MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum podnošenja: 4. februar 2004. godine

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

1. Amici curiae su u svom zahtevu od 3. februara^[1] potvrdili da se pripremaju i da nameravaju da podnesu zahtev na osnovu pravila 98 bis da se optuženi oslobodi krivice u vezi s određenim brojem krivičnih dela za koja se tereti u optužnici. Nije verovatno da će optuženi, koji je odlučio da sam sebe brani, podneti takav zahtev. Amici curiae preduzimaju ovaj korak uz potpunu saglasnost Pretresnog veća.^[2]

2. Međutim, nakon što je Pretresno veće odobrilo takav korak, iz jurisprudencije Žalbenog veća je postalo jasno da mogu postojati definisana ograničenja uloge koju amicus može imati u krivičnom postupku.^[3] Žalbeno veće je zauzelo stav da amicus nije strana u postupku i da "činjenica da je Pretresno veće uputilo amici da preduzmu sve korake koje smatraju primerenim kako bi optuženom obezbedili pravično suđenje nema uticaja na ovaj zaključak"^[4]. Sudija Shahabuddeen^[5] je zauzeo čvrst stav da amicus curiae, budući da nije strana u postupku, ne može nadzirati rad žalbenog veća u krivičnom postupku, uprkos saglasnosti tužilaštva u vezi s proceduralnim pitanjem o kojem je reč. Premda su pod datim okolnostima amici nameravali da podnesu žalbu, ovlašćenja amicus curiae su očigledno ograničena, a Žalbeno veće je svojom nedavnom odlukom, koja Pretresnom veću nije bila na raspolaganju u junu prošle godine, zatražilo da se preispita Nalog Pretresnog veća od 27. juna 2003. godine.

3. Od amici se očekuje da svoj predlog podnesu na osnovu pravila 98 bis. Međutim, jedino "optuženi" može podneti predlog na osnovu tog pravila^[6]. U ovom slučaju se ne pokreće pitanje definicije "strane u postupku" i još je očigledniji problem s kojim će se amici suočiti u vezi s podnošenjem predloga na osnovu pravila 98: jednostavno rečeno, amici nisu optuženi.

4. Pitanja koja je postavio sudija Shahabuddeen u gorepomenutom žalbenom podnesku podrazumevaju, pre svega, da (1) taj predlog neće podneti optuženi koji sam sebe zastupa budući da se ni po čemu od onoga što je rekao ne može zaključiti da on namerava da podnese predlog na osnovu pravila 98 bis^[7] ; te da (2) taj predlog optuženi neće podneti preko amici kao svojih zastupnika^[8]. S pravnog stanovišta, prema tome, amici curiae nemaju nikakvog osnova za podnošenje svog predloga, a Pretresno veće bi moglo isključiti tu mogućnost na osnovu nenadležnosti.

5. Imajući to na umu, može se reći da nastojanje tužilaštva da obezbedi pravičnost ovog postupka podrazumeva pošten i transparentan stav tokom suđenja. Ono ne nastoji da iskoristi to što optuženi nema zastupnika da bi pokretalo tehničko-proceduralna pitanja. Tužilaštvo, međutim, davanjem saglasnosti ili na neki drugi način, ne može unilateralno da menja ili poništava pravila Pravilnika o postupku i dokazima.

6. Predlog podnet na osnovu pravila 98 bis je od suštinskog značaja jer zadire u srž pitanja krivice ili nevinosti optuženog. To se jasno razlikuje od pitanja vezanih za utvrđivanje rasporeda suđenja kao što je dužina privremenog prekida postupka. U drugim okolnostima, nezamislivo bi bilo da Pretresno veće na kraju izvođenja dokaza tužilaštva traži da amici curiae izraze stav o dovoljnosti izvedenih dokaza, odnosno o tome da li optuženog treba proglasiti nevinim u vezi s krivičnim delima za koja se tereti u optužnici. Sasvim je ispravno da ta pitanja međusobno rešavaju strane i da njih rešava Pretresno veće u domenu svog rada kao instanca koja prosuđuje po činjenicama.

7. Iako bi, na prvi pogled, moglo izgledati da je zahtev podnet od strane amici gotovo po definiciji u skladu s onim što bi svaki optuženi želeo, Pretresno veće bi trebalo da s rezervom primi pretpostavku da se tu radi o istovetnim interesima: zahtev podnet na osnovu pravila 98 bis je takođe pitanje strategije odbrane i načina vođenja sudskog postupka^[9] i u jednom krivičnom postupku odbrani možda odgovara da svojim dokazima optužnicu u celosti ospori. U predmetu o kojem je reč, ni amici ni tužilaštvo nisu u mogućnosti da pretpostave kakva bi mogla biti strategija suđenja ili taktika odbrane optuženog, a Pretresno veće, razmatrajući očekivani zahtev, možda ne bi postupilo u interesu optuženog. U najgorem slučaju, širenjem funkcija amici (u vezi s čim nedostaju uputstva) moglo bi se, zapravo, onemogućiti optuženom da bira način na koji želi da sam sebe brani.

