MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD A BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br.: IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 24. februar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

I. Uvod

1. Tužilalaštvo je 3. februara 2004. podnelo "Zahtev Tužilaštva da se u dokaze uvrsti pismena izjava istražitelja Bernarda O'Donnella umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 54 i 92 bis".

2. Pretresno veće je svojom Odlukom od 12. februara 2004, između ostalog, odbilo zahtev da se kao kao dokazi u ovom postupku prihvate pismena izjava istražitelja Bernarda O'Donnella, kao i još 11 dokumenata.

3. Među svojim argumentima na stranici 3 Odluke, Pretresno veće navodi sledeće:

   "UZIMAJUĆI U OBZIR da predloženi svedok nije u mogućnosti da na relevantan način svedoči o sadržaju ili verodostojnosti podnetih dokumenata i da uopšte nije primereno da ovi dokumenti budu preko ovog svedoka ponuđeni kao dokazi"

4. "UZIMAJUĆI U OBZIR da nije primereno da neki od pomenutih dokumenata ... budu predmet razmatranja Pretresnog veća, bilo zato što dati dokument treba predložiti za uvrštavanje u dokaze preko odgovarajućeg svedoka, bilo zato što, ako je reč o medijskom izveštaju, nije primereno uvrstiti ga u dokaze, ili zato što se radi o fotografiji ili rukom napisanoj belešci čiju verodostojnost bi trebalo posebno potvrditi da bi se smatrala prihvatljivom kao dokaz."

5. Pored toga, u paragrafu (1) svog naloga, Pretresno veće je navelo sledeće:

   "...svedok se ne može pozivati u svrhu predočavanja pomenutih dokumenata kao dokaza ili potvrđivanja njihove verodostojnosti."

II Utvrđivanje verodostojnosti

6. Na osnovu naznake koja je data Pretresnom veću tokom svedočenja svedoka B-108^[1], Tužilaštvo predlaže da se, pre završetka izvođenja dokaza, u spis uvrsti deklaracija (u vidu pismene izjave pod zakletvom) koju bi dao istražitelj Bernard O'Donnell, u svojstvu vođe Tima 5 Tužilaštva, a koja bi se odnosila na verodostojnost dokumenata koji su predočeni kao dokazni predmeti u bosanskoj komponenti predmeta Milošević. Njegova deklaracija bi bila propraćena sličnom deklaracijom koju bi dao Dean Manning, vođa Tima 4 Tužilaštva, a koja bi se ticala verodostojnosti dokumenata koji su predočeni kao dokazni predmeti u hrvatskoj komponenti ovog predmeta. Svaka od te dve deklaracije će potom biti propraćena nizom deklaracija o verodostojnosti različitih zbirki dokumenata u koje su svrstani dokumenti navedeni na spisku dokaznih predmeta vezanih za bosansku i hrvatsku komponentu u predmetu Milošević. Postoji ukupno 25 zbirki dokumenata i verodostojnost svakog dokumenta koji je u ovom predmetu^[2] predočen utvrđena je prema zbirci iz koje potiče.

7. Nacrt deklaracije koji je dao Bernard O'Donnell priložen je ovom Zahtevu kao poverljivi Dodatak A. U njoj istražitelj O'Donnell konkretno navodi spisak dokumenata za koje je predloženo da budu prihvaćeni kao dokazi putem svedočenja ovog svedoka^[3] i za koje će Tužilaštvo sada tražiti da do 27. februara 2004. budu prihvaćeni kao dokazi, zajedno s njegovom analizom i interpretacijom tih dokumenata.^[4]

8. Tužilaštvo podnosi ovaj Zahtev za pojašnjenje odluke Pretresnog veća kako bi se pojasnilo i potvrdilo da je Tužilaštvo dobro shvatilo, da će kako istražitelj O'Donnell, u svojstvu vođe tima zaduženog za bosanski deo predmeta Milošević, tako i Dean Manning, u svojstvu vođe tima zaduženog za hrvatski deo ovog predmeta, biti u mogućnosti da se na goreopisani način bave pitanjem utvrđivanja verodostojnosti dokaznih predmeta predloženih za uvrštavanje u spis bosanskog, odnosno hrvatskog dela predmeta Milošević. Podsećamo Pretresno veće da su slične deklaracije prihvaćene kao dokazi zajedno s dokumentima koji su uvršteni u spis tokom kosovskog dela ovog postupka^[5].

