, tog 14. juna 1992. bilo je donekle slično, ali propraćeno ubistvima seljana. Kao i Sivci, i Jaskići su primili izbeglice nakon napada na Kozarac, no mnoge od tih izbeglica otišli su pre 14. juna 1992. u druga sela. Dana 14. juna 1992. popodne začuli su se pucnjevi i srpski vojnici ušli su u Jaskiće i naredili muškarcima da izađu iz svojih kuća na seosku put s rukama na potiljku. Prisiljeni su da legnu na zemlju i teško premlaćeni. Kuće u selu su pretraživane kako bi se ustanovilo da su svi muškarci na broju. Nakon toga su svi muškarci osim tri starija muškarca odvedeni u pravcu Kozarca i njihove porodice ih više nikada nisu videle niti čule za njih. Nakon što su otišli, žene su pronašle tela petorice muškaraca ubijenih iz vatrenog oružja čiji su leševi ostavljeni da leže tamo gde su ustreljeni. Ženama i deci je ili naređeno da izađu zajedno sa muškarcima, a potom rečeno da se vrate u kuće, ili im je jednostavno naređeno da ostanu unutra. U oba slučaja naređeno im je da ne gledaju što se napolju događa s muškarcima. PT 348

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće nadalje se uverilo da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. PT 369

Što se tiče ubistva petorice muškaraca u Jaskićima, svedokinje Draguna Jaskić, Zemka Šahbaz i Senija Elkasović videle su pet mrtvih tela kako leže u selu kad su žene mogle izaći iz kuća nakon što su naoružani ljudi otišli; Senija Elkasović videla je da su četiri leša ustreljena u glavu. Ona je čula pucnjavu nakon što su iz njene kuće odvedeni muškarci. Sena Jaskić videla je dva od pet mrtvih tela koja su prepoznala druge tri svedokinje; svedokinja Subha Mujić takođe je videla neidentifikovana tela u selu nakon što su naoružani ljudi otišli. Nema sumnje da su se naoružani ljudi ponašali nasilnički, budući da su mnogima od svedoka pretili smrću dok su muškarci odvođeni iz sela. Osim toga, dalji dokaz njihovog nasilničkog ponašanja je i to što su pretukli muškarce iz sela, neke od njih do besvesti. PT 370

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su da leže mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

 

263. I posle ovih napada u prijedorskoj opštini, sve do zaključivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. i bez obzira na različite sporazume o prekidu vatre sklopljene u različitim delovima Bosne i Hercegovine, nije došlo do opšteg prekida neprijateljstava ni tamo ni drugde na teritoriji bivše Jugoslavije. PT 566.

256. I posle ovih napada u prijedorskoj opštini, sve do zaključivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. i bez obzira na različite sporazume o prekidu vatre sklopljene u različitim delovima Bosne i Hercegovine, nije došlo do opšteg prekida neprijateljstava ni tamo ni drugde na teritoriji bivše Jugoslavije. PT 566.

Pri razmatranju sukoba u vezi sa događajima u opštini Predor, Pretresno veće, međutim, nije obavezno da ograniči svoju pažnju na neposredno područje te opštine niti na vreme navodnih krivičnih dela, već može razmatrati tekući sukob između vlade Republike Bosne i Hercegovine i snaga bosanskih Srba u celosti. Kako je istaklo Žalbeno veće, “vremenske i geografske razmere kako internih tako i međunarodnih oružanih sukoba prostiru se izvan tačnog vremena i mesta neprijateljstava.”. Čak i posle ovih napada, do zaključivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i bez obzira na različite sporazume o prekidu vatre sklopljene u različitim delovima Bosne i Hercegovine, nije došlo do opšteg prekida neprijateljstava ni tamo ni drugde na teritoriji bivše Jugoslavije.

 

264. Zlostavljanje zatvorenika u logorima koje su vodili Srbi bilo je direktno povezano ovim oružanim sukobom. PT 575.

257. Zlostavljanje zatvorenika u logorima koje su vodili Srbi bilo je direktno povezano ovim oružanim sukobom. PT 575.

Drugo, tu su dela optuženog u logorima pod upravom organa Republike Srpske. Jasno je da su se ta dela događala uz prećutno odobravanje ili sa dozvolom organa koji su upravljali ovim logorima; one ukazuju na to da je takvo postupanje bilo prihvaćena politika prema zatvorenicima u logorima u opštini Predor. Takvim postupanjem se zaista sprovodio cilj Republike Srpske da etnički očisti, putem terora, ubijanja ili na drugi način, područja Republike Bosne i Hercegovine koja su kontrolisale snage bosanskih Srba. Prema tome, i ta dela su bila direktno povezana sa oružanim sukobom.

 

265. Lica koja su snage bosanskih Srba uhvatile i zarobile ili prilikom oružanog zauzimanja Kozarca ili nakon što su ih sakupili da bi ih prevezli u jedan od logora u prijedorskoj opštini, nisu aktivno učestvovala u tim neprijateljstvima, ma kakvo da je bilo njihovo učešće u neprijateljstvima pre toga. PT 616.

258. Lica koja su snage bosanskih Srba uhvatile i zarobile ili prilikom oružanog zauzimanja Kozarca ili nakon što su ih sakupili da bi ih prevezli u jedan od logora u prijedorskoj opštini, nisu aktivno učestvovala u tim neprijateljstvima, ma kakvo da je bilo njihovo učešće u neprijateljstvima pre toga. PT 616.

Navodi se da su kršenja pravila sadržanih u zajedničkom članu 3 počinjena protiv lica koja su, na osnovu dokaza podnetih ovom Pretresnom veću, bila zarobljena ili zatvorena od strane snaga bosanskih Srba, bilo da je to počinjeno za vreme oružanog preuzimanja područja Kozarca ili dok su ta lica sakupljana za prevoz do svakog od logora u opštini Predor. Kakvo god da je bilo njihovo učešće u neprijateljstvima pre tog vremena, ni za jednu od ovih klasa lica ne može se reći da je u to vreme aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

 

266. Napad na civilno stanovništvo prijedorske opštine bio je usmeren samo protiv njegovog nesrpskog dela zato što nisu to bili Srbi. PT 652.

259. Napad na civilno stanovništvo prijedorske opštine bio je usmeren samo protiv njegovog nesrpskog dela zato što nisu to bili Srbi. PT 652.

Faktički je uključivanje ovog dodatnog uslova da neumana dela moraju da budu počinjena na diskriminatornoj osnovi zadovoljeno dokazima koji su prethodno razmatrani, da je napad na civilno stanovništvo izvršen samo protiv nesrpskog dela stanovništva zato jer nisu bili Srbi.

 

Logori u prijedorskoj opštini

     

267. Nakon zauzimanja Predora i šireg područja, srpske snage su u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje zatvorile na hiljade civila Muslimana i Hrvata. PT 154.

260. Nakon zauzimanja Predora i šireg područja, srpske snage su u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje zatvorile na hiljade civila Muslimana i Hrvata. PT 154.

Nakon zauzimanja Predora i šireg područja, srpske snage su u logore Omarska, Keraterm i Trnopolje zatvorile na hiljade civila Muslimana i Hrvata.

 

268. Tokom zatočeništva, zatvorenici, i muškarci i žene, bili su izloženi zlostavljanju, što je uključivalo premlaćivanja, seksualno nasilje, mučenja i pogubljenja. PT 154.

261. Tokom zatočeništva, zatvorenici, i muškarci i žene, bili su izloženi zlostavljanju, što je uključivalo premlaćivanja, seksualno nasilje, mučenja i pogubljenja. PT 154.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

269. Podvrgavani su ponižavajućem psihološkom zlostavljanju tako što su prisiljavani da pljuju na muslimansku zastavu, pevaju srpske nacionalističke pesme ili dižu tri prsta u znak srpskog pozdrava. PT 154.

262. Podvrgavani su ponižavajućem psihološkom zlostavljanju tako što su prisiljavani da pljuju na muslimansku zastavu, pevaju srpske nacionalističke pesme ili dižu tri prsta u znak srpskog pozdrava. PT 154.

Tokom zatočenja, žene i muškarci zatvorenici podvrgavani su teškom zlostavljanju, između ostalog premlaćivanju, seksualnom zlostavljanju, mučenju i pogubljenjima. Podvrgavani su ponižavajućem psihološkom zlostavljanju tako što su prisiljavani da pljuju na muslimansku zastavu, pevaju srpske nacionalističke pesme ili dižu tri prsta u znak srpskog pozdrava.

 

270. Zatvorenike su čuvali vojnici, policija, lokalne jedinice srpske vojske ili TO, ili mešovite grupe njihovih pripadnika koji su nosili uniforme i obično bili naoružani automatskim puškama i drugim ličnim naoružanjem. PT 154.

263. Zatvorenike su čuvali vojnici, policija, lokalne jedinice srpske vojske ili TO, ili mešovite grupe njihovih pripadnika koji su nosili uniforme i obično bili naoružani automatskim puškama i drugim ličnim naoružanjem. PT 154.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

271. Stražari su psovali zatvorenike, nazivajući ih “balijama” ili “ustašama”, PT 154.

264. Stražari su psovali zatvorenike, nazivajući ih “balijama” ili “ustašama”, PT 154.

Zatvorenike su čuvali vojnici, milicija, lokalne jedinice srpske vojske ili TO, ili mešovite grupe njihovih pripadnika koji su nosili uniforme i obično bili naoružani automatskim puškama i drugim ličnim naoružanjem. Psovali su zatvorenike, nazivajući ih “balijama” ili “ustašama”, kao što je već pomenuto.

 

272. Pripadnicima paravojnih organizacija i lokalnim Srbima redovno je dozvoljavan pristup u logore kako bi zlostavljali, tukli i ubijali zatvorenike. PT 154.

265. Pripadnicima paravojnih organizacija i lokalnim Srbima redovno je dozvoljavan pristup u logore kako bi zlostavljali, tukli i ubijali zatvorenike. PT 154.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Otvaranje logora Omarska, Keraterm i Trnopolje

     

273. Svi muškarci nesrbi uhapšeni su i odvedeni u SUP, odakle su autobusima odvedeni u logor Omarska ili u logor Keraterm. (PK 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

274. Žene, decu i starije obično su odvodili u logor Trnopolje. (PK 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

275. Logor Keraterm je osnovan u prostorijama fabrike keramičkih proizvoda, a logor Trnopolje je obuhvatao kompleks zgrada u selu Trnopolje, između ostalog nekadašnju školu, kino i dom kulture. (PK 16)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Logor Omarska u opštim crtama

     

276. Možda je od svih logora najzloglasniji bio logor Omarska u kojem su vladali najstrašniji uslovi. (PT 155)

266. Možda je od svih logora najzloglasniji bio logor Omarska u kojem su vladali najstrašniji uslovi. PT 155.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

277. Logor Omarska se nalazio u bivšem rudniku gvozdene rude Ljubija, oko dva kilometra južno od sela Omarska, a postojao je od 25. maja 1992. do kraja avgusta 1992, kada su zatvorenici prebačeni u Trnopolje i druge logore. (PT 155)

267. Logor Omarska se nalazio u bivšem rudniku gvozdene rude Ljubija, oko dva kilometra južno od sela Omarska, a postojao je od 25. maja 1992. do kraja avgusta 1992, kada su zatvorenici prebačeni u Trnopolje i druge logore. PT 155.

Možda je od svih logora najzloglasniji bio logor Omarska u kojem su vladali najstrašniji uslovi. Nalazio se u bivšem rudniku gvozdene rude Ljubija, oko dva kilometra južno od sela Omarska. Postojao je od 25. maja 1992. do kraja avgusta 1992, kada su zatvorenici prebačeni u Trnopolje i druge logore.

 

278. Logor Omarska se nalazio u bivšem rudniku gvozdene rude površinskog kopa pokraj sela Omarska. (PK 16)

267. Logor Omarska se nalazio u bivšem rudniku gvozdene rude Ljubija, oko dva kilometra južno od sela Omarska, a postojao je od 25. maja 1992. do kraja avgusta 1992, kada su zatvorenici prebačeni u Trnopolje i druge logore. PT 155.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

279. U Omarskoj je u jednom trenutku bilo čak 3.000 zatvorenika, gotovo samo muškaraca, ali je bilo i barem 36 do 38 žena. (PT 155)

268. U Omarskoj je u jednom trenutku bilo čak 3.000 zatvorenika, gotovo samo muškaraca, ali je bilo i barem 36 do 38 žena. PT 155.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

280. U jednom trenutku u Omarskoj je bilo 2.000 do 3.000 zatočenika (PK 21)

 

Bivši logoraši procenjuju da je bilo i do 3.000 zatočenika odjednom; osoblje se složilo da ih je bilo više od 2.000.

 

281. Uz nekoliko izuzetaka, svi zatvorenici u Omarskoj su bili Muslimani ili Hrvati. (PT 155)

269. Uz nekoliko izuzetaka, svi zatvorenici u Omarskoj su bili Muslimani ili Hrvati. PT 155.

U Omarskoj je bivalo i do tri hiljade zatvorenika, uglavnom muškaraca, ali je bilo i najmanje 36-38 žena. Uz male izuzetke, svi su bili Muslimani ili Hrvati.

 

282. Velika većina zatočenika u Omarskoj bila je muslimanske i hrvatske nacionalnosti. (PK 21)

 

Velika većina zatočenika bila je muslimanske i hrvatske nacionalnosti.*

* Prema službenom izveštaju, “od ukupno 3.334 lica privedena u Istražni centar u Omarskoj od 27.05. do 16.08.1992. god. Muslimana je 3.197, Hrvata 125, Srba 11, ostalih jedan.” Dokazni predmet D38/1, str. 6-7. To je potvrdio Mirko Ješić, jedan od tri šefa inspektora u logoru. Mirko Ješić, T. 11752; vidi takođe, npr. Emir Beganović, T. 1391-1392; svedok AJ, T. 1591; Mirsad Ališić, T. 2476.

 

283. Tvrdi se da su jedini Srbi koje su svedoci videli bili tamo zato što su bili na strani Muslimana. (PT 155)

 

Logor je postojao od 25. maja 1992. do kraja avgusta 1992, kada su zatvorenici prebačeni u Trnopolje i druge logore. U Omarskoj je bivalo i do tri hiljade zatvorenika, uglavnom muškaraca, ali je bilo i najmanje 36-38 žena. Uz male izuzetke, svi su bili Muslimani ili Hrvati.  Tvrdi se da su jedini Srbi koje su svedoci videli bili tamo zato što su bili na strani Muslimana.

 

290. Logor je napokon zatvoren krajem avgusta 1992, što znači da je funkcionisao nešto manje od tri meseca. (PK 20)

 

Logor je napokon zatvoren krajem avgusta 1992, što znači da je funkcionisao nešto manje od tri meseca.

 

291. Velika većina zatočenika bili su muškarci, ali je postojala i grupa od otprilike trideset i šest žena, a mnoge od njih bile su na rukovodećim položajima u lokalnoj vlasti na tom području. U prvim danima logora mogli su se videti i dečaci od samo 15 godina, kao i neki stariji ljudi. (PK 21)

 

Prema izveštaju o logorima na banjalučkom području koji su sastavile vlasti bosanskih Srba (u daljem tekstu: službeni izveštaj o logorima), za vreme funkcionisanja logora Omarska kroz logor su prošla 3.334 zatočenika. Bivši logoraši procenjuju da je bilo i do 3.000 zatočenika odjednom; osoblje se složilo da ih je bilo više od 2.000. Velika većina zatočenika bili su muškarci, ali je postojala i grupa od otprilike trideset i šest žena, a mnoge od njih bile su na rukovodećim položajima u lokalnoj vlasti na tom području. U prvim danima logora mogli su se videti i dečaci od samo 15 godina, kao i neki stariji ljudi.

 

292. Edward Vulliamy je bio u prvoj grupi stranih novinara koji su stvarno ušli u logor Omarska. Pažnja medija koju su na Omarsku usmerili Roy Gutman, Edward Vulliamy i ostali na kraju je dovela do zatvaranja logora. PT 96.

271. Edward Vulliamy je bio u prvoj grupi stranih novinara koji su stvarno ušli u logor Omarska. Pažnja medija koju su na Omarsku usmerili Roy Gutman, Edward Vulliamy i ostali na kraju je dovela do zatvaranja logora. PT 96.

Iako je Roy Gutman, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu Svedok genocida, prvi otkrio logor Omarska kroz razgovore sa ljudima koji su tamo bili zatočeni, Edward Vulliamy je bio u prvoj grupi stranih novinara koji su stvarno i ušli u logor. Pažnja svetske javnosti koju su na Omarsku usmerili Gutman, Vulliamy i ostali na kraju je dovela do zatvaranja logora.

 

Komandna struktura policije u Omarskoj

     

293. Za bezbednost lokalnog stanovništva starala se služba policije u Službi javne bezbednosti, u sklopu Ministarstva za unutrašnje poslove, koja je bila odvojena od Službe državne bezbednosti. Služba policije delila se na policijske stanice, koje su pak bile podeljene na stanična odeljenja policije, npr. Stanično odeljenje policije Omarska. (PK 334)

 

Kao što je opisano u Dijelu II ove presude, za bezbednost lokalnog stanovništva starala se služba policije u Službi javne bezbednosti, u sklopu Ministarstva za unutrašnje poslove, koja je bila odvojena od Službe državne bezbednosti.* Na regionalnom nivou, služba policije delila se na policijske stanice, koje su pak bile podeljene na stanična odeljenja policije. Kvočka je radio na najnižem nivou policijske strukture u opštini Predor, u Staničnom odeljenju policije Omarska, a bio je zadužen za bezbednost nekoliko hiljada stanovnika na području Omarske, koje je obuhvatalo nekoliko sela. Stanično odeljenje policije delilo se na tri sektora.

* Služba javne bezbednosti delila se na policijske stanice, koje su se dalje delile na policijska odeljenja, npr. Stanično odeljenje policije Omarska. T. 742-745.

 

294. Komandir policijske stanice pre preuzimanja vlasti bio je Željko Meakić, koji je zamenio Milutina Bujića u aprilu 1992., kada je ovaj penzionisan. (PK 24 i 336)

 

Odbrana dopušta da je Željko Meakić bio komandir u strukturi unutrašnjeg obezbeđenja koje je organizovala policija iz Omarske, ali tvrdi da u službi obezbeđenja nije bilo drugih položaja vlasti: Željko Meakić nije imao zamjenika i nije bilo vođa smene straže. PK 24

Stanično odeljenje policije Omarska je 1992. godine, pre preuzimanja vlasti u Predoru, imalo komandira, tri vođe patrole i policajce. Nije bilo zamjenika ni pomoćnika komandira. Komandir policijske stanice pre preuzimanja vlasti bio je Željko Meakić, koji je zamenio Milutina Bujića u aprilu 1992., kada je ovaj penzionisan. PK 336

 

295. Nakon preuzimanja vlasti došlo je do daljih promena u komandnoj strukturi policijskih snaga u opštini Predor: komandire muslimanske nacionalnosti zamenili su komandiri srpske nacionalnosti. (PK 337)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Ovlašćenje i odgovornosti u logoru Omarska

     

296. Iako se već počelo raditi na otvaranju logora, u koji su oko 27. maja počeli pristizati zatočenici i logorsko osoblje, tek 31. maja 1992. načelnik policije u Predoru, Simo Drljača, dao je zvanično naređenje da se osnuju logori. (PK 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

297. Simo Drljača je bio načelnik Stanice javne bezbednosti opštine Predor i član prijedorskog Kriznog štaba. (PK 28)

 

Kao što je već spomenuto, logor Omarska je osnovan na osnovu naređenja Sime Drljače, načelnika Stanice javne bezbednosti opštine Predor, koji je bio i član prijedorskog Kriznog štaba.

 

298. Njegovo naređenje je izdato “u skladu sa Odlukom Kriznog štaba” i ono utvrđuje odgovornosti različitih subjekata. Naređenjem se “mešovita grupa islednika nacionalne, javne i vojne bezbednosti” zadužuje da sprovede ispitivanje zatočenika i da ih na temelju toga podeli u kategorije. Ova “mešovita grupa” sastoji se od pripadnika kriminalističkog odeljenja pri službama javne i državne bezbednosti, kao i vojnih inspektora. (PK 28)

 

Kao što je već spomenuto, logor Omarska je osnovan na osnovu naređenja Sime Drljače, načelnika Stanice javne bezbednosti opštine Predor, koji je bio i član prijedorskog Kriznog štaba. Njegovo naređenje izdato je “u skladu sa Odlukom Kriznog štaba” i ono utvrđuje odgovornosti različitih subjekata. Naređenjem se “mešovita grupa islednika nacionalne, javne i vojne bezbednosti” zadužuje da provede ispitivanje zatočenika i da ih na temelju toga podeli u kategorije. Ova “mešovita grupa” sastoji se od pripadnika kriminalističkog odeljenja pri službama javne i državne bezbednosti, kao i vojnih inspektora.

 

299. Naređenjem se određuje da su za rad inspektora odgovorna tri imenovana koordinatora: Ranko Mijić, Mirko Ješić i potpukovnik Majstorović. (PK 28)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

300. U paragrafu 6 Drljačinog naređenja stoji: “Službu obezbeđenja sabirališta obezbediće Stanica milicije Omarska”, a prema paragrafu 2: “lica lišena slobode će biti predana rukovodiocu obezbeđenja, koji je dužan, u saradnji sa koordinatorima nacionalne, javne i vojne bezbednosti, iste smestiti u jednu od pet prostorija određenih za smeštaj uhapšenih”. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

301. Željko Meakić bio “rukovodilac obezbeđenja” na kojeg upućuje ovaj nalog i da je bio odgovoran za raspoređivanje zatočenika u razne pritvorske cjeline unutar logora. (PK 29)

 

Pretresno veće prihvata da je Željko Meakić bio “rukovodilac obezbeđenja” na kojeg upućuje ovaj nalog i da je bio odgovoran za raspoređivanje zatočenika u razne pritvorske cjeline unutar logora.

 

302. Željko Meakić nije bio u nadređenom položaju u odnosu na koordinatore istrage. U naređenju se traži da koordinatori službi bezbednosti i rukovodilac obezbeđenja podnose izveštaje Simi Drljači svaka 24 časa. (PK 29)

 

Takva saradnja navodi na zaključak da Željko Meakić nije bio u nadređenom položaju u odnosu na koordinatore istrage.  Uputstva o podnošenju izveštaja, koja su sadržana u ovom naređenju, idu u prilog ovakvom tumačenju odnosa. U naređenju se traži da koordinatori službi bezbednosti i rukovodilac obezbeđenja podnose izveštaje Simi Drljači svaka 24 časa.

 

303. Komandant logora Omarska bio je Željko Meakić. (PT 155)

272. Komandant logora Omarska bio je Željko Meakić. PT 155.

U Omarskoj je bivalo i do tri hiljade zatvorenika, uglavnom muškaraca, ali je bilo i najmanje 36-38 žena. Uz male izuzetke, svi su bili Muslimani ili Hrvati.  Tvrdi se da su jedini Srbi koje su svedoci videli bili tamo zato što su bili na strani Muslimana. Upravnik logora bio je Željko Meakić.

 

304. Simo Drljača je ponekad obilazio kuhinju da proveri zalihe hrane. (PK 32)

 

Pero Rendić, komandir intendantskog odeljenja pozadinske jedinice teritorijalne odbrane u Omarskoj koji je bio zadužen za upravljanje kuhinjom u logoru Omarska, posvedočio je da je to zaduženje dobio od Milana Anđića, vršioca dužnosti pomoćnika komandira za pozadinu. Prema iskazu ovog svedoka, Milan Anđić “je meni mogao da naredi, a verovatno je njemu naredio komandant bataljona ili verovatno Krizni štab, ko – pojma nemam”. Na pitanje da li je osoblje obezbeđenja iz policijske stanice Omarska moglo da utiče, odnosno da poboljša kvalitet hrane, Pero Rendić je odgovorio: “Ne. Imao je čovjek zadužen koji je trebao da nabavi namirnice da se pripremi hrana, a to je zna se ko - to je pomoćnik komandanta za pozadinu i glavna baza.” Ovaj svedok je izjavio i da bi Simo Drljača ponekad obilazio kuhinju da proveri zalihe hrane.

 

305. Dušan Janković, komandir Stanice policije Predor, nadzirao je sprovođenje naloga Sime Drljače. Dužnosti Dušana Jankovića u tom pogledu su se trebale provoditi “u saradnji sa Centrom službi bezbednosti Banja Luka”. Za svoj rad je trebao dobiti odobrenje regionalnih rukovodilaca svakog odeljenja uključenog u rad logora. (PK 35)

 

Dušan Janković, komandir Stanice policije Predor, nadzirao je sprovođenje naloga Sime Drljače. da je Dušan Janković bio neposredno nadređen Željku Meakiću mogla bi navesti na zaključak da je Željko Meakić, kao sledeća osoba u komandnom lancu, snosio neku supsidijarnu odgovornost za sprovođenje tog naloga. Međutim, Pretresno veće primećuje da su se dužnosti Dušana Jankovića u tom pogledu trebale provoditi “u saradnji sa Centrom službi bezbednosti Banja Luka”, što navodi na zaključak da je za svoj rad trebao da dobije odobrenje regionalnih rukovodilaca svakog odeljenja uključenog u rad logora.

 

306. U izveštaju od 1. jula 1992. koji je uputio Kriznom štabu, Simo Drljača potvrđuje: “Zaključak br. 02-111-108/92. o zabrani puštanja zarobljenika u celosti se poštuje”. (PK 36)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

307. Nedugo nakon što je logor Omarska osnovan, postavljen je drugi prsten obezbeđenja na udaljenosti od 500-600 metara od kompleksa rudnika, sa stražarskim mestom na svakih 200 metara. (PK 38)

 

Osim toga, nedugo nakon što je logor osnovan, postavljen je drugi prsten obezbeđenja na udaljenosti od 500-600 metara od kompleksa rudnika, sa stražarskim mestom na svakih 200 metara.

 

308. Na tim mestima su stražarili pripadnici teritorijalne odbrane iz Omarske, koji su imali zadatak da spreče ulazak neovlašćenih lica u logor (po svoj prilici[89], da odbiju eventualne napade muslimanskih snaga) i da paze da ni jedan zatočenik ne pobegne. (PK 38)

 

Na tim mestima su stražarili pripadnici teritorijalne odbrane iz Omarske, koji su imali zadatak da spreče ulazak neovlašćenih lica u logor (po svoj prilici, da odbiju eventualne napade muslimanskih snaga) i da paze da ni jedan zatočenik ne pobegne.

 

Uslovi i tretman zatvorenika u logoru Omarska

     

311. Nakon što bi zatvorenici autobusima stigli u Omarsku, obično bi ih pretražili, oduzeli im svu imovinu, a onda ih tukli rukama i nogama dok su oni stajali, raširenih nogu i podignutih ruku, okrenuti prema istočnom zidu upravne zgrade.  (PT 158)

273. Nakon što bi zatvorenici autobusima stigli u Omarsku, obično bi ih pretražili, oduzeli im svu imovinu, a onda ih tukli rukama i nogama dok su oni stajali, raširenih nogu i podignutih ruku, okrenuti prema istočnom zidu upravne zgrade.  PT 158.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

312. Pridošlice su zatim upućivane ili napolje na pistu ili u prostorije u hangaru ili u male garaže u upravnoj zgradi ili, ako su za to bili izdvojeni, u belu kuću. (PT 158)

274. Pridošlice su zatim upućivane ili napolje na pistu ili u prostorije u hangaru ili u male garaže u upravnoj zgradi ili, ako su za to bili izdvojeni, u belu kuću. PT 158.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

313. Veliki broj zatvorenika držan je u veoma skučenim uslovima, tako da su jedva imali gde da sednu ili legnu da bi spavali. (PT 159)

275. Veliki broj zatvorenika držan je u veoma skučenim uslovima, tako da su jedva imali gde da sednu ili legnu da bi spavali. PT 159.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

314. Ponekad je po 200 ljudi bilo zatvoreno u prostoriji od 40 kvadratnih metara; a u jednoj maloj prostoriji bilo je zatvoreno 300 ljudi. Neki zatvorenici bili su zbijeni po klozetima. (PT 159)

276. Ponekad je po 200 ljudi bilo zatvoreno u prostoriji od 40 kvadratnih metara; a u jednoj maloj prostoriji bilo je zatvoreno 300 ljudi. Neki zatvorenici bili su zbijeni po klozetima. PT 159.

Veliki broj zatvorenika držan je u veoma skučenim uslovima, tako da su jedva imali gde da sednu ili legnu da bi spavali. Ponekad je po 200 ljudi bilo zatvoreno u prostoriji od 40 kvadratnih metara; a u jednoj maloj prostoriji bilo je zatvoreno 300 ljudi. Ostali su bili zbijeni po klozetima.

 

315. I u klozetima su, međutim, zatvorenici bili nagurani jedan do drugog, a često su morali ležati usred izmeta. (PT 159)

277. I u klozetima su, međutim, zatvorenici bili nagurani jedan do drugog, a često su morali ležati usred izmeta. PT 159.

Ostali zatvorenici bili su zbijeni po klozetima. I tamo su, međutim, zatvorenici bili nagurani jedan do drugog, a često su morali ležati usred izmeta.

 

316. Vrata pretrpane garaže često su usred letnjih vrućina držana zatvorena. (PT 159)

278. Vrata pretrpane garaže često su usred letnjih vrućina držana zatvorena. PT 159.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

317. Tokom letnjih meseci pretrpane prostorije u Omarskoj bile su zagušljive. Stražari često nisu dozvoljavali da se otvore prozori u pretrpanim prostorijama ili su tražili da im zatvorenici daju što su god uspeli da zadrže od svojih stvari kao cenu za otvaranje prozora ili za plastični kanister vode. (PT 162)

279. Tokom letnjih meseci pretrpane prostorije u Omarskoj bile su zagušljive. Stražari često nisu dozvoljavali da se otvore prozori u pretrpanim prostorijama ili su tražili da im zatvorenici daju što su god uspeli da zadrže od svojih stvari kao cenu za otvaranje prozora ili za plastični kanister vode. PT 162.

Tokom letnjih meseci pretrpane prostorije u Omarskoj bile su zagušljive. Stražari često nisu dozvoljavali da se otvore prozori u pretrpanim prostorijama ili su tražili da im zatvorenici daju što su god uspeli da zadrže od svojih stvari kao cenu za otvaranje prozora ili za plastični kanister vode.

 

318. U logoru Omarska je bila uobičajena praksa da zatvorenike koji su preživeli premlaćivanje vrate u njihove prostorije, a da se iz logora odvezu tela mrtvih ili onih koji su izgledali mrtvi. (PT 239)

280. U logoru Omarska je bila uobičajena praksa da zatvorenike koji su preživeli premlaćivanje vrate u njihove prostorije, a da se iz logora odvezu tela mrtvih ili onih koji su izgledali mrtvi. PT 239.

Svakako da je u logoru, kako se čini, bilo uobičajeno da se zatvorenici koji su preživeli premlaćivanje vrate u svoje prostorije, a da se iz logora odvezu tela mrtvih ili onih koji su izgledali mrtvi.

 

319. Tokom konflikta naveliko se tuklo i ubijalo, a prema mrtvima se postupalo indiferentno, nemarno, pa čak i bezosećajno. (PT 240)

281. Tokom konflikta naveliko se tuklo i ubijalo, a prema mrtvima se postupalo indiferentno, nemarno, pa čak i bezosećajno. PT 240.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

320. Mrtvi zatvorenici su zakopavani u improvizovane grobnice, a nabacana tela su se često mogla videti u krugu logora. (PT 240)

282. Mrtvi zatvorenici su zakopavani u improvizovane grobnice, a nabacana tela su se često mogla videti u krugu logora. PT 240.

Mrtvi zatvorenici zakopavani su u provizorne grobnice, a nabacana tela su se često mogla videti u krugu logora.

 

Objekti u logoru Omarska

     

325. Logor Omarska se sastojao od dve velike zgrade, hangara i upravne zgrade, i dve manje zgrade koje su zvali “bela kuća” i “crvena kuća”. (PT 155.)

283. Logor Omarska se sastojao od dve velike zgrade, hangara i upravne zgrade, i dve manje zgrade koje su zvali “bela kuća” i “crvena kuća”. PT 155.

U Omarskoj je bivalo i do tri hiljade zatvorenika, uglavnom muškaraca, ali je bilo i najmanje 36-38 žena. Uz male izuzetke, svi su bili Muslimani ili Hrvati.  Tvrdi se da su jedini Srbi koje su svedoci videli bili tamo zato što su bili na strani Muslimana. Upravnik logora bio je Željko Meakić. Logor se sastojao od dve velike zgrade, hangara i upravne zgrade, i dve manje zgrade poznate kao “bela kuća” i “crvena kuća”.

 

326. Većina zatočenika bila je smeštena u “hangaru”, najvećoj od četiri zgrade koje su se nalazile u krugu logora, koji se protezao u pravcu sever-jug. Glavni deo hangara je bio projektovan za teške kamione i mašine koje su se koristile u rudniku gvozdene rude, a nalazio se u istočnom delu zgrade. Zapadni deo se sastojao od dva sprata sa više od 40 zasebnih prostorija. (PK 46)

 

Većina zatočenika bila je smeštena u “hangaru”, najvećoj od četiri zgrade koje su se nalazile u krugu logora, koji se protezao u pravcu sever-jug. Glavni deo hangara je bio projektovan za teške kamione i mašine koje su koristili u rudniku gvozdene rude, a nalazio se u istočnom delu zgrade. Zapadni deo se sastojao od dva sprata sa više od 40 zasebnih prostorija.

 

327. U sklopu logora Omarska nalazila su se još tri objekta: upravna zgrada i dva manja objekta koji su zvali “bela kuća” i “crvena kuća”.  (PK 47)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

328. Severno od hangara i odvojena od njega betoniranim prostorom poznatim kao “pista”, nalazila se upravna zgrada, gde su zatvorenici jeli i gde su neki od njih bili smešteni, sa prostorijama na spratu gde su isleđivani. (PT 156.)

284. Severno od hangara i odvojena od njega betoniranim prostorom poznatim kao “pista”, nalazila se upravna zgrada, gde su zatvorenici jeli i gde su neki od njih bili smešteni, sa prostorijama na spratu gde su isleđivani. PT 156.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

329. Upravna zgrada u logoru Omarska imala je u jednom delu sprat, s tim da su se kuhinja i trpezarija nalazile u prizemnom zapadnom delu. (PT 156.)

285. Upravna zgrada u logoru Omarska imala je u jednom delu sprat, s tim da su se kuhinja i trpezarija nalazile u prizemnom zapadnom delu. PT 156.

Upravna zgrada u logoru Omarska imala je u jednom delu sprat, s tim da su se kuhinja i trpezarija nalazile u prizemnom zapadnom delu.

 

330. Dve manje garaže nalazile su se u najsevernijem delu upravne zgrade. (PT 156.)

286. Dve manje garaže nalazile su se u najsevernijem delu upravne zgrade. PT 156.

Upravna zgrada u logoru Omarska imala je u jednom delu sprat, s tim da su se kuhinja i trpezarija nalazile u prizemnom zapadnom delu. Dve manje garaže nalazile su se u najsevernijem delu zgrade.

 

331. Upravna zgrada ležala je na severu kompleksa i bila je podeljena u dva dela. U zapadnom delu, koji je imao samo prizemlje, nalazile su se kuhinja i kantina. Istočni deo je imao dva nivoa:  prizemlje, u kojem su se nalazili zatočenici, i prvi sprat, gde je bio niz prostorija koje su se koristile za ispitivanje, upravu logora i prostorije u kojima su spavale zatočene žene. Na severnom odnosno spoljašnjem rubu zgrade, nalazila se i mala garaža. (PK 47)

 

Upravna zgrada ležala je na severu kompleksa i bila je podeljena u dva dela. U zapadnom delu, koji je imao samo prizemlje, nalazile su se kuhinja i kantina. Istočni deo je imao dva nivoa:  prizemlje, u kojem su se nalazili zatočenici, i prvi sprat, gde je bio niz prostorija koje su se koristile za ispitivanje, upravu logora i prostorije u kojima su spavale zatočene žene. Na severnom odnosno spoljašnjem rubu zgrade, nalazila se i mala garaža.

