|
PRED PRETRESNIM VEĆEM U sastavu:
Sekretar: g. Hans Holthuis TUŽILAC JAVNA VERZIJA PETA ODLUKA PO ZAHTEVIMA TUŽILAŠTVA I SRBIJE I CRNE GORE NA OSNOVU PRAVILA 54bis
OVO PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. (u daljem tekstu: Međunarodni sud), REŠAVAJUĆI PO "Zahtevu optužbe za nalog na osnovu pravila 54bis kojim se Saveznoj Republici Jugoslaviji nalaže da odgovori na nerešene zahteve za pomoć", koji je 13. decembra 2002. podnelo Tužilaštvo (u daljem tekstu: optužba), IMAJUĆI U VIDU podneske strana u postupku koji su usledili, argumente iznete na usmenim ročištima pred Pretresnim većem održanim 10. marta 2003. i 3. juna 2003, kao i proceduralne naloge koje je izdalo Pretresno veće,[1] IMAJUĆI U VIDU sledeće odluke Pretresnog veća: "Delimičnu odluku po zahtevu Tužilaštva za izdavanje naloga na osnovu pravila 54bis protiv Srbije i Crne Gore", donetu 5. juna 2003. (u daljem tekstu: Prva odluka);[2] "Drugu odluku po zahtevu Tužilaštva za izdavanje naloga na osnovu pravila 54bis protiv Srbije i Crne Gore", donetu 12. juna 2003. (u daljem tekstu: Druga odluka);[3] "Treću odluku po zahtevu Tužilaštva za izdavanje naloga na osnovu pravila 54bis protiv Srbije i Crne Gore", donetu 18. juna 2003. (u daljem tekstu: Treća odluka); te [redigovano],[4] RAZMOTRIVŠI podneske optužbe i Vlade Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Srbija i Crna Gora) podnete u skladu sa Drugom odlukom,[5] uključujući argumente optužbe u vezi sa postojanjem tela pod nazivom “Vrhovna komanda” i “štab Vrhovne komande”,[6] UZIMAJUĆI U OBZIR odredbe pravila 54bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik) i praksu Međunarodnog suda u vezi sa obavezom država da pružaju pomoć,[7] NA OSNOVU člana 29 Statuta Međunarodnog suda i pravila 54bis Pravilnika, OVIM NALAŽE sledeće: (1) (a) Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, obavestiti optužbu o tome da li su u periodu od 23. marta 1999. do 5. oktobra 2000. održavane sednice Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije; (b) ako su navedene sednice održavane, Srbija i Crna Gora će, u roku od dve nedelje od dana donošenja ove odluke, dostaviti optužbi zapisnike i stenografske beleške sa tih sednica. (Vidi Prvu odluku, pod 3; Drugu odluku, nalog br. 1; [redigovano]; Zahtev Tužilaštva za pomoć (u daljem tekstu: ZZP) br. 117 od 15. avgusta 2001; ZZP br. 219 od 25. juna 2002); (c) ako navedene sednice nisu održavane, Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, o tome dati izjavu Pretresnom veću putem javnog, pismenog i inter partes podneska; (d) ako nije u mogućnosti da dâ takvu izjavu, Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, obavestiti Pretresno veće o razlozima zbog kojih to nije moguće putem javnog, pismenog