8. Isto tako ne bi bilo primereno da amici pitaju optuženog – direktno ili preko Suda – da li želi da oni podnesu podnesak određene vrste ili da bilo kojom vrstom podneska zatraže da se ponište određene tačke optužnice. Na taj način bi se stvorio upravo onakav pravni odnos između amici i optuženog koji optuženi odbacuje, a oni poriču (ponekad uprkos javnim komentarima da oni vrše ulogu njegovih zastupnika odbrane). Ta nemogućnost je još jedan odraz potrebe da se ima jasna predstava o pravnoj funkciji koju vrše amici. Treba praviti jasnu razliku između funkcije koju mogu primereno da vrše i brojnih drugih funkcija koje su izvan njihove nadležnosti.

9. Još jedan činilac može biti od pomoći Pretresnom veću u ovom trenutku: naime, pitanje da li bi amici, ako bi predloženi zahtev bio prihvaćen, imali pravo da podnesu žalbu ukoliko u tome ne bi uspeli. Ako se, kao što tužilaštvo smatra, situacija vezana za pravilo 98 bis može razlikovati od ranije situacije kada je udovoljeno zahtevu amici da se preispita vremenski razmak između izvođenja teze tužilaštva i izvođenja teze odbrane, kako je sugerisao sudija Shahabuddeen, amici ne bi imali pravo da podnesu žalbu, a taj zaključak bi, s druge strane, mogao ići u prilog stavu da amici nisu, kao prvo, nadležni da podnose zahteve na osnovu pravila 98.

10. Pravilom 98 bis predviđena je još jedna mogućnost, naime da Pretresno veće proprio motu naloži da se donese oslobađajuća presuda ako zaključi da izvedeni dokazi nisu dovoljni da bi se na osnovu njih mogla održati presuda po nekoj tački optužnice^[10]. Pre nego što to uradi, pod okolnostima vezanim za ovo suđenje, Pretresno veće će možda pozvati amici da iznesu svoje opservacije o tome da li je tužilaštvo iznelo dovoljno dokaza u vezi s određenim tačkama optužnice, ukoliko je u tom smislu ijedna od njih pod znakom pitanja za Pretresno veće.

11. Na kraju iznošenja svoje teze, a u cilju pomaganja Pretresnom veću da proceni koliko su dovoljni dokazi izvedeni u vezi sa svakom od tačaka optužnice, tužilaštvo će Pretresnom veću predočiti, u tabelarnoj formi zasnovanoj na paragrafima tačaka optužnice, rezime dokaza izvedenih u komponentama ovog suđenja vezanim za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu. Tužilaštvo je, u skladu s transparentnim pristupom, amici i Pretresnom veću već dostavilo privremene verzije tih "tabelarnih" dokumenata. Tužilaštvo se nada da će ti dokumenti, kada budu uključivali sve dokaze koje je tužilaštvo izvelo prilikom izvođenja svoje teze, pomoći Pretresnom veću da izvlači odgovarajuće zaključke iz svedočenja svedoka i dokaznih predmeta koji sačinjavaju tezu tužilaštva. Ti dokumenti, po svojoj prirodi, neće ograničavati tumačenje dokaza.

12. Tužilaštvo napominje da je izvođenje dokaza u ovom predmetu bio dugotrajan i složen proces i da će Pretresno veće samo proceniti koliko su ti dokazi dovoljni. Tužilaštvo će izvršti pregled izvedenih dokaza i tamo gde bude smatralo da nije izvedeno dovoljno dokaza izvršiće neophodne dopune i izmene tačaka i priloga u optužnici. Tužilaštvo bi takođe želelo, i očekuje, da mu se pruži prilika da podnese pismene ili usmene podneske u vezi s bilo kojim konkretnim pitanjem vezanim za izvođenje dokaza ili relevantno pravo pre nego što Pretresno veće ex proprio motu donese oslobađajuću presudu u vezi s bilo kojim krivičnim delom navedenim u optužnici, na osnovu pravila 98 bis.^[11]

13. Pretresno veće će, pored pomoći koja mu je potrebna u vezi s dokazima, možda želeti da pozove amici da izraze svoje mišljenje o nekom pravnom pitanju. Ako bi se Pretresno veće suočilo s poteškoćama primenjujući pravo na bilo koju činjenicu u ovom predmetu, možda će hteti da iskoristi mogućnost pravne argumentacije. Doprinos te vrste bi bio mnogo više u skladu s funkcijom koju ima amicus pred Tribunalom.^[12]