 

332. Između hangara i upravne zgrade prostirao se, u obliku slova L, betonski pojas dužine 30 metara koji su zvali “pista”, dok se zapadno od hangara protezao travnati teren na čijem samom kraju su se nalazile bela i crvena kuća. (PK 48)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Hrana i voda u Omarskoj

     

335. U Omarskoj su zatvorenici dobijali samo jedan obrok dnevno, koji se sastojao od tanjira retke čorbe od krompira i tanke kriške hleba ili samo od pokvarenog pasulja. (PT 160)

287. U Omarskoj su zatvorenici dobijali samo jedan obrok dnevno, koji se sastojao od tanjira retke čorbe od krompira i tanke kriške hleba ili samo od pokvarenog pasulja. PT 160.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

336. Zatvorenici su trpeli tešku glad. (PT 160)

288. Zatvorenici su trpeli tešku glad. PT 160.

U Omarskoj su zatvorenici dobijali samo jedan obrok dnevno, koji se sastojao od tanjira retke čorbe od krompira i tanke kriške hleba ili samo od pokvarenog pasulja i trpeli tešku glad.

 

337. Zatvorenici su obroke dobijali u grupama od po trideset, s tim što su, kada su išli da jedu i kada su se vraćali, morali da trče, dok su ih stražari pri ulasku i izlasku često tukli. (PT 160)

289. Zatvorenici su obroke dobijali u grupama od po trideset, s tim što su, kada su išli da jedu i kada su se vraćali, morali da trče, dok su ih stražari pri ulasku i izlasku često tukli. PT 160.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

338. U Omarskoj su zatvorenici imali samo minut ili dva da pojedu obrok. (PT 160)

290. U Omarskoj su zatvorenici imali samo minut ili dva da pojedu obrok. PT 160.

Zatvorenici su obroke dobijali u grupama od po trideset, s tim što su, kada su išli da jedu i kada su se vraćali, morali da trče, dok su ih stražari pri ulasku i izlasku često tukli. Imali su samo minut ili dva da pojedu obrok.

 

339. Mnogi od onih koji su bili zatvoreni u beloj kući nisu uopšte dobijali hranu  dok su bili tamo. (PT 160)

291. Mnogi od onih koji su bili zatvoreni u beloj kući nisu uopšte dobijali hranu  dok su bili tamo. PT 160.

Mnogi od onih koji su bili zatvoreni u beloj kući nisu uopšte dobijali hranu  dok su bili tamo.

 

340. Neki zatvorenici, naročito oni koji su bili teško povređeni nakon premlaćivanja u logoru, često nisu ni išli na obrok iz straha od novog batinanja na odlasku i povratku sa obroka. (PT 160)

292. Neki zatvorenici, naročito oni koji su bili teško povređeni nakon premlaćivanja u logoru, često nisu ni išli na obrok iz straha od novog batinanja na odlasku i povratku sa obroka. PT 160.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

343. Neki zatvorenici izgubili su 20 do 30 kilograma za vreme boravka u Omarskoj, a neki i znatno više. (PT 160)

293. Neki zatvorenici izgubili su 20 do 30 kilograma za vreme boravka u Omarskoj, a neki i znatno više. PT 160.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

345. Zatvorenicima u Omarskoj često i dugo je uskraćivana voda za piće. (PT 161)

294. Zatvorenicima u Omarskoj često i dugo je uskraćivana voda za piće. PT 161.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

346. Količina vode koju su zatočenici dobijali bila je svakako nedostatna. (PK 57)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Higijenski uslovi u Omarskoj

     

347. U Omarskoj nije bilo odgovarajućih klozeta. Zatvorenici su satima morali da čekaju da im se dozvoli da ih koriste, rizikujući ponekad batine ako bi sami tražili da idu. Zatvorenici u Omarskoj su često prisiljavani da veliku i malu nuždu obavljaju u prostorijama u kojima su boravili. (PT 161)

295. U Omarskoj nije bilo odgovarajućih klozeta. Zatvorenici su satima morali da čekaju da im se dozvoli da ih koriste, rizikujući ponekad batine ako bi sami tražili da idu. Zatvorenici u Omarskoj su često prisiljavani da veliku i malu nuždu obavljaju u prostorijama u kojima su boravili. PT 161.

Zatvorenicima u Omarskoj često i dugo je uskraćivana voda za piće, koja ni inače nije bila za ljudsku upotrebu, te su se od nje razbolevali. Bilo je sasvim malo klozeta; zatvorenici su satima morali da čekaju da im se dozvoli da ih koriste, rizikujući ponekad batine ako bi sami tražili da idu. Zatvorenici su često prisiljavani da veliku i malu nuždu obavljaju u prostorijama u kojima su boravili.

 

351. U Omarskoj nije bilo mogućnosti za pranje, tako da su muškarci i njihova odeća ubrzo bili prljavi. Kožna oboljenja su bila česta, kao i akutna dijareja i dizenterija. (PT 161)

296. U Omarskoj nije bilo mogućnosti za pranje, tako da su muškarci i njihova odeća ubrzo bili prljavi. Kožna oboljenja su bila česta, kao i akutna dijareja i dizenterija. PT 161.

U Omarskoj nije bilo mogućnosti za pranje, tako da su muškarci i njihova odeća ubrzo bili prljavi. Kožna oboljenja su bila česta, kao i akutna dijareja i dizenterija.

 

Isleđivanja u Omarskoj

     

360. Tokom isleđivanja neki zatvorenici su teško premlaćivani. Iza zatvorenika bi stajao stražar, udarajući ga rukama i nogama, često ga rušeći sa stolice na kojoj je sedeo. Bilo je slučajeva kada su stražari gazili oborene zatvorenike ili skakali po njima, nanoseći im tako teške povrede. Sve se to događalo pred islednikom koji je to samo gledao. (PT 163)

298. Tokom isleđivanja neki zatvorenici su teško premlaćivani. Iza zatvorenika bi stajao stražar, udarajući ga rukama i nogama, često ga rušeći sa stolice na kojoj je sedeo. Bilo je slučajeva kada su stražari gazili oborene zatvorenike ili skakali po njima, nanoseći im tako teške povrede. Sve se to događalo pred islednikom koji je to samo gledao. PT 163.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

361. Postupak se razlikovao od zatvorenika do zatvorenika, a često je više zavisio od grubosti pojedinog islednika i stražara nego od ponašanja samog zatvorenika. (PT 163)

299. Postupak se razlikovao od zatvorenika do zatvorenika, a često je više zavisio od grubosti pojedinog islednika i stražara nego od ponašanja samog zatvorenika. PT 163.

Postupak se razlikovao od zatvorenika do zatvorenika, a često je znatno više zavisio od grubosti pojedinog islednika i stražara nego od ponašanja samog zatvorenika.

 

362. Nakon isleđivanja, zatvorenici su često morali da potpisuju lažne izjave o svom učešću u aktivnostima protiv Srba. (PT 163)

300. Nakon isleđivanja, zatvorenici su često morali da potpisuju lažne izjave o svom učešću u aktivnostima protiv Srba. PT 163.   

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

363. Zatvorenici nisu prozivani samo na isleđivanje. Uveče bi se pojavljivale grupe koje su dolazile izvan logora, prozivale određene zatvorenike iz prostorija, zatim ih napadale raznim motkama, gvozdenim šipkama ili komadima teškog električnog kabla. (PT 164)

301. Zatvorenici nisu prozivani samo na isleđivanje. Uveče bi se pojavljivale grupe koje su dolazile izvan logora, prozivale određene zatvorenike iz prostorija, zatim ih napadale raznim motkama, gvozdenim šipkama ili komadima teškog električnog kabla. PT 164.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

364. Ponekad je ovo oružje imalo eksere koji bi probijali kožu. U nekim slučajevima su zatvorenici imali posekotine od noževa. (PT 164)

302. Ponekad je ovo oružje imalo eksere koji bi probijali kožu. U nekim slučajevima zatvorenici su imali posekotine od noževa. (PT 164)

Ponekad je ovo oružje imalo eksere koji bi probijali kožu. U nekim slučajevima zatvorenici su imali posekotine od noževa.

 

365. Svi zatvorenici više su se bojali grupa koje su dolazile izvan logora nego redovnih stražara u logoru. (PT 164)

303. Svi zatvorenici više su se bojali grupa koje su dolazile izvan logora nego redovnih stražara u logoru. PT 164.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

366. Izgleda da su takve grupe imale slobodan pristup u logor Omarska i njihove posete su uveliko pojačavale atmosferu straha koja je vladala u logoru. (PT 164)

304. Izgleda da su takve grupe imale slobodan pristup u logor Omarska i njihove posete su uveliko pojačavale atmosferu straha koja je vladala u logoru. PT 164.

Izgleda da su takve grupe imale slobodan pristup u logor i njihove posete su uveliko pojačavale atmosferu straha koja je vladala u logoru.

 

367. Prozvani zatvorenici često se ne bi vratili, a svedoci koji su im bili bliski rođaci svedočili su da ih otada više nikad niko nije video i da se pretpostavlja da su ubijeni. (PT 164)

305. Prozvani zatvorenici često se ne bi vratili, a svedoci koji su im bili bliski rođaci svedočili su da ih otada više nikad niko nije video i da se pretpostavlja da su ubijeni. PT 164.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Omarska: hangar

     

381. Hangar je bio velika pravougaona zgrada, postavljena u pravcu sever-jug, a duž njene istočne strane bio je niz pomičnih vrata koja su vodila u veliki prostor koji se protezao celom dužinom zgrade, s tim što se prizemlje koristilo za održavanje teških kamiona i mašina koje su se koristile u rudniku gvozdene rude. (PT 156)

306. Hangar je bio velika pravougaona zgrada, postavljena u pravcu sever-jug, a duž njene istočne strane bio je niz pomičnih vrata koja su vodila u veliki prostor koji se protezao celom dužinom zgrade, s tim što se prizemlje koristilo za održavanje teških kamiona i mašina koje su se koristile u rudniku gvozdene rude. PT 156.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

382. Na zapadnoj strani hangara nalazila su se dva sprata sa prostorijama, ukupno preko četrdeset, koje su se protezale celom dužinom zgrade pravcem sever-jug i koje su zauzimale manje od polovine ukupne širine hangara. (PT 156)

307. Na zapadnoj strani hangara nalazila su se dva sprata sa prostorijama, ukupno preko četrdeset, koje su se protezale celom dužinom zgrade pravcem sever-jug i koje su zauzimale manje od polovine ukupne širine hangara. PT 156.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

383. U ove prostorije ulazilo se ili kroz vrata na zapadnoj strani hangara ili iznutra, iz velikog prostora za održavanje kamiona. (PT 156)

308. U ove prostorije ulazilo se ili kroz vrata na zapadnoj strani hangara ili iznutra, iz velikog prostora za održavanje kamiona. PT 156.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

384. Većina zatvorenika u Omarskoj bila je smeštena u hangaru. (PT 156)

309. Većina zatvorenika u Omarskoj bila je smeštena u hangaru. PT 156.

Hangar je bio velika pravougaona zgrada, postavljena u pravcu sever-jug, a duž njene istočne strane bio je niz pomičnih vrata koja su vodila u veliki prostor koji se protezao celom dužinom zgrade, s tim što se prizemlje koristilo za održavanje teških kamiona i mašina koje su se koristile u rudniku gvozdene rude. Na zapadnoj strani hangara nalazila su se dva sprata sa prostorijama, ukupno preko četrdeset, koje su se protezale celom dužinom zgrade pravcem sever-jug i koje su zauzimale manje od polovine ukupne širine hangara. U ove prostorije ulazilo se ili kroz vrata na zapadnoj strani hangara ili iznutra, iz gore opisanog velikog prostora za održavanje kamiona. Većina zatvorenika u Omarskoj bila je smeštena u hangaru.

 

Omarska: pista

     

389. Pista je bila veliki prostor na otvorenom u obliku slova L, uglavnom od betona. (PK 81)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

390. Neki zatvorenici su bili na pisti danima i noćima bez obzira na vremenske prilike, a poneki i mesec dana. Sve vreme u njih su bili upereni  mitraljezi. (PT 159)

310. Neki zatvorenici su bili na pisti danima i noćima bez obzira na vremenske prilike, a poneki i mesec dana. Sve vreme u njih su bili upereni  mitraljezi. PT 159.

Do 600 zatvorenika moralo je potrbuške ležati napolju na “pisti”, poneki neprekidno, danima i noćima, bez obzira na vremenske prilike, a poneki čak i mesec dana. Sve vreme u njih su bili upereni  mitraljezi.

 

392. Čak 600 zatvorenika moralo je napolju na pisti da sedi ili leži potrbuške. PT 159.

311. Čak 600 zatvorenika moralo je napolju na pisti da sedi ili leži potrbuške. PT 159.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Omarska: bela kuća i crvena kuća

     

397. Zapadno od hangara bio je travnjak na čijoj se zapadnoj strani nalazila “bela kuća”, mala pravougaona prizemna zgrada sa hodnikom u sredini, dve prostorije sa svake strane i jednom malom prostorijom na kraju koja nije bila šira od samog hodnika. (PT 156.)        

312. Zapadno od hangara bio je travnjak na čijoj se zapadnoj strani nalazila “bela kuća”, mala pravougaona prizemna zgrada sa hodnikom u sredini, dve prostorije sa svake strane i jednom malom prostorijom na kraju koja nije bila šira od samog hodnika. PT 156.           

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

398. Bela kuća služila je za posebno surovo postupanje prema odabranim zatvorenicima. (PT 156.)

313. Bela kuća služila je za posebno surovo postupanje prema odabranim zatvorenicima. PT 156.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

399. Bela kuća je bila mesto posebnih grozota. Jedna od prostorija u beloj kući bila je rezervisana za surovo zlostavljanje zatvorenika, kojima bi često skinuli odeću, tukli ih rukama i nogama i na drugi način zlostavljali. (PT 166.)

314. Bela kuća je bila mesto posebnih grozota. Jedna od prostorija u beloj kući bila je rezervisana za surovo zlostavljanje zatvorenika, kojima bi često skinuli odeću, tukli ih rukama i nogama i na drugi način zlostavljali. PT 166.

Bela kuća je bila mesto posebnih grozota. Jedna od prostorija u beloj kući bila je rezervisana za surovo zlostavljanje zatvorenika, kojima bi često skinuli odeću, tukli ih rukama i nogama i na drugi način zlostavljali.

 

400. Mnogi zatvorenici u beloj kući su umrli od posledica ovakvih učestalih zlostavljanja. (PT 166)

315. Mnogi zatvorenici u beloj kući su umrli od posledica ovakvih učestalih zlostavljanja. PT 166.

Bela kuća je bila mesto posebnih grozota. Jedna od prostorija u beloj kući bila je rezervisana za surovo zlostavljanje zatvorenika, kojima bi često skinuli odeću, tukli ih rukama i nogama i na drugi način zlostavljali. Mnogi zatvorenici u beloj kući su umrli od posledica ovakvih učestalih zlostavljanja.

 

401. Zatvorenici koji su morali da čiste nakon tih premlaćivanja u beloj kući pričali su kako su po podu nalazili krv, zube i kožu žrtava. (PT 166)

316. Zatvorenici koji su morali da čiste nakon tih premlaćivanja u beloj kući pričali su kako su po podu nalazili krv, zube i kožu žrtava. PT 166.

Zatvorenici koji su morali da čiste nakon tih premlaćivanja u beloj kući pričali su kako su po podu nalazili krv, zube i kožu žrtava.

 

404. U Omarskoj su se često na travi pored bele kuće mogle videti gomile leševa. (PT 166)

317. U Omarskoj su se često na travi pored bele kuće mogle videti gomile leševa. PT 166.

U Omarskoj su se često na travi pored bele kuće mogle videti gomile leševa.

 

405. Tela bi se izbacivala iz bele kuće i kasnije tovarila na kamione i odvozila iz logora. (PT 166)

318. Tela bi se izbacivala iz bele kuće i kasnije tovarila na kamione i odvozila iz logora. PT 166.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

406. Druga manja zgrada u Omarskoj, poznata kao crvena kuća, bila je takođe mesto na koje su zatvorenici odvođeni na teška premlaćivanja i odakle se najčešće nisu vraćali. (PT 156)

319. Druga manja zgrada u Omarskoj, poznata kao crvena kuća, bila je takođe mesto na koje su zatvorenici odvođeni na teška premlaćivanja i odakle se najčešće nisu vraćali. PT 156.

Druga manja zgrada u Omarskoj, poznata kao crvena kuća, bila je takođe mesto na koje su zatvorenici odvođeni na teška premlaćivanja i odakle se najčešće nisu vraćali.

 

409. Crvena kuća bila je druga mala zgrada u Omarskoj u koju su zatvorenici odvođeni radi premlaćivanja i ubijanja. (PT 167)

320. Crvena kuća bila je druga mala zgrada u Omarskoj u koju su zatvorenici odvođeni radi premlaćivanja i ubijanja. PT 167.

Crvena kuća bila je druga mala zgrada u Omarskoj u koju su zatvorenici odvođeni radi premlaćivanja i ubijanja.

 

410. Kada su zatvorenici morali da čiste crvenu kuću, često su nalazili kosu, delove odeće, krv, obuću i prazne čaure od metaka. (PT 167)

321. Kada su zatvorenici morali da čiste crvenu kuću, često su nalazili kosu, delove odeće, krv, obuću i prazne čaure od metaka. PT 167.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

411. Ti zatvorenici su takođe na kamione tovarili tela zatvorenika koji su u crvenoj kući premlaćeni i ubijeni. (PT 167)

322. Ti zatvorenici su takođe na kamione tovarili tela zatvorenika koji su u crvenoj kući premlaćeni i ubijeni. PT 167.

Kada su zatvorenici morali da čiste crvenu kuću, često su nalazili kosu, delove odeće, krv, obuću i prazne čaure od metaka. Oni su takođe na kamione tovarili tela zatvorenika koji su u crvenoj kući premlaćeni i ubijeni.

 

Omarska: seksualno nasilje

     

418. Otprilike trideset i šest zatočenika u logoru Omarska bile su žene. Žene zatočene u Omarskoj bile su različite starosti, najstarije su imale šezdesetak godina, a jedna je bila mlada devojka. (PK 98)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

419. Žene koje su bile zatvorene u logoru Omarska noću su redovno prozivane i izvođene iz svojih prostorija i silovane. (PT 165)

323. Žene koje su bile zatvorene u logoru Omarska noću su redovno prozivane i izvođene iz svojih prostorija i silovane. PT 165.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

421. Jednu ženu su pet puta izvodili i silovali, a posle svakog silovanja su je i tukli. (PT 165)

324. Jednu ženu su pet puta izveli i izvodili , a posle svakog silovanja su je i tukli. PT 165.

Jedna svedokinja kaže da je pet puta izvođena i silovana i da su je posle svakog silovanja tukli.

 

Uslovi u logoru Keraterm

     

450. Zatočenički logor Keraterm, koji se nalazi u istočnom predgrađu Predora, ranije je bio fabrika keramičkih pločica. (PT 168)

325. Zatočenički logor Keraterm, koji se nalazi u istočnom predgrađu Predora, ranije je bio fabrika keramičkih pločica. PT 168.

Zatočenički logor Keraterm, koji se nalazi u istočnom predgrađu Predora, ranije je bio fabrika keramičkih pločica.

 

451. Logor Keraterm otvoren je 25. maja 1992. i u njemu je bilo zatvoreno do 1.500 zatvorenika, koji su bili natrpani u niz velikih prostorija ili hala. (PT 168)

326. Logor Keraterm otvoren je 25. maja 1992. i u njemu je bilo zatvoreno do 1.500 zatvorenika, koji su bili natrpani u niz velikih prostorija ili hala. PT 168.

Zatočenički logor Keraterm, koji se nalazi u istočnom predgrađu Predora, ranije je bio fabrika keramičkih pločica. Otvoren je 25. maja 1992. i u njemu je bilo zatvoreno do 1.500 zatvorenika, koji su bili natrpani u niz velikih prostorija ili hala.

 

452. Uslovi u logoru Keraterm bili su užasni: zatvorenici su bili natrpani u prostorije, do 570 zatvorenika u jednoj prostoriji, jedva su imali mesta da legnu na betonski pod. (PT 169)

327. Uslovi u logoru Keraterm bili su užasni: zatvorenici su bili natrpani u prostorije, do 570 zatvorenika u jednoj prostoriji, jedva su imali mesta da legnu na betonski pod. PT 169.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

453. Prostorije u Keratermu nisu imale ni rasvete ni prozora i tokom leta u njima je bilo užasno vruće, bez ventilacije. Zatvorenici u njima jedva da su imali mesta da legnu na betonski pod. (PT 169)

328. Prostorije u Keratermu nisu imale ni rasvete ni prozora i tokom leta u njima je bilo užasno vruće, bez ventilacije. Zatvorenici u njima jedva da su imali mesta da legnu na betonski pod. PT 169.

Uslovi u logoru Keraterm bili su užasni: zatvorenici su bili natrpani u prostorije, do 570 zatvorenika u jednoj prostoriji, jedva su imali mesta da legnu na betonski pod.  Prostorije u Keratermu nisu imale ni rasvete ni prozora i tokom leta u njima je bilo užasno vruće, bez ventilacije. Zatvorenici u Keratermu su danima bili zaključani u tim prostorijama, stešnjeni.

 

454. Zatvorenici u Keratermu su danima bili zaključani u tim prostorijama, stešnjeni. (PT 169)

329. Zatvorenici u Keratermu su danima bili zaključani u tim prostorijama, stešnjeni. PT 169.

Zatvorenici u Keratermu su danima bili zaključani u tim prostorijama, stešnjeni.

 

455. U početku su svi koristili jedan klozet, ali on se začepio pa su dobili bačve koje su curile, te je smrad bio nesnosan. (PT 169)

330. U početku su svi koristili jedan klozet, ali on se začepio pa su dobili bačve koje su curile, te je smrad bio nesnosan. PT 169.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

456. U logoru Keraterm su higijenski uslovi takođe bili strašni. Bilo je premalo nužnika, a zatočenicima je bilo dozvoljeno da koriste nužnik samo jednom dnevno, po petoro odjednom i u pratnji stražara. (PK 113)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

457. Zatvorenici u Keratermu nisu imali mogućnosti za pranje. (PT 169)

331. Zatvorenici u Keratermu nisu imali mogućnosti za pranje. PT 169.

Prostorije u Keratermu nisu imale ni rasvete ni prozora i tokom leta u njima je bilo užasno vruće, bez ventilacije. Zatvorenici u Keratermu su danima bili zaključani u tim prostorijama, stešnjeni. U početku su svi koristili jedan klozet, ali on se začepio pa su dobili bačve koje su curile, te je smrad bio nesnosan. Nisu imali mogućnosti za pranje.

 

458. Nikada nisu mogli da se okupaju, mada su povremeno mogli da se malo operu hladnom vodom. Zatočenici nisu dobijali sapun ni pastu za zube, a davali su im nedovoljne količine hrane i vode. Pojavile su se vaške. (PK 113)

 

U logoru Keraterm su higijenski uslovi takođe bili strašni. Bilo je premalo nužnika, a zatočenicima je bilo dozvoljeno da koriste nužnik samo jednom dnevno, po petoro odjednom i u pratnji stražara. Nikada nisu mogli da se okupaju, mada su povremeno mogli da se malo operu hladnom vodom. Zatočenici nisu dobijali sapun ni pastu za zube, a davali su im nedovoljne količine hrane i vode. Pojavile su se vaške.

 

459. Zatvorenici u Keratermu su dnevno dobijali tanjir retke čorbe i komadić hleba. Užasno ih je mučila glad. PT 170.

332. Zatvorenici u Keratermu su dnevno dobijali tanjir retke čorbe i komadić hleba. Užasno ih je mučila glad. PT 170.

Od hrane su dnevno dobijali tanjir vodenaste čorbe i komadić hleba. Užasno ih je mučila glad.

 

460. Hrana je bila sasvim neadekvatnog kvaliteta i kvantiteta i zatočenici su patili od neishranjenosti i gladi. Zatočenici su dobijali dva komada hleba koja su morali veoma brzo da pojedu jer bi inače dobijali batine. Nadalje, hrana nije bila redovno dostavljana i ponekad hrane uopšte nije bilo. (PK 113)

 

Hrana je bila sasvim neadekvatnog kvaliteta i kvantiteta i zatočenici su patili od neishranjenosti i gladi. Zatočenici su dobijali dva komada hleba koja su morali veoma brzo da pojedu jer bi inače dobijali batine. Dalje, hrana nije bila redovno dostavljana a, prema iskazu svedoka DD/8, ponekad hrane uopšte nije bilo.

 

461. Zatočenicima je ponekad bilo dozvoljeno da prime hranu što su im donosile njihove porodice, kao dopunu oskudnoj logorskoj hrani, mada ti povremeni dopunski obroci nisu bili dovoljni da bi ublažili glad i neishranjenost. (PK 113)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

462. Kao i u logoru Omarska, većina zatočenika u Keratermu bila je ispitivana u nastojanju da se utvrde protivnici novog srpskog režima. (PK 114)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

463. Islednici su ispitivali zatočenike o njihovim ličnim podacima, o tome da li imaju oružje odnosno da li znaju ikoga ko ima oružje i za koga su glasali na poslednjim izborima. (PK 114)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

464. Ljude su bez nekog očitog razloga prozivali iz njihovih soba i tukli bez milosti. (PK 114)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

465. Svedoci su izjavili da su u nekoliko navrata videli mrtva tela u logoru. (PK 114)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

466. Zvuci koji su pratili nanošenje bola bili su uobičajena pojava. (PK 114)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

467. U Keratermu su premlaćivanja bila veoma česta, zatvorenike su prozivali, tukli šipkama i palicama i prisiljavali ih da jedan drugog tuku. PT 170.

333. U Keratermu su premlaćivanja bila veoma česta, zatvorenike su prozivali, tukli šipkama i palicama i prisiljavali ih da jedan drugog tuku. PT 170.

U Keratermu su premlaćivanja bila veoma česta, zatvorenike su prozivali, tukli šipkama i palicama i prisiljavali ih da jedan drugog tuku.

 

468. Zatvorenike su često prozivali i premlaćivali noću, a oni koji bi se vraćali bili su krvavi i puni modrica. Neki su podlegli povredama. PT 170.

334. Zatvorenike su često prozivali i premlaćivali noću, a oni koji bi se vraćali bili su krvavi i puni modrica. Neki su podlegli povredama. PT 170.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

469. Neki koji su prozvani nikad se nisu vratili i zatvorenici su pretpostavljali da su umrli usled premlaćivanja. PT 170.

335. Neki koji su prozvani nikad se nisu vratili i zatvorenici su pretpostavljali da su umrli usled premlaćivanja. PT 170.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

470. Dizenterija je u Keratermu bila česta, a nije bilo lekarske nege ni za bolesti ni za povrede zadobijene prilikom premlaćivanja. PT 170.

336. Dizenterija je u Keratermu bila česta, a nije bilo lekarske nege ni za bolesti ni za povrede zadobijene prilikom premlaćivanja. PT 170.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

471. Isleđivanja u Keratermu su se odvijala uz premlaćivanje. PT 170.

337. Isleđivanja u Keratermu su se odvijala uz premlaćivanje. PT 170.

Isleđivanja su se odvijala uz premlaćivanje.

 

472. Neke zatvorenike su ispitivali o novcu, te ih odvodili kućama i terali da traže novac koji su, ukoliko bi ga našli, morali dati stražarima. PT 170.

338. Neke zatvorenike su ispitivali o novcu, te ih odvodili kućama i terali da traže novac koji su, ukoliko bi ga našli, morali dati stražarima. PT 170.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

473. Jedne noći zatvorenici su u Keratermu čuli mitraljeske rafale, nakon čega su usledili pojedinačni pucnji. PT 171.

339. Jedne noći zatvorenici su u Keratermu čuli mitraljeske rafale, nakon čega su usledili pojedinačni pucnji. PT 171.

Jedne noći zatvorenici su čuli mitraljeske rafale, nakon čega su usledili pojedinačni pucnji.

 

474. Sledeće jutro zatvorenici su prozvani da na veliki kamion sa prikolicom utovare preko 150 mrtvih, za koje se veruje da su bili iz Hambarina, a kada je kamion nakon toga krenuo iz logora iz njega je curila krv. PT 171.

340. Sledeće jutro zatvorenici su prozvani da na veliki kamion sa prikolicom utovare preko 150 mrtvih, za koje se veruje da su bili iz Hambarina, a kada je kamion nakon toga krenuo iz logora iz njega je curila krv. PT 171.

Saslušani su iskazi o masovnom smaknuću zatvorenika za koje se veruje da su bili iz Hambarina. Jedne noći zatvorenici su čuli mitraljeske rafale, nakon čega su usledili pojedinačni pucnji. Svedok Q je izjavio da su sledeće jutro prozvani da utovare preko 150 mrtvih na veliki kamion sa prikolicom, koji je zatim napustio logor dok je krv curila iz njega.

 

475. Paljba iz mitraljeza ponovljena je sledeće noći, a ujutro je odvezeno preko 50 tela. PT 171.

341. Paljba iz mitraljeza ponovljena je sledeće noći, a ujutro je odvezeno preko 50 tela. PT 171.

Paljba iz mitraljeza ponovljena je sledeće noći, a ujutro je odvezeno preko 50 tela.

 

476. Kasnije su stigla dva vatrogasna vozila i šmrkovima oprala krv. PT 171.

342. Kasnije su stigla dva vatrogasna vozila i šmrkovima oprala krv. PT 171.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

477. Izgleda da je pucano kroz zatvorena vrata prostorije u kojoj su ti zatvorenici bili zatvoreni. Na vratima su ostale velike rupe od metaka. PT 171.

343. Izgleda da je pucano kroz zatvorena vrata prostorije u kojoj su ti zatvorenici bili zatvoreni. Na vratima su ostale velike rupe od metaka. PT 171.

Izgleda da je pucano kroz zatvorena vrata prostorije u kojoj su zatvorenici držani; na vratima su ostale velike rupe od metaka.

 

Trnopolje

     

478. Logor Trnopolje nalazio se u blizini stanice u Kozarcu, blizu železničke pruge Predor-Banja Luka. PT 172.

344. Logor Trnopolje nalazio se u blizini stanice u Kozarcu, blizu železničke pruge Predor-Banja Luka. PT 172.

Logor Trnopolje nalazio se u blizini stanice u Kozarcu, blizu železničke pruge Predor-Banja Luka.

 

479. U logoru Trnopolje je bilo na hiljade zatvorenika, uglavnom starijih ljudi, žena i dece. PT 172.

345. U logoru Trnopolje je bilo na hiljade zatvorenika, uglavnom starijih ljudi, žena i dece. PT 172.

Logor Trnopolje nalazio se u blizini stanice u Kozarcu, blizu železničke pruge Predor-Banja Luka. U logoru Trnopolje je bilo na hiljade zatvorenika, uglavnom starijih ljudi, žena i dece.

 

480. Logor su čuvali naoružani vojnici, a komandant logora bio je Slobodan Kuruzović. PT 172.

346. Logor su čuvali naoružani vojnici, a komandant logora bio je Slobodan Kuruzović. PT 172.

Logor su čuvali naoružani vojnici.  Komandant logora bio je Slobodan Kuruzović.

 

481. Logor Trnopolje se sastojao od jednospratne zgrade bivše škole i zgrade nekadašnje mesne zajednice sa bioskopom, poznate kao “dom”. PT 173.

347. Logor Trnopolje se sastojao od jednospratne zgrade bivše škole i zgrade nekadašnje mesne zajednice sa bioskopom, poznate kao “dom”. PT 173.

Logor se sastojao od jednospratne zgrade bivše škole i zgrade nekadašnje mesne zajednice sa bioskopom, poznate kao “dom”.

 

482. Jedan deo logora Trnopolje bio je okružen bodljikavom žicom. PT 173.

348. Jedan deo logora Trnopolje bio je okružen bodljikavom žicom. PT 173.

Jedan deo logora bio je okružen bodljikavom žicom.

 

483. Uprava logora u Trnopolju zatvorenicima nije obezbeđivala hranu. PT 174.

349. Uprava logora u Trnopolju zatvorenicima nije obezbeđivala hranu. PT 174.

Uprava logora u Trnopolju nije obezbeđivala hranu.

 

484. U početku su ljudi jeli ono što su doneli sa sobom, a kasnije im je hranu donosilo lokalno stanovništvo. PT 174.

350. U početku su ljudi jeli ono što su doneli sa sobom, a kasnije im je hranu donosilo lokalno stanovništvo. PT 174.

Budući da nije bilo hrane, u početku su ljudi jeli ono što su donijeli sa sobom, a kasnije su živeli od pomoći onih meštana koji su se mogli probiti da im donesu hranu.

 

485. Kasnije, kada je proterano stanovništvo koje je živelo oko logora, zatvorenici su često izlazili iz logora da traže hranu po okolini, po baštama i napuštenim kućama. PT 174.

351. Kasnije, kada je proterano stanovništvo koje je živelo oko logora, zatvorenici su često izlazili iz logora da traže hranu po okolini, po baštama i napuštenim kućama. PT 174.

Kasnije, kada je proterano stanovništvo koje je živelo oko logora, zatvorenici su često izlazili iz logora da traže hranu po okolini, po baštama i napuštenim kućama.

 

486. To je, međutim, bilo opasno jer je tamo često bilo vojnika koji su pljačkali kuće i zatvorenici su se plašili da će ih oni napasti ako na njih naiđu. PT 174.

352. To je, međutim, bilo opasno jer je tamo često bilo vojnika koji su pljačkali kuće i zatvorenici su se plašili da će ih oni napasti ako na njih naiđu. PT 174.

Kasnije, kada je proterano stanovništvo koje je živelo oko logora, zatvorenici su često izlazili iz logora da traže hranu po okolini, po baštama i napuštenim kućama. To je, međutim, bilo opasno jer je tamo često bilo vojnika koji su pljačkali kuće i koji bi napali zatvorenike da su na njih naišli.

 

487. Kasnije je lokalni Crveni krst obezbeđivao nešto hrane. PT 174.

353. Kasnije je lokalni Crveni krst obezbeđivao nešto hrane. PT 174.

Kasnije je lokalni Crveni krst počeo obezbeđivati nešto hrane.

 

488. U Trnopolju nije postojao redovni režim isleđivanja ili premlaćivanja kao u drugim logorima, ali je bilo i premlaćivanja i ubijanja. PT 174.

354. U Trnopolju nije postojao redovni režim isleđivanja ili premlaćivanja kao u drugim logorima, ali je bilo i premlaćivanja i ubijanja. PT 174.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

489. Budući da se u ovom logoru nalazio najveći broj žena i devojaka, silovanja su ovde bila češća nego u drugim logorima. PT 175.

355. Budući da se u ovom logoru nalazio najveći broj žena i devojaka, silovanja su ovde bila češća nego u drugim logorima. PT 175.

Budući da se u ovom logoru nalazio najveći broj žena i devojaka, silovanja su ovde bila češća nego u drugim logorima.

 

490. Najvećem riziku od silovanja bile su izložene devojke od 16 do 19 godina. PT 175.

356. Najvećem riziku od silovanja bile su izložene devojke od 16 do 19 godina. PT 175.

Budući da se u ovom logoru nalazio najveći broj žena i devojaka, silovanja su ovde bila češća nego u drugim logorima.  Najvećem riziku od silovanja bile su izložene devojke od 16 do 19 godina. PT 175.

 

491. Tokom večeri u logor Trnopolje bi ulazile grupe vojnika, izvodile svoje žrtve iz doma i silovale ih. PT 175.

357. Tokom večeri u logor Trnopolje bi ulazile grupe vojnika, izvodile svoje žrtve iz doma i silovale ih. PT 175.

Tokom večeri u logor bi ulazile grupe vojnika, izvodile svoje žrtve iz doma i silovale ih.