9. Tužilaštvo posebno traži pojašnjenje formulacije paragrafa (1) naloga Pretresnog veća^[6]. Tužilaštvo smatra da ovaj paragraf, onako kako je formulisan, ne znači da, opšte uzev, istražitelj O'Donnell nije u mogućnosti da se bavi pitanjem verodostojnosti dokumenata koji su predočeni kao dokazi u ovom predmetu^[7]. Deklaracija koja je podneta uz Zahtev od 3. februara 2004. ne bavi se pitanjima vezanim za utvrđivanje verodostojnosti, pošto je namera Tužilaštva da se u pismenom obliku pozabavi pitanjem verodostojnosti grupe dokumenata koji su prihvaćeni kao dokazi u hrvatskoj, odnosno bosanskoj komponenti ovog predmeta.

III. Uvođenje dokumenata određenih kategorija

10. Tužilaštvo poziva Pretresno veće da preispita svoju odluku da se u dokaze ne uvrste sledeći dokumenti^[8]:

    Dokumenti br. 24 i 26

"Medijski izveštaj i stoga nije primereno uvrstiti ga u dokaze"

11. Dokumenti 24 i 26 su izveštaji iz EPOHE – nedeljnika koji je izlazio u periodu od 1990. do 1992. i koji je zastupao gledišta SPS-a. U njemu su redovno objavljivali članke poznati visoki funkcioneri SPS-a, uključujući Borislava Jovića. Izveštaji za koje se traži da budu uvršteni u dokaze datiraju od 22. oktobra 1991. i 7. januara 1992. Oni pokazuju da je postojao plan da se područja u BiH i Hrvatskoj koja se smatraju srpskim pripoje Srbiji. U tim člancima izložen je plan za prekrajanje granica Jugoslavije i podelu Bosne. Ta "treća" Jugoslavija, prema tim člancima i kartama prikazanim u njima, obuhvatala bi Srbiju, Crnu Goru i područja u Bosni i Hrvatskoj koja su smatrana srpskim.

12. Veće je u ovom postupku prihvatilo kao dokaze medijske izveštaje putem drugih svedoka. Da navedemo samo tri: članak objavljen u Politici pod naslovom "Babić stavlja van zakona komunističku organizaciju" od 8. januara 1992. (dokazni predmet br. 352, tabulator 78); članak objavljen u Politici pod naslovom "Duga sednica Predsedništva SFRJ", u slici i reči (dokazni predmet br. 352, tabulator 84); V.I.P. News Services, Defence & Security, članak pod naslovom "The Future of the Army of the Republic of Srpska" /Budućnost Vojske Republike Srpske/ (dokazni predmet br. 427, tabulator 57).

13. Sada kada je bliže obavešteno o prirodi časopisa EPOHA i relevantnosti članaka koji su predloženi za uvrštavanje u spis, Tužilaštvo poziva Veće da preispita svoju odluku da se ti članci ne uvrste u spis pošto, kao medijske izveštaje, "nije primereno uvrstiti ih u dokaze". Nema nikakvog razloga iz kojeg bi pomenute članke iz ovog časopisa trebalo smatrati neprimerenim kao dokaze, ako to isto ne važi u slučaju članaka objavljenih u Politici ili V.I.P. News Services.

IV. Traženo pravno sredstvo:

14. S obzirom na gorenavedeno, Veće traži sledeće pravno sredstvo:

    (1) Da Pretresno veće potvrdi da Tužilaštvo može da podnese deklaraciju istražitelja Bernarda O'Donnella, zajedno s prilozima navedenim u glavnom tekstu gornjeg zahteva, kao materijal za utvrđivanje verodostojnosti dokumenata, predočenih kao dokazni predmeti u delu postupka koji se odnosi na Hrvatsku i Bosnu.

    (2) Da do 27. februara 2004. Tužilaštvo kao dokaze podnese dokumente koji su navedeni pod brojevima 24. i 26. na tabeli priloženoj u Dodatku B, zajedno sa svojom analizom i tumačenjem tih dokumenata.

    (3) Da nalozi u paragrafima (4) i (5) Odluke Pretresnog veća od 12. februara 2004. važe od tog datuma.