14. Nezavisno od toga da li se traženi doprinos tiče činjenica ili prava, inicijativu bi moralo da dā Pretresno veće, a ne amici. Po mišljenju Tužilaštva, Pretresno veće bi trebalo da navede konkretna pitanja u vezi s kojima se traži pomoć amici. Ne bi bilo primereno da Pretresno veće jednostavno dozvoli da amici iznesu svoje argumente u vezi s bilo kojim činjeničnim ili pravnim pitanjem koje odluče da pokrenu.

Traženo pravno sredstvo

Tužilaštvo stoga podnosi Pretresnom veću zahtev, na osnovu pravila 73 (A), da izda odluku o sledećem:

1. da se, u svetlu Odluke Žalbenog veća po interlokutornoj žalbi od 20. januara 2004, ponovo razmotri njegov nalog od 27. juna 2003:

2. da amici curiae nemaju nikakav locus standi na osnovu pravila 98 bis i da jedino optuženi može podneti zahtev na osnovu tog pravila; i

3. da Pretresno veće, pre nego što odluči proprio motu da donese presudu u vezi s jednim ili više krivičnih dela za koje se optuženi tereti u optužnici, i, po potrebi, zatraži da mu amici curiae pomognu u vezi s bilo kojim konkretnim pitanjem, pruži tužilaštvu priliku da podnese pismene i usmene podneske u vezi s tim; te da,

4. Pretresno veće odredi raspored po kojem će ex proprio motu razmatrati bilo koji svoj korak, budući da Pretresno veće ne bi bilo ograničeno na sedmodnevni rok za podnošenje podneska koji nalaže pravilo 98 bis (A) i da bi ono vodilo računa o tome da li su podnesci podneti u predviđenom roku.

/potpis na originalu/
Geoffrey Nice,
glavni zastupnik tužilaštva

Dana 4. februara 2004. godine
U Hagu,
Holandija

^[1] "Zahtev amici curiae za odobrenje Pretresnog veća za podnošenje podneska koji sadrži veći broj stranica od broja propisanog Uputstvom o dužini podnesaka i zahteva", od 3. februara 2004. godine.

^[2] "Nalog po zahtevu amici curiae u vezi sa prirodom njihovog budućeg angažovanja i uputstvima o postupku iz pravila 98 bis" od 27. juna 2003. godine.

^[3] "Odluka po interlokutornoj žalbi amici curiae na nalog Pretresnog veća u vezi sa pripremom i izvođenjem dokaza odbrane", od 20. januara 2004. godine.

^[4] Ibid, paragraf 4.

^[5] Ibid, Izdvojeno mišljenje sudije Shahabuddeena.

^[6] Pravilo 98 bis (A): "Optuženi može podneti predlog za donošenje oslobađajuće presude ... "

^[7] Optuženi i dalje izjavljuje da on Međunarodni sud ne priznaje kao sud i odbija da učestvuje u postupku na način koji bi podrazumevao njegovo prihvatanje Suda kao tela nadležnog da mu sudi.

^[8] Amici ne primaju uputstva od optuženog. Kada je Tužilaštvo u ranijim podnescima podnelo predlog u vezi sa zdravstvenim stanjem optuženog i daljim vođenjem suđenja, amici su se usprotivili ideji da budu imenovani kao zastupnici odbrane.

^[9] Na primer, odbrana u predmetu Tužilac protiv Jelisića je odlučila da ne podnosi podnesak na osnovu pravila 98 bis.

^[10] Potpravilo 98 bis (B).

^[11] Tužilaštvo je svoje mišljenje o odredbi po kojoj ono ima pravo da bude saslušano izrazilo u predmetu Jelisić: Zahtev Tužilaštva da bude saslušano, od 15. oktobra 1999. godine.

^[12] Vidi paragraf 15 Izdvojenog mišljenja sudije Shahabuddeena: "Ukratko, iako se institucija amicus curiae proširila u nekim sudskim praksama i pomerila od tradicionalne uloge prijatelja suda na zainteresovano telo, koje nije nijedna od postojećih strana u postupku, uloga amicus curiae u Međunarodnom sudu je, po mom mišljenju ograničena na suštinsku funkciju prijatelja suda, koja se kao takva razlikuje od uloge prijatelja optuženog. Konkretnije rečeno, amicus curiae nije pravno nadležan da vrši ulogu branioca optuženog, kao što ni u kom slučaju ne može biti ni posrednik."