 

492. Jedan zatvorenik u Trnopolju, Vasif Gutić, koji je bio bolničar, određen je da radi u ambulanti i on je često razgovarao i lečio žrtve silovanja, od kojih je najmlađa imala dvanaest godina. PT 175.

358. Jedan zatvorenik u Trnopolju, Vasif Gutić, koji je bio bolničar, određen je da radi u ambulanti i on je često razgovarao i lečio žrtve silovanja, od kojih je najmlađa imala dvanaest godina. PT 175.

Jedan svedok, Vasif Gutić, koji je bio bolničar, u Trnopolju je određen da radi u ambulanti i svedočio je o velikom broju silovanja koja su se dešavala u logoru. On je često razgovarao sa žrtvama silovanja, od kojih je najmlađa imala dvanaest godina, i lečio ih.

 

493. Pored toga, bilo je žena koje su grupno silovane. Jednu devojku od devetnaest godina silovalo je sedam muškaraca, pa je zbog užasnih bolova i krvarenja došla u ambulantu. PT 175.

359. Pored toga, bilo je žena koje su grupno silovane. Jednu devojku od devetnaest godina silovalo je sedam muškaraca, pa je zbog užasnih bolova i krvarenja došla u ambulantu. PT 175.

Pored toga, bilo je žena koje su grupno silovane. Jedan svedok izjavio je kako je ženu od devetnaest godina silovalo sedam muškaraca, te da je zbog užasnih bolova i krvarenja došla u ambulantu.

 

494. Silovanja su izazvala užasan strah i duševnu traumu među svim zatvorenicima. PT 175.

360. Silovanja su izazvala užasan strah i duševnu traumu među svim zatvorenicima. PT 175.

Jedan svedok, Vasif Gutić, koji je bio bolničar, u Trnopolju je određen da radi u ambulanti i svedočio je o velikom broju silovanja koja su se dešavala u logoru. On je često razgovarao sa žrtvama silovanja, od kojih je najmlađa imala dvanaest godina, i lečio ih. Pored toga, bilo je žena koje su grupno silovane. Jedan svedok izjavio je kako je ženu od devetnaest godina silovalo sedam muškaraca, te da je zbog užasnih bolova i krvarenja došla u ambulantu. On je izjavio sledeće:

Sam čin silovanja, po mom mišljenju -- razgovarao sam s njima, promatrao njihove reakcije -- imao je užasan uticaj na njih. Mogli su sebi možda objasniti krađe, pa čak i premlaćivanja i neka ubijanja. Nekako su to na neki način prihvatili, ali kada su počela silovanja, izgubili su svaku nadu. Dotada su se nadali da će rat proći, da će se sve smiriti. Kada su počela silovanja, svi su izgubili nadu, svi u logoru, i muškarci i žene. To je bio strah, užas.

 

495. Trnopolje je, bar povremeno, bio otvoreni zatvor, ali je po zatvorenike bilo opasno da se nađu napolju, gde su ih u okolini logora mogle napasti neprijateljski nastrojene grupe, što znači da su zapravo bili zatvoreni u logoru. PT 176.

361. Trnopolje je, bar povremeno, bio otvoreni zatvor, ali je po zatvorenike bilo opasno da se nađu napolju, gde su ih u okolini logora mogle napasti neprijateljski nastrojene grupe, što znači da su zapravo bili zatvoreni u logoru. PT 176.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

496. U početku su srpski vojnici govorili zatvorenicima da su tu zatvoreni radi vlastite zaštite od muslimanskih ekstremista, ali pokazalo se da je logor mesto na kojem je sakupljano civilno stanovništvo, muškarci, žene i deca, koji su zatim deportovani u druge delove Bosne ili na druge teritorije. PT 176

362. U početku su srpski vojnici govorili zatvorenicima da su tu zatvoreni radi vlastite zaštite od muslimanskih ekstremista, ali pokazalo se da je logor mesto na kojem je sakupljano civilno stanovništvo, muškarci, žene i deca, koji su zatim deportovani u druge delove Bosne ili na druge teritorije. PT 176

U početku su srpski vojnici govorili zatvorenicima da su tu zatvoreni radi vlastite zaštite od muslimanskih ekstremista. Međutim, pokazalo se da je logor mesto na kojem je sakupljano civilno stanovništvo, muškarci, žene i deca, koji su zatim deportovani u druge delove Bosne ili na druge teritorije. PT 176

 

497. Zbog nedostatka hrane i loših sanitarnih uslova u logoru, većina zatvorenika, prema nekim procenama čak 95%, patila je od dizenterije. PT 177.

Zbog nedostatka hrane i loših sanitarnih uslova u logoru Trnopolje, vaši i šuga bili su takođe rasprostranjeni, a većina zatvorenika, prema nekim procenama čak 95%, patila je od dizenterije.

Zbog nedostatka hrane i loših sanitarnih uslova u logoru, većina zatvorenika, prema nekim procenama čak 95%, patila je od dizenterije. Tekuće vode uopšte nije bilo, a klozeta samo u ograničenom broju.  Vode za piće skoro da nije ni bilo jer je bila samo jedna pumpa na celi logor. Vaši i šuga bili su takođe rasprostranjeni.

 

498. Tekuće vode uopšte nije bilo i postojao je samo mali broj klozeta. PT 177.

364. Tekuće vode u uopšte nije bilo i postojao je samo mali broj klozeta. PT 177.

Tekuće vode uopšte nije bilo i postojao je samo mali broj klozeta.

 

499. Vode za piće skoro da nije ni bilo jer je bila samo jedna pumpa za celi logor. PT 177.

365. Vode za piće skoro da nije ni bilo jer je bila samo jedna pumpa za celi logor. PT 177.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

500. Jedno vreme u Trnopolju nije bilo dovoljno mesta za smeštaj svih zatvorenika u zgradama, tako da su mnogi morali boraviti napolju u improvizovanim zaklonima od plastike i slično. PT 177.

366. Jedno vreme u Trnopolju nije bilo dovoljno mesta za smeštaj svih zatvorenika u zgradama, tako da su mnogi morali boraviti napolju u improvizovanim zaklonima od plastike i slično. PT 177.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

501. Logor Trnopolje je predstavljao vrhunac kampanje etničkog čišćenja, jer su oni Muslimani i Hrvati koji nisu ubijeni u logorima u Omarskoj ili Keratermu, iz Trnopolja deportovani iz Bosne i Hercegovine. PT 178.

367. Logor Trnopolje je predstavljao vrhunac kampanje etničkog čišćenja, jer su oni Muslimani i Hrvati koji nisu ubijeni u logorima u Omarskoj ili Keratermu, iz Trnopolja deportovani iz Bosne i Hercegovine. PT 178.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Period pre sukoba u Foči

     

502. Tenzije između dve glavne nacionalne grupee u Foči raspirivale su Srpska demokratska stranka (dalje u tekstu: SDS) na strani Srba i Stranka demokratske akcije (dalje u tekstu: SDA) na strani Muslimana.  (PKR 14)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

503. Pre višestranačkih izbora u Foči 1990. godine međunacionalni odnosi bili su, čini se, relativno normalni, no, kasnije su stanovnici Foče počeli da se dele po nacionalnosti i prestalo je međunacionalno druženje. (PKR 14)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

504. I SDS i SDA organizovali su mitinge odnosno “osnivačke skupove” u Foči, slične onima kakvi su se organizovali širom Bosne. (PKR 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

505. Na skupu SDA-a bio je Alija Izetbegović, vođa bosanske SDA, dok je skup SDS-a  privukao vodeće članove stranke poput Radovana Karadžića, Biljane Plavšić, Vojislava Maksimovića, Ostojića, Kilibadara i Miroslava Stanića. Na oba skupa dominirala je nacionalistička retorika. (PKR 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

506. U periodu neposredno pre izbijanja neprijateljstava, članovi rukovodstva SDS-a davali su razne izjave koje su bile neprijateljski intonirane prema muslimanskom stanovništvu. (PKR 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

507. Maksimović je izjavio da su Muslimani najveći neprijatelji Srba. Karadžić je rekao da će se Bosna podeliti po nacionalnoj liniji ili će, u protivnom, jedan od naroda u njoj (misleći na etničke grupe) biti izbrisan s ovih prostora. (PKR 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

508. Vođe SDS-a su takođe izjavile da će, ako oni stupe na vlast, politikom i ekonomijom u Foči upravljati samo Srbi. (PKR 15)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

509. U mesecima koji su prethodili izbijanju sukoba u Foči, i Srbi i Muslimani počeli su da se naoružavaju lakim oružjem, premda to Muslimani nisu mogli uraditi tako brzo kao Srbi, pa su ovi potonji bili bolje pripremljeni za sukob. (PKR 16)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

510. Srbi su se u početku naoružavali u potaji, deleći oružje noću kamionom ili u mesnim preduzećima. Neposredno pre izbijanja sukoba Srbima se oružje otvoreno delilo. (PKR 16)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

511. Osim toga, Srbi su počeli da razmeštaju tešku artiljeriju po uzvišicama oko Foče, raspolažući ne samo teškim oružjem koje je pripadalo JNA, već i naoružanjem Teritorijalne odbrane. (PKR 16)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

512. Upravni organi u Foči, kojima su ranije zajednički upravljali Muslimani i Srbi, u martu 1992. prestali su da funkcionišu onako kako je bilo predviđeno. (PKR 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

513. Srbi su formirali odvojenu lokalnu političku strukturu, Srpsku skupštinu opštine Foča, a obe  grupe osnovale su krizne štabove po nacionalnoj osnovi. (PKR 17)[90]

 

Ista formulacija kao u koloni 1. [91]

 

514. Muslimanski Krizni štab bio je smešten u naselju Donje Polje u Foči.  (PKR 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

515. Srpski Krizni štab funkcionisao je na jednoj lokaciji u srpskom naselju Čerežluk, a Miroslav Stanić, predsednik SDS-a Foča, bio je predsednik štaba i takozvani “prvi ratni komandant” u Foči. (PKR 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

516. Početkom aprila, političari-članovi SDS-a u Foči počeli su svakodnevno da se sastaju. (PKR 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

517. Dana 7. aprila 1992. godine, nakon što je vođstvo SDS-a izvršilo pritisak, mesna policija podelila se po nacionalnoj osnovi i prestala da funkcioniše kao neutralna snaga. (PKR 17)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

518. Neposredno pre izbijanja sukoba, Srbi su počeli da evakuišu svoje porodice i decu iz Foče, uglavnom u Srbiju ili Crnu Goru. (PKR 18)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

519. Neki Muslimani, uznemireni kretanjem svojih komšija Srba, kao i opštom napetošću u gradu, takođe su pobegli ili uspeli da evakuišu svoje porodice pre izbijanja sukoba. (PKR 18)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

520. Premda su mnogi Muslimani imali prijatelje, komšije i rođake Srbe, tek su malobrojni bili upozoreni da predstoji napad. Odlazak iz Foče nije bio jednostavan čak ni za one koji su uspeli da pobegnu, uz česte vojne kontrolne punktove na pravcima do različitih destinacija. (PKR 18)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

521. Pre nego što je oružani sukob započeo, muslimanski civili su odstranjeni iz društvenog i profesionalnog života zajednice, nisu im isplaćivane plate ili im je rečeno da njihove usluge više nisu potrebne.  (PKU 571)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

522. Većina muškaraca Muslimana je razoružana.  (PKU 571)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

523. Uskoro je usledilo potpuno izopštenje Muslimana, pri čemu im je sloboda kretanja i okupljanja bila drastično ograničena.  (PKU 571)

370. Uskoro je usledilo potpuno izopštenje Muslimana, pri čemu im je sloboda kretanja i okupljanja bila drastično ograničena. PKU 571.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

524. Politička propaganda SDS-a postala je agresivnija, a učestala su i nasilja i paljenja kuća.  (PKU 572)

371. Politička propaganda SDS-a postala je agresivnija, a učestala su i nasilja i paljenja kuća. PKU 572.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

525. U danima koji su prethodili izbijanju sukoba u Foči su se pojavile prve barikade na putevima, a većinu su postavili Muslimani. (PKR 19)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

526. Dana 7. aprila 1992. godine na ulicama je bilo srpskih vojnih snaga, a neki ljudi se nisu pojavili na radnom mestu, iz straha od sve većih tenzija u gradu. Toga dana je mobilisano mnogo Srba i izdato im je oružje. Te noći Srbi su u Foči zauzeli radio-stanicu, skladište mesnog Doma zdravlja i magazin Teritorijalne odbrane u kojem je bilo uskladišteno oružje. (PKR 19)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Sukob u Foči

     

527. U Foči je 8. aprila 1992. izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. (PKU 567)[92]

372. U Foči je 8. aprila 1992. izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. PKU 567.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

528. Dana 8. aprila 1992. u celom gradu postavljene su barikade. (PKR 20)

 

Dana 8. aprila 1992. izbio je oružani sukob u gradu Foči, istim sledom događaja kao i u drugim opštinama. U celom gradu postavljene su barikade.

 

529. Negde između 08:30 i 10:00 sati počeo je glavni napad Srba na grad Foču, uz kombinovanu vatru iz pešadijskog naoružanja i granatiranje artiljerijom iz obližnjeg Kalinovika i Miljevine. Srpske snage obuhvatale su domaće vojnike i vojnike iz Crne Gore i Jugoslavije, kao i paravojnu formaciju zvanu Beli orlovi. (PKR 20)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

530. Pucanje i granatiranje je uglavnom bilo usmereno na naselja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, naročito Donje Polje, ali su Srbi napadali i naselja sa mešanim stanovništvom poput Čohodor Mahale. (PKR 20)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

531. Uprkos muslimanskom otporu, koji se uglavnom sastojao od pešadije koncentrisane u Donjem Polju i Šukovcu, srpske snage nastavile su da zauzimaju deo po deo Foče, zauzevši na kraju i bolnicu i zatvorski objekat KP dom. (PKR 20)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

532. U vojnom napadu ranjen je veoma veliki broj civila, većinom Muslimana. (PKR 20)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

533. Radilo se o sistematskom napadu vojske bosanskih Srba i paravojnih jedinica na civilno muslimansko stanovništvo opština Foča, Gacko i Kalinovik. (PKU 578)

373. Radilo se o sistematskom napadu vojske bosanskih Srba i paravojnih jedinica na civilno muslimansko stanovništvo opština Foča, Gacko i Kalinovik. PKU 578.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

534. Napad je bio širokih razmera i trajao je od aprila 1992. do februara 1993. (PKU 567 i 570)[93]

374. Napad je bio širokih razmera i trajao je od aprila 1992. do februara 1993. PKU 567 i 570.         

Dana 8. aprila 1992. u Foči je izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. Srpskim snagama je trebalo približno sedam dana da preuzmu vlast u gradu Foči i još otprilike deset dana da opštinu Foča stave potpuno pod svoju kontrolu. Borbe su se nastavile u okolini Foče. Pretresno veće prima k znanju da su se strane složile sa tim da je na području Foče od aprila 1992. pa barem do februara 1993. postojao oružani sukob. Pretresno veće je uvereno da je oružani sukob u sve tri gorenavedene opštine ustanovljen van razumne sumnje. PKU 567

Pretresno veće je uvereno van razumne sumnje da su na području i u periodu koji se navodi u optužnicama IT-96-23 i IT-96-23/1 srpske snage izvršile napad širokih razmera uperen protiv muslimanskog civilnog stanovništva. Napad je obuhvatio opštine Foču, Gacko i Kalinovik. PKU 567

 

535. Srpskim snagama je trebalo oko nedelju dana da obezbede sam grad Foču i još desetak dana da preuzmu potpunu kontrolu nad fočanskom opštinom. (PKU 567)

375. Srpskim snagama je trebalo oko nedelju dana da obezbede sam grad Foču i još desetak dana da preuzmu potpunu kontrolu nad fočanskom opštinom. PKU 567.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

536. Mnogi civili su se za vreme sukoba skrivali u svojim kućama, stanovima, podrumima svojih stambenih zgrada ili kod rođaka u drugim delovima grada; drugi su otišli iz Foče, misleći da će tako biti sigurniji. (PK 21)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

537. Mnogi Muslimani koji su se skrivali riješili su se ličnog naoružanja kako ne bi mogli da budu optuženi za učestvovanje u sukobu. Napad je trajao šest ili sedam dana, ali je najteže granatiranje bilo tokom prvih nekoliko dana kada je i nanesena najveća šteta. (PK 21)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

538. Foča je pala u ruke Srba negde između 15. i 18. aprila 1992. godine, kada su mnogi Muslimani koji su ostali u Foči za vreme borbi počeli da beže. (PK 21)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

539. Nakon uspešnog vojnog zauzimanja Foče napad na nesrpsko civilno stanovništvo se nastavio. (PK 22)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

540. Van grada, srpske snage sprovodile su vojnu kampanju zauzimanja ili razaranja muslimanskih sela u opštini Foča. (PK 22)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

541. Sela u opštini Foča bila su izložena napadima sve do početka juna. (PK 23)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

542. Srpski vojnici sledili su Muslimane koji su bežali prema Goraždu i zauzeli su skladište goriva JNA u Pilipovićima, gde su se sklonili mnogi muslimanski civili. U skladištu su muškarce Muslimane odvojili od žena i dece. (PK 23)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

543. Pošto su pronašli člansku kartu SDA na kojoj se nije videlo kome pripada, srpske snage su odabrale nekoliko muškaraca čija su imena bila na spisku i još nekoliko njih nasumice. (PK 23)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

544. Ukupno su izdvojili devetoricu muškaraca i strijeljali ih. Jedan od njih je pobegao, a jedan je preživeo. (PK 23)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

545. Kad su se gradovi i sela potpuno našli u njihovim rukama, srpske snage – vojska, policija, paravojne jedinice, a ponekad i srpski seljani, koristili su isti obrazac: muslimanske kuće i stanove sistematski su pljačkali ili spaljivali, muslimanske seljane kupili i zarobljavali, a koji put ih pritom tukli ili ubijali. (PKU 573)

376. Kad su se gradovi i sela potpuno našli u njihovim rukama, srpske snage – vojska, policija, paravojne jedinice, a ponekad i srpski seljani, koristili su isti obrazac: muslimanske kuće i stanove sistematski su pljačkali ili spaljivali, muslimanske seljane kupili i zarobljavali, a koji put ih pritom tukli ili ubijali. PKU 573.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

546. Skoro svi preostali Muslimani, muškarci i žene iz Foče, Gacka i Kalinovika su pohapšeni, okupljeni, razdvojeni i zatvoreni ili zatočeni u nekoliko zatočeničkih centara kao što su Buk Bijela, srednja škola u Kalinoviku, “Partizan”, Srednjoškolski centar u Foči i KP dom u Foči, i to po obrascu koji se stalno ponavljao. Neki od njih su ubijeni, neki silovani ili teško pretučeni. PKU 577.

377. Skoro svi preostali Muslimani, muškarci i žene iz Foče, Gacka i Kalinovika su pohapšeni, okupljeni, razdvojeni i zatvoreni ili zatočeni u nekoliko zatočeničkih centara kao što su Buk Bijela, srednja škola u Kalinoviku, “Partizan”, Srednjoškolski centar u Foči i KP dom u Foči, i to po obrascu koji se stalno ponavljao. Neki od njih su ubijeni, neki silovani ili teško pretučeni. PKU 577.

Napad je obuhvatio opštine Foču, Gacko i Kalinovik. PKU 570

Skoro svi preostali Muslimani, muškarci i žene iz Foče, Gacka i Kalinovika su pohapšeni, okupljeni, razdvojeni i zatvoreni ili zatočeni u nekoliko zatočeničkih centara kao što su Buk Bijela, srednja škola u Kalinoviku, “Partizan”, Srednjoškolski centar u Foči i KP dom u Foči, i to po obrascu koji se stalno ponavljao. Neki od njih su ubijeni, neki silovani ili teško pretučeni. PKU 577.

 

547. Jedini razlog za takvo postupanje prema civilima bio je taj što su po nacionalnosti bili Muslimani. (PKU 577.)

378. Jedini razlog za takvo postupanje prema civilima bio je taj što su po nacionalnosti bili Muslimani. PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

548. Žene su držali u raznim zatočeničkim centrima gde su morale da žive pod nepodnošljivo lošim higijenskim uslovima i gde su ih na razne načine zlostavljali, pri čemu su mnoge od njih često silovali. (PKU 574)

379. Žene su držali u raznim zatočeničkim centrima gde su morale da žive pod nepodnošljivo lošim higijenskim uslovima i gde su ih na razne načine zlostavljali, pri čemu su mnoge od njih često silovali. PKU 574.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

549. U te zatočeničke centre bi dolazili srpski vojnici i policajci, birali jednu ili više žena, izvodili ih i silovali. Na taj način je silovano mnogo žena i devojaka. (PKU 574)

380. U te zatočeničke centre bi dolazili srpski vojnici i policajci, birali jednu ili više žena, izvodili ih i silovali. Na taj način je silovano mnogo žena i devojaka. PKU 574.

U te zatočeničke centre bi dolazili srpski vojnici i policajci, birali jednu ili više žena, izvodili ih i silovali. Na taj način je silovano mnogo žena i devojaka, uključujući i 16 svedokinja optužbe.

 

550. Neke od žena su iz tih zatočeničkih centara odvodili u privatne stanove i kuće, gde su morale da kuvaju, čiste i služe srpske vojnike koji su tamo stanovali. Takođe su ih i seksualno zlostavljali. (PKU 574)

381. Neke od žena su iz tih zatočeničkih centara odvodili u privatne stanove i kuće, gde su morale da kuvaju, čiste i služe srpske vojnike koji su tamo stanovali. Takođe su ih i seksualno zlostavljali. PKU 574.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

551. Civili Muslimani koji su bili zatočeni u školi u Kalinoviku, Srednjoškolskom centru u Foči i sportskoj dvorani “Partizan” držani su u naročito nehigijenskim uslovima i bez tople vode.  (PKU 575)

382. Civili Muslimani koji su bili zatočeni u školi u Kalinoviku, Srednjoškolskom centru u Foči i sportskoj dvorani “Partizan” držani su u naročito nehigijenskim uslovima i bez tople vode.  PKU 575

Civili Muslimani koji su bili zatočeni u školi u Kalinoviku, Srednjoškolskom centru u Foči i sportskoj dvorani “Partizan” držani su u naročito nehigijenskim uslovima i bez tople vode. 

 

552. Civili Muslimani koji su držani na tim mestima nisu dobijali dovoljno hrane. Sloboda kretanja im je bila ograničena i nije im bilo dozvoljeno da odu na bilo koju drugu teritoriju ili da se vrate u svoje kuće. Većini su kuće spaljene ili razorene. Držani su pod stražom i živeli su u atmosferi zastrašivanja. (PKU 575)

383. Civili Muslimani koji su držani na tim mestima nisu dobijali dovoljno hrane. Sloboda kretanja im je bila ograničena i nije im bilo dozvoljeno da odu na bilo koju drugu teritoriju ili da se vrate u svoje kuće. Većini su kuće spaljene ili razorene. Držani su pod stražom i živeli su u atmosferi zastrašivanja. PKU 575.

Konkretno, Pretresno veće nalazi da su civili Muslimani koji su bili zatočeni u školi u Kalinoviku, Srednjoškolskom centru u Foči i sportskoj dvorani “Partizan” držani u nehigijenskim uslovima i bez tople vode. Nisu dobijali dovoljno hrane. Imali su ograničenu slobodu kretanja. Nije im bilo dozvoljeno da odlaze na neku drugu teritoriju niti da se vrate svojim kućama. Većina njihovih kuća spaljena je ili opljačkana. Bili su pod stražom i živeli su u atmosferi zastrašivanja.

 

553. Škola u Kalinoviku, Srednjoškolski centar u Foči i sportska dvorana “Partizan” služili su kao zatočenički centri. (PKU 575)

384. Škola u Kalinoviku, Srednjoškolski centar u Foči i sportska dvorana “Partizan” služili su kao zatočenički centri. PKU 575.

Pretresno veće se uverilo da su škola u Kalinoviku, Srednjoškolski centar u Foči i sportska dvorana “Partizan” u relevantnom periodu služili kao zatočenički centri.

 

554. Sve to se radilo pred očima i sa znanjem, a ponekad i uz direktno učešće lokalnih vlasti, posebno policije. (PKU 576)

385. Sve to se radilo pred očima i sa znanjem, a ponekad i uz direktno učešće lokalnih vlasti, posebno policije. PKU 576.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

555. Načelnik policije u Foči, Dragan Gagović, bio je među muškarcima koji su dolazili u te zatočeničke centre da odvode žene i siluju ih. (PKU 576)

386. Načelnik policije u Foči, Dragan Gagović, bio je među muškarcima koji su dolazili u te zatočeničke centre da odvode žene i siluju ih. PKU 576.

Načelnik policijskih snaga u Foči, Dragan Gagović, identificiran je kao jedan od ljudi koji su dolazili u te zatočeničke centre da izvode i siluju žene.

 

556. Nakon više meseci zatočeništva mnoge žene su proterane ili razmenjene. (PKU 577)

387. Nakon više meseci zatočeništva mnoge žene su proterane ili razmenjene. PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

557. Neki muškarci proveli su u zatočeništvu čak dve i po godine samo zbog toga što su Muslimani. (PKU 577)

388. Neki muškarci proveli su u zatočeništvu čak dve i po godine samo zbog toga što su Muslimani. PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

558. Selo Brod, četiri kilometra udaljeno od Foče, napadnuto je 20. aprila 1992., pošto mesne vlasti nisu odgovorile na zahtev srpskog Kriznog štaba da se selo preda. (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

559. Srpske snage su zapalile muslimanska sela u okolici Miljevine, otprilike 18 kilometara od grada Foče u pravcu Kalinovika i Sarajeva, i uhapsile muškarce, muslimanske civile.  (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

560. Srpske snage su granatirale, napale pešadijom i zatim 4. ili 5. maja 1992. zauzele Jeleč, u blizini Miljevine, oko 22 kilometra od Foče. (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

561. Kad su srpske snage zapalile selo, stanovništvo je pobeglo u obližnju šumu. Muslimani koji su ostali u svojim kućama ili su pokušali da pobegnu, poginuli su. (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

562. Drugi muškarci muslimanske nacionalnosti, meštani ovog sela, uhvaćeni su i zatočeni u kasarnama u Kalinoviku i Bileći, a zatim prebačeni u KP dom u Foči. (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

563. Iz Jeleča su se videle kuće u plamenu i ljudi kako beže iz drugih sela. (PK 24)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

564. Kuće Muslimana u Pilipovićima i u susjednom selu Paunci izgorele su do temelja 25. ili 26. aprila 1992. (PK 25)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

565. Srpski vojnici su oko 28. aprila 1992. napali Ustikolinu iz koje su Muslimani nastojali da pruže otpor. (PK 25)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

566. Pošto su zauzele selo, srpske snage su zapalile kuće Muslimana. Odatle su nastavile da napadaju i razaraju muslimanska sela uz levu obalu Drine, nizvodno od Ošanice, a stanovništvo se  razbežalo ili poginulo. (PK 25)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

567. Dana 3. jula 1992. godine, muslimansko selo Mješaja/Trošanj, smešteno između Foče i Tjentišta, napali su srpski vojnici. (PK 26)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

568. Kad je napadnut Trošanj, nekolicina meštana Muslimana je još uvek živela u svojim kućama, ali su noću spavali u šumi i samo su se danju vraćali kući. (PK 26)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

569. Bili su uplašeni jer su videli kako gore druga muslimanska sela i znali su da ih napadaju zbog toga što su Muslimani. (PK 26)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

570. U prvom napadu poginula su tri seljana, a pošto je uhvaćena grupa od 50 seljana Muslimana, premlaćeno je i ubijeno još sedam meštana muškog pola. (PK 26)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

571. Nakon što su Srbi zauzeli Foču i njenu okolinu, tamo je bio prisutan značajan broj srpskih vojnika i srpskih paravojnih formacija. (PK 27)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

572. Čim su Srbi preuzeli kontrolu, uvedena su ograničenja za nesrpsko stanovništvo. Srpski vojnici su nazivali Muslimane pogrdnim izrazom “balija” i psovali ih prilikom hapšenja.  (PK 27)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

573. U drugoj polovini aprila 1992. na radiju je objavljeno da će Srbi preuzeti upravu nad cjelokupnom opštinom Foča. (PK 28)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

574. Od aprila 1992. godine Muslimane su počeli da otpuštaju s posla, da ih sprečavaju ili odvraćaju od odlaska na posao. (PK 28, PKU 571)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

575. Onima koji su pre sukoba bili na rukovodećem položaju Srbi su dali otkaz ili ih smenili. (PK 28)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

576. Iako je srpski Krizni štab naredio Srbima da se vrate na posao negde krajem aprila ili početkom maja 1992. godine, Muslimanima to nije bilo dozvoljeno. (PK 28)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

577. Nesrpskom stanovništvu kretanje je bilo ograničeno. Policijski automobil s razglasom obilazio je grad objavljujući da Muslimanima nije dozvoljeno kretanje gradom. Slična objava data je i putem radija. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

578. Istovremeno, srpsko stanovništvo moglo je slobodno da se kreće, osim za vreme policijskog časa od 20:00 do 06:00 koji je važio za sve stanovnike. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

579. Muslimanima je bilo zabranjeno da se sastaju i isključene su im telefonske linije. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

580. U aprilu i maju 1992. Muslimani su boravili u stanovima u Foči gotovo kao u kućnom pritvoru, bilo zbog toga što su se skrivali ili zbog toga što su im tako naredili srpski vojnici. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

581. Kuće poznate kao “Planika” i “Šandal” srpska vojska je koristila kao privremene zatočeničke centre. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

582. Ljudi koji su hteli da odu iz Foče morali su od SUP-a (Sekretarijata unutrašnjih poslova) da pribave odgovarajuće dozvole. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

583. Postavljeni su vojni punktovi na kojima se kontrolisao ulaz i izlaz iz Foče i okolnih sela. (PK 29)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

584. Srpska vojna policija ili vojnici su u aprilu i maju 1992. izvršili pretres muslimanskih domaćinstava u potrazi za oružjem, novcem i drugim predmetima. (PK 30)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

585. Srpske kuće nisu pretresane, ili su u najboljem slučaju površno pretraživane. (PK 30)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

586. Muslimanima je naređeno da predaju oružje, a Srbi su svoje oružje mogli zadržati. (PK 30)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

587. Muslimanske radnje su opljačkane ili spaljene, ili im je konfiskovana oprema. (PK 30)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

588. Naselja su u napadu sistematski uništavana. Srpski vojnici su palili muslimanske kuće tokom borbi za kontrolu nad gradom, ali i nakon što je grad zauzet. (PK 31)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

589. Spaljeno je Donje Polje, naselje u Šukovcu sa većinskim muslimanskim stanovništvom, a spaljene su i muslimanske kuće u Kamerici i u Granovskom Sokaku. (PK 31)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

590. Stara gradska četvrt Preka Čaršija, sa svojom pijacom u orijentalnom islamskom stilu, spaljena je na dan ili približno 12. aprila 1992. (PK 31)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

591. Tokom sukoba su spaljene i neke srpske kuće, uključujući kuću optuženog. Kasnije su srpski vojnici zapalili muslimanske kuće koje nisu uništene u srpskom granatiranju. (PK 31)

 

Tokom sukoba su spaljene i neke srpske kuće, uključujući kuću optuženog. Kasnije su srpski vojnici zapalili muslimanske kuće koje nisu uništene u srpskom granatiranju.

 

592. Jednom prilikom su pronađene razorene muslimanske kuće pored jednog nedirnutog srpskog stana na čijim vratima je stajala poruka “Srpski stan – ne pali”. (PK 31)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

593. Dok su muslimanske kuće gorele, vatrogasna kola štitila su srpske kuće. (PK 31)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

594. Sa drugih muslimanskih kuća skidan je građevinski materijal, ili su dodeljene Srbima koji su ostali bez svog doma. (PK 32)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

595. Nekoliko džamija u gradu i u opštini Foča spaljeno je ili na drugi način razoreno. (PK 33)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

596. Džamija Aladža iz 1555, koja je bila pod zaštitom UNESCO-a, dignuta je u vazduh, a džamija u naselju Granovski Sokak je uništena. (PK 33)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

597. Džamija u Jeleču je spaljena, a minaret je uništen.(PK 33)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

598. Srpski vatrogasci stajali su po strani i gledali kako džamije gore. (PK 33)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

599. Nakon što su Srbi zauzeli Foču, srpski vojnici i vojna policija tukli su nesrpsko civilno stanovništvo. (PK 34)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

600. Civile bi tukli nakon hapšenja i dok bi ih iz gradskih naselja ili sela u opštini prevozili do zatočeničkih objekata. (PK 34)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

601. Jednom prilikom je neki srpski vojnik udarao nogom i stolicom tri pacijenta u fočanskoj bolnici nakon što je saznao da su Muslimani. Premlaćivanje je prekinuto tek kada je intervenisao jedan lekar i pozvao policiju. (PK 34)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

603. Sredinom juna 1992. godine, oko 27 civila muslimanske nacionalnosti, većinom žena i dece, ubijeno je u etnički mešanom naselju Čohodor Mahala. (PK 35)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

604. Civili su ubijeni i u Jeleču, Mješaji/Trošnju i Pilipovićima. (PK 35)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

606. Ne-Srbe su hapsili širom opštine Foča. Muškarce Muslimane bi okupili na ulici, odvojili od žena i dece i od srpskog stanovništva. (PK 36)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

607. Drugi su uhapšeni u svom stanu ili u kućama prijatelja i rođaka, odvođeni s radnog mesta ili su ih izvukli iz bolničkih kreveta. (PK 36)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

608. Mnogi uhapšeni Muslimani su za vreme sukoba zatočeni u vojnim magazinima Teritorijalne odbrane u Livadama. (PK 37)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

609. Oko 14. ili 15. aprila 1992. u centru Foče su uhapšeni Muslimani i nekoliko Srba. (PK 37)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

610. Dok je Srbima nakon nekoliko sati dopušteno da odu kućama, Muslimani su morali da ostanu. (PK 37)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

611. Između 14. i 17. aprila 1992. godine muslimanski civili iz drugih delova Foče uhapšeni su i zatočeni u Livadama, a među njima je bilo nekoliko lekara i medicinsko osoblje iz fočanske bolnice. (PK 38)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

612. Nekoliko zatočenika je za vreme hapšenja teško premlaćeno i povređeno. (PK 38)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

613. Muslimanke su odvođene u Buk Bijelu, Srednjoškolski centar u Foči i sportsku dvoranu “Partizan”. Srpski vojnici su stalno silovali muslimanske žene i devojke, na tim mestima ili drugde. (PK 39; PKU 575, 28, 31-37)

390. Muslimanke su odvođene u Buk Bijelu, Srednjoškolski centar u Foči i sportsku dvoranu “Partizan”. Srpski vojnici su stalno silovali muslimanske žene i devojke, na tim mestima ili drugde. KRP 39; PKU 575, 28, 31-37.