/potpis na originalu/
Dermot Groome,
viši zastupnik Tužilaštva

Dana 24. februara 2004.
U Hagu,
Holandija

^[1] "SUDIJA KWON: Molio bih Tužilašto da registratoru koji podnosi priloži izjavu na osnovu pravila 92 bis koja se tiče verodostojnosti dokumenata sadržanih u tom registratoru. Kada ovo kažem, mislim pre svega na one dokumente čija autentičnost može biti sporna, pošto svedok ne zna za te dokumente ili ti dokumenti nisu zvanični. Ako Tužilaštvo može da podnese takve izjave prema pravilu 92, kao poslednji tabulator u registratoru, mislim da će to Pretresnom veću pomoći ne samo prilikom njihovog prihvatanja kao dokaza nego i prilikom određivanja njihove dokazne vrednosti. U izjavi prema pravilu 92 bis se možda, na primer, navodi pod kojim okolnostima su ti dokumenti zaplenjeni ili kako je Tužilaštvo došlo do tih dokumenata. Želeo bih da znam da li postoje bilo kakve praktične poteškoće vezane za pripremu takve izjave prema pravilu 92 bis.

GOSPODIN GROOME: Časni Sude, mislim da bi bilo ogromnih praktičnih poteškoća oko pripreme takve izjave. Ali ja mislim da je naša namera da to isto – iste informacije podnesemo na drugačiji način. Dopustite mi da ukratko opišem kako ćemo mi to podneti.

U slučaju zbirke dokumenata koju su zaplenili predstavnici Tužilaštva, možda se radi o 1.000 zaplenjenih dokumenata, od kojih ćemo možda njih 100 zatražiti da predložimo za uvrštavanje u spis, a možda ćemo tražiti da ih predočimo putem deset različitih svedoka. Zbog ovog problema, rešenje na kojem radimo – a ono je u završnoj fazi – svodi se na pripremu spiska svih dokaznih predmeta prema pravilu 65 ter sa šifrovanom oznakom. Tako bi ti dokazni predmeti bili deo zaplenjene zbirke koju ćemo nazvati A, lokacija A. Takođe ćemo, zajedno s tom zbirkom Pretresnom veću podneti i registrator sa svim izjavama prema pravilu 92 bis, izjavama pod zakletvom i propratnim dokumentima iz kojih se vidi kako smo došli do svih dokumenata koji su zaplenjeni na lokaciji A i pod kojim okolnostima. Ono što mi – ono što bi se potom dogodilo jeste da, ako Pretresno veće ima bilo kakvih pitanja u vezi s verodostojnošću bilo kojeg konkretnog dokumenta, ono jednostavno treba da na tabeli potraži koji registrator sadrži materijal koji potvrđuje verodostojnost zaplenjenih dokumenata i da ih tamo nađe.

SUDIJA KWON: Da li biste mi mogli reći kolikog obima je taj dokument, da li biste to mogli podneti kao jedan dokument? Koliko bi on bio velik?

GOSPODIN GROOME: Propratni dokumenti određene zbirke?

SUDIJA KWON: Neke – da.

GOSPODION GROOME: To bi bila grupa od, možda, dve ili tri izjave pod zakletvom ili deklaracije prema pravilu 92 bis, ako to Pretresnom veću više odgovara, koje su dali istražitelji koji su učestvovali u zapleni i čuvanju tih dokumenata. Oni bi na desetak stranica izneli istorijat tih dokumenata, kako smo i pod kojim okolnostima došli do njih.

SUDIJA KWON: U redu. Pretresno veće će o tome morati da razmisli. Hvala.

GOSPODIN GROOME: Časni sude, da li bih mogao samo da kratko pitam za spisak --

SUDIJA MAY: Mogu li samo ovo da dodam, naime da su nam, da bismo ih međusobno povezali, potrebni brojevi dokaznih predmeta koje oni nose na ovom suđenju. Ne samo brojevi koje ste im vi dali, nego evidencioni i svi drugi brojevi. Ono što će nam biti potrebno jesu brojevi dokaznih predmeta koji su im ovde dati. Da li me razumete? Možda ste to i inače imali na umu, ali sam samo hteo da to podvučem." Transkript od 1. maja 2003.

^[2] Izuzev presretnutih komunikacija koji su, u svrhu utvrđivanja verodostojnosti, posebno obrađeni.

^[3] U paragrafu 3 njegove deklaracije.

^[4] U skladu s Nalogom Pretresnog veća od 12. februara 2004.

^[5] Deklaracije je pripremio Dennis Milner, koji je bio vođa tima istražitelja koji je došao na Kosovo ubrzo nakon prestanka oružanog sukoba u tom regionu u junu 1999. Te deklaracije su se odnosile na zaplenu zbirki dokumenata iz kojih potiču dokumenti koji su predočeni kao dokazi u kosovskom delu ovog postupka.

^[6] Vidi paragraf 5 gore.

^[7] Kao što se obično traži od vođa timova u drugim postupcima koji se vode pred ovim Sudom.

^[8] U Dodatku B ovom dokumentu opet je priložen dodatak Zahtevu od 3. februara 2004.