Ista formulacija kao u koloni 1.  PK 39

Žene su držali u raznim kućama, stanovima, gimnastičkim dvoranama ili školama. Neke svedokinje su pred Pretresnim većem izjavile da su ih vojnici koji su ih zarobili fizički zlostavljali ili silovali čak i pre no što su ih doveli u neki od tih zatočeničkih centara. Tako su FWS-50, FWS-48, FWS-75 i FWS-87 izjavile da su silovane u Buk Bijeloj, naselju južno od Foče gde su ih odveli nakon zarobljavanja. FWS-75 je iz te grupe odveo muškarac star između 40-50 godina i silovao je. Nakon toga ju je u toj istoj prostoriji silovalo desetak drugih muškaraca. Nakon desetog muškarca se onesvestila. Optuženi Zoran Vuković, koji je bio naoružan i u uniformi, odveo je FWS-50, navodno zbog ispitivanja. Zoran Vuković ju je odveo u sobu u jednoj od montažnih baraka i silovao je. To silovanje se ne navodi u optužnici IT-96-23/1. Pretresno veće stoga neće uzimati te činjenice u obzir u vezi sa presudom ili kaznom, no to je relevantno za identifikaciju Zorana Vukovića od strane FWS-50 u vezi sa silovanjem FWS-50, za koje se Vuković tereti u optužnici. Neke druge žene su ostale pošteđene, no ili su za ta silovanja čule ili su pak same mogle prosuditi što se dogodilo s obzirom na stanje u kojem su žene i devojke bile kada su dovedene natrag. Devojke, žene i nekoliko starijih muškaraca koji su bili u Buk Bijeloj prebačeni su potom autobusom u Foču, gde su ih držali u Srednjoškolskom centru koji se nalazio u fočanskom naselju Aladža. PKU 28

Uslovi u srednjoj školi u Kalinoviku, gde su držani civili iz Gacka, Kalinovika i obližnjih sela, bili su prema rečima nekoliko svedoka strašni. Zatočenici su morali da spavaju na dušecima punim vaši, a higijenski uslovi su bili gotovo nepostojeći. FWS-192 je rekla da je na sve zatočenike, kojih je bilo sedamdesetak, postojao samo jedan WC i da se tokom dva meseca nije okupala, a jedva da se mogla i oprati. Prvih 10-15 dana zatočeništva nekim ženama je bilo dozvoljeno da napuste školu kako bi nabavile hranu, no to je na kraju prestalo, tako da je hrane bilo vrlo malo. Neki od zatočenika su i premlaćivani, dok su drugi izvedeni i nikada nisu dovedeni natrag. PKU 31

Svedoci su rekli da nisu mogli napustiti objekt. U Srednjoškolskom centru u Foči nalazio se jedan ili dvojica stražara koji su radili u smenama i koji bi sprečavali zatočenike da pobegnu, no ne bi sprečavali vojnike da uđu u zgradu. Zatočenici su imali osećaj da su u potpunosti ostavljeni na milost i nemilost ljudima koji su ih zarobili. Upitana zašto nije pokušala da pobegne, FWS-51 je opisala bespomoćnost koju su svi osećali. FWS-50 je opisala opštu atmosferu krajnjeg straha koja je bila stvorena. Veštak odbrane, general Radinović, opisao je sve te objekte u kojima su držane žene kao "sabirne centre", a ne kao "zatočeničke centre", to jest kao objekte u kojima je nadgledanje bilo svedeno na minimum i prvenstveno usredotočeno na sprečavanje osoba bez dozvole da na ta mesta uđu. Isti svedok je takođe rekao da se njegovi zaključci baziraju isključivo na dokumentima Hercegovačkog korpusa, te da takve objekte nikada nije obišao, pa čak nije niti razgovarao sa bivšim zatočenicima. PKU 32

Isto ograničenje kretanja zatočenika primenjivalo se i u "Partizanu" i u srednjoj školi u Kalinoviku. FWS-87 je rekla da im je u "Partizanu" bilo dozvoljeno da izađu u dvorište ispred zgrade, no nisu smeli da idu dalje. FWS-95, koja je poznavala jednog od stražara, spomenula je međutim da joj je katkada bilo dozvoljeno da ode u grad kako bi nešto kupila, no da drugim ženama to nije bilo dozvoljeno. Isto je važilo i za srednju školu u Kalinoviku, s izuzetkom prvih 10-15 dana kada je nekim zatočenicima bilo dozvoljeno da izađu kako bi kupili hranu za ljude koji su tamo držani. PKU 33

Prema rečima raznih svedoka, sve se to dešavalo otvoreno i uz znanje lokalnih vlasti. FWS-192 je izjavila da su šef policije i predsednik SDS-a (Srpska demokratska stranka) u Kalinoviku došli u inspekciju škole. Isto tako, autobusi sa muslimanskim ženama na putu od Buk Bijele do Srednjoškolskog centra u Foči stali su na nekoliko minuta ispred SUP-a, lokalne policijske stanice. Neki od vojnika koji su bili u autobusima izašli su i ušli u policijsku stanicu ili su ispred autobusa razgovarali sa šefom policije u Foči, Draganom Gagovićem. Osim toga, nekoliko svedoka videlo je Dragana Gagovića u "Partizanu" ili u blizini dvorane. Kada su pokušavale da zatraže zaštitu policije, prema ženama se postupalo grubo i njihove pritužbe su zanemarivane. FWS-95 je rekla da je zajedno sa FWS-48 i FWS-51 dva puta išla u policiju kako bi se požalila zbog tretmana. Prilikom drugog odlaska FWS-48 se lično požalila Draganu Gagoviću. Međutim, ništa nije preduzeto u vezi sa pritužbama žena i uslovi se nisu poboljšali. Jedne noći sredinom jula FWS-183 je u pokušaju bega htela da potraži sklonište u policijskoj zgradi, no kada joj se približila, policajac koji je tamo stražario udario ju je kundakom puške. PKU 34

Brojni svedoci su izjavili da su vojnici i policajci stalno dolazili, katkada i nekoliko puta u jednom danu. Pokazali bi na žene i devojke ili bi ih prozvali po imenu i izveli ih napolje kako bi ih silovali. Žene nisu imale drugog izbora no da se pokore tim muškarcima, a one koje su se pokušale da se odupru pretučene su pred drugim ženama. PKU 35

Svedoci su opisali kako su odmah po dolasku u Srednjoškolski centar Foča žene i devojke bile izvođene iz škole ili odvođene u učionice, gde su silovane. Katkada su ih silovali zajedno. Svaka bi bila dodeljena jednom vojniku koji bi je silovao. Tako su početkom jula FWS-50, FWS-75, FWS-87 i FWS-95 zajedno odvedene iz glavne prostorije u Srednjoškolskom centru u Foči u jednu drugu učionicu, gde ih je silovalo nekoliko vojnika. FWS-50, FWS-75, FWS-87, FWS-95, FWS-48, FWS-105 i mnoge druge žene ispričale su kako su silovane najmanje jednom ili nekoliko puta tokom vremena koje su provele u Srednjoškolskom centru u Foči. Devojke i žene uglavnom su odvođene na nekoliko sati i potom vraćane, pri čemu se ponekad ne bi vratile cele noći, a neke od njih su odvođene svakog dana. Nakon nekih 10-15 dana većina žena je premeštena u sportsku dvoranu "Partizan". PKU 36

Svedoci su u svojim iskazima rekli da je u "Partizanu" obrazac silovanja bio sličan, a da je učestalost silovanja i broj vojnika bio čak i veći. FWS-51, FWS-50, FWS-75, FWS-87, A.S., FWS-95, FWS-48, FWS-105 i D.B. svedočile su da su one i mnoge druge žene i devojke bile izvođene i silovane, većina njih mnogo puta. Neke od žena koje su svedočile pred Pretresnim većem toliko vojnika je tako često izvodilo da one stoga nisu bile u stanju precizno da odrede koliko puta su silovane. FWS-95 je iznela grubu procenu da je tokom celog perioda njenog zatočeništva u Srednjoškolskom centru u Foči i u "Partizanu", tj. tokom otprilike 40 dana, silovana približno 150 puta. PKU 37

Konkretno, Pretresno veće nalazi da su civili Muslimani koji su bili zatočeni u školi u Kalinoviku, Srednjoškolskom centru u Foči i sportskoj dvorani “Partizan” držani u nehigijenskim uslovima i bez tople vode. Nisu dobijali dovoljno hrane. Imali su ograničenu slobodu kretanja. Nije im bilo dozvoljeno da odlaze na neku drugu teritoriju niti da se vrate svojim kućama. Većina njihovih kuća spaljena je ili opljačkana. Bili su pod stražom i živeli su u atmosferi zastrašivanja. Pretresno veće se uverilo da su škola u Kalinoviku, Srednjoškolski centar u Foči i sportska dvorana “Partizan” u relevantnom periodu služili kao zatočenički centri. PKU 575

 

619. U ekshumacijama na području Foče, Državna komisija za traženje nestalih lica identifikovala je 375 tela. Sva osim jednog pripadala su Muslimanima. To jedno telo pripadalo je Crnogorcu koji je bio oženjen Muslimankom. (PK 49)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

622. U Foči su izbrisani svi tragovi muslimanskog prisustva i kulture. (PKU 577)

391. U Foči su izbrisani svi tragovi muslimanskog prisustva i kulture. PKU 577.

Svi tragovi muslimanskog prisustva i kulture izbrisani su sa tog područja. U Foči gotovo da više nema Muslimana.

 

623. U Foči gotovo da više nema Muslimana. (PKU 577)

392. U Foči gotovo da više nema Muslimana. PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

623. Sve džamije u Foči su uništene. (PKU 577)

393. Sve džamije u Foči su uništene. PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

625. U januaru 1994. srpske vlasti su svoju potpunu pobedu – “sticanje premoći” nad Muslimanima - krunisale menjanjem imena Foča u “Srbinje”, što doslovno znači “grad Srba”. (PKU 577)

394. U januaru 1994. srpske vlasti su svoju potpunu pobedu – “sticanje premoći” nad Muslimanima - krunisale menjanjem imena Foča u “Srbinje”, što doslovno znači “grad Srba”. PKU 577.

U januaru 1994. srpske vlasti su svoju potpunu pobedu – “sticanje premoći” nad Muslimanima, kako je to iskreno navela odbrana - krunisale menjanjem imena Foča u “Srbinje”, što doslovno znači “grad Srba”.

 

626. Kad se 1995. godine završio rat, Foča je bila gotovo isključivo srpski grad. (PK 49)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

627. Foči je nakon sukoba promenjen naziv u “Srbinje”, što znači “srpski grad”. (PK 49; PKU 577)

395. Foči je nakon sukoba promenjen naziv u “Srbinje”, što znači “srpski grad”. KRP 49; PKU 577.

Ista formulacija kao u koloni 1. KRP 49

U januaru 1994. srpske vlasti su svoju potpunu pobedu – “sticanje premoći” nad Muslimanima, kako je to iskreno navela odbrana - krunisale menjanjem imena Foča u “Srbinje”, što doslovno znači “grad Srba”.

 

Seksualno zlostavljanje u zatočeničkim objektima u Foči

     

628. Devojke, žene i nekoliko starijih muškaraca koji su bili u Buk Bijeloj prebačeni su autobusom u Foču, gde su ih držali u Srednjoškolskom centru koji se nalazio u fočanskom naselju Aladža. (PKU 28)

396. Devojke, žene i nekoliko starijih muškaraca koji su bili u Buk Bijeloj prebačeni su autobusom u Foču, gde su ih držali u Srednjoškolskom centru koji se nalazio u fočanskom naselju Aladža. PKU 28.

Devojke, žene i nekoliko starijih muškaraca koji su bili u Buk Bijeloj prebačeni su potom autobusom u Foču, gde su ih držali u Srednjoškolskom centru koji se nalazio u fočanskom naselju Aladža.

 

629. Zatočenici u srednjoj školi u Kalinoviku, gde su držani civili iz Gacka, Kalinovika i obližnjih sela, morali su da spavaju na dušecima punim vaši, a sanitarnih prostorija gotovo i nije bilo. (PKU 31)

397. Zatočenici u srednjoj školi u Kalinoviku, gde su držani civili iz Gacka, Kalinovika i obližnjih sela, morali su da spavaju na dušecima punim vaši, a sanitarnih prostorija gotovo i nije bilo. PKU 31.

Uslovi u srednjoj školi u Kalinoviku, gde su držani civili iz Gackog, Kalinovika i obližnjih sela, bili su prema rečima nekoliko svedoka strašni. Zatočenici su morali spavati na dušecima punim vaši, a higijenski uslovi su bili gotovo nepostojeći.

 

630. U Srednjoškolskom centru u Foči, jedan ili dva stražara su radili u smenama i sprečavali zatočenike da pobegnu, ali nisu sprečavali vojnike da ulaze. Zatočenici su bili prepušteni na milost i nemilost onih koji su ih zatvorili. (PKU 32)

398. U Srednjoškolskom centru u Foči, jedan ili dva stražara su radili u smenama i sprečavali zatočenike da pobegnu, ali nisu sprečavali vojnike da ulaze. Zatočenici su bili prepušteni na milost i nemilost onih koji su ih zatvorili. PKU 32.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

631. Autobusi sa muslimanskim ženama, na putu od Buk Bijele do Srednjoškolskog centra u Foči, stali su na nekoliko minuta ispred SUP-a, lokalne policijske stanice. Neki od vojnika koji su bili u autobusima izašli su i ušli u policijsku stanicu ili su ispred autobusa razgovarali sa šefom policije u Foči, Draganom Gagovićem. (PKU 34)

399. Autobusi sa muslimanskim ženama, na putu od Buk Bijele do Srednjoškolskog centra u Foči, stali su na nekoliko minuta ispred SUP-a, lokalne policijske stanice. Neki od vojnika koji su bili u autobusima izašli su i ušli u policijsku stanicu ili su ispred autobusa razgovarali sa šefom policije u Foči, Draganom Gagovićem. PKU 34.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

632. Kada su pokušale da traže zaštitu policije, prema ženama se postupalo grubo i njihove pritužbe su ignorisane. Jedna žena se lično požalila Draganu Gagoviću. Međutim, ništa nije preduzeto u vezi sa pritužbama žena i uslovi se nisu poboljšali. Jedne noći sredinom jula, jedna žena je pokušala da pobegne i skloni se u policijskoj zgradi, no kada joj se približila, policajac koji je tamo stražario udario ju je kundakom puške. (PKU 34)

400. Kada su pokušale da traže zaštitu policije, prema ženama se postupalo grubo i njihove pritužbe su ignorisane. Jedna žena se lično požalila Draganu Gagoviću. Međutim, ništa nije preduzeto u vezi sa pritužbama žena i uslovi se nisu poboljšali. Jedne noći sredinom jula, jedna žena je pokušala da pobegne i skloni se u policijskoj zgradi, no kada joj se približila, policajac koji je tamo stražario udario ju je kundakom puške. PKU 34.

Kada su pokušavale da zatraže zaštitu policije, prema ženama se postupalo grubo i njihove su pritužbe zanemarivane. FWS-95 je rekla da je zajedno sa FWS-48 i FWS-51 dva puta išla u policiju kako bi se požalila zbog tretmana. Prilikom drugog odlaska FWS-48 se lično požalila Draganu Gagoviću. Međutim, ništa nije preduzeto u vezi sa pritužbama žena i uslovi se nisu poboljšali. Jedne noći sredinom jula FWS-183 je u pokušaju bega htela da potraži sklonište u policijskoj zgradi, no kada joj se približila, policajac koji je tamo stražario udario ju je kundakom puške.

 

633. Vojnici i policajci su stalno dolazili, katkada i nekoliko puta dnevno. Pokazali bi na žene i devojke ili bi ih prozvali po imenu i izveli napolje kako bi ih silovali. Žene nisu imale drugog izbora nego da se pokore tim muškarcima, a one koje su pokušale da se odupru pretučene su pred drugim ženama. (PKU 35)

401. Vojnici i policajci su stalno dolazili, katkada i nekoliko puta dnevno. Pokazali bi na žene i devojke ili bi ih prozvali po imenu i izveli napolje kako bi ih silovali. Žene nisu imale drugog izbora nego da se pokore tim muškarcima, a one koje su pokušale da se odupru pretučene su pred drugim ženama. PKU 35.

Brojni svedoci su izjavili da su vojnici i policajci stalno dolazili, katkada i nekoliko puta u jednom danu. Pokazali bi na žene i devojke ili bi ih prozvali po imenu i izveli ih napolje kako bi ih silovali. Žene nisu imale drugog izbora no da se pokore tim muškarcima, a one koje su pokušale da se odupru pretučene su pred drugim ženama.

 

634. U Srednjoškolskom centru u Foči devojke i žene uglavnom su odvođene na nekoliko sati i potom vraćane, pri čemu se ponekad ne bi vratile cele noći, a neke od njih su odvođene svakog dana.  (PKU 36)

402. U Srednjoškolskom centru u Foči devojke i žene uglavnom su odvođene na nekoliko sati i potom vraćane, pri čemu se ponekad ne bi vratile cele noći, a neke od njih su odvođene svakog dana.  PKU 36.

FWS-50, FWS-75, FWS-87, FWS-95, FWS-48, FWS-105 i mnoge druge žene ispričale su kako su silovane najmanje jednom ili nekoliko puta tokom vremena koje su provele u Srednjoškolskom centru u Foči. Devojke i žene uglavnom su odvođene na nekoliko sati i potom vraćane, pri čemu se ponekad ne bi vratile cele noći, a neke od njih su odvođene svakog dana.

 

635. Nakon nekih 10-15 dana većina žena je premeštena u sportsku dvoranu "Partizan". (PKU 36)

403. Nakon nekih 10-15 dana većina žena je premeštena u sportsku dvoranu "Partizan". PKU 36.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

636. U sportskoj dvorani “Partizan”, neke od žena su toliko često izvodili da one stoga nisu u stanju precizno da odrede koliko puta su silovane. Jedna žena je iznela grubu procenu da je tokom celog perioda svog zatočeništva u Srednjoškolskom centru u Foči i u "Partizanu", tj. tokom otprilike 40 dana, silovana približno 150 puta. (PKU 37)

404. U sportskoj dvorani “Partizan”, neke od žena su toliko često izvodili da one stoga nisu u stanju precizno da odrede koliko puta su silovane. Jedna žena je iznela grubu procenu da je tokom celog perioda svog zatočeništva u Srednjoškolskom centru u Foči i u "Partizanu", tj. tokom otprilike 40 dana, silovana približno 150 puta. PKU 37.

Svedoci su u svojim iskazima rekli da je u "Partizanu" obrazac silovanja bio sličan, a da je učestalost silovanja i broj vojnika bio čak i veći. FWS-51, FWS-50, FWS-75, FWS-87, A.S., FWS-95, FWS-48, FWS-105 i D.B. svedočile su da su one i mnoge druge žene i devojke bile izvođene i silovane, većina njih mnogo puta. Neke od žena koje su svedočile pred Pretresnim većem toliko vojnika je tako često izvodilo da one stoga nisu bile u stanju precizno da odrede koliko puta su silovane. FWS-95 je iznela grubu procenu da je tokom celog perioda njenog zatočeništva u Srednjoškolskom centru u Foči i u "Partizanu", tj. tokom otprilike 40 dana, silovana približno 150 puta.

 

637. Načelnik policije u Foči, Dragan Gagović, viđen je u Srednjoškolskom centru u Foči i u “Partizanu”. (PKU 38)

405. Načelnik policije u Foči, Dragan Gagović, viđen je u Srednjoškolskom centru u Foči i u “Partizanu”. PKU 38.

Neki od vojnika koji su dolazili u "Partizan" da bi izvodili žene dolazili su i u Srednjoškolski centar u Foči. Na primer, neki svedoci su na obe  lokacije videli šefa fočanske policije, Dragana Gagovića.

 

638. Kuća u ulici Osmana Đikića br. 16 služila je kao štab i sastajalište vojnika. Neki od muškaraca su tamo više-manje stalno stanovali. Među njima su bili Dragan ili Dragutin/Dragomir Vuković (zvani “Gaga”), Miroslav Kontić (zvani “Konta”), DP 7, DP 8, Jure Radović, Dragan Toljić (zvani “Tolja”), “Bane”, “Miga” i “Puko”. Nekoliko žena je u nekoliko navrata dovedeno u tu kuću i silovano. Neke druge žene i devojke takođe su u nekoliko navrata dovedene u tu kuću radi sličnog zlostavljanja. (PKU 40)

406. Kuća u ulici Osmana Đikića br. 16 služila je kao štab i sastajalište vojnika. Neki od muškaraca su tamo više-manje stalno stanovali. Među njima su bili Dragan ili Dragutin/Dragomir Vuković (zvani “Gaga”), Miroslav Kontić (zvani “Konta”), DP 7, DP 8, Jure Radović, Dragan Toljić (zvani “Tolja”), “Bane”, “Miga” i “Puko”. Nekoliko žena je u nekoliko navrata dovedeno u tu kuću i silovano. Neke druge žene i devojke takođe su u nekoliko navrata dovedene u tu kuću radi sličnog zlostavljanja. PKU 40.

Kuća u Ulici Osmana Đikića br. 16 služila je kao štab i sastajalište vojnika. Neki od muškaraca tamo su više-manje stalno stanovali. Među njima su bili Dragan ili Dragutin/Dragomir Vuković (zvani “Gaga”), Miroslav Kontić (zvani “Konta”), DP 7, DP 8, Jure Radović, Dragan Toljić (zvani “Tolja”), “Bane”, “Miga” i “Puko”. FWS-50, FWS-75, FWS-87, FWS-48, FWS-95, D.B. i FWS-105 su sve bile u nekom trenutku dovedene u tu kuću i silovane. Neke druge žene i devojke takođe su u nekoliko navrata dovođene u tu kuću radi sličnog zlostavljanja.

 

639. Neke od žena iz "Partizana” i srednje škole u Kalinoviku su jednom prilikom premestili u različite kuće i stanove, gde su nastavili da ih siluju i zlostavljaju. U Karamanovoj kući u Miljevini vojnici su imali posebno lak pristup ženama i devojkama koje su silovali. (PKU 41)

407. Neke od žena iz "Partizana” i srednje škole u Kalinoviku su jednom prilikom premestili u različite kuće i stanove, gde su nastavili da ih siluju i zlostavljaju. U Karamanovoj kući u Miljevini vojnici su imali posebno lak pristup ženama i devojkama koje su silovali. PKU 41.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

640. Neke od žena su držali u privatnim stanovima. Neke bi provodile po nekoliko dana na jednom mestu pre nego što bi ih premestili u drugi stan, obično sa drugim vojnicima. (PKU 42)

408. Neke od žena su držali u privatnim stanovima. Neke bi provodile po nekoliko dana na jednom mestu pre nego što bi ih premestili u drugi stan, obično sa drugim vojnicima. PKU 42.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

641. Dve zatočenice, od kojih je jedna bila dvanaestogodišnja devojčica, provele su dvadesetak dana u jednom stanu u takozvanom stambenom bloku "Lepa Brena" u Foči,  kada su ih dvojica muškaraca koji su tamo stanovali stalno silovala, a silovali su ih i drugi muškarci koji su dolazili u posetu. Sredinom novembra obe zatočenice su odvedene u jednu kuću u blizini Hotela "Zelengora". U toj kući su ostale otprilike 20 dana i u tom periodu ih je stalno silovala grupa vojnika. Ista grupa vojnika odvela ih je nakon toga u jedan drugi stan, gde su nastavili da ih siluju približno još dve nedelje. (PKU 42)

409. Dve zatočenice, od kojih je jedna bila dvanaestogodišnja devojčica, provele su dvadesetak dana u jednom stanu u takozvanom stambenom bloku "Lepa Brena" u Foči,  kada su ih dvojica muškaraca koji su tamo stanovali stalno silovala, a silovali su ih i drugi muškarci koji su dolazili u posetu. Sredinom novembra obe zatočenice su odvedene u jednu kuću u blizini Hotela "Zelengora". U toj kući su ostale otprilike 20 dana i u tom periodu ih je stalno silovala grupa vojnika. Ista grupa vojnika odvela ih je nakon toga u jedan drugi stan, gde su nastavili da ih siluju približno još dve nedelje. PKU 42.

Neke od žena su držali u privatnim stanovima. Neke bi provodile po nekoliko dana na jednom mestu pre no što bi ih premestili u drugi stan, obično sa drugim vojnicima. Tako su na primer, prema njihovom svedočenju, FWS-75, FWS-87, A.S. i A.B. - u to vreme dvanaestogodišnja devojčica - 30. oktobra 1992. ili približno tog datuma premeštene iz Karamanove kuće i odvedene u stan u stambenu zgradu poznatu pod imenom "Lepa Brena" u Foči. FWS-75 i A.B. provele su dvadesetak dana u tom stanu, tokom kojeg vremena su ih dvojica muškaraca koji su tamo stanovali stalno silovali, a silovali su ih i drugi muškarci koji su dolazili u posetu. Sredinom novembra obe  žene su odvedene u jednu kuću u blizini Hotela "Zelengora". U toj kući su ostale otprilike 20 dana i u tom periodu ih je stalno silovala grupa vojnika. Ista grupa vojnika odvela ih je nakon toga ponovo u jedan drugi stan, gde su nastavili da ih siluju tokom približno dve nedelje.

 

Zatočenje civila nesrba u KP domu

     

642. U KP domu je bilo između 350 i 500 zatvorenika, a najviše ih je bilo oko 750. (PKU 26)

410. U KP domu je bilo između 350 i 500 zatvorenika, a najviše ih je bilo oko 750. PKU 26.

Zatočenici u KP Domu bili su sa širokog geografskog područja koje je pokrivalo Foču, Goražde, Čajniče, Ustikolinu, Tjentište, Miljevinu i Jeleč. Tokom predmetnog vremena zatvorenika je bilo između 350 i 500, a brojka je katkada dostizala i do oko 750 ljudi.

 

643. Princip je bio taj da se muškarci Muslimani jednostavno zatvaraju, ponekad i na period od dve i po godine. (PKU 26)

411. Princip je bio taj da se muškarci Muslimani jednostavno zatvaraju, ponekad i na period od dve i po godine. PKU 26.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

644. Neke zatvorenike su izvodili radi prisilnog rada, a neki od onih koje su izveli se više nikada nisu pojavili. (PKU 26)

412. Neke zatvorenike su izvodili radi prisilnog rada, a neki od onih koje su izveli se više nikada nisu pojavili. PKU 26.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

645. Ishrana u KP domu je bila oskudna, higijenski uslovi su bili minimalni, nije bilo kreveta, s izuzetkom nedovoljnog broja spužvastih madraca i čaršava. Zatočenicima u KP domu se nije mogla slobodno donositi hrana. (PKU 27)

413. Ishrana u KP domu je bila oskudna, higijenski uslovi su bili minimalni, nije bilo kreveta, s izuzetkom nedovoljnog broja spužvastih madraca i čaršava. Zatočenicima u KP domu se nije mogla slobodno donositi hrana. PKU 27.

Dvojica svedoka optužbe opisala su uslove u KP Domu kao teške. Hrane je bilo malo, higijenski uslovi bili su svedeni na minimum, nije bilo kreveta, osim madraca od spužve i čaršava kojih nije bilo dovoljno. FWS-65 je Pretresnom veću rekao da je tokom tri meseca koje je proveo u KP domu izgubio 40 kilograma. FWS-78 je rekao da je tokom 40 dana u KP Domu izgubio petnaestak kilograma. Svedok DP je rekao da se zatočenicima u KP domu nije mogla slobodno donositi hrana.

 

646. Provociranje, vređanje, premlaćivanje i druge vrste zlostavljanja bili su uobičajeni u KP domu. (PKU 27)

414. Provociranje, vređanje, premlaćivanje i druge vrste zlostavljanja bili su uobičajeni u KP domu. PKU 27.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Zločini koje je u Foči izvršio Dragoljub Kunarac

     

919. Dragoljub Kunarac je bio vođa stalne izviđačke grupe koja se sastojala od petnaestak ljudi (uključujući i crnogorske vojnike), a koja je bila deo lokalne  fočanske Taktičke grupe ili brigade. Jedna zapovest komandanta Taktičke grupe Foča od 7. jula 1992, kojom se nalaže razbijanje opsade Goražda, sadrži instrukciju upućenu “Nezavisnom Žaginom odredu” da uzme učešća u čišćenju naseljenih područja u pravcu napada 5. bataljona. (PKU 49)

416. Dragoljub Kunarac je bio vođa stalne izviđačke grupe koja se sastojala od petnaestak ljudi (uključujući i crnogorske vojnike), a koja je bila deo lokalne  fočanske Taktičke grupe ili brigade. Jedna zapovest komandanta Taktičke grupe Foča od 7. jula 1992, kojom se nalaže razbijanje opsade Goražda, sadrži instrukciju upućenu “Nezavisnom Žaginom odredu” da uzme učešća u čišćenju naseljenih područja u pravcu napada 5. bataljona. PKU 49.

Optuženi Dragoljub Kunarac tvrdio je da je bio vođa stalne izviđačke grupe koja se sastojala od petnaestak ljudi (uključujući i crnogorske vojnike). Prema Kunarcu, sastav grupe se menjao i on bi lično birao vojnike za svaki konkretni zadatak na terenu. Priznao je uz to da je ta grupa bila deo lokalne fočanske taktičke grupe ili brigade. U jednoj zapovestii komandanta Taktičke grupe Foča od 7. jula 1992, kojom se nalaže razbijanje opsade Goražda, spominje se instrukcija upućena “Nezavisnom Žaginom odredu” da sudeluje u čišćenju naseljenih područja na pravcu napada 5. bataljona.

 

920. Dragomir “Gaga” Vuković, Jagoš Kontić i DP7 bili su pripadnici grupe koju je predvodio Dragoljub Kunarac. (PKU 50)

417. Dragomir “Gaga” Vuković, Jagoš Kontić i DP7 bili su pripadnici grupe koju je predvodio Dragoljub Kunarac. PKU 50.

Optuženi Dragoljub Kunarac tvrdio je da je bio vođa stalne izviđačke grupe koja se sastojala od petnaestak ljudi (uključujući i crnogorske vojnike). Prema Kunarcu, sastav grupe se menjao i on bi lično birao vojnike za svaki konkretni zadatak na terenu. Priznao je uz to da je ta grupa bila deo lokalne fočanske taktičke grupe ili brigade. U jednoj zapovesti komandanta Taktičke grupe Foča od 7. jula 1992., kojom se nalaže razbijanje opsade Goražda, spominje se instrukcija upućena “Nezavisnom Žaginom odredu” da sudeluje u čišćenju naseljenih područja na pravcu napada 5. bataljona. PKU 49

Najmanje četvorica vojnika iz Crne Gore, među njima Dragomir “Gaga” Vuković, Jagoš Kontić i DP 7, koji su bili članovi te grupe živeli su u kući u Ulici Osmana Đikića br. 16 u naselju Aladža u Foči. PKU 50

 

921. Stanovali su u kući u ulici Osmana Đikića br. 16, u naselju Aladža u Foči. (PKU 50)

418. Stanovali su u kući u ulici Osmana Đikića br. 16, u naselju Aladža u Foči. PKU 50.

Najmanje četvorica vojnika iz Crne Gore, među njima Dragomir “Gaga” Vuković, Jagoš Kontić i DP 7, koji su bili članovi te grupe živeli su u kući u Ulici Osmana Đikića br. 16 u naselju Aladža u Foči.

 

922. Dragoljub Kunarac je bio zadužen za prikupljanje informacija o neprijatelju. On je bio dobro obavešten vojnik i imao je pristupa najvišoj vojnoj komandi na tom području. (PKU 582)

419. Dragoljub Kunarac je bio zadužen za prikupljanje informacija o neprijatelju. On je bio dobro obavešten vojnik i imao je pristupa najvišoj vojnoj komandi na tom području. PKU 582.

Po sopstvenim rečima, Dragoljub Kunarac je bio odgovoran za prikupljanje informacija o neprijatelju. On je bio dobro informiran vojnik koji je imao pristupa najvišoj vojnoj komandi na tom području.

 

923. Kunarac se dobrovoljno javio i preuzeo značajne odgovornosti u sprovođenju tog plana, pri čemu je učestvovao u mnogim vojnim operacijama na području Foče. On je, dakle, bio svestan načina na koji su ta sela napadana i postupaka prema njihovim stanovnicima Muslimanima. (PKU 582)

420. Kunarac se dobrovoljno javio i preuzeo značajne odgovornosti u sprovođenju tog plana, pri čemu je učestvovao u mnogim vojnim operacijama na području Foče. On je, dakle, bio svestan načina na koji su ta sela napadana i postupaka prema njihovim stanovnicima Muslimanima. PKU 582.

S obzirom na svoju ulogu i položaj, Dragoljub Kunarac je očito znao za nameru vlasti da na svaki mogući način savladaju Muslimane, pa čak i korišćenjem zločinačkih sredstava. On sam dobrovoljno se javio i preuzeo značajne odgovornosti u sprovođenju tog plana, pri čemu je učestvovao u mnogim vojnim operacijama na području Foče. On je, dakle, bio svestan načina na koji su ta sela napadana i postupaka prema njihovim stanovnicima Muslimanima.

 

924. Dragoljub Kunarac je takođe znao da su muslimanske žene posebno na meti jer je nekoliko njih lično odveo svojim ljudima, a nekoliko je i sam silovao. (PKU 583)

421. Dragoljub Kunarac je takođe znao da su muslimanske žene posebno na meti jer je nekoliko njih lično odveo svojim ljudima, a nekoliko je i sam silovao. PKU 583.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

925. Tokom jednog od tih silovanja, on je verbalnom i fizičkom agresijom izrazio svoj stav da su silovanja Muslimanki jedan od mnogih načina na koji Srbi mogu potvrditi svoju nadmoć i pobedu nad Muslimanima. (PKU 583)

422. Tokom jednog od tih silovanja, on je verbalnom i fizičkom agresijom izrazio svoj stav da su silovanja Muslimanki jedan od mnogih načina na koji Srbi mogu potvrditi svoju nadmoć i pobedu nad Muslimanima. PKU 583.

Dragoljub Kunarac je takođe znao da su muslimanske žene posebno bile na meti jer je nekoliko njih lično odveo svojim ljudima, a nekolicinu je i sam silovao. Tokom jednog od tih silovanja, on je verbalnom i fizičkom agresijom izrazio svoje stanovište da su silovanja Muslimanki jedan od mnogih načina na koji Srbi mogu potvrditi svoju nadmoć i pobedu nad Muslimanima.

 

926. Pored toga, Kunarac je odvodio mnoge muslimanske devojke iz raznih zatočeničkih centara, a neke od njih je u različitim vremenskim intervalima držao da bi ih on i njegovi vojnici silovali. (PKU 583)

423. Pored toga, Kunarac je odvodio mnoge muslimanske devojke iz raznih zatočeničkih centara, a neke od njih je u različitim vremenskim intervalima držao da bi ih on i njegovi vojnici silovali. PKU 583.

Pored toga, Kunarac je odvodio mnoge muslimanske devojke iz raznih zatočeničkih centara, a neke od njih je u različitim vremenskim intervalima držao da bi ih on i njegovi vojnici silovali.

 

927. Devojke i žene koje su birali Kunarac ili njegovi ljudi sistematski su odvođene u bazu tih vojnika koja se nalazila u kući u ulici Osmana Đikića br. 16. Tu su te žene i devojke, za koje je Dragoljub Kunarac znao da su civili, silovali njegovi ljudi ili Kunarac lično. (PKU 584)

424. Devojke i žene koje su birali Kunarac ili njegovi ljudi, sistematski su odvođene u bazu tih vojnika koja se nalazila u kući u ulici Osmana Đikića br. 16. Tu su te žene i devojke, za koje je Dragoljub Kunarac znao da su civili, silovali njegovi ljudi ili Kunarac lično. PKU 584.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

928. Kunarac se 3. avgusta 1992. iz Trnovača vratio u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde je pokupio četiri žene i, možda zajedno sa DP 3, odvezao ih u Miljevinu. Žene su tamo predali ljudima DP 3, a oni su ih odveli u Karamanovu kuću. Dok su ih držali u toj kući, devojke su stalno silovane. (PKU 625)

425. Kunarac se 3. avgusta 1992. iz Trnovača vratio u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde je pokupio četiri žene i, možda zajedno sa DP 3, odvezao ih u Miljevinu. Žene su tamo predali ljudima DP 3, a oni su ih odveli u Karamanovu kuću. Dok su ih držali u toj kući, devojke su stalno silovane. PKU 625.

Pretresno veće odbacuje alibi koji navodi Kunarac i smatra da se Kunarac 3. avgusta iz Trnovača vratio u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde je uzeo četiri žene, FWS-87, FWS-75, FWS-190 i D.B. i da ih je, možda zajedno sa DP 3, odvezao za Miljevinu. Žene su onde predali ljudima DP 3, a oni su ih odveli u Karamanovu kuću. Dok su ih držali u toj kući, devojke su stalno silovane.

 

929. Kunarac je nekoliko puta dve bosanske Muslimanke vodio u svoju bazu u ulici Osmana Đukića br. 16, gde su bili smešteni njegovi vojnici. Te dve žene Kunarac je, zajedno sa svojim zamenikom “Gagom”, prvi put odveo u tu kuću krajem jula 1992. Kada su stigli u bazu, tamo je čekala grupa vojnika. Kunarac je jednu od žena odveo u zasebnu sobu i silovao je, a drugu je ostavio sa vojnicima. Tu ženu je oko tri časa grupno silovalo najmanje 15 vojnika (vaginalnom i analnom penetracijom i oralno). Seksualno su je zlostavljali na sve moguće načine. Nju su u drugim prilikama u toj bazi naizmenično silovali jedan do tri vojnika. (PKU 637 i 653)

426. Kunarac je nekoliko puta dve bosanske Muslimanke vodio u svoju bazu u ulici Osmana Đukića br. 16, gde su bili smešteni njegovi vojnici. Te dve žene Kunarac je, zajedno sa svojim zamenikom “Gagom”, prvi put odveo u tu kuću krajem jula 1992. Kada su stigli u bazu, tamo je čekala grupa vojnika. Kunarac je jednu od žena odveo u zasebnu sobu i silovao je, a drugu je ostavio sa vojnicima. Tu ženu je oko tri časa grupno silovalo najmanje 15 vojnika (vaginalnom i analnom penetracijom i oralno). Seksualno su je zlostavljali na sve moguće načine. Nju su u drugim prilikama u toj bazi naizmenično silovali jedan do tri vojnika. PKU 637 i 653.

Pretresno veće je uvereno da su silovanja FWS-75 i D.B. navedena u paragrafu 5.3 dokazana van razumne sumnje. I FWS-75 i D. B. su u svojim svedočenjima rekle da se incident odigrao krajem jula, a ne na dan ili približno 16. jula 1992. FWS-75 navodi da je to bilo “nekoliko dana pre 2. avgusta 1992.”, a D.B. da se on odigrao otprilike deset dana nakon što je došla u “Partizan”, a tamo su je po njenom sećanju sleda događaja doveli negde od 13. do 15. jula. Pretresno veće se uverilo da je ovo upravo onaj incident koji se navodi u paragrafu 5.3 optužnice. PKU 637

Pretresno veće je stoga uvereno da su navodi iz paragrafa 5.3 optužnice dokazani van razumne sumnje, odnosno da je Dragoljub Kunarac FWS-75 i D.B. odveo u ulicu Osmana Đikića br. 16 da bi ih tamo silovali. Tom prilikom Kunarac je lično imao polni odnos sa D.B., svestan da ona na to ne pristaje, te pomagao i podržavao grupno silovanje FWS-75 od strane nekolicine svojih vojnika time što ju je odveo u kuću, svestan da će je tamo silovati i da ona ne pristaje na to polno opštenje. PKU 653

 

930. Dragoljub Kunarac je zajedno sa “Gagom” izveo jednu Muslimanku iz “Partizana”i odvezao je u ulicu Osmana Đikića br. 16. Tamo su je prvo silovali “Gaga” i još dva čoveka, a potom je prisiljena na polni odnos s Kunarcem zato što joj je “Gaga” pretio smrću. Dragoljub Kunarac je s njom imao polni odnos  potpuno svestan toga da ona na to nije dobrovoljno pristala. Kunarac je bio potpuno svestan toga da su tu ženu silovali drugi vojnici. (PKU 647)

426. Kunarac je nekoliko puta dve bosanske Muslimanke vodio u svoju bazu u ulici Osmana Đukića br. 16, gde su bili smešteni njegovi vojnici. Te dve žene Kunarac je, zajedno sa svojim zamenikom “Gagom”, prvi put odveo u tu kuću krajem jula 1992. Kada su stigli u bazu, tamo je čekala grupa vojnika. Kunarac je jednu od žena odveo u zasebnu sobu i silovao je, a drugu je ostavio sa vojnicima. Tu ženu je oko tri časa grupno silovalo najmanje 15 vojnika (vaginalnom i analnom penetracijom i oralno). Seksualno su je zlostavljali na sve moguće načine. Nju su u drugim prilikama u toj bazi naizmenično silovali jedan do tri vojnika. PKU 637 i 653.

S obzirom na prihvaćene dokaze, Pretresno veće smatra da je Tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je optuženi Dragoljub Kunarac zajedno sa “Gagom” izveo D.B. iz “Partizana”i odvezao je u ulicu Osmana Đikića br. 16. Pretresno veće prihvaća činjenicu da je D.B. prvo silovao “Gaga” i još dva čovjeka, a da je potom bila prisiljena na polni odnos s Kunarcem zato što joj je “Gaga” pretio smrću. Pretresno veće je van razumne sumnje uvereno da je Dragoljub Kunarac imao polni odnos sa D.B. potpuno svestan da svedokinja na njega nije dobrovoljno pristala. Pretresno veće takođe prihvata činjenicu da je optuženi Kunarac bio potpuno svestan toga da su drugi vojnici silovali D.B.

 

931. U istoj kući grupa muškaraca je silovala jednu drugu Muslimanku (FWS-75), dok su istovremeno tri vojnika i Dragoljub Kunarac silovali treću ženu (D.B.).  “Gaga” je  prvu ženu odveo u zasebnu sobu i naredio joj da ima polni odnos sa šesnaestogodišnjim dečakom kojem je nadimak bio “Žuća”.[94] (PKU 648)

428. U istoj kući grupa muškaraca je silovala jednu drugu Muslimanku (FWS-75), dok su istovremeno tri vojnika i Dragoljub Kunarac silovali treću ženu (D.B.).  “Gaga” je  prvu ženu odveo u zasebnu sobu i naredio joj da ima polni odnos sa šesnaestogodišnjim dečakom kojem je nadimak bio “Žuća”.[95] PKU 648.

Pretresno veće dalje prihvata svedočenje FWS-75 da ju je silovala grupa muškaraca u istoj kući, dok su istovremeno trojica vojnika i Dragoljub Kunarac silovali D.B. “Gaga” je bio taj koji je odveo FWS-75 u zasebnu sobu i naredio joj da ima polni odnos sa šesnaestogodišnjim dečakom kojem je nadimak bio “Žuća”.

 

932. Prvu ženu (FWS-75) je zatim grupno silovala grupa vojnika, vaginalno i oralno.[96] (PKU 649)

430. Prvu ženu (FWS-75) je zatim grupno silovala grupa vojnika, vaginalno i oralno.[97] PKU 649.

Pretresno veće je van razumne sumnje uvereno da je FWS-75 kasnije vaginalno i oralno silovala grupa vojnika.

 

934. Kunarac je delovao s namerom i s ciljem da vrši diskriminaciju između pripadnika svoje etničke grupe i Muslimana, a posebno muslimanskih žena i devojaka. Dragoljub Kunarac je prema svojim žrtvama postupao motivisan time što su Muslimanke, što je vidljivo iz situacija kada je optuženi govorio ženama da će rađati srpsku decu ili da trebaju “uživati da ih jebe Srbin”. (PKU 654)

431. Kunarac je delovao s namerom i s ciljem da vrši diskriminaciju između pripadnika svoje etničke grupe i Muslimana, a posebno muslimanskih žena i devojaka. Dragoljub Kunarac je prema svojim žrtvama postupao motivisan time što su Muslimanke, što je vidljivo iz situacija kada je optuženi govorio ženama da će rađati srpsku decu ili da trebaju “uživati da ih jebe Srbin”. PKU 654.

Optuženi je delovao s umišljajem i s ciljem diskriminacije između pripadnika svoje etničke grupe i Muslimana, a posebno žena i devojaka. Dragoljub Kunarac je prema svojim žrtvama postupao motiviran time što su Muslimanke, što je vidljivo iz onih situacija kada je optuženi govorio ženama da će rađati srpsku decu ili da trebaju “uživati da ih jebe Srbin”.

 

935. Postupci Kunarca su njegovim žrtvama naneli težak duševni i fizički bol i patnju. Silovanje je jedna od najvećih patnji koju jedno ljudsko biće može naneti drugom. To je Kunarcu bilo više nego jasno. (PKU 655)

432. Postupci Kunarca su njegovim žrtvama naneli težak duševni i fizički bol i patnju. Silovanje je jedna od najvećih patnji koju jedno ljudsko biće može naneti drugom. To je Kunarcu bilo više nego jasno. PKU 655.

Postupci optuženog su njegovim žrtvama naneli težak duševni i fizički bol i patnju. Silovanje je jedna od najvećih patnji koju jedno ljudsko biće može naneti drugom. To je bilo više nego jasno optuženom Dragoljubu Kunarcu.

 

936. Dragoljub Kunarac je 2. avgusta 1992. otišao u sportsku dvoranu “Partizan”, odakle je izveo četiri žene i odvezao ih u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde su već bile dovedene neke žene iz škole u Kalinoviku. (PKU 670)

433. Dragoljub Kunarac je 2. avgusta 1992. otišao u sportsku dvoranu “Partizan”, odakle je izveo četiri žene i odvezao ih u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde su već bile dovedene neke žene iz škole u Kalinoviku. PKU 670.

Pretresno veće je uvereno da je Dragoljub Kunarac 2. avgusta 1992. otišao u sportsku dvoranu “Partizan”, odakle je izveo FWS-75, FWS-87, FWS-50 i D.B. i da ih je odvezao u kuću u ulici Osmana Đikića br. 16, gde su već dovedene neke žene iz škole u Kalinoviku.

 

937. Kunarac je te žene odveo u kuću svestan da će ih vojnici tokom noći silovati.  Kunarac je jednu ženu odveo u jednu od soba u kući i naterao je na polni odnos, svestan da ona na to ne pristaje. Iste noći nju su silovali i drugi vojnici. Druge dve žene vojnici su više puta silovali. (PKU 670)

434. Kunarac je te žene odveo u kuću svestan da će ih vojnici tokom noći silovati.  Kunarac je jednu ženu odveo u jednu od soba u kući i naterao je na polni odnos, svestan da ona na to ne pristaje. Iste noći nju su silovali i drugi vojnici. Druge dve žene vojnici su više puta silovali. PKU 670.

Pretresno veće je takođe uvereno da je Kunarac te žene odveo u tu kući svestan da će ih vojnici tokom noći silovati. Pretresno veće zaključuje da je Kunarac FWS-87 odveo u jednu od soba u kući i naterao je na polni odnos, svestan da ona na to ne pristaje. Pretresno veće takođe nalazi da su tom prilikom FWS-75 i FWS-50 više puta silovali drugi vojnici, dok je Kunarac silovao FWS-87. Pretresno veće takođe zaključuje da su FWS-87 te iste noći silovali i drugi vojnici.

 

938. Ta silovanja su žrtvama nanela težak duševni i fizički bol i patnju. Dragoljub Kunarac je žrtve odvodio u ulicu Osmana Đikića 16 upravo radi silovanja i one su za tu svrhu birane samo zbog svog muslimanskog porekla. (PKU 669)

435. Ta silovanja su žrtvama nanela težak duševni i fizički bol i patnju. Dragoljub Kunarac je žrtve odvodio u ulicu Osmana Đikića 16 upravo radi silovanja i one su za tu svrhu birane samo zbog svog muslimanskog porekla. PKU 669.

Ta silovanja su žrtvama nanela tešku duševnu i telesnu bol i patnju. Pretresno veće je uvereno da je Dragoljub Kunarac žrtve odvodio u ulicu Osmana Đikića 16 upravo radi silovanja i da su one za te svrhe odabrane samo zbog svog muslimanskog etničkog porekla.

 

939. Između 20. jula i 2. avgusta 1992. Dragoljub Kunarac je silovao još jednu ženu u ulici Osmana Đikića br. 16. (PKU 672, 674, 685)

436. Između 20. jula i 2. avgusta 1992. Dragoljub Kunarac je silovao još jednu ženu u ulici Osmana Đikića br. 16. PKU 672, 674, 685.

Pretresno veće zaključuje da je van razumne sumnje dokazano da je prilikom prvog incidenta u ulici Osmana Đikića br. 16 navedenog u paragrafu 5.5 Dragoljub Kunarac silovao FWS-95. Dugi incident nije dokazan. PKU 672

Pretresno veće zaključuje da je van razumne sumnje dokazano da je prilikom prvog incidenta u ulici Osmana Đikića br. 16 navedenog u paragrafu 5.5 Dragoljub Kunarac silovao FWS-95. Dugi incident nije dokazan. PKU 674

U zaključku, Pretresno veće je utvrdilo sledeće:

(i)         Navodi iz paragrafa 5.2 optužnice IT-96-23 nisu dokazani van razumne sumnje.

(ii)        Navodi iz paragrafa 5.3 optužnice IT-96-23 dokazani su van razumne sumnje. Dragoljub Kunarac je FWS-75 i D.B. odveo u ulicu Osmana Đikića br. 16, gde ih je silovalo više vojnika. Tom prilikom Dragoljub Kunarac je silovao D.B.

(iii)       Navodi iz paragrafa 5.4 optužnice IT-96-23 dokazani su van razumne sumnje. Dana 2. avgusta 1992. Dragoljub Kunarac je četiri devojke FWS-87, FWS-75, FWS-50 i D.B. odveo u ulicu Osmana Đikića br. 16. FWS-75 i FWS-50 silovalo je više vojnika. Dragoljub Kunarac i tri druga vojnika silovali su FWS-87.

(iv)       Navodi iz paragrafa 5.5 optužnice IT-96-23 delimično su dokazani. Van razumne sumnje je utvrđeno da je Dragoljub Kunarac jedanput lično silovao FWS-95, ali nije utvrđeno da su prilikom drugog incidenta FWS-95 silovali neki drugi muškarci, kako se tvrdi u optužnici. (PKU 685)

 

940. Negde u septembru ili oktobru 1992. Dragoljub Kunarac je otišao u Karamanovu kuću i odveo jednu ženu u sobu na sprat te kuće, gde ju je primorao na polni odnos, svestan da ona to čini protiv svoje volje. (PKU 701)

437. Negde u septembru ili oktobru 1992. Dragoljub Kunarac je otišao u Karamanovu kuću i odveo jednu ženu u sobu na sprat te kuće, gde ju je primorao na polni odnos, svestan da ona to čini protiv svoje volje. PKU 701.

Pretresno veće je takođe van razumne sumnje uvereno da je negde septembra ili oktobra 1992. Dragoljub Kunarac otišao u Karamanovu kuću i odveo FWS-87 u jednu sobu na spratu te kuće, gde je svedokinju primorao na polni odnos, svestan da ona to čini protiv svoje volje.

 

941. U drugoj polovini jula 1992. tri srpska vojnika su opljačkala stan jedne Muslimanke i odvela je na obalu Ćehotine u Foči, kod Velečeva, gde su je silovali vaginalno i oralno. Silovanjem su joj naneli težak duševni i fizički bol. Jedan od tih vojnika bio je Dragoljub Kunarac. (PKU 710-714)

438. U drugoj polovini jula 1992. tri srpska vojnika su opljačkala stan jedne Muslimanke i odvela je na obalu Ćehotine u Foči, kod Velečeva, gde su je silovali vaginalno i oralno. Silovanjem su joj naneli težak duševni i fizički bol. Jedan od tih vojnika bio je Dragoljub Kunarac. PKU 710-714.

Pretresno veće prihvata svedočenje FWS-183 da su u drugoj polovini jula 1992., dok je još bila u stanu FWS-61, došla tri srpska vojnika i optužila je da šalje radio poruke. Pretresno veće prihvata da je vojnik, za koga je kasnije shvatila da je “Žaga”, svedokinju ukrcao u crvenu ladu, gde je s njim morala da čeka da se vrate druga dva vojnika koji su u međuvremenu opljačkala njen stan. PKU 710

Ta tri vojnika su svedokinju onda odveli na obalu reke Ćehotine u Foči, u blizini Velečeva, gde je optuženi pokušao da dobije informacije ili priznanje od FWS-183 da je muslimanskim snagama navodno slala radio poruke i saznati gde drži dragocjenosti. Pritom joj je pretio da će ubiti i nju i njenog sina. Ovim pokušajem da je zastraši Dragoljub Kunarac je takođe pokazao svoju mržnju prema Muslimanima, svoju nameru da je uplaši, te da provodi diskriminaciju u odnosu na Muslimane uopšte, a posebno prema FWS-183. FWS-183 su silovala sva tri vojnika. Prilikom silovanja, Kunarac je svedokinju prisilio da mu dodiruje penis i da ga gleda. Psovao ju je. Druga dva vojnika to su smejući se promatrala iz automobila. Dok ju je Dragoljub Kunarac silovao, FWS-183 je čula kako optuženi vojnicima kaže da čekaju svoj red. Kasnije su je ti drugi vojnici silovali vaginalno i oralno. Silovanja su svedokinji nanela tešku duševnu i fizičku bol. PKU 711

Opisi događaja koji je dala FWS-183 potkrepljen je svedočenjem FWS-61, koja je bila prisutna kada su vojnici upali u njen stan. To nije sporno, Usprkos tome što FWS-61 kaže da je do tog incidenta došlo krajem jula, a ne oko 15. jula. Kao što se navodi gore u tekstu, Pretresnom veću ne treba dokazivati kada je tačno došlo do incidenta, sve dok postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih se može utvrditi suština za koji se tereti. PKU 712

FWS-61 u svom svedočenju ističe da su FWS-183 izveli iz stana, te da su vojnici opljačkali i njen i stan FWS-183. Ova svedokinja je videla da su FWS-183 vratili isti vojnici koji su je i odveli. svedokinja navodi da je FWS-183 po povratku izgledala zbunjeno i kao da je plakala. FWS-61 se seća i toga da joj je FWS-183 rekla da je vojnicima morala dati sve svoje dragocjenosti, da ih je morala dirati po njihovim “sramnim mestima” i raditi “nemoguće stvari”. PKU 713

Pretresno veće je uvereno da je incident naveden u paragrafu 8.1 optužnice dokazan van razumne sumnje. Optuženi Dragoljub Kunarac i druga dva vojnika postupali su kao glavni saizvršioci. PKU 714

 

942. Dragoljub Kunarac je 2. avgusta 1992. izveo tri žene iz kuće u ulici Osmana Đikića br. 16  i odveo ih zajedno sa “Gagom” i još jednim vojnikom u jednu napuštenu kuću u Trnovači, u kojoj je Dragoljub Kunarac silovao jednu od žena dok je drugu silovao drugi vojnik. (PKU 717-727)

439. Dragoljub Kunarac je 2. avgusta 1992. izveo tri žene iz kuće u ulici Osmana Đikića br. 16  i odveo ih zajedno sa “Gagom” i još jednim vojnikom u jednu napuštenu kuću u Trnovači, u kojoj je Dragoljub Kunarac silovao jednu od žena dok je drugu silovao drugi vojnik. PKU 717-727.

U paragrafu 10.2 optužnice IT-96-23 Dragoljub Kunarac se optužuje da je izveo FWS-186, FWS-191 i J.G. iz ulice Osmana Đikića br. 16 i da ih je zajedno s “Gagom” i DP 6 odveo u jednu napuštenu kuću u Trnovači, gde je Dragoljub Kunarac silovao FWS-191, a druga dvojica muškaraca silovala su ostale devojke. PKU 717

Na osnovu svedočenja FWS-191 i FWS-186, Pretresno veće je uvereno da je 2. avgusta 1992. Dragoljub Kunarac zajedno s “Gagom” i DP 6 izveo FWS-186, FWS-191 i J.G. iz ulice Osmana Đikića br. 16 i da ih je odveo u jednu napuštenu kuću u Trnovači, gde je DP 6 silovao FWS-186, a Dragoljub Kunarac FWS-191. Što se navedenog silovanja J.G. tiče, Pretresno veće smatra da nije dokazano van razumne sumnje da je tokom tog incidenta “Gaga” silovao tu svedokinju. PKU 718

Kao što je već izneto, Pretresno veće ne prihvata alibi optuženog Dragoljuba Kunarca u odnosu na sve incidente koji su se odigrali 2. avgusta 1992. PKU 719

Pretresno veće zaključuje da su FWS-191 i FWS-186 pouzdano identifikovale Dragoljuba Kunarca. FWS-191 u svom svedočenju navodi da joj se Dragoljub Kunarac predstavio pre nego što ju je silovao u sobi u kući u Trnovači. Ne samo da joj je rekao svoje ime, već joj je pokazao i pločicu sa imenom. Pored toga, hvalisao se pred svedokinjom svojom burnom prošlošću u Francuskoj i na drugim mestima. PKU 720

FWS-186 u svome svedočenju navodi da Dragoljuba Kunarca pre rata nije poznavala i da ga je prvi put videla kad je došao u osnovnu školu u Kalinoviku da odvede devojke. Njegovo ime saznala je u kući u Trnovači. Videla je njegovu fotografiju u novinama kada se predao Međunarodnom sudu i odmah ga prepoznala. FWS-186 je u sudnici uverljivo objasnila da Kunarca nije spomenula u svojoj prvoj izjavi (od 9. maja 1998., dokazni predmet Tužilaštva P 90, koja je Tužilaštvu dostavljena u novembru 1993.) jer je htela da zaštiti J.G. koju je, kako u svom svedočenju tvrdi FWS-186, optuženi takođe silovao. PKU 721

I FWS-191 i FWS-186 opisale su karakteristična obeležja Kunarčevog izgleda. FWS-191 opisuje “Žagu” kao visokog, mršavog, smeđe kose, grubog lica i krupnih očiju. FWS-186 “Žagu” opisuje kao visokog, tamne puti, mršavog, krupnih očiju. PKU 722

Pretresno veće primećuje da postoje dodatni dokazi koji potkrepljuju identifikaciju optuženog. FWS-192, majka FWS-191, u svom svedočenju navodi da je njenu kćer 2. avgusta 1992. iz škole u Kalinoviku odveo vojnik za koga je kasnije saznala da ima nadimak “Žaga”. PKU 723

Dana 2. avgusta 1992. Dragoljub Kunarac i “Gaga” izveli su iz škole u Kalinoviku zajedno FWS-191 i FWS-186 i odvezli ih u kuću na području Aladže, a odatle u kuću u Trnovači. Po dolasku, devojkama je rečeno gde će spavati. FWS-191 dodeljena je Kunarcu koji joj je naredio da se skine i pokušao da je siluje, pošto je na sto stavio bajonet. Kunarac nije uspeo do kraja penetrirati u FWS-191 pošto je FWS-191 bila devica i ukočila se od straha. Sledećeg dana uspeo je da joj oduzme nevinost. Kunarac je znao da ona to ne čini dobrovoljno i uživao je pri pomisli da će joj biti “prvi”, čime ju je još više ponizio. Pretresno veće primećuje da svedočenje FWS-191 potkrepljuje i svedočenje FWS-186, koja navodi da joj je FWS-191 rekla da ju je Kunarac te noći silovao. PKU 724

DP 6 je na drugom spratu kuće u Trnovači te noći silovao FWS-186. FWS-186 je identifikovala kuću u Trnovači i iznela svoj utisak da je ta kuća pripadala DP 6. FWS-186 su poslali u jednu sobu na drugom spratu. Zatim je došao DP 6, zaključao iznutra vrata i silovao je. Svedočenje FWS-186 potkrepljuje FWS-191, koja u svome svedočenju kaže da je ona bila dodeljena Dragoljubu Kunarcu, a da je FWS-186 morala otići na drugi sprat kuće sa DP 6. PKU 725

Iako i FWS-191 i FWS-186 navode da je J.G. bila dodeljena “Gagi” i da ju je on odveo na prvi sprat kuće u Trnovači, njihova sećanja se razlikuju u vezi sa tim da li je “Gaga” zaista silovao J.G. u noći 2. avgusta 1992. Dok FWS-191 kaže da joj je četrnaestogodišnja J.G. rekla da je “Gaga” nije silovao zato što je imala menstruaciju, FWS-186 navodi da joj je J.G. kasnije ispričala da ju je “Gaga” silovao. Kako s‚ma J.G. nije svedočila pred Sudom, Pretresno veće zaključuje da ostaju razumne sumnje u pogledu “Gaginog” silovanja J.G. prilikom incidenta navedenog u paragrafu 10.1. Pretresno veće stoga zaključuje da ovo konkretno silovanje nije dokazano van razumne sumnje. PKU 726

Pretresno veće zaključuje da je incident naveden u paragrafu 10.1 optužnice, s izuzetkom silovanja J.G., dokazan van razumne sumnje. Pretresno veće je uvereno da je Dragoljub Kunarac bio potpuno svestan činjenice da su devojke koje je zajedno sa “Gagom” i DP 6 izveo iz ulice Osmana Đikića br. 16, odnosno FWS-191, FWS-186 i J.G., u napuštenu kuću odvedene i zato da bi bile silovane. PKU 727

 

Zločini koje je izvršio Radomir Kovač u Foči

     

943. Za vreme oružanog sukoba, Radomir Kovač je bio pripadnik jedne vojne jedinice koja je ranije bila poznata pod nazivom “Dragan Nikolić”. (PKU  51)[98]

440. Za vreme oružanog sukoba, Radomir Kovač je bio pripadnik jedne vojne jedinice koja je ranije bila poznata pod nazivom “Dragan Nikolić”. PKU 51[99].

Radomir Kovač rođen je 31. marta 1961. u Foči kao sin Milenka Kovača. Njegov nadimak je “Klanfa”. Bio je stalno nastanjen u Foči i živeo je u Samoborskoj ulici. Tokom oružanog sukoba Radomir Kovač je bio pripadnik vojne jedinice koja je ranije bila poznata pod imenom jedinica “Dragan Nikolić”, a koju je vodio DP 2.[100]

 

944. Kovač je 3. jula 1992. lično učestvovao u nasilnom preuzimanju Trošnja, nebranjenog sela čiji su stanovnici u strahu pobegli u šumu. Za vreme tog napada, nekoliko seljana je ubijeno ili pretučeno, a žene su sakupljene. Dve žene koje su kasnije držane u Kovačevom stanu uhvaćene su u tom selu tog istog dana. Kovač je znao i priznao da su te četiri žene bile civili. (PKU 586)

441. Kovač je 3. jula 1992. lično učestvovao u nasilnom preuzimanju Trošnja, nebranjenog sela čiji su stanovnici u strahu pobegli u šumu. Za vreme tog napada, nekoliko seljana je ubijeno ili pretučeno, a žene su sakupljene. Dve žene koje su kasnije držane u Kovačevom stanu uhvaćene su u tom selu tog istog dana. Kovač je znao i priznao da su te četiri žene bile civili. PKU 586.

Kovač je 3. jula 1992. lično učestvovao u nasilnom preuzimanju Trošnja, nebranjenog sela čiji su stanovnici u strahu pobegli u šumu. Za vreme tog napada, nekoliko seljana je ubijeno ili pretučeno, a žene su okupljene. Pretresno veće ima u vidu da su upravo toga dana dve od žena koje su kasnije držane u Kovačevom stanu, FWS-87 i FWS-75, uhvaćene u tom selu. Kovač je znao i priznao da su te četiri žene bile civili.

 

945. Dok su četiri devojke držane u njegovom stanu, optuženi Radomir Kovač ih je zlostavljao, a tri devojke je mnogo puta silovao, nastavljajući tako napad na civilno muslimansko stanovništvo. Kovač je u svoj stan takođe pozivao svoje prijatelje, a ponekad im je dozvoljavao i da siluju neku od devojaka. (PKU 587)

442. Dok su četiri devojke držane u njegovom stanu, optuženi Radomir Kovač ih je zlostavljao, a tri devojke je mnogo puta silovao, nastavljajući tako napad na civilno muslimansko stanovništvo. Kovač je u svoj stan takođe pozivao svoje prijatelje, a ponekad im je dozvoljavao i da siluju neku od devojaka. PKU 587.

Dok su četiri devojke, FWS-75, FWS-87, A.B. i A.S., držane u njegovom stanu, optuženi Radomir Kovač ih je zlostavljao, a tri devojke je mnogo puta silovao, nastavljajući tako napad na civilno muslimansko stanovništvo. Kovač je u svoj stan takođe pozivao svoje prijatelje, a ponekad im je dozvoljavao i da siluju neku od devojaka.

 

946. Pored toga, Kovač je prodao tri devojke. Pre nego što ih je prodao, Kovač je  dve dao drugim srpskim vojnicima koji su ih zlostavljali više od tri nedelje a onda ih vratili Kovaču, koji je jednu nakon toga prodao, a drugu dao svojim poznanicima. (PKU 587)

443. Pored toga, Kovač je prodao tri devojke. Pre nego što ih je prodao, Kovač je  dve dao drugim srpskim vojnicima koji su ih zlostavljali više od tri nedelje a onda ih vratili Kovaču, koji je jednu nakon toga prodao, a drugu dao svojim poznanicima. PKU 587.

Pored toga, Kovač je prodao tri devojke, A.S., A.B. i FWS-87. Pre nego što ih je prodao, Kovač je dve, FWS-75 i A.B., dao drugim srpskim vojnicima koji su ih zlostavljali više od tri nedelje a onda ih vratili Kovaču, koji je jednu nakon toga prodao, a drugu dao svojim poznanicima.

 

947. Kovač je znao za napad na civilno muslimansko stanovništvo, i nastavljao ga je time što je produžavao patnje ovih devojaka, prodavši ih ili poklonivši muškarcima za koje je znao da će ih silovati i zlostavljati. (PKU 588)

444. Kovač je znao za napad na civilno muslimansko stanovništvo, i nastavljao ga je time što je produžavao patnje ovih devojaka, prodavši ih ili poklonivši muškarcima za koje je znao da će ih silovati i zlostavljati. PKU 588.

Optuženi Radomir Kovač je znao za napad na civilno muslimansko stanovništvo, i nastavljao ga je time što je produžavao patnje ovih devojaka, prodavši ih ili poklonivši muškarcima za koje je znao da će ih silovati i zlostavljati.

 

948. Dana 30. oktobra 1992. ili približno tog datuma, Dragan Zelenović je s dvojicom vojnika iz Karamanove kuće izveo četiri žene i odveo ih u zgradu “Lepa Brena” u Foči . Tu su ih predali Radomiru Kovaču. U stanu Radomira Kovača živeo je još jedan čovek po imenu Jagoš Kostić. (PKU 748)

445. Dana 30. oktobra 1992. ili približno tog datuma, Dragan Zelenović je s dvojicom vojnika iz Karamanove kuće izveo četiri žene i odveo ih u zgradu “Lepa Brena” u Foči . Tu su ih predali Radomiru Kovaču. U stanu Radomira Kovača živeo je još jedan čovek po imenu Jagoš Kostić. PKU 748.

Pretresno veće se uverilo da je van razumne sumnje dokazano da su 30. oktobra 1992. ili približno tog datuma, Dragan Zelenović, DP 6 i DP 1 odveli FWS-75 i FWS-87, A.S. i A.B. iz Karamanove kuće u zgradu “Lepa Brena” u Foči. Tu su ih predali optuženom Radomiru Kovaču. U stanu Radomira Kovača živeo je još jedan čovjek po imenu Jagoš Kostić.

 

949. Dve žene su bile zatočene u stanu Radomira Kovača otprilike nedelju dana, i to negde od kraja oktobra ili početka novembra 1992. Radomir Kovač je imao polni odnos sa te dve žene, svestan činjenice da one na to nisu pristale i u  znatnoj meri je pomagao ostalim vojnicima da ih siluju. (PKU 759)

446. Dve žene su bile zatočene u stanu Radomira Kovača otprilike nedelju dana, i to negde od kraja oktobra ili početka novembra 1992. Radomir Kovač je imao polni odnos sa te dve žene, svestan činjenice da one na to nisu pristale i u  znatnoj meri je pomagao ostalim vojnicima da ih siluju. PKU 759.

Pretresno veće se uverilo da su svi navodi iz paragrafa 11.3 optužnice dokazani van razumne sumnje. Pretresno veće zaključuje da su FWS-75 i A.B. bile zatočene u stanu Radomira Kovača otprilike jednu nedelju, i to negde od kraja oktobra ili početka novembra 1992. Pretresno veće zaključuje da je optuženi Radomir Kovač imao polni odnos sa te dve žene, svestan činjenice da one to ne čine svojevoljno, te da je u znatnoj meri pomagao ostalim vojnicima da ih siluju.

 

950. Kovač je to činio time što je drugim vojnicima dozvoljavao da dolaze u njegov stan i da ih siluju, time što je vojnike na to podsticao i time što je devojke predavao drugim ljudima, svestan toga da će ih silovati i da one ne pristaju na polni odnos. (PKU 759)

447. Kovač je to činio time što je drugim vojnicima dozvoljavao da dolaze u njegov stan i da ih siluju, time što je vojnike na to podsticao i time što je devojke predavao drugim ljudima, svestan toga da će ih silovati i da one ne pristaju na polni odnos. PKU 759.

Pretresno veće zaključuje da je optuženi Radomir Kovač imao polni odnos sa te dve žene, svestan činjenice da one to ne čine svojevoljno, te da je u znatnoj meri pomagao ostalim vojnicima da ih siluju. To je činio time što je drugim vojnicima dozvoljavao da dolaze u njegov stan i da ih siluju, time što je vojnike na to poticao i time što je devojke predavao drugim ljudima, svestan toga da će ih silovati i da devojke ne pristaju na polni odnos.

 

951. Nakon otprilike nedelju dana, Kovač je ove dve žene predao drugim vojnicima za koje je znao da će najverovatnije nastaviti da ih siluju i zlostavljaju. Kovač je na kraju prodao dvanaestogodišnju devojčicu jednom neidentifikovanom vojniku, a druge dve žene je dao. Pritom je skoro sigurno bio svestan toga da će ih opet silovati. (PKU 759)

448. Nakon otprilike nedelju dana, Kovač je ove dve žene predao drugim vojnicima za koje je znao da će najverovatnije nastaviti da ih siluju i zlostavljaju. Kovač je na kraju prodao dvanaestogodišnju devojčicu jednom neidentifikovanom vojniku, a druge dve žene je dao. Pritom je skoro sigurno bio svestan toga da će ih opet silovati. PKU 759.

Najzad, Pretresno veće je uvereno da je van razumne sumnje dokazano da je nakon otprilike jedne nedelje Kovač ove dve žene predao drugim vojnicima za koje je znao da će najverovatnije nastaviti da ih siluju i zlostavljaju. Kovač je na koncu prodao A.B. jednom neidentifikovanom vojniku, a FWS-75 je predao DP 1. Pritom je skoro sigurno bio svestan činjenice da će ih opet silovati.

 

952. U stanu Radomira Kovača su takođe bile zatočene još dve žene, otprilike četiri meseca, od 31. oktobra 1992. Jednu od njih su silovali i Kovač i Jagoš Kostić. Kovač je tu ženu rezervisao za sebe i silovao je gotovo svake noći koju je proveo u stanu. (PKU 761, 765)

449. U stanu Radomira Kovača su takođe bile zatočene još dve žene, otprilike četiri meseca, od 31. oktobra 1992. Jednu od njih su silovali i Kovač i Jagoš Kostić. Kovač je tu ženu rezervisao za sebe i silovao je gotovo svake noći koju je proveo u stanu. PKU 761, 765.

Pretresno veće se uverilo da je van razumne sumnje dokazano da su FWS-87, dok se nalazila u stanu Radomira Kovača, silovali i optuženi Kovač i Jagoš Kostić. Kovač je FWS-87 rezervisao za sebe i silovao je skoro svake noći koju bi proveo u stanu. PKU 761

Pretresno veće je uvereno da su FWS-87 i A.S. držane u stanu Radomira Kovača u periodu od četiri meseca. Izuzev tačnog datuma njihovog odlaska, navodi iz paragrafa 11.4 optužnice dokazani su van razumne sumnje. PKU 765

 

953. Jagoš Kostić je stalno silovao jednu od devojaka, a koristio je Kovačevo odsustvo da siluje i drugu. Pretio joj je da će je ubiti ako to kaže Radomiru Kovaču. Kovač je sve vreme znao da devojke svojevoljno ne pristaju na polni odnos. Jagoš Kostić je mogao silovati drugu devojku zbog toga što ju je Kovač držao u svom stanu. Kovač je stoga u velikoj meri pomogao Jagošu Kostiću da siluje drugu devojku, dozvolivši Kostiću da boravi u njegovom stanu i da je tu siluje. (PKU 761, 765)

450. Jagoš Kostić je stalno silovao jednu od devojaka, a koristio je Kovačevo odsustvo da siluje i drugu. Pretio joj je da će je ubiti ako to kaže Radomiru Kovaču. Kovač je sve vreme znao da devojke svojevoljno ne pristaju na polni odnos. Jagoš Kostić je mogao silovati drugu devojku zbog toga što ju je Kovač držao u svom stanu. Kovač je stoga u velikoj meri pomogao Jagošu Kostiću da siluje drugu devojku, dozvolivši Kostiću da boravi u njegovom stanu i da je tu siluje. PKU 761, 765.

Jagoš Kostić je stalno silovao A.S., a koristio je Kovačevo odsustvo da siluje i FWS-87. Pretio joj je da će je ubiti ako to kaže Radomiru Kovaču. Kovač je sve vreme znao da devojke svojevoljno ne pristaju na polni odnos. Jagoš Kostić je mogao silovati A.S. zbog toga što ju je Kovač držao u svom stanu. Kovač je stoga u velikoj meri pomogao Jagošu Kostiću da siluje A.S., dozvolivši Kostiću da boravi u njegovom stanu i da A.S. tu siluje. PKU 761.

Pretresno veće je uvereno da su FWS-87 i A.S. držane u stanu Radomira Kovača u periodu od četiri meseca. Izuzev tačnog datuma njihovog odlaska, navodi iz paragrafa 11.4 optužnice dokazani su van razumne sumnje. PKU 765

 

954. Negde između otprilike 31. oktobra i otprilike 7. novembra 1992, za vreme boravka u stanu Radomira Kovača, tri od tih žena bile su primorane da se svuku i da gole plešu na stolu dok ih je Kovač s kauča posmatrao, držeći  oružje upereno u njih. (PKU 772)

451. Negde između otprilike 31. oktobra i otprilike 7. novembra 1992, za vreme boravka u stanu Radomira Kovača, tri od tih žena bile su primorane da se svuku i da gole plešu na stolu dok ih je Kovač s kauča posmatrao, držeći  oružje upereno u njih. PKU 772.

Pretresno veće stoga stoji na stanovištu da su događaji navedeni u paragrafu 11.5 optužnice dokazani van razumne sumnje u slučaju FWS-87, A.S. i A.B., ali ne i u slučaju FWS-75. Pretresno veće zato zaključuje da su negde između 31. oktobra i 7. novembra 1992., za vreme boravka u stanu Radomira Kovača, FWS-87, A.S. i A.B. bile primorane da se svuku i da gole plešu na stolu dok ih je Kovač s kauča posmatrao, uperivši na njih oružje.

 

955. Radomir Kovač je nesumnjivo znao da je za te tri žene bolno i ponižavajuće to što moraju gole da stoje na stolu dok ih on posmatra, pogotovo zato što su mlade. (PKU 773)

452. Radomir Kovač je nesumnjivo znao da je za te tri žene bolno i ponižavajuće to što moraju gole da stoje na stolu dok ih on posmatra, pogotovo zato što su mlade. PKU 773.

Optuženi Radomir Kovač je nesumnjivo znao da je to što su devojke morale gole da stoje na stolu, dok ih on posmatra, bilo bolno i ponižavajuće iskustvo za te tri žene, pogotovo s obzirom na njihovu mladost. Pretresno veće je uvereno da je Kovač morao biti svestan te činjenice, ali da im je ipak naredio da mu ugode tako što su za njega morale plesati gole.

 

Zločini koje je u Foči izvršio Zoran Vuković

     

956. Zoran Vuković je takođe znao za napad na muslimansko civilno stanovništvo i spremno je u njemu učestvovao. Vuković se nalazio u Buk Bijeloj 3. jula 1992, kada su u ovo naselje dovedeni seljani iz tog kraja, mahom žene i deca. Znao je za premlaćivanja koja su se tamo dešavala, jer su ga videli kako odvodi jednog čoveka koji je bio obliven krvlju. (PKU 589 i 588)

453. Zoran Vuković je takođe znao za napad na muslimansko civilno stanovništvo i spremno je u njemu učestvovao. Vuković se nalazio u Buk Bijeloj 3. jula 1992, kada su u ovo naselje dovedeni seljani iz tog kraja, mahom žene i deca. Znao je za premlaćivanja koja su se tamo dešavala, jer su ga videli kako odvodi jednog čoveka koji je bio obliven krvlju. PKU 589 i 588.

Optuženi Radomir Kovač znao je za napad na civilno muslimansko stanovništvo, i nastavljao ga je time što je patnje ovih devojaka produžavao, prodavši ili poklonivši ih muškarcima za koje je znao da će ih silovati i zlostavljati. PKU 588

Optuženi Zoran Vuković takođe je znao za napad i spremno u njemu učestvovao. Vuković se nalazio u Buk Bijeloj 3. jula 1992, kada su u ovo naselje dovedeni seljani iz tog kraja, mahom žene i deca. Znao je za premlaćivanja koja su tamo vršena, jer su ga videli kako odvodi amidžu/daidžu FWS-75, koji je bio obliven krvlju. PKU 589

 

957. Vuković je takođe znao da se vrše silovanja, pošto je tog istog dana u Buk Bijeloj i sam silovao jednu ženu. To silovanje pokazuje da je Vuković znao za napad na muslimanske civile i da je u njemu spremno učestvovao. (PKU 589 i 588)

454. Vuković je takođe znao da se vrše silovanja, pošto je tog istog dana u Buk Bijeloj i sam silovao jednu ženu. To silovanje pokazuje da je Vuković znao za napad na muslimanske civile i da je u njemu spremno učestvovao. PKU 589 i 588.

Optuženi Radomir Kovač znao je za napad na civilno muslimansko stanovništvo, i nastavljao ga je time što je patnje ovih devojaka produžavao, prodavši ili poklonivši ih muškarcima za koje je znao da će ih silovati i zlostavljati. PKU 588

Vuković je takođe znao da se vrše silovanja, pošto je tog istog dana u Buk Bijeloj i sam silovao FWS-50. Iako se Vuković u optužnici IT-96-23/1 ne tereti za ovo silovanje i premda se ono neće uzimati u obzir prilikom donošenja osuđujuće presude ili izricanja kazne, ono pokazuje da je Vuković znao za napad na muslimanske civile i u njemu spremno učestvovao. PKU 589

 

Opšte napomene o zločinima koje su izvršili Kunarac, Kovač i Vuković

     

959. Kunarac, Kovač i Vuković su znali za napad na muslimansko civilno stanovništvo i spremno i aktivno su u njemu učestvovali. Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković su zlostavljali muslimanske devojke i žene, i to samo muslimanske žene i devojke, zato što su Muslimanke. (PKU 592)

456. Kunarac, Kovač i Vuković su znali za napad na muslimansko civilno stanovništvo i spremno i aktivno su u njemu učestvovali. Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković su zlostavljali muslimanske devojke i žene, i to samo muslimanske žene i devojke, zato što su Muslimanke. PKU 592.

Pretresno veće se uverilo da su sva trojica optuženih znali za napad i da su time što su direktno iskoristili nastalu situaciju počinili krivična dela za koja se terete. Nezamislivo je da je situacija mogla biti drugačija. Slično tome, sudeći po individualnom ponašanju za koje se terete i koje je dokazano izvođenjem dokaza pred Pretresnim većem, optuženi su bili svesni činjenice da je trajao napad na civilno muslimansko stanovništvo i u tom napadu su spremno i aktivno učestvovali. Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković zlostavljali su muslimanske devojke i žene, i nikog drugog do muslimanske devojke i žene, zato što su bile Muslimanke.

 

960. Prema tome, Kunarac, Kovač i Vuković su potpuno prihvatili nacionalno motivisanu agresiju Srba na muslimanske civile i jasno je da su svi njihovi zločini bili deo napada na muslimansko civilno stanovništvo i da su ga time nastavljali. (PKU 592)

457. Prema tome, Kunarac, Kovač i Vuković su potpuno prihvatili nacionalno motivisanu agresiju Srba na muslimanske civile i jasno je da su svi njihovi zločini bili deo napada na muslimansko civilno stanovništvo i da su ga time nastavljali. PKU 592.

Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković su zlostavljali muslimanske devojke i žene, i to samo muslimanske žene i devojke, zato što su Muslimanke.

Prema tome, oni su potpuno prihvatili nacionalno motivisanu agresiju Srba na muslimanske civile i jasno je da su svi njihovi zločini bili deo napada na muslimansko civilno stanovništvo i da su ga time nastavljali.

 

Zločini koje je u Omarskoj počinio Miroslav Kvočka

     

962. Na Kvočku, kao dežurnog u stanici policije Omarska, preneta  su ovlašćenja aktiviranja rezervnih policajaca koji su bili potrebni kao stražari u logoru. (PK 348)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Zločini koje je u Omarskoj počinio Milojica Kos

     

973. Kosov boravak u logoru Omarska trajao je od otprilike 31. maja do 6. avgusta 1992. (PK 476)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Zločini koje je u Omarskoj počinio Mlađo Radić

     

978. Radić je preuzeo svoje dužnosti u logoru Omarska oko 28. maja 1992. i tamo ostao do kraja avgusta 1992. (PK 512)

 

Pretresno veće nalazi da je Radić preuzeo svoje dužnosti u logoru Omarska oko 28. maja 1992. i da je tamo ostao do kraja avgusta 1992.

 

Zločini koje je u prijedorskoj opštini počinio Duško Tadić

     

1005. Pre početka oružanog sukoba, Duško Tadić, koji je po nacionalnosti Srbin, živeo je u Kozarcu. Pre izbijanja sukoba, devedeset procenata stanovnika Kozarca bili su Muslimani. (PT 180 i 181)

458. Pre početka oružanog sukoba, Duško Tadić, koji je po nacionalnosti Srbin, živeo je u Kozarcu. Pre izbijanja sukoba, devedeset procenata stanovnika Kozarca bili su Muslimani. PT 180 i 181.

Optuženi Duško Tadić rođen je 1. oktobra 1955. i odrastao je u Kozarcu, živeći uglavnom u porodičnoj kući u centru grada. Potiče iz vrlo ugledne porodice srpskog porekla iz Kozarca: otac je bio nosilac spomenice iz II svetskog rata, vrlo poštovan u zajednici. Za vreme II svetskog rata majka mu je bila zatvorena u logoru koji su držali Hrvati u Jasenovcu. Sva trojica starije braće optuženog poznati su karate stručnjaci. Sam optuženi priznati je stručnjak za karate, sa brojnim trofejima. Godine 1979. stupio je u vanbračnu zajednicu sa Mirom Tadić iz susjednog zaseoka Vidovići, sa kojom ima dve kćeri. Brak je ozvaničen negde posle aprila 1981. Iako su već nekoliko godina zvanično razvedeni, navodno zato što bi Mira Tadić kao neudata lakše našla zaposlenje izvan bivše Jugoslavije, oni sebe i dalje smatraju bračnim parom. PT 180

Krajem 1990. ili početkom 1991. optuženi je otvorio kafić “Nipon” u Kozarcu, u produžetku porodične kuće u Ulici maršala Tita u centru grada.  U početku je to bio popularan kafić koji su posećivali i Muslimani i Srbi iz Kozarca i okoline. Pre sukoba 90% stanovnika Kozarca bili su Muslimani i optuženi je izjavio da su većina njegovih prijatelja bili Muslimani. PT 181

 

1006. Duško Tadić se učlanio u SDS 1990. (PT 182)

489. Duško Tadić se učlanio u SDS 1990. PT 182.

Učlanio se u SDS 1990.

 

1007. Duško Tadić je sve više ispoljavao nacionalističko raspoloženje, pa je tako u njegov kafić u Kozarcu počelo da dolazi sve više nacionalistički nastrojenih Srba i kafić je postao mesto okupljanja za Srbe izvan tog područja. (PT 182)

460. Duško Tadić je sve više ispoljavao nacionalističko raspoloženje, pa je tako u njegov kafić u Kozarcu počelo da dolazi sve više nacionalistički nastrojenih Srba i kafić je postao mesto okupljanja za Srbe izvan tog područja. PT 182.

Pored takvih prijateljstava, dokazi pokazuju da je optuženi podržavao koncept velike Srbije i sve što se pod tim podrazumeva, iako on poriče da je nacionalista. On je 1990. stupio u SDS nakon što je, kako kaže, primio preteće pismo od “mladih Muslimana iz SDA Kozarca”. Prema izjavama svedoka, neki sugrađani smatrali su da je pismo zapravo napisao sam optuženi ili njegova supruga. Svedok Q, Musliman, izjavio je da je uz rastući nacionalizam optuženog sve više nacionalistički raspoloženih Srba počelo da posećuje njegov kafić, koji je postao sastajalište Srba izvan tog područja.

 

1008. Ponekad se u Tadićevom kafiću sastajalo i do 30 Srba obučenih u kapute vojvoda, koji su predstavljali simbol srpskog nacionalizma, te pevali četničke pesme i koristili nacionalističke izraze, govoreći “Pobićemo sve balije, jebeš im balijsku majku”, i podizali tri prsta u znak srpskog pozdrava. (PT 182)

461. Ponekad se u Tadićevom kafiću sastajalo i do 30 Srba obučenih u kapute vojvoda, koji su predstavljali simbol srpskog nacionalizma, te pevali četničke pesme i koristili nacionalističke izraze, govoreći “Pobićemo sve balije, jebeš im balijsku majku”, i podizali tri prsta u znak srpskog pozdrava. PT 182.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1009. Mnogi Srbi su nosili kokarde i bili naoružani. (PT 182)

462. Mnogi Srbi su nosili kokarde i bili naoružani. PT 182.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1010. Pošto je u Tadićevom kafiću sve češće otvoreno ispoljavan srpski nacionalizam, nesrbi su prestali da ga posećuju. (PT 182 i 185)

463. Pošto je u Tadićevom kafiću sve češće otvoreno ispoljavan srpski nacionalizam, nesrbi su prestali da ga posećuju. PT 182 i 185.

I pored takvih prijateljstava, dokazi pokazuju da je optuženi podržavao koncept velike Srbije i sve što se pod tim podrazumeva, iako on poriče da je nacionalista. On je 1990. stupio u SDS nakon što je, kako kaže, primio preteće pismo od “mladih Muslimana iz SDA Kozarca”. Prema izjavama svedoka, neki sugrađani smatrali su da je pismo zapravo napisao sam optuženi ili njegova supruga. Svedok Q, Musliman, izjavio je da je, uz rastući nacionalizam optuženog sve više nacionalistički raspoloženih Srba počelo da posećuje njegov kafić, koji je postao sastajalište Srba izvan tog područja. Ponekad se tamo sastajalo i do 30 Srba obučenih u kapute vojvoda, koji su predstavljali simbol srpskog nacionalizma, te pevali četničke pesme i koristili nacionalističke izraze, govoreći “Pobićemo sve balije, jebeš im balijsku majku”, te podizali tri prsta u znak srpskog pozdrava. Ovaj svedok izjavio je da su mnogi Srbi nosili kokarde, neku vrstu srpske oznake, da su bili naoružani, te da je izgledalo kao da je optuženi vođa grupe. Svedok Q je prestao da zalazi u kafić kada su ovi incidenti učestali. PT 182

Svedoci koji su svedočili pred Pretresnim većem uočili su da je optuženi prihvatio nacionalističke ideje. Na primer, Sofija Tadić, bivša supruga Mladena, brata optuženog, izjavila je kako je u jednom trenutku optuženi počeo da ispoljava nacionalističke ideje. Izjavila je kako je optuženi rekao da je Slobodan Milošević “jedini pravi čovjek, jedini pravi političar” među političkim vođama, te da je optuženi rekao za vreme trudnoće svoje supruge da će detetu ako bude sin po njemu dati ime Slobodan. Posvedočila je kako je optuženi izjavio da Srbi trebaju da idu na Kosovo da izvrše pritisak na tamošnje Albance. Isto tako je posvedočila da je porodica Tadić postala aktivnija u pravoslavnoj crkvi u Kozarcu, te da je, gledajući kako prolaze Muslimani optuženi jednom prilikom izjavio: “Vidi kako balije idu u svoju džamiju”. PT 183

U dokumentu koji je napisao 8. avgusta 1993. pod naslovom “Izvještaj o radu za period 1990-1993” i koji je tokom suđenja usvojen kao dokaz (Dokaz Tužilaštva broj 344), sam optuženi priznao je da je nekoliko Srba i Muslimana počelo da bojkotuje njegov kafić u uvjerenju da on želi da “poremeti međunacionalne odnose”. PT 185

 

1011. Jednom prilikom, u kafiću “Deluxe”, čiji je vlasnik bio Šefik Sivac, Duško Tadić je učestvovao u žučnoj političkoj raspravi i ljutitim glasom je rekao da će oni imati “veliku Srbiju” i da u njoj neće biti mesta za Muslimane. (PT 184)

464. Jednom prilikom, u kafiću “Deluxe”, čiji je vlasnik bio Šefik Sivac, Duško Tadić je učestvovao u žučnoj političkoj raspravi i ljutitim glasom je rekao da će oni imati “veliku Srbiju” i da u njoj neće biti mesta za Muslimane. PT 184.

Ova gledišta optuženog opisao je i svedok AA, koji je svedočio o žučnoj političkoj raspravi u kafiću “Deluks”, čiji je vlasnik bio Šefik Sivac, kada je optuženi ljutitim glasom izjavio da će velika Srbija biti njihova i da u njoj neće biti mesta za Muslimane.

 

1012. U dokumentu pod naslovom “Izveštaj o radu za period 1990-1993”, Tadić je opisao svoje aktivnosti tokom tog perioda i naznačio da primerke tog izveštaja treba dostaviti predsedniku Skupštine Republike Srpske, poslaniku Skupštine opštine Predor, načelniku Stanice javne bezbednosti u Banjoj Luci, predsedniku  SDS BiH, Komisiji za ljudska prava KEBS-a u Beogradu i medijima u Jugoslaviji i Republici Srpskoj. (PT 185)

465. U dokumentu pod naslovom “Izveštaj o radu za period 1990-1993”, Tadić je opisao svoje aktivnosti tokom tog perioda i naznačio da primerke tog izveštaja treba dostaviti predsedniku Skupštine Republike Srpske, poslaniku Skupštine opštine Predor, načelniku Stanice javne bezbednosti u Banjoj Luci, predsedniku  SDS BiH, Komisiji za ljudska prava KEBS-a u Beogradu i medijima u Jugoslaviji i Republici Srpskoj. PT 185.

U dokumentu koji je napisao 8. avgusta 1993. pod naslovom “Izvještaj o radu za period 1990-1993” i koji je tokom suđenja usvojen kao dokaz (Dokaz Tužilaštva broj 344), sam optuženi priznao je da je nekoliko Srba i Muslimana počelo da bojkotuje njegov kafić u uvjerenju da on želi da “poremeti međunacionalne odnose”. U ovom izveštaju o radu, u kome su opisane njegove aktivnosti tokom ovog perioda, piše da su kopije dostavljene predsedniku Skupštine Republike Srpske, poslaniku SO Predor, načelniku SJB Banja Luka, predsedniku SDS BiH, Komisiji za ljudska prava KEBS u  Beogradu i  javnim glasilima Jugoslavije i Republike Srpske.

 

1013. Tadićevo bavljenje nacionalističkom politikom jasno se pokazalo i u novembru 1991. kada je rukovodstvo SDS-a tražilo da na području Kozarca Tadić i njegova supruga organizuju plebiscit SDS-a. (PT 186.)

466. Tadićevo bavljenje nacionalističkom politikom jasno se pokazalo i u novembru 1991. kada je rukovodstvo SDS-a tražilo da na području Kozarca Tadić i njegova supruga organizuju plebiscit SDS-a. PT 186

Drugi iskazi takođe potvrđuju da se optuženi bavio nacionalističkom politikom. U novembru 1991. rukovodstvo SDS tražilo je da na području Kozarca optuženi i njegova supruga organizuju plebiscit o kojem smo već govorili.

 

1014. Dana 15. avgusta 1992. Tadić je izabran za predsednika mesnog odbora SDS-a i postavljen za vršioca dužnosti sekretara Mesne zajednice. (PT 188)

467. Dana 15. avgusta 1992. Tadić je izabran za predsednika mesnog odbora SDS-a i postavljen za vršioca dužnosti sekretara Mesne zajednice. PT 188.

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1015. Tadić je kasnije, 9. septembra 1992, izabran za sekretara Mesne zajednice i ta odluka je zvanično sprovedena 9. novembra 1992. (PT 188)

468. Tadić je kasnije, 9. septembra 1992, izabran za sekretara Mesne zajednice i ta odluka je zvanično sprovedena 9. novembra 1992. PT 188.

On je kasnije, 9. septembra 1992, izabran za sekretara Mesne zajednice i ta odluka je zvanično sprovedena 9. novembra 1992.

 

1016. Dok je Tadić bio predsednik SDS-a u Kozarcu, sve aktivnosti mesnog odbora obavljane su u koordinaciji sa predsednikom SDS-a u Predoru, Simom Miškovićem. (PT 188)

 

Dok je bio predsednik SDS-a u Kozarcu, sve aktivnosti mesnog odbora obavljane su u koordinaciji sa predsednikom SDS-a u Predoru, Simom Miškovićem.

 

1017. Dana 27. maja 1992. ili približno tog datuma, Duško Tadić je učestvovao u etničkom čišćenju civila Muslimana iz Kozarca, što je učinjeno u kontekstu oružanog sukoba. (PT 338, 339 i 341)

470. Dana 27. maja 1992. ili približno tog datuma, Duško Tadić je učestvovao u etničkom čišćenju civila Muslimana iz Kozarca, što je učinjeno u kontekstu oružanog sukoba. PT 338, 339 i 341.

Ovo Pretresno veće prihvata Nasihu Klipić kao verodostojnog svedoka, a njeno svedočenje jasno pokazuje da je optuženi bio u okolici Kozarca 27. maja 1992. popodne. Veće takođe prihvaća svedoka optužbe Nihada Seferovića kao pouzdanog svedoka. Oba ova svedoka poznaju optuženog dugo vremena, te iako oni nisu videli događaje kod kioska ili učestvovanje optuženog u njima, njihovo svedočenje jasno pokazuje da je optuženi tog dana bio u Kozarcu. PT 338

Što se tiče krivice optuženog, kao što je već ranije rečeno, jasno je da je Salko Karabašić prvi koji je došao na raskrsnicu, kada je video da su njegov brat Ismet Karabašić i Redžo Forić već izdvojeni iz kolone i poredani uz kiosk. Zatim je video kako Goran Borovnica, prema naređenju optuženog, izdvaja iz kolone njegovog drugog brata, Ekrema Karabašića, njegovog sina Sejdu Karabašića i Mehu Mujkana. Zatim je kolona morala krenuti dalje i on više nije video ni čuo ništa od onoga što se kasnije dogodilo kod kioska. Ferid Mujčić, koji je po svemu sudeći bio drugi po redu očevidac na licu mesta, izjavio je da je video Ismeta Karabašića, Ekrema Karabašića, Sejdu Karabašića, Redžu Forića i petu osobu na mestu događaja, koji su već bili izdvojeni i poredani uz kiosk, i optuženog iza Gorana Borovnice, koji je tada stajao kraj Ekrema Karabašića. Zatim je video kako Sejdu Karabašića, Ređu Forića i petu osobu odvode na drugu stranu ulice, a njegov deo kolone morao je nastaviti dalje. Sulejman Bešić, koji je izgleda poslednji od očevidaca došao do raskrsnice, izjavio je da je u trenutku kad je došao do bunara neposredno ispred raskrsnice njegova kolona zaustavljena, da je tada izbila panika i da je video kako Ismeta Karabašića, Ekrema Karabašića, Sejdu Karabašića i Ređu Forića izvode iz kolone. Skica koju je označio na suđenju pokazuje da u tom trenutku on još nije bio ušao u raskrsnicu niti je bio došao do kioska. Tada se njegova kolona ponovo počela polako kretati i kad je došao do sredine raskrsnice, gledajući u leđa četvorice muškaraca, letimično je pogledao na levo i video drugu grupu od ukupno šest ljudi već poredanih uza zid na delu raskrsnice prema Kuli. Zatim je "odjednom" čuo rafal, "jedan dugi i jedan kraći rafal", i kad je pogledao na desno video je poredane ljude kako padaju, iako je jedan od njih nesigurno stajao još nekoliko sekundi; iza njih su stajali optuženi i Goran Borovnica sa "oružjem uperenim prema tim ljudima". On je rekao da su ubijeni ljudi bili Ismet Karabašić, Ekrem Karabašić, Sejdo Karabašić i Redžo Forić. Njegovoj koloni je zatim naređeno da se brže kreće. PT 339

Pretresno veće nije se, iz gorenavedenih razloga, uverilo van svake sumnje da je optuženi ustrelio i ubio ljude poredane uz kiosk kao što je navedeno u Optužnici, niti da su se streljanja zaista dogodila, iako je u potpunosti uvereno da je optuženi bio prisutan na mestu događaja i da je učestvovao u prozivanju ljudi iz kolone koja se kretala, te da se ovo dogodilo u kontekstu oružanog sukoba. Pretresno veće razmotriće u delu Mišljenja i Presude koji se bavi utvrđivanjem pravnih činjenica da li su i koja krivična dela počinjena. PT 341

 

1018. Dana 14. juna 1992, srpske snage su napale pretežno muslimanska sela Jaskiće i Sivce, u prijedorskoj opštini. (PT 344, 346, 348, 369, 370 i 372)

471. Dana 14. juna 1992, srpske snage su napale pretežno muslimanska sela Jaskiće i Sivce, u prijedorskoj opštini. PT 344, 346, 348, 369, 370 i 372.

Postoji značajna količina dokaza o događajima od 14. juna 1992, koja dolazi od šest svedoka koji su ili preživeli nekadašnji stanovnici Jaskića i Sivaca ili su tamo bili potražili utočište. Iz njihovih iskaza nesumnjivo proizilazi da su 14. juna 1992. naoružane srpske snage neprijateljski raspoložene prema muslimanskim stanovnicima tih dvaju sela išle od kuće do kuće i prozivale muškarce iz kuća, tukle ih i odvodile u zatvoreničke logore. Petorica muškaraca ubijeni su u Jaskićima. PT 344

Oba sela napadnuta su 14. juna 1992. Ujutro su stanovnici Sivaca začuli zvuke pucnjave koja se približavala, a kratko vreme nakon toga srpski tenkovi i srpski vojnici ušli su u selo. Kuće su pretražene jedna po jedna, a svim muškarcima naređeno je da izađu na put koja vodi kroz selo. Naređeno im je da trče niz put s rukama na potiljku prema sabirnom mestu u dvorištu jedne od kuća. Na putu tamo više puta su bili prisiljeni da se zaustave i legnu na put, gde su ih vojnici tukli i udarali nogama dok su oni ležali, nakon čega su morali ponovo da ustanu i pretrče nešto dalje, da bi se potom sve ponovilo. Dok su ležali na putu oduzeti su im novčanici, lične karte i svi predmeti od vrednosti koje su imali kod sebe. Ukupno je oko 350 muškaraca u Sivcima tretirano na ovaj način, uglavnom Muslimani, ali i nekoliko Hrvata. PT 346

Iskustvo seljana manjeg sela Jaskića, od samo 11 kuća, tog 14. juna 1992. bilo je donekle slično, ali propraćeno ubistvima seljana. Kao i Sivci, i Jaskići su primili izbeglice nakon napada na Kozarac, no mnogi od tih izbeglica otišli su pre 14. juna 1992. u druga sela. Dana 14. juna 1992. popodne začuli su se pucnjevi i srpski vojnici ušli su u Jaskiće i naredili muškarcima da izađu iz svojih kuća na seoski put s rukama na potiljku. Prisiljeni su da legnu na zemlju i teško premlaćeni. Kuće u selu su pretraživane kako bi se ustanovilo da su svi muškarci na broju. Nakon toga su svi muškarc,i osim tri starija muškarca, odvedeni u pravcu Kozarca i njihove porodice ih više nikada nisu videle niti čule za njih. Nakon što su otišli, žene su pronašle tela petorice muškaraca ubijenih iz vatrenog oružja čiji su leševi ostavljeni da leže tamo gde su ustreljeni. Ženama i deci je ili naređeno da izađu zajedno sa muškarcima, a potom rečeno da se vrate u kuće, ili im je jednostavno naređeno da ostanu unutra. U oba slučaja naređeno im je da ne gledaju što se napolju događa s muškarcima. PT 348

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće se dalje uverilo da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. PT 369

Što se tiče ubistva petorice muškaraca u Jaskićima, svedokinje Draguna Jaskić, Zemka Šahbaz i Senija Elkasović videle su pet mrtvih tela kako leže u selu kad su žene mogle izaći iz kuća nakon što su naoružani ljudi otišli; Senija Elkasović videla je da su četiri leša ustreljena u glavu. Ona je čula pucnjavu nakon što su iz njene kuće odvedeni muškarci. Sena Jaskić videla je dva od pet mrtvih tela koja su prepoznala druge tri svedokinje; svedokinja Subha Mujić takođe je videla neidentifikovana tela u selu nakon što su naoružani ljudi otišli. Nema sumnje da su se naoružani ljudi ponašali nasilnički, budući da su mnogima od svedoka pretili smrću dok su muškarci odvođeni iz sela. Osim toga, dalji dokaz njihovog nasilničkog ponašanja je i to što su pretukli muškarce iz sela, neke od njih do besvesti. PT 370

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su da leže mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

 

1019. Pripadnici srpskih snaga su u oba sela pretraživali kuće i muškarcima naređivali da izađu na ulice koje prolaze kroz sela. (PT 344, 346, 348, 372 i 373)

472. Pripadnici srpskih snaga su u oba sela pretraživali kuće i muškarcima naređivali da izađu na ulice koje prolaze kroz sela. PT 344, 346, 348, 372 i 373.

Postoji značajna količina dokaza o događajima od 14. juna 1992, koja dolazi od šest svedoka koji su ili preživeli nekadašnji stanovnici Jaskića i Sivaca ili su tamo bili potražili utočište. Iz njihovih iskaza nesumnjivo proizilazi da su 14. juna 1992. naoružane srpske snage neprijateljski raspoložene prema muslimanskim stanovnicima tih dvaju sela išle od kuće do kuće i prozivale muškarce iz kuća, tukle ih i odvodile u zatvoreničke logore. Petorica muškaraca ubijeni su u Jaskićima. PT 344

Oba sela napadnuta su 14. juna 1992. Ujutro su stanovnici Sivaca začuli zvuke pucnjave koja se približavala, a kratko vreme nakon toga srpski tenkovi i srpski vojnici ušli su u selo. Kuće su pretražene jedna po jedna, a svim muškarcima naređeno je da izađu na put koji vodi kroz selo. Naređeno im je da trče niz put s rukama na potiljku prema sabirnom mestu u dvorištu jedne od kuća. Na putu tamo više puta su bili prisiljeni da se zaustave i legnu na put, gde su ih vojnici tukli i udarali nogama dok su oni ležali, nakon čega su morali ponovo da ustanu i pretrče nešto dalje, da bi se potom sve ponovilo. Dok su ležali na putu oduzeti su im novčanici, lične karte i svi predmeti od vrednosti koje su imali kod sebe. Ukupno je oko 350 muškaraca u Sivcima tretirano na ovaj način, uglavnom Muslimani, ali i nekoliko Hrvata. PT 346

Iskustvo seljana manjeg sela Jaskića, od samo 11 kuća, tog 14. juna 1992. bilo je donekle slično, ali propraćeno ubistvima seljana. Kao i Sivci, i Jaskići su primili izbeglice nakon napada na Kozarac, no mnoge od tih izbeglica otišle su pre 14. juna 1992. u druga sela. Dana 14. juna 1992. popodne začuli su se pucnjevi i srpski vojnici ušli su u Jaskiće i naredili muškarcima da izađu iz svojih kuća na seoski put s rukama na potiljku. Prisiljeni su da legnu na zemlju i teško premlaćeni. Kuće u selu su pretraživane kako bi se ustanovilo da su svi muškarci na broju. Nakon toga su svi muškarci, osim tri starija muškarca, odvedeni u pravcu Kozarca i njihove porodice ih više nikada nisu videle niti čule za njih. Nakon što su otišli, žene su pronašle tela petorice muškaraca ubijenih iz vatrenog oružja čiji su leševi ostavljeni da leže tamo gde su ustreljeni. Ženama i deci je ili naređeno da izađu zajedno sa muškarcima, a potom rečeno da se vrate u kuće, ili im je jednostavno naređeno da ostanu unutra. U oba slučaja naređeno im je da ne gledaju šta se napolju događa s muškarcima. PT 348

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su da leže mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

Ovo Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi bio u grupi naoružanih ljudi koji su ušli u selo Jaskiće, pretražili ga u potrazi za muškarcima, uhvatili ih, pretukli i zatim napustili selo odvodeći ih sa sobom, te da su nakon njihovog odlaska petorica mrtvih muškaraca čija su imena navedena u Optužnici pronađena kako leže u selu, i da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. Međutim, ovo Pretresno veće nije se, na temelju podnesenih dokaza, uverilo van svake sumnje da je optuženi imao ikakvog učešća u ubistvu te petorice ili bilo kojeg od njih. Nije poznato ko ih je ubio niti pod kojim okolnostima, osim što se zna da su četvorica od njih ustreljeni u glavu. Nije zanemarljivo to da su se njihova ubistva dogodila istoga dana i otprilike u isto vreme kad je veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima napao obližnje, mnogo veće selo Sivci uz veliku pucnjavu. Takođe nije bez važnosti ni to da je mnogo veća operacija etničkog čišćenja toga dana u Sivcima sprovedena na vrlo sličan način, ali bez ubijanja seljana. Sama mogućnost da su seljani Jaskića izgubili živote prilikom nailaska na deo te velike vojne sile bila bi dovoljna da uz ove dokaze, ili bolje rečeno, nedostatak dokaza, spreči donošenje zaključka da je optuženi van svake sumnje bio umešan u ta ubistva. Činjenica da u Sivcima nije bilo ubijanja mogla bi ukazati na mogućnost da ubijanje seljana nije bilo planirani deo ove konkretne epizode etničkog čišćenja u ova dva sela u kojoj je učestvovao optuženi; moguće je, prema tome, da je njihova smrt bila delo neke druge grupe naoružanih ljudi, ili da je bila neovlašćen i nepredvidljiv čin nekoga od pripadnika vojne sile koja je ušla u Sivce, za što se optuženi ne može smatrati odgovornim. PT 373

 

1020. U Sivcima, Duško Tadić je učestvovao u odvajanju muškaraca od žena i dece i njihovom odvođenju u logor Keraterm. (PT 367, 368 i 369)

473. U Sivcima, Duško Tadić je učestvovao u odvajanju muškaraca od žena i dece i njihovom odvođenju u logor Keraterm. PT 367, 368 i 369.

Takođe je istina da je relativno sporedna uloga optuženog u Sivcima, kao što ju je opisao jedini svedok srpskog ulaska u to selo, u suprotnosti sa važnom ulogom koju je, prema nekim svedocima, on preuzeo u Jaskićima i sa njegovom značajnom ulogom u Kozarcu, kojeg je pokušao oživeti nakon što je napadnut i u velikoj meri razoren. Međutim, ove prividne suprotnosti mogu se objasniti na čitav niz načina. Možda se ne radi ni o čemu drugom do o tome da je svedok u Sivcima zatekao optuženog u momentu kad je izgledalo da on nadgleda ukrcavanje zatvorenika u autobuse, u vreme kad nije bilo drugog posla. PT 367

U vezi s ovim paragrafom postoje četiri svedoka koji su optuženog znali iz viđenja u godinama pre 1992. i koji su ga na temelju toga prepoznali; peti svedok ga nije znao od ranije, ali ga je prepoznao u foto identifikaciji. Nasuprot njihovom svedočenju stoji jedino izjava optuženoga da se on od kraja maja do 15. juna 1992. neprestano nalazio u Banjoj Luci, osim što je u tri navrata bio odsutan, ali to nije bilo 14. juna 1992, te izjava njegove supruge i drugih, koje se ne odnose na konkretne datume, da je on stanovao u Banjoj Luci. PT 368

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće dalje se uverilo da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. PT 369

 

1021. U Jaskićima, Duško Tadić je učestvovao u odvajanju muškaraca od žena i dece i njihovom odvođenju iz sela. Takođe je učestvovao u surovom premlaćivanju četvorice muškaraca. (PT 369, 372, 373, 374 i 375; DPT 232)

474. U Jaskićima, Duško Tadić je učestvovao u odvajanju muškaraca od žena i dece i njihovom odvođenju iz sela. Takođe je učestvovao u surovom premlaćivanju četvorice muškaraca. PT 369, 372, 373, 374 i 375; DPT 232.

Ovo Pretresno veće zaključuje da se uverilo van svake sumnje da su svedoci optužbe 14. juna 1992. zaista videli optuženog u Sivcima i Jaskićima, da je on ušao u ta sela zajedno sa drugim naoružanim ljudima, kao što je navedeno u paragrafu 12 Optužnice, i da je u Sivcima učestvovao u odvođenju izdvojenih muškaraca iz toga sela u logor Keraterm, a da je u Jaskićima učestvovao u prozivanju stanovnika i odvajanju muškaraca od žena i dece. Pretresno veće dalje se uverilo da je dotična grupa silom odvela iz sela Jaskići sledeće muškarce: Bejdu Balića, Šefika Balića, Muniba Bešića, Ilijasa Elkaševića, Nijaza Elkaševića, Hasana Jakupovića, Ismeta Jaskića, Salka Jaskića, Senada Majdanca, Aliju Nureskog, Isu Nureskog, Mirsada Nureskog, Jasmina Šahbaza i Fehima Turkanovića, te da je optuženi učestvovao u njihovom odvođenju i da je pretukao Bejdu Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. PT 369

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su da leže mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi bio u grupi naoružanih ljudi koji su ušli u selo Jaskiće, pretražili ga u potrazi za muškarcima, uhvatili ih, pretukli i zatim napustili selo odvodeći ih sa sobom, te da su nakon njihovog odlaska petorica mrtvih muškaraca čija su imena navedena u Optužnici pronađena kako leže u selu, i da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. Međutim, ovo Pretresno veće nije se, na temelju podnesenih dokaza, uverilo van svake sumnje da je optuženi imao ikakvog učešća u ubistvu te petorice ili bilo kojeg od njih. Nije poznato ko ih je ubio niti pod kojim okolnostima, osim što se zna da su četvorica od njih ustreljeni u glavu. Nije zanemarljivo to da su se njihova ubistva dogodila istoga dana i otprilike u isto vreme kad je veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima napao obližnje, mnogo veće selo Sivci uz veliku pucnjavu. Takođe nije bez važnosti ni to da je mnogo veća operacija etničkog čišćenja toga dana u Sivcima sprovedena na vrlo sličan način, ali bez ubijanja seljana. Sama mogućnost da su seljani Jaskića izgubili živote prilikom nailaska na deo te velike vojne sile bila bi dovoljna da uz ove dokaze, ili bolje rečeno, nedostatak dokaza, spreči donošenje zaključka da je optuženi van svake sumnje bio umešan u ta ubistva. Činjenica da u Sivcima nije bilo ubijanja mogla bi ukazati na mogućnost da ubijanje seljana nije bilo planirani deo ove konkretne epizode etničkog čišćenja u ova dva sela u kojoj je učestvovao optuženi; moguće je, prema tome, da je njihova smrt bila delo neke druge grupe naoružanih ljudi, ili da je bila neovlašćen i nepredvidljiv čin nekoga od pripadnika vojne sile koja je ušla u Sivce, za što se optuženi ne može smatrati odgovornim. PT 373

Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi aktivno učestvovao u okrutnom i žestokom premlaćivanju četvorice ljudi za koje se u Optužnici tvrdi da su tučeni dok su ležali na putu ispred svojih kuća: Bejde Balića, Šefika Balića, Ismeta Jaskića i Salka Jaskića. Nema dokaza o premlaćivanju Ilijasa Elkaševića niti Nijaza Elkaševića. Jedino što preostaje da se razmotri u vezi sa premlaćivanjem ove četvorice jeste da li su zadovoljeni elementi svakog od ovih krivičnih dela navedenih u tačkama 32, 33 i 34 Optužnice, a to će, kao što je već rečeno, biti razmotreno u jednom drugom delu Mišljenja i Presude koji će se baviti utvrđivanjem pravnih činjenica. Nema dokaza o premlaćivanju druge četvorice seljana za koje se u Optužnici tvrdi da su bili premlaćeni. PT 374

Pretresno veće takođe se uverilo van svake sumnje da je naoružana grupa u kojoj se nalazio optuženi silom odvojila 14 ranije pomenutih muškaraca od njihovih porodica i odvela ih na mesto koje im je tada bila nepoznato. Optužnica tereti optuženog samo u vezi sa šestoricom od te četrnaestorice, i to: Salkom Jaskićem, Ismetom Jaskićem, Bejdom Balićem, Šefikom Balićem, Nijazom Elkaševićem i Ilijasem Elkaševićem. Optužnica takođe tereti optuženog i u vezi sa Mehom Kenjarom i Adamom Jakupovićem, ali nisu podneti nikakvi dokazi o njima. Da li ovo odvođenje uz upotrebu sile uključuje neka od krivičnih dela navedenih u ove tri tačke i, ako je tako, koja od njih, biće razmotreno u delu presude koji će se baviti utvrđivanjem pravnih činjenica. PT 375

Žalilac je bio naoružani pripadnik naoružane grupe koja je, u kontekstu sukoba u regionu Predora, 14. juna 1992. napala Jaskiće. Pretresno veće zaključilo je sledeće:

Što se tiče ubistva petorice muškaraca u Jaskićima, svedokinje Draguna Jaskić, Zemka Šahbaz i Senija Elkasović videle su pet mrtvih tela kako leže u selu kad su žene mogle izaći iz kuća nakon što su naoružani ljudi otišli; Senija Elkasović videla je da su četiri leša ustreljena u glavu. Ona je čula pucnjavu nakon što su muškarci iz njene kuće odvedeni.

Žalilac je aktivno učestvovao u tom napadu time što je sakupljao i pretukao neke od muškaraca iz Jaskića. Kao što je Pretresno veće dalje konstatovalo:

Nema sumnje da su se naoružani ljudi ponašali nasilnički, budući da su mnogima od svedoka naoružani ljudi pretili smrću dok su muškarci odvođeni iz sela. Osim toga, dalji dokaz njihovog nasilničkog ponašanja je i to što su pretukli muškarce iz sela, neke od njih do besvesti.

Prema tome, jedini mogući zaključak koji se može izvući jeste da je žalilac imao nameru  da sprovede zločinačku nameru uklanjanja nesrpskog stanovništva iz regiona Predora izvršavanjem nečovečnih dela nad njima. Da su nesrbi mogli biti ubijeni u sprovođenju ovog zajedničkog cilja, bilo je predvidivo u okolnostima ovog predmeta. Žalilac je bio svestan da akcije grupe kojoj je pripadao mogu verovatno dovesti do takvih ubistava, ali je ipak hotimično pristao na taj rizik. DPT 232

 

1022. Tokom te operacije etničkog čišćenja pet muškaraca iz Jaskića je ubijeno iz vatrenog oružja, a drugi više nikada nisu viđeni. (PT 344, 348, 354, 357, 359, 361, 363, 372 i 373)

475. Tokom te operacije etničkog čišćenja pet muškaraca iz Jaskića je ubijeno iz vatrenog oružja, a drugi više nikada nisu viđeni. PT 344, 348, 354, 357, 359, 361, 363, 372 i 373.

Postoji značajna količina dokaza o događajima od 14. juna 1992, koja dolazi od šest svedoka koji su ili preživeli nekadašnji stanovnici Jaskića i Sivaca ili su tamo bili potražili utočište. Iz njihovih iskaza nesumnjivo proizilazi da su 14. juna 1992. naoružane srpske snage neprijateljski raspoložene prema muslimanskim stanovnicima tih dvaju sela išle od kuće do kuće i prozivale muškarce iz kuća, tukle ih i odvodile u zatvoreničke logore. Petorica muškaraca ubijeni su u Jaskićima. PT 344

Iskustvo seljana manjeg sela Jaskića, od samo 11 kuća, tog 14. juna 1992. bilo je donekle slično, ali propraćeno ubistvima seljana. Kao i Sivci, i Jaskići su primili izbeglice nakon napada na Kozarac, no mnogi od tih izbeglica otišli su pre 14. juna 1992. u druga sela. Dana 14. juna 1992. popodne začuli su se pucnjevi i srpski vojnici ušli su u Jaskiće i naredili muškarcima da izađu iz svojih kuća na seosku put s rukama na potiljku. Prisiljeni su da legnu na zemlju i teško premlaćeni. Kuće u selu su pretraživane kako bi se ustanovilo da su svi muškarci na broju. Nakon toga su svi muškarci osim tri starija muškarca odvedeni u pravcu Kozarca i njihove porodice ih više nikada nisu videle niti čule za njih. Nakon što su otišli, žene su pronašle tela petorice muškaraca ubijenih iz vatrenog oružja čiji su leševi ostavljeni da leže tamo gde su ustreljeni. Ženama i deci je ili naređeno da izađu zajedno sa muškarcima, a potom rečeno da se vrate u kuće, ili im je jednostavno naređeno da ostanu unutra. U oba slučaja naređeno im je da ne gledaju što se napolju događa s muškarcima. PT 348

Kasnije, nakon što su muškarci iz sela odvedeni, ona je izašla na ulicu i videla pet leševa koje je prepoznala kao muškarce iz svog sela, iako ne i iz svoje porodice. Samo tri starija muškarca su ostala živa u selu. Kasnije toga dana otišla je u logor Trnopolje, a na kraju je konvojem prešla na teritoriju bosanske vlade. Više nikada nije videla muškarce iz svoje porodice, iako je preduzela korake da im uđe u trag. PT 354

Njena sestra Draguna Jaskić bila je u kući zajedno s njom kad je videla ovo premlaćivanje i rekla joj je da optuženi ubija sve muškarce u porodici. Kasnije je izašla i videla leševe u selu. Više nikada nije videla muškarce koji su odvedeni iz njezine kuće, uprkos njezinim nastojanjima da ih pronađe. PT 357

Svedokinja se vratila u kuću i izvela one koji su bili unutra, a to su bili njen devetnaestogodišnji sin i nekolicina žena. U to vreme su već svi muškarci iz kuće Dragune Jaskić ležali na ulici. Čovjek u maskirnoj uniformi je klimnuo glavom plavokosom čovjeku, koji je počeo da tuče muškarce na zemlji. Zatim je rekao ženama da uđu unutra, a njenom sinu da pođe sa njim. No, svedokinja je pošla za svojim sinom na ulicu, na što joj je čovjek u maskirnoj uniformi zapretio puškom i kćeri su je uvele u kuću. Kasnije je izašla van, videla krv i vodu na ulici i ukupno pet mrtvih tela, ista ona koja je videla svedokinja Draguna Jaskić. O svom sinu nije ništa čula od dana kad je odveden. PT 359

Senija Elkasović živela je u Jaskićima i poznaje optuženog samo iz viđenja, dok njegovu ženu poznaje dobro, budući da su odrasle u istom selu. Kad su 14. juna 1992. vojnici došli u Jaskiće, naredili su njenom mužu i drugim muškarcima da izađu iz kuće, a ženama i deci rekli da ostanu unutra da leže na podu. Jedan od vojnika ušao je u kuću. Svedokinja je krajičkom oka pogledala kroz prozor dok se spuštala na pod i u dvorištu svoje kuće videla optuženog u maskirnoj uniformi, ali bez ičega na glavi, a zatim joj je pomenuti vojnik ponovo naredio da legne. Spolja je čula povike i pucnjeve i kad je vojnik napustio kuću ona je pogledala kroz prozor i videla vojnike i muškarce iz njene kuće kako se kreću niz ulicu. Kasnije je izašla napolje i na ulici nije videla nikoga; hodajući dalje niz ulicu spazila je dva leša sa vidljivim ranama od metka na glavi. Pala je u nesvest, a njen tast joj je prišao i pomogao joj da se vrati u kuću. Kasnije je videla još dva mrtva tela u bašti svoje kuće, oba ustreljena u glavu. Tela koja je videla i prepoznala bila su ista ona tela koja su prepoznali i drugi svedoci. Svedokinja od onda nije ništa čula o svom mužu, niti o drugim muškim rođacima koji su tada odvedeni iz kuće. PT 361

Kasnije, kad se sve stišalo, ona je pošla niz ulicu i tamo videla dva mrtva muškarca, Osmu i Sakiba Elkaševića. Zatim se vratila kući, spakovala torbu s odećom i pobegla iz sela zajedno sa decom. Više nikada nije videla ni svog muža ni onog drugog muškarca kojeg su izveli iz njene kuće, uprkos tome što je muža svugde tražila, takođe i preko međunarodnih agencija. PT 363

U selu Jaskićima bilo je mirno pre nego što su došli naoružani ljudi; oni su došli uz zvuke pucnjave, i uz pretnje smrću i teško nasilje izvršili su pretres sela kuću po kuću, okrutno pretukli muškarce iz sela dok su ovi ležali na putu, a kad su otišli i sa sobom odveli muškarce iz sela, čuli su se pucnji i petorica muškaraca ostali su da leže mrtvi u selu, tamo gde su i ubijeni. PT 372

Ovo Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi bio u grupi naoružanih ljudi koji su ušli u selo Jaskiće, pretražili ga u potrazi za muškarcima, uhvatili ih, pretukli i zatim napustili selo odvodeći ih sa sobom, te da su nakon njihovog odlaska petorica mrtvih muškaraca čija su imena navedena u Optužnici pronađena kako leže u selu, i da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. Međutim, ovo Pretresno veće nije se, na temelju podnetih dokaza, uverilo van svake sumnje da je optuženi imao ikakvog učešća u ubistvu te petorice ili bilo kojeg od njih. Nije poznato ko ih je ubio niti pod kojim okolnostima, osim što se zna da su četvorica od njih ustreljeni u glavu. Nije zanemarljivo to da su se njihova ubistva dogodila istoga dana i otprilike u isto vreme kad je veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima napao obližnje, mnogo veće selo Sivci uz veliku pucnjavu. Takođe nije bez važnosti ni to da je mnogo veća operacija etničkog čišćenja toga dana u Sivcima sprovedena na vrlo sličan način, ali bez ubijanja seljana. Sama mogućnost da su seljani Jaskića izgubili živote prilikom nailaska na deo te velike vojne sile bila bi dovoljna da uz ove dokaze, ili bolje rečeno, nedostatak dokaza, spreči donošenje zaključka da je optuženi van svake sumnje bio umešan u ta ubistva. Činjenica da u Sivcima nije bilo ubijanja mogla bi ukazati na mogućnost da ubijanje seljana nije bilo planirani deo ove konkretne epizode etničkog čišćenja u ova dva sela u kojoj je učestvovao optuženi; moguće je, prema tome, da je njihova smrt bila delo neke druge grupe naoružanih ljudi, ili da je bila neovlašćen i nepredvidljiv čin nekoga od pripadnika vojne sile koja je ušla u Sivce, za što se optuženi ne može smatrati odgovornim. PT 373

 

1023. Etničko čišćenje sela Jaskići izvršeno je u kontekstu oružanog sukoba. (PT 373)

476. Etničko čišćenje sela Jaskići izvršeno je u kontekstu oružanog sukoba. PT 373.

Ovo Pretresno veće uverilo se van svake sumnje da je optuženi bio u grupi naoružanih ljudi koji su ušli u selo Jaskiće, pretražili ga u potrazi za muškarcima, uhvatili ih, pretukli i zatim napustili selo odvodeći ih sa sobom, te da su nakon njihovog odlaska petorica mrtvih muškaraca čija su imena navedena u Optužnici pronađena kako leže u selu, i da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. Međutim, ovo Pretresno veće nije se, na temelju podnetih dokaza, uverilo van svake sumnje da je optuženi imao ikakva učešća u ubistvu te petorice ili bilo kojeg od njih. Nije poznato ko ih je ubio niti pod kojim okolnostima, osim što se zna da su četvorica od njih ustreljeni u glavu. Nije zanemarljivo to da su se njihova ubistva dogodila istoga dana i otprilike u isto vreme kad je veliki broj srpskih vojnika sa tenkovima napao obližnje, mnogo veće selo Sivci uz veliku pucnjavu. Takođe nije bez važnosti ni to da je mnogo veća operacija etničkog čišćenja toga dana u Sivcima sprovedena na vrlo sličan način, ali bez ubijanja seljana. Sama mogućnost da su seljani Jaskića izgubili živote prilikom nailaska na deo te velike vojne sile bila bi dovoljna da uz ove dokaze, ili bolje rečeno, nedostatak dokaza, spreči donošenje zaključka da je optuženi van svake sumnje bio umešan u ta ubistva.

 

1024. Duško Tadić je aktivno učestvovao u zločinačkoj nameri da se iz područja Predora ukloni nesrpsko stanovništvo izvršavanjem nečovečnih dela nad  tim stanovništvom. (DPT 231)

477. Duško Tadić je aktivno učestvovao u zločinačkoj nameri da se iz područja Predora ukloni nesrpsko stanovništvo izvršavanjem nečovečnih dela nad  tim stanovništvom. Drugostepena presuda u predmetu Tadić 231.

Žalilac je aktivno učestvovao u zločinačkoj nameri da se iz područja Predora ukloni nesrpsko stanovništvo izvršavanjem nečovečnih dela nad  tim stanovništvom.

 

1025. Duško Tadić je imao nameru da sprovede zločinačku nameru uklanjanja nesrpskog stanovništva iz područja Predora izvršavanjem nečovečnih dela nad tim stanovništvom.  (DPT 232)

478. Duško Tadić je imao nameru da sprovede zločinačku nameru uklanjanja nesrpskog stanovništva iz područja Predora izvršavanjem nečovečnih dela nad tim stanovništvom. Drugostepena presuda u predmetu Tadić 232.

Prema tome, jedini mogući zaključak koji se može izvući jeste da je žalilac imao nameru da sprovede zločinačku nameru uklanjanja nesrpskog stanovništva iz regiona Predora izvršavanjem nečovečnih dela nad njima.

 

1026. Duško Tadić je učestvovao u ubistvima petorice muškaraca u Jaskićima koja su počinjena za vreme oružanog sukoba kao dela rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo. (DPT  233)

479. Duško Tadić je učestvovao u ubistvima petorice muškaraca u Jaskićima koja su počinjena za vreme oružanog sukoba kao dela rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo. Drugostepena presuda u predmetu Tadić 233.

Žalbeno veće zaključuje da je žalilac učestvovao u ubistvima petorice muškaraca u Jaskićima koja su počinjena za vreme oružanog sukoba kao deo rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.

 

1027. Duško Tadić je između 24. i 27. maja 1992. učestvovao u napadu na Kozarac i okolna područja, kao i u sakupljanju i prinudnom prebacivanju civila u zatočeničke centre. (PT 396 i 397)

480. Duško Tadić je između 24. i 27. maja 1992. učestvovao u napadu na Kozarac i okolna područja, kao i u sakupljanju i prinudnom prebacivanju civila u zatočeničke centre. PT 396 i 397.

Pretresno veće smatra da su spomenuti svedoci Tužilaštva pouzdani svedoci i prihvata njihove iskaze o tome da se optuženi nalazio u Kozarcu u to vreme i da je aktivno učestvovao u napadu na Kozarac i okolna područja, te u sakupljanju i prinudnom prebacivanju civila u zatvoreničke centre. PT 396

Pretresno veće je izvan svake sumnje utvrdilo da je optuženi učestvovao u prozivanju civila opisanom u paragrafu 11 Optužnice, kao i u prozivanju, izdvajanju, premlaćivanju i prisilnom prebacivanju civila opisanom u paragrafu 12 Optužnice. Ovo Pretresno veće je takođe izvan svake sumnje utvrdilo da je optuženi tukao milicionera Alića u Ulici maršala Tita u Kozarcu; da je nogom udario Uzeira Bešića i tukao Seada Halvadžića dok su bili zatvoreni u kasarni u Predoru; te da je ubio dva milicionera, Osmana i Edina Bešića, ispred srpske pravoslavne crkve u Kozarcu. Sve ove žrtve bile su Muslimani. Pretresno veće je takođe utvrdilo da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. PT 397

 

1028. Prilikom sakupljanja i prinudnog odvođenja civila iz Kozarca, Duško Tadić je učestvovao u premlaćivanju i ubijanju Muslimana. Sva ta dela su izvršena u kontekstu oružanog sukoba. (PT 396 i 397)

481. Prilikom sakupljanja i prinudnog odvođenja civila iz Kozarca, Duško Tadić je učestvovao u premlaćivanju i ubijanju Muslimana. Sva ta dela su izvršena u kontekstu oružanog sukoba. PT 396 i 397.

Pretresno veće smatra da su spomenuti svedoci Tužilaštva pouzdani svedoci i prihvata njihove iskaze o tome da se optuženi nalazio u Kozarcu u to vreme i da je aktivno učestvovao u napadu na Kozarac i okolna područja, te u sakupljanju i prinudnom prebacivanju civila u zatvoreničke centre. PT 396

Pretresno veće je izvan svake sumnje utvrdilo da je optuženi učestvovao u prozivanju civila opisanom u paragrafu 11 Optužnice, kao i u prozivanju, izdvajanju, premlaćivanju i prisilnom prebacivanju civila opisanom u paragrafu 12 Optužnice. Ovo Pretresno veće je takođe izvan svake sumnje utvrdilo da je optuženi tukao milicionera Alića u Ulici maršala Tita u Kozarcu; da je nogom udario Uzeira Bešića i tukao Seada Halvadžića dok su bili zatvoreni u kasarni u Predoru; te da je ubio dva milicionera, Osmana i Edina Bešića, ispred srpske pravoslavne crkve u Kozarcu. Sve ove žrtve bili su Muslimani. Pretresno veće je takođe utvrdilo da su ova dela počinjena u kontekstu oružanog sukoba. PT 397

 

1029. Jasno je da se dela Duška Tadića u logorima pod upravom organa Republike Srpske događala uz odobravanje ili sa dozvolom organa koji su upravljali ovim logorima i ukazuju na to da je takvo postupanje bilo prihvaćena politika prema zatvorenicima u logorima u opštini Predor. (PT 575)

482. Jasno je da se dela Duška Tadića u logorima pod upravom organa Republike Srpske događala uz odobravanje ili sa dozvolom organa koji su upravljali ovim logorima i ukazuju na to da je takvo postupanje bilo prihvaćena politika prema zatvorenicima u logorima u opštini Predor. PT 575.

Drugo, tu su dela optuženog u logorima pod upravom organa Republike Srpske. Jasno je da su se ta dela događala uz prećutno odobravanje ili sa dozvolom organa koji su upravljali ovim logorima; one ukazuju na to da je takvo postupanje bilo prihvaćena politika prema zatvorenicima u logorima u opštini Predor.

 

Sukob u Višegradu

     

1030. Opština Višegrad smeštena je u jugoistočnom delu Bosne i Hercegovine, a na svom istočnom rubu graniči sa Republikom Srbijom. Gradsko središte opštine, Višegrad, nalazi se na levoj obali Drine. (PV 39)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1031. Godine 1991. opština je imala oko 21.000 stanovnika, od čega je u samom gradu Višegradu živelo njih oko 9.000. Približno 63% stanovništva bilo je muslimanske nacionalnosti, a oko 33% srpske. (PV 39)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1032. U novembru 1990. u opštini su održani višestranački izbori. Većinu glasova osvojile su dve stranke: SDA (Stranka demokratske akcije), uglavnom muslimanska, i SDS (Srpska demokratska stranka), uglavnom srpska. (PV 40)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1033. Rezultati izbora gotovo su potpuno odgovarali nacionalnom sastavu stanovništva opštine, tako da je 27 od 50 mesta u opštinskoj skupštini dobio SDA, a 13 SDS. (PV 40)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1040. Tako je mnogo civila, bojeći se za svoje živote, pobeglo iz svojih sela. (PV 42)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1041. Početkom aprila 1992. jedan Višegrađanin muslimanske nacionalnosti, Murat Šabanović, preuzeo je kontrolu nad tamošnjom rečnom branom i zapretio da će otvoriti branu. (PV 42)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1042. Dana 13. aprila 1992., Šabanović je ispustio nešto vode čime je naneta šteta imanjima nizvodno. (PV 42)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1043. Narednog dana je intervenisao Užički korpus Jugoslovenske narodne armije (JNA), preuzeo kontrolu nad branom i ušao u Višegrad. (PV 42)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1044. Iako je mnogo Muslimana iz Višegrada pobeglo upravo bojeći se dolaska Užičkog korpusa JNA-a, kada se to stvarno dogodilo, prisustvo Korpusa imalo je isprva smirujući efekat. (PV 43)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1045. Nakon što su obezbedili grad, oficiri JNA i vođe Muslimana poveli su zajedničku kampanju putem sredstava informisanja ne bi li ljude ohrabrili da se vrate svojim domovima. (PV 43)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1046. Krajem aprila 1992. mnogi su to zaista i učinili. JNA je inicirala i pregovore između dvaju strana, u pokušaju da se razriješi međunacionalna napetost. (PV 43)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1047. Neke Muslimane je međutim zabrinjavala činjenica da se u sastavu Užičkog korpusa nalaze isključivo Srbi. (PV 43)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1074. Srušene su dve gradske džamije u Višegradu. (PV 55)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

1077. Danas su stanovnici Višegrada većinom srpske nacionalnosti. (PV 56)

 

Ista formulacija kao u koloni 1.

 

Napada na nesrpsko stanovništvo u Višegradu

     

1079. Sve vreme od maja 1992. do 10. oktobra 1994. godine*, u opštini Višegrad postojao je oružani sukob. (PV 57)

* U originalnom tekstu piše: “Sve vreme na koje se odnosi Optužnica”. Period koji pokriva optužnica protiv Vasiljevića odnosi se na period od maja 1992. do 10. oktobra 1994.

 

Strane su se složile, a Pretresno veće se uverilo, da je sve vreme na koje se odnosi Optužnica u opštini Višegrad postojao oružani sukob.

 

 


 

Dodatak II

Upućivanja na izvore u vezi sa činjenicama za koje se tvrdi da su opštepoznate činjenice prema članu 94 (A)

Činjenice koje je prihvatilo Veće u predmetu Krajišnik (s originalnim brojem)

Činjenice iz podneska od 12. decembra 2002. (s originalnim brojem)

Navodi u vezi s opštepoznatim činjenicama prema članu 94 (A)

     

Istorijski i geografski kontekst

   

2. Srbi, Hrvati i Muslimani su činili najbrojnije nacionalne grupe u Bosni i Hercegovini. PT 56-57.

2. Srbi, Hrvati i Muslimani su činili najbrojnije nacionalne grupe u Bosni i Hercegovini. PT 56-57.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Bosna i Hercegovina)

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia – An Encyclopedia /Enciklopedija sukoba u bivšoj Jugoslaviji/” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) karta 3

str. xxv

4. Brojno muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini duguje svoju veru i kulturu, a time i identitet, dugoj turskoj okupaciji tokom koje su mnogi Sloveni prihvatili islamsku veru. PT 56.

4. Brojno muslimansko stanovništvo u Bosni i Hercegovini duguje svoju veru i kulturu, a time i identitet, dugoj turskoj okupaciji tokom koje su mnogi Sloveni prihvatili islamsku veru. PT 56.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia /Istorijski leksikon Savezne Republike Jugoslavije/” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str.210

Ivo Banac, “The National Question in Yugoslavia - Origins, History and Politics /Nacionalno pitanje u Jugoslaviji: poreklo, istorija, politika/” (Cornell University Press, 1984) str.41

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia – An Encyclopedia” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str.186

5. Bosanski Hrvati žive uglavnom u jugozapadnom delu Bosne i Hercegovine koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. PT 56.

5. Bosanski Hrvati žive uglavnom u jugozapadnom delu Bosne i Hercegovine koji se graniči sa dalmatinskom obalom u Hrvatskoj. PT 56.

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country /Jugoslavija kao prošlost – tamo je dvaput bila zemlja/” (Cambridge University Press 1996) str.331 (map 8.1)

6. Godine 1991. oko 44% Bosanaca su bili Muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57/PČ 99.

6. Godine 1991. oko 44% Bosanaca su bili Muslimani, 31% Srbi i 17% Hrvati. PT 57/PČ 99.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str.53 i 384 (statistički dodatak)

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country /Jugoslavija kao prošlost – tamo je dvaput bila zemlja/” (Cambridge University Press 1996) str.330 (statistika) - 331 (karta 8.1)

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia – An Encyclopedia” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 21

7. Za Srbe, herojski, iako bezuspešan, otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je dostigao kulminaciju njihovim porazom u Kosovskoj bici, i dalje pobuđuje emocije i predstavlja simbol srpske hrabrosti. PT 57.

7. Za Srbe, herojski, iako bezuspešan, otpor srpskog naroda turskoj invaziji, koji je dostigao kulminaciju njihovim porazom u Kosovskoj bici, i dalje pobuđuje emocije i predstavlja simbol srpske hrabrosti. PT 57.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia – An Encyclopedia”(Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 147 (odrednica: Kosovo, Boj na Kosovu)

8. Bosna i Hercegovina je do 1878. bila pod otomanskom vlašću. PT 58.

8. Bosna i Hercegovina je do 1878. bila pod otomanskom vlašću. PT 58.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: istorija Bosne i Hercegovine)

(U ovom citatu se govori o činjenici da je, nakon završetka Srpsko-turskog rata 1878. godine, Austro-ugarsko carstvo okupiralo i počelo upravljati Bosnom koja je ostala u turskoj državi)

9. Austrougarsko carstvo je 1878. okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu. PT 58.

9. Austrougarsko carstvo je 1878. okupiralo Bosnu i Hercegovinu i uvelo svoju upravu. PT 58.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xxxiv i 54

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 22 i 112

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.82[101]

Ivo Banac, “The National Question in Yugoslavia - Origins, History and Politics” (Cornell University Press, 1984) str.92

Misha Glenny, “The Balkans 1804 - 1999, Nationalism, War and the Great Powers /Balkan: nacionalizam, rat i velike sile/” (Granta Books 1999) str.254

(Ova istorijska činjenica je vidljiva iz činjenica na tim stranicama premda se izričito ne navodi na jednom mestu.)

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History /Kratka istorija Bosne/” (Noel Malcolm 1994, 1996) str.133-135

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: istorija Bosne i Hercegovine, otomanska Bosna)

10. Austrougarsko carstvo je 1908. izvršilo formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. PT 58.

10. Austrougarsko carstvo je 1908. izvršilo formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. PT 58.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xxxv i 55.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 22 i 112

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.82

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: istorija Bosne i Hercegovine, Bosna pod Austro-ugarskom vladavinom)

11. Neposredno nakon Prvog svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, te Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. PT 58.

11. Neposredno nakon Prvog svetskog rata i u okviru raspada Habsburškog carstva, stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjavanjem Kraljevine Srbije, koja se već u 19. veku izborila za nezavisnost od Turske, sa Crnom Gorom, koja je takođe bila nezavisna kneževina, te Hrvatskom, Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom. PT 58.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xxxvii

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (natuknice "Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca" i "Srbija")

12. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena. PT 58.

12 Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1929. godine promenila naziv u Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno Kraljevinu južnih Slovena. PT 58.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (natuknice "Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca" i "Srbija")

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xxxix

15. Za vreme okupacije od strane sila Osovine tokom Drugog svetskog rata, Italija je izvršila aneksiju jednog dela teritorije države Jugoslavije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. PT 60.

15. Za vreme okupacije od strane sila Osovine tokom Drugog svetskog rata, Italija je izvršila aneksiju jednog dela teritorije države Jugoslavije, a dva druga područja su potpala pod kontrolu Bugarske i Mađarske. PT 60.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 334

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) karta str.201

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str.174

Misha Glenny, “The Balkans 1804 - 1999, Nationalism, War and the Great Powers” (Granta Books 1999) str.485

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Balkan, istorija) str. 2-3 primerka

16. Veliki deo ostatka Jugoslavije postao je formalno Nezavisna Država Hrvatska, koja, je u stvari, bila marionetska država Osovine. PT 60.

16. Veliki deo ostatka Jugoslavije postao je formalno Nezavisna Država Hrvatska, koja, je u stvari, bila marionetska država Osovine. PT 60.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 317 (odrednica: Ustaše) i str.334 (odrednica: Drugi svetski rat)

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 314

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.203-4 i karta na str.201

Ivo Banac, “The National Question in Yugoslavia - Origins, History and Politics” (Cornell University Press, 1984) str.269

Misha Glenny, “The Balkans 1804 - 1999, Nationalism, War and the Great Powers” (Granta Books 1999) str.485

Udovički i Ridgeway, “Burn this house, the making and unmaking of Yugoslavia /Spalite ovu kuću, nastanak i propast Jugoslavije/” str.58

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str.174

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Hrvatska, istorija)

(Na svim mestima se ne pominje marionetska država i ne kaže da je Nezavisna Država Hrvatska ono što je od Jugoslavije nakon okupacije ostalo. Na svima se govori na Nezavisnoj Državi Hrvatskoj koja je osnovana tokom okupacije.)

17. Ta marionetska država Osovine, Hrvatska, prostirala se daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica. PT 60.

17. Ta marionetska država Osovine, Hrvatska, prostirala se daleko izvan pređašnjih i kasnijih hrvatskih granica. PT 60.

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996)

(Na kartama se vide granice Hrvatske pre Drugog svetskog rata, tokom Drugog svetskog rata i nakon 1945. godine.)

18. Veliki delovi Bosne i Hercegovine, uključujući i opštinu Predor, pripadali su marionetskoj državi Hrvatskoj. PT 61.

18. Veliki delovi Bosne i Hercegovine, uključujući i opštinu Predor, pripadali su marionetskoj državi Hrvatskoj. PT 61.

Misha Glenny, “The Balkans 1804 - 1999, Nationalism, War and the Great Powers” (Granta Books 1999) str.485

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) karta na str.201 i str.204

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str.174-5

19. Marionetska država Osovine, Hrvatska, podeljena je na italijansku i nemačku zonu. PT 60.

19. Marionetska država Osovine, Hrvatska, podeljena je na italijansku i nemačku zonu. PT 60.

Misha Glenny, “The Balkans 1804 - 1999, Nationalism, War and the Great Powers” (Granta Books 1999) str.485

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.201 (karta) i 204

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) karta i tekst str.175

20. Tokom Drugog svetskog rata, znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat. PT 60.

20. Tokom Drugog svetskog rata, znatno redukovana Srbija postala je takozvani nemački protektorat. PT 60.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Jugoslavija)

25. Iako nijedna od ove tri snage u Jugoslaviji nije bila pretežno muslimanska, Muslimana je bilo i u redovima ustaša i partizana. PT 61.

23. Iako nijedna od ove tri snage u Jugoslaviji nije bila pretežno muslimanska, Muslimana je bilo i u redovima ustaša i partizana. PT 61.

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str.174-192, posebno 174, 184, 187, 188, 189, 192

30. Tokom Drugog svetskog rata usledili su masakri Srba velikih razmera. PT 62.

28. Tokom Drugog svetskog rata usledili su masakri Srba velikih razmera. PT 62.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 335

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 314

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Hrvatska, istorija)

31. Moguće je da su 1941. ustaše za šest meseci pobile preko četvrt miliona Srba, iako je tačan broj predmet žučnih rasprava. PT 62.

29. Moguće je da su 1941. ustaše za šest meseci pobile preko četvrt miliona Srba, iako je tačan broj predmet žučnih rasprava. PT 62.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 318

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Hrvatska, istorija)

(Navode se različite brojke u rasponu od 350.000 do 600.000. Ne kaže se izričito da je tačan broj predmet rasprava. To proizlazi iz razlika u procenama.)

36. Prema jugoslovenskom Ustavu iz 1946, zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo. PT 65/PČ 91.

34. Prema jugoslovenskom Ustavu iz 1946, zemlju je sačinjavalo šest republika: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, te dve autonomne oblasti, Vojvodina i Kosovo. PT 65/PČ 91.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 14 i 71

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) karta na str.231

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) karta na str. xiii (Jugoslavija posle 1945. godine)

39. Bosna i Hercegovina je bila poseban slučaj zato što, za razliku od drugih jugoslovenskih republika, u njoj nije postojala jedna većinska etnička grupa.  PT 65/PČ 91.

35. Bosna i Hercegovina je bila poseban slučaj zato što, za razliku od drugih jugoslovenskih republika, u njoj nije postojala jedna većinska etnička grupa.  PT 65/PČ 91.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 21 (odrednica: Bosna Hercegovina)

49. Jugoslovenski Ustav je bio napravljen po uzoru na sovjetski. PT 68.

44. Jugoslovenski Ustav je bio napravljen po uzoru na sovjetski. PT 68.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 14 i 71

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.230

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 50

52. Proces jačanja vlasti u Republikama je priznat i pospešen novim Ustavom iz 1974. i nastavio se tokom osamdesetih. PT 68/Č 92.

47. Proces jačanja vlasti u Republikama je priznat i pospešen novim Ustavom iz 1974. i nastavio se tokom osamdesetih. PT 68/Č 92.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 72

54. U oktobru 1988. uklonjeni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija pokrajine Kosovo. PČ 97.

48. U oktobru 1988. uklonjeni su organi vlasti Vojvodine, a u martu 1989. Srbija je usvojila novi Ustav kojim je ukinuta autonomija pokrajine Kosovo. PČ 97.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 353-354

56. Kosovo je vekovima bilo deo srpske domovine i ta pokrajina je od posebnog značaja za današnje Srbe, koji su autonomnost te pokrajine posebno bolno doživljavali, verujući da se time Srbiji uskraćuje pravo na jedinstvenu državnost i kontrolu nad onim što ona smatra drevnom srpskom teritorijom. PT 69.

50. Kosovo je vekovima bilo deo srpske domovine i ta pokrajina je od posebnog značaja za današnje Srbe, koji su autonomnost te pokrajine posebno bolno doživljavali, verujući da se time Srbiji uskraćuje pravo na jedinstvenu državnost i kontrolu nad onim što ona smatra drevnom srpskom teritorijom. PT 69.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Kosovo)

(Ova referenca je prikaz važnosti Kosova kao kulturnog središta, ne govori se o drugim vrednosnim ocenama.)

Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije

   

73. Slovenija je 1989. formalno izmenila i dopunila republički Ustav kako bi ovlastila slovenačku Skupštinu da preduzima mere zaštite statusa i prava Republike od organa Federacije. PT 73.

63. Slovenija je 1989. formalno izmenila i dopunila republički Ustav kako bi ovlastila slovenačku Skupštinu da preduzima mere zaštite statusa i prava Republike od organa Federacije. PT 73.

John R. Lampe, “Yugoslavia as History, Twice there was a country” (Cambridge University Press 1996) str.345

77. U maju 1990, nakon prvih višestranačkih izbora, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada. PČ 98.

67. U maju 1990, nakon prvih višestranačkih izbora, u Sloveniji je na vlast stupila nova vlada. PČ 98.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 273

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Slovenija)

78. U decembru 1990. u Sloveniji je održan plebiscit na kome je ogromna većina glasala za nezavisnost od Jugoslavije. PT 73.

68. U decembru 1990. u Sloveniji je održan plebiscit na kome je ogromna većina glasala za nezavisnost od Jugoslavije. PT 73.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Slovenija)

79. U Hrvatskoj su izbori 1990. rezultirali stvaranjem izrazito nacionalističke vlade koju je predvodio dr Franjo Tuđman. PT 74/PČ 98.

69. U Hrvatskoj su izbori 1990. rezultirali stvaranjem izrazito nacionalističke vlade koju je predvodio dr Franjo Tuđman. PT 74/PČ 98.

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Hrvatska)

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xlvi

82. Na plebiscitu u Hrvatskoj u maju 1991. ogromna većina glasala je za nezavisnost. PT 74.

72. Na plebiscitu u Hrvatskoj u maju 1991. ogromna većina glasala je za nezavisnost. PT 74.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 55

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xlviii

83. Neposredno pre održavanja hrvatskog plebiscita, Srbija i Crna Gora, potpomognute glasovima bivših autonomnih pokrajina koje je sad kontrolisala Srbija, privremeno su blokirale uobičajenu rotaciju članova kolektivnog saveznog Predsedništva, sprečivši tako da bude naimenovan Hrvat koji je, prema uspostavljenoj proceduri, bio na redu za mesto predsednika Predsedništva. To je dovelo do velike uznemirenosti u ostalim republikama. PT 75/PČ 101.

73. Neposredno pre održavanja hrvatskog plebiscita, Srbija i Crna Gora, potpomognute glasovima bivših autonomnih pokrajina koje je sad kontrolisala Srbija, privremeno su blokirale uobičajenu rotaciju članova kolektivnog saveznog Predsedništva, sprečivši tako da bude naimenovan Hrvat koji je, prema uspostavljenoj proceduri, bio na redu za mesto predsednika Predsedništva. To je dovelo do velike uznemirenosti u ostalim republikama. PT 75/PČ 101.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xlviii

84. U avgustu 1990. godine, Srbi koji su živeli na području Krajine u Hrvatskoj održali su referendum o autonomiji i neki gradovi su proglašeni delovima Srbije. PT 76/PČ 98.

74. U avgustu 1990. godine, Srbi koji su živeli na području Krajine u Hrvatskoj održali su referendum o autonomiji i neki gradovi su proglašeni delovima Srbije. PT 76/PČ 98.

Vidi: Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xlvi

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 357

(Pominje se samo referendum o autonomiji, a ne kaže se da su neki gradovi proglašeni delovima Srbije.)

87. Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su svoju nezavisnost od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 77/PČ 100.

76. Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska proglasile su svoju nezavisnost od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. PT 77/PČ 100.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 55

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Slovenija)

89. U Bosni i Hercegovini Skupština je 15. oktobra 1991. objavila suverenost Republike. PT 78/PČ 105.

77. U Bosni i Hercegovini Skupština je 15. oktobra 1991. objavila suverenost Republike. PT 78/PČ 105.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. xlix

90. Bosanski Srbi, poslanici u Skupštini Bosne i Hercegovine, proglasili su 24. oktobra 1991. zasebnu Skupštinu srpskog naroda. PT 78/PČ 105.

78. Bosanski Srbi, poslanici u Skupštini Bosne i Hercegovine, proglasili su 24. oktobra 1991. zasebnu Skupštinu srpskog naroda. PT 78/PČ 105.

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str. 228

(U tom tekstu se pominje stvaranje Skupštine srpskog naroda u danima nakon 24. oktobra 1991)

91. Bosna i Hercegovina je u martu 1992. proglasila svoju nezavisnost nakon referenduma u februaru 1992. koji je održan pod pokroviteljstvom bosanskih Muslimana i uz izvesnu podršku bosanskih Hrvata. PT 78/PČ 106.

79. Bosna i Hercegovina je u martu 1992. proglasila svoju nezavisnost nakon referenduma u februaru 1992. koji je održan pod pokroviteljstvom bosanskih Muslimana i uz izvesnu podršku bosanskih Hrvata. PT 78/PČ 106.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. li

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 366

92. Bosanski Srbi su se protivili održavanju referenduma i u velikoj većini su se uzdržali od glasanja. PT 78/PČ 106.

80. Bosanski Srbi su se protivili održavanju referenduma i u velikoj većini su se uzdržali od glasanja. PT 78/PČ 106.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. li i 55

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 366

Encyclopedia Britannica 2002, standardno CD-ROM izdanje (odrednica: Bosna i Hercegovina, istorija)

93. Evropska zajednica i Sjedinjene Američke Države priznale su nezavisnost Bosne i Hercegovine u aprilu 1992. PT 78/PČ 106.

81. Evropska zajednica i Sjedinjene Američke Države priznale su nezavisnost Bosne i Hercegovine u aprilu 1992. PT 78/PČ 106.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. li i 56

94. U međuvremenu, 9. januara 1992, je proglašena Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije je taj entitet postao Republika Srpska), koja je trebalo da počne da funkcioniše ako Bosna i Hercegovina na bilo koji način bude međunarodno priznata. PT 78/PČ 105.

82. U međuvremenu, 9. januara 1992, je proglašena Republika Srpskog Naroda Bosne i Hercegovine (kasnije je taj entitet postao Republika Srpska), koja je trebalo da počne da funkcioniše ako Bosna i Hercegovina na bilo koji način bude međunarodno priznata. PT 78/PČ 105.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. li

96. Savezna Republika Jugoslavija je zvanično osnovana u aprilu 1992. PT 78/PČ 116.[102]

Savezna Republika Jugoslavija je zvanično osnovana u aprilu 1992. PT 78/PČ 116.[103]

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. lii

Bosna i Hercegovina

   

99. Prvi slobodni višestranački izbori u Bosni i Hercegovini održani su 1990. za opštinske skupštine i republičku skupštinu. PT 81.

87. Prvi slobodni višestranački izbori u Bosni i Hercegovini održani su 1990. za opštinske skupštine i republičku skupštinu. PT 81.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 55

(Tu se u opštim crtama pominju prvi višestranački izbori.)

100. Najznačajnije političke stranke u Bosni i Hercegovini su bile muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). PT 81/PČ 98.

88. Najznačajnije političke stranke u Bosni i Hercegovini su bile muslimanska Stranka demokratske akcije (SDA), Srpska demokratska stranka (SDS) i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ). PT 81/PČ 98.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 55

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str. 222

101. Na opštinskim izborima u Predoru i na republičkim izborima, SDA je pobedila SDS sa neznatnom većinom glasova. PT 81/PČ 99.

89. Na opštinskim izborima u Predoru i na republičkim izborima, SDA je pobedila SDS sa neznatnom većinom glasova. PT 81/PČ 99.

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str. 222

(Tu se u opštim crtama pominju prvi višestranački izbori.)

102. Rezultati izbora nisu bili ništa drugo do odraz etničkog sastava stanovništva, jer je svaka etnička grupa glasala za svoju nacionalističku stranku. PT 81/PČ 99.

90. Rezultati izbora nisu bili ništa drugo do odraz etničkog sastava stanovništva, jer je svaka etnička grupa glasala za svoju nacionalističku stranku. PT 81/PČ 99.

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str. 222

103. Tako je formirana koaliciona vlada na čelu sa sedmočlanim državnim Predsedništvom, a njen prvi predsednik je bio vođa SDA, Alija Izetbegović. PČ 99.

91. Tako je formirana koaliciona vlada na čelu sa sedmočlanim državnim Predsedništvom, a njen prvi predsednik je bio vođa SDA, Alija Izetbegović. PČ 99.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 55

Noel Malcolm, “Bosnia - A short History” (Noel Malcolm 1994, 1996) str. 222

(Na tim mestima se govori o Predsedništvu i koalicionoj vladi, ali se ne navodi da je Predsedništvo imalo sedam članova.)

108. U martu 1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine i svoju republiku. PT 102.

96. U martu 1992. Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je Ustav Srpske Republike Bosne i Hercegovine i svoju republiku. PT 102.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 366

Uloga JNA

   

114. JNA je bila moćna narodna armija koju je činilo 45.000-70.000 redovnih oficira i vojnika kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi, a bila je opremljena konvencionalnim naoružanjem i opremom kakvu poseduju moderne evropske armije. PT 105/PČ 94.

102. JNA je bila moćna narodna armija koju je činilo 45.000-70.000 redovnih oficira i vojnika kao i 110.000-135.000 regruta koji su služili na kratkoročnijoj osnovi, a bila je opremljena konvencionalnim naoružanjem i opremom kakvu poseduju moderne evropske armije. PT 105/PČ 94.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 146

(Na ovom mestu se kaže da su snage JNA 1991. godine brojile više od 200.000 ljudi s oficirskim kadrom od 60.000 ljudi.)

118. Početkom devedesetih godina, tradicionalna većinska zastupljenost srpskih oficira u JNA brzo je rasla, tako da je ubrzo u JNA ostao sasvim mali broj oficira koji nisu bili Srbi. PT 108.

105. Početkom devedesetih godina, tradicionalna većinska zastupljenost srpskih oficira u JNA brzo je rasla, tako da je ubrzo u JNA ostao sasvim mali broj oficira koji nisu bili Srbi. PT 108.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 146

(Na ovom mestu se kaže da su već 1992. godine nesrbi činili manje od 3 % oružanih snaga.)

119. Od 1991. do početka 1992. broj srpskih vojnika u JNA je porastao sa nešto više od 35 posto na nekih 90 posto. PT 109.

106. Od 1991. do početka 1992. broj srpskih vojnika u JNA je porastao sa nešto više od 35 posto na nekih 90 posto. PT 109.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 146

(Na ovom mestu se kaže da su već 1992. godine nesrbi činili manje od 3 % oružanih snaga.)

121. Dana 15. maja 1992. Savet bezbednosti je svojom Rezolucijom br. 752 zahtevao da sve spoljne intervencije od strane jedinica JNA odmah prestanu u Bosni i Hercegovini, te da se te jedinice ili povuku ili da se stave pod kontrolu vlade Republike Bosne i Hercegovine, ili da se rasformiraju i razoružaju. PT 113.

108. Dana 15. maja 1992. Savet bezbednosti je svojom Rezolucijom br. 752 zahtevao da sve spoljne intervencije od strane jedinica JNA odmah prestanu u Bosni i Hercegovini, te da se te jedinice ili povuku ili da se stave pod kontrolu vlade Republike Bosne i Hercegovine, ili da se rasformiraju i razoružaju. PT 113.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. lii

vidi takođe Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 752

122. Ono što je ostalo od JNA postaće vojska nove Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), pod nazivom Vojska Jugoslavije. PT 114/PČ 117.

109. Ono što je ostalo od JNA postaće vojska nove Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), pod nazivom Vojska Jugoslavije. PT 114/PČ 117.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 146

123. JNA se iz Bosne i Hercegovine formalno povukla 19. maja 1992. PT 115.

110. JNA se iz Bosne i Hercegovine formalno povukla 19. maja 1992. PT 115.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 57

124. VRS je, u stvari, nastala raspadom JNA i povlačenjem njenog kadra koji nije bio bosanskog porekla u Srbiju. PT 115.

111. VRS je, u stvari, nastala raspadom JNA i povlačenjem njenog kadra koji nije bio bosanskog porekla u Srbiju. PT 115.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 57

125. Oružje i oprema kojima je snabdevena novooformljena VRS prethodno su  pripadale jedinicama u sastavu JNA. PT 115.

112. Oružje i oprema kojima je snabdevena novooformljena VRS prethodno su  pripadale jedinicama u sastavu JNA. PT 115.

Željan Šuster, “Historical Dictionary of the Federal Republic of Yugoslavia” (The Scarecrow Press Inc. 1999) str. 57

127. Vlada Republike Hrvatske je u oktobru 1991. JNA proglasila okupatorskom snagom. PT 123.

114. Vlada Republike Hrvatske je u oktobru 1991. JNA proglasila okupatorskom snagom. PT 123.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 363

Značaj prijedorske opštine

   

129. Opština Predor se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. PT 55.

116. Opština Predor se nalazi u severozapadnom delu Bosne i Hercegovine. PT 55.

(Lako može da se proveri na karti.)

Opština Predor pre preuzimanja vlasti

   

133. Pre preuzimanja vlasti, opština Predor je u etničkom pogledu bila relativno mešovito područje: Muslimani su 1991. bili većinsko stanovništvo. Od ukupno    112.000 stanovnika, 49.700 (44%) bili su Muslimani, oko 40.000 (42,5%) Srbi, dok su ostatak sačinjavali Hrvati (5,6%), Jugosloveni (5,7%) i stranci (2,2%). PT 128.

120. Pre preuzimanja vlasti, opština Predor je u etničkom pogledu bila relativno mešovito područje: Muslimani su 1991. bili većinsko stanovništvo. Od ukupno    112.000 stanovnika, 49.700 (44%) bili su Muslimani, oko 40.000 (42,5%) Srbi, dok su ostatak sačinjavali Hrvati (5,6%), Jugosloveni (5,7%) i stranci (2,2%). PT 128.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 226

(Na ovom mestu se pominje samo navedeni broj stanovnika Predora i procentualni udeo Muslimana u tom broju.)

Pozadina sukoba u Foči

   

143. Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

130/131.[104] Prema popisu iz 1991, u opštini Foča je pre rata živelo 40.513 stanovnika, od kojih su 52% bili Muslimani.  PKU 47.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 95

Politička pozadina

   

156. U septembru 1991. objavljeno je da je u Bosni i Hercegovini proglašeno osnivanje nekoliko autonomnih oblasti, uključujući Krajinu, Romaniju i Staru Hercegovinu. PT 97.

155. U septembru 1991. objavljeno je da je u Bosni i Hercegovini proglašeno osnivanje nekoliko autonomnih oblasti, uključujući Krajinu, Romaniju i Staru Hercegovinu. PT 97.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 245 i 362

168. Bivši komandant 2. vojne oblasti JNA, general Ratko Mladić, koji je bio stacioniran u Sarajevu, postao je, nakon najavljenog povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine, komandant VRS-a. PT 118/PČ 117.

167. Bivši komandant 2. vojne oblasti JNA, general Ratko Mladić, koji je bio stacioniran u Sarajevu, postao je, nakon najavljenog povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine, komandant VRS-a. PT 118/PČ 117.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 26 (odrednica: Vojska bosanskih Srba)

Oružani sukob u Predoru

   

251. Republika Bosna i Hercegovina primljena je u Ujedinjene nacije kao država članica, nakon odluka koje su usvojili Savet bezbednosti i Generalna skupština 22. maja 1992, dva dana pre granatiranja i preuzimanja vlasti u Kozarcu. PT 563.

244. Republika Bosna i Hercegovina primljena je u Ujedinjene nacije kao država članica, nakon odluka koje su usvojili Savet bezbednosti i Generalna skupština 22. maja 1992, dva dana pre granatiranja i preuzimanja vlasti u Kozarcu. PT 563.

(Ovu činjenicu je lako proveriti u Rezoluciji.)

Logor Omarska u opštim crtama

   

292. Edward Vulliamy je bio u prvoj grupi stranih novinara koji su stvarno ušli u logor Omarska. Pažnja medija koju su na Omarsku usmerili Roy Gutman, Edward Vulliamy i ostali na kraju je dovela do zatvaranja logora. PT 96.

271. Edward Vulliamy je bio u prvoj grupi stranih novinara koji su stvarno ušli u logor Omarska. Pažnja medija koju su na Omarsku usmerili Roy Gutman, Edward Vulliamy i ostali na kraju je dovela do zatvaranja logora. PT 96.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 74

(U ovom izvoru se za Roya Gutmana kaže da je prva osoba koja je proširila vest o postojanju logora.)

Sukob u Foči

   

527. U Foči je 8. aprila 1992. izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. PKU 567.[105]

372. U Foči je 8. aprila 1992. izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. PKU 567.

Allcock, Milivojević i Horton, “Conflict in the Former Yugoslavia - An Encyclopedia ” (Allcock, Milivojević i Horton 1998) str. 96

(Na ovom mestu se kaže da je Foča okupirana u srpskom napadu na Muslimane. Ne navodi se tačan datum.)



[1] "Zahtev optužbe za potvrdu na osnovu pravila 73(B)" od 22. aprila 2003. (d20588-d20582).

[2] "Odluka po dva zahteva optužbe za potvrdu radi ulaganja žalbe na odluku Pretresnog veća" od 5. maja 2003. (D21318-21316).

[3] "Odluka po predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 10. aprila 2003. (D20354-203332).

[4] "Predlog optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 12. decembra 2002. (D18484-D18438).

[5] "Opservacije amici curiae o 'Predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno' podnetom 12. decembra 2002." od 6. februara 2003 (D19424-D19388), par. 16.

[6] "Opservacije amici curiae o 'Predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno' podnetom 12. decembra 2002." od 6. februara 2003 (D19424-D19388), par. 17.

[7] Tužilac protiv Momčila Krajišnika, "Odluka po zahtjevima optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno, te za prihvatanje pismenih izjava svjedoka na osnovu pravila 92bis" od 28. februara 2003. Napomena: pri poslednjem brojanju, Veće u predmetu Krajišnik je formalno primilo na znanje 621 činjenicu. Radi jednostavnosti, u ovom podnesku pominjaće se “620 činjenica” ili “približno 620 činjenica”.

[8] "Dodatne informacije u vezi s Predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 2. aprila 2003. (D20274-D20182).

[9] Aprilski podnesak, fusnota 1. Premda Tužilaštvo priznaje da je to bilo u fusnoti, u kasnijem postupku, uključujući odgovor amici curiae, Pretresnom veću je ukazano na to pitanje u potpunosti.

[10] "Odgovor amici curiae na dodatne informacije u vezi sa predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 2. aprila 2003. (D20327-20316) (dalje u tekstu: Aprilske opservacije).

[11] "Odgovor amici curiae na dodatne informacije u vezi sa predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 2. aprila 2003. (D20327-20316), par. 3.

[12] "Odgovor amici curiae na dodatne informacije u vezi sa predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" od 2. aprila 2003. (D20327-20316), par. 2.

[13] T. 18478-18479. Celi razgovor g. Nicea i sudije Maya glasi:

Gospodin Nice: "Mislim da je to apsolutno tačno. Nisam odmah shvatio Vaš drugi argument, ali mislim da shvatam na koje od mojih reči se ta opservacija odnosi. Dalje, časni Sude, mislim da ću danas biti prilično kratak, budući da uvek nastojim da potrošimo što manje vremena na proceduralna pitanja. Pre nego što se vratim na ta pitanja, mogu li, uz dužno poštovanje, podsetiti Veće na dva nerešena podneska koja su relevantna za raspored suđenja. Dana 12. decembra prošle godine podnet je predlog u vezi sa činjenicama o kojima je presuđeno. Drugo veće, Veće u predmetu Krajišnik rešavalo je sličnu molbu i donelo odluku o određenom broju činjenica koje je spremno da prihvati kao činjenice o kojima je presuđeno. Uz dužno poštovanje, želeli bismo da vas zamolimo da razmotrite taj spisak. Tako se problemu može pristupiti na jednostavan način. Verovatno je znatno ili nešto malo opsežniji od molbe koju smo prvobitno podneli. Imamo za vas primerke njihovog spiska. Zavešćemo je kao..."

Sudija May: "Hteo bih da Vam kažem da smo mi zapravo već razmatrali to pitanje, i da se trenutno sastavlja nalog. Ne želim da ponovo otvaram to pitanje. Samo trenutak. Čekajte da razmislim." [Pretresno veće se savetuje.]

Sudija May: "Ne. Razmotrili smo to pitanje i više pismenih podnesaka, koji sadrže vrlo opsežne informacije, u potpunosti i ne želimo ništa više da čujemo o tom pitanju.”

[14] Tekst paragrafa 12 u celosti glasi: “...činjenice koje su predložene u podnesku optužbe od 2. aprila 2003. su potpuno iste kao i one koje čine osnov činjeničnog stanja u Bosni i koje se nalaze među 620 činjenica koje je prihvatilo Pretresno veće u predmetu Krajišnik. Pretresno veće u predmetu Krajišnik razmatraće dokaze u postupku koji se vodi protiv jednog visokog političkog lidera bosanskih Srba i usredsrediće se na rat u Bosni. Optužba uz dužno poštovanje tvrdi da će pravično i ekspeditivno vođenje suđenja biti pospešeno ako se Žalbenom pruži mogućnost da obezbedi da pretresna veća i u predmetu Krajišnik i u ovom predmetu imaju dosledan pristup formalnom primanju na znanje potpuno istih činjenica. Nema očitog razloga da ova dva pretresna veća imaju tako različite pristupe. Neodložno rešavanje tog pitanja od strane Žalbenog veća suštinski bi pospešilo postupak.”

[15] "Odluka po dva zahteva optužbe za potvrdu radi ulaganja žalbe na odluku Pretresnog veća" od 5. maja 2003. (D21318-21316), str. 2.

[16] Aprilski podnesak, fusnota 1.

[17] Vidi gore, par. 12.

[18] Brojevi se odnose na Aprilski podnesak Tužilaštva i, stoga, na stubac 1 tabele u Dodatku ovom podnesku.

[19] “Pregled činjenica o kojima je već presuđeno sadržanih u Dodatku A ‘Dopunjenog spiska činjenica o kojima je već presuđeno, a koje je prihvatilo Pretresno veće 1’, čije se prihvatanje sada traži predlogom optužbe u skladu sa pravilom 54(B), ali nije traženo prvobitnim Predlogom optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno.”

[20] Štaviše, optuženi Milošević se ni ne pominje u tim činjenicama.

[21] U par. 17.

[22] Amici navode dve činjenice predložene u Decembarskom podnesku Tužilaštva: "372. U Foči je 8. aprila 1992. izbio oružani sukob između srpskih i muslimanskih snaga. PKU 567. 374. Napad je bio širokih razmera i trajao je od aprila 1992. do februara 1993. PKU 567 i 570." Napomena: te činjenice su navedene pod brojevima 527 i 534 u prvom stupcu tabele u dodatku ovom podnesku.

[23] Tužilaštvo će se baviti tim pitanjem ako se ono pojavi u ovom žalbenom postupku.

[24] Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3 i 4.

[25] Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, par. 15.

[26] Odluka od 5. juna 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3 (u kojoj se uz odobrenje citira Odluka od 3. novembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Semanze); Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7; Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 59; Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 40; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 26.

[27] Odluka od 5. juna 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7; Odluka Žalbenog veća od 8. maja 2001.u predmetu Tužilac protiv Kupreškića i drugih, str. 4; Odluka od 23. januara 2003. u predmetu Tužilac protiv Ljubičića, str. 5-6; Odluka 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 59; Odluka od 22. novembra 2001.u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 26, u kojoj se uz dozvolu citira Odluka od 8. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Kupreškića, par. 6; Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 40.

[28] Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 6, vidi takođe fusnotu 27.

[29] Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7; Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića, str. 4; Odluka od 27. septembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih, str. 5; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 29, koja uz odobrenje citira Odluku od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih; Prvostepena presuda od 21. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 29, Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 39.

[30] Odluka od 16. maja 2003. u predmetu Tužilac protiv Stankovića, par. 10; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7; Prvostepena presuda od 29. novembra 2002. u predmetu Tužilac protiv Vasiljevića, par. 23; Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 61.

[31] Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7; Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića, str. 5; Odluka od 27. septembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih, str. 5; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 30, u kojoj se pominje Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića; Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih i Odluka od 3. novembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Semanze, par. 35; Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 64; Prvostepena presuda u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane od 21. februara 2003, par. 29; Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 39.

[32] Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 3; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7.

[33] Čini se da to priznaju i druga veća koja pominju potrebu da se ta ravnoteža postigne, ali je ne smatraju delom testa, uporedi: Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića, str. 4; Odluka od 27. septembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih, str. 4; Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 50; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 28.

[34] Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 59; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 28; Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 40.

[35] Vidi gore, par. 32.

[36] Odluka Pretresnog veća zasniva se isključivo na mišljenju da taj element nije zadovoljen, Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 4.

[37] Vidi, uvodni deo člana 32 (2) Bečke konvencije o ugovornom pravu.

[38] Uporedi član 32 (2) Bečke konvencije o ugovornom pravu.

[39] Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 25 (naglasak dodat), potvrđena u Odluci od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 37.

[40] Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore, 44, u kojoj se potvrđuje Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 38, i Odluka od 3. novembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Semaze, par. 23.

[41] Odluka od 23. januara 2003. u predmetu Tužilac protiv Ljubičića, str. 4; Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića, str. 4; Odluka od 27. septembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih, str. 4; Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 43; Odluka od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 28, u kojoj se uz odobrenje citiraju Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića i Odluka od 15. marta 2001. u predmetu Tužilac protiv Semanze, par. 10; kao druga svrha pominje se i doslednost u praksi Međunarodnog suda, vidi Odluku od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore i drugih, par. 43; Odluku od 22. novembra 2001. u predmetu Tužilac protiv Ntakirutimane, par. 28, u kojoj se uz odobrenje citiraju Odluka od 25. marta 1999. u predmetu Tužilac protiv Simića i Odluka od 15. marta 2001. u predmetu Tužilac protiv Semanze, par. 10.

[42] Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 5.

[43] Napomena o ponovljenoj traumi za svedoke o bazi zločina vredi i za one pozvane na unakrsno ispitivanje u skladu s pravilom 92bis.

[44] Na primer, svedok o bazi zločina za Bosnu može u predmetu koji se odnosi na logor svedočiti da je bila svirepo silovana, svedočeći protiv počinilaca zločina ili njihovih komandanata (npr. komandanta logora). Od tog svedoka se zatim traži da svedoči o istim surovim zločinima u predmetu protiv mesnog opštinskog čelnika. Svedoka potom zovu da treći put svedoči na suđenju rukovodstvu bosanskih Srba. Naposletku, od ove osobe koja je preživela silovanje se traži da svedoči četvrti put o bazi zločina u predmetu Milošević. Milosrdan pristup omogućio bi formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno.

[45] Vidi gore, fusnote 32 i 33.

[46] Vidi gore, par. 40.

[47] Odluka od 16. maja 2003. u predmetu Tužilac protiv Stankovića, par. 13.

[48] Odluka od 16. maja 2003. u predmetu Tužilac protiv Stankovića, par. 5 i 9.

[49] Veće na strani 4 navodi: "[p]rvih 130 paragrafa [...] predstavljaju činjenice koje se mogu na primeren način okarakterisati kao podaci o istorijskom i geografskom kontekstu i nisu podložne razumnom osporavanju [...O] stale činjenice [...] jesu činjenice koje mogu biti podložne razumnom osporavanju, pa se ne mogu formalno primiti na znanje".

[50] Odluka od 11. aprila 2003. u predmetu Tužilac protiv Bagosore, 44, u kojoj se potvrđuje Odluka od 15. maja 2002. u predmetu Tužilac protiv Nyiramasuhuka i drugih, par. 38, i Odluka od 3. novembra 2000. u predmetu Tužilac protiv Semaze, par. 23.

[51] Vidi gore, par. 39-42.

[52] Vidi gore, par. 54.

[53] Odluka od 10. aprila juna 2003. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, str. 4.

[54] Odluka od 23. januara 2003. u predmetu Tužilac protiv Ljubičića, str. 6; Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, par. 16; Odluka od 16. maja 2003. u predmetu Tužilac protiv Stankovića, par. 9 i 12.

[55] Na primer, Prvostepena presuda od 16. novembra 1998. u predmetu Tužilac protiv Delalića i drugih, par. 603, vidi presudu Žalbenog veća u vezi s odbranom na osnovu smanjene uračunljivosti, par. 582.

[56] Navodi se u Trials of War Criminals Before the Nuremberg Military Tribunals under Control Council Law No. 10 /Suđenjima ratnim zločincima pred nirnberškim vojnim sudovima po Zakonu br. 10 Kontrolnog saveta/, tom VI na str. XXVI (Buffalo, New York 1997).

[57] U.S. v. v. Weitzsaecker et al. /SAD protiv Weitzsaeckera i drugih/ (dalje u tekstu: predmet vezan za ministarstva), citiran u Suđenjima ratnim zločincima, vidi gore, fusnota 56, tom. XIV, str. 317.

[58] U.S. v. v. Weitzsaecker et al. /SAD protiv Weitzsaeckera i drugih/, vidi gore belešku 57 na str. 323.

[59] Hoang v. France /Hoang protiv Francuske/ (1992) 16 EHRR 53, 78; Salabiaku v. France /Salabiaku protiv Francuske/ (1988) 13 EHRR 379, 388; Evropska komisija za ljudska prava, Bullock v. Great Britain /Bullock protiv Velike Britanije/ (1996), 21 EHHR CD 85, 85-86.

[60] Hoang v. France /Hoang protiv Francuske/ (1992) 16 EHHR 53, 79-80.

[61] Vidi gore, par. 32.

[62] Vidi gore, par. 52.

[63] Vidi gore, par. 55-71.

[64] Odluka Žalbenog veća od 18. aprila 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, par. 4.

[65] Odluka Žalbenog veća od 18. aprila 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, par. 6.

[66] Odluka Žalbenog veća od 18. aprila 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, par. 5.

[67] Odluka Žalbenog veća od 18. aprila 2002. u predmetu Tužilac protiv Miloševića, par. 6.

[68] Vidi gore, par. 32.

[69] Vidi gore, par. 32.

[70] Vidi gore, par. 52.

[71] Amici curiae nisu naveli nijednu konkretnu činjenicu za koju misle da može postati predmet razumnog spora.

[72] Odluka od 28. februara 2003. u predmetu Tužilac protiv Krajišnika, str. 7, vidi takođe par. 54 gore.

[73] Tužilaštvo tvrdi da je, kad je o tome reč, primenjivo obrazloženje iz pravila 92 bis (A).

[74] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka.

[75] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka.

[76] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka.

[77] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[78] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[79] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[80] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[81] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[82] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[83] Činjenice 130 i 131 sadrže potpuno iste informacije.

[84] Činjenice 130 i 131 sadrže potpuno iste informacije.

[85] Činjenice 130 i 131 sadrže potpuno iste informacije.

[86] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 135 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[87] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 135 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[88] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 135 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[89] Izraz "po svoj prilici" greškom je izostavljen iz ove činjenice u Aprilskom podnesku (a deo je originalnog paragrafa Prvostepene presude u predmetu Kvočka). Ta greška je sada ispravljena.

[90] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 16 Prvostepene presude u predmetu Krnojelac.

[91] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 16 Prvostepene presude u predmetu Krnojelac.

[92] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka.

[93] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka.

[94] U formulaciji ove činjenice u Decembarskom i Aprilskom podnesku došlo je do zabune u pogledu broja i identiteta žena za koje Pretresno veće u Prvostepenoj presudi u predmetu Krnojelac zaključilo da ih je optuženi silovao. Stvoren je pogrešan dojam da su silovane tri žene. Zapravo, u presudi u predmetu Krnojelac presuđeno je da su silovane dve žene: FWS-75 i D.B. Unete su izmene na osnovu citata originala.

[95] Vidi fusnotu 21.

[96] Vidi fusnotu 21.

[97] Vidi fusnotu 21.

[98] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 52 Prvostepene presude u predmetu Kunarac.

[99] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 52 Prvostepene presude u predmetu Kunarac.

[100] Ranije je pogrešno pisalo da se ova činjenica navodi u paragrafu 52 Prvostepene presude u predmetu Kunarac.

[101] Odrednice pod brojem 9 i 10 su vrlo slične budući da se u izvorima navode jedna posle druge.

[102] Ranije je pogršno pisalo da se ova činjenica navodi u pragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[103] Ranije je pogršno pisalo da se ova činjenica navodi u pragrafu 78 Prvostepene presude u predmetu Tadić.

[104] Činjenice 130 i 131 sadrže potpuno iste informacije

[105] Tužilaštvo izuzima ovu činjenicu iz ovog žalbenog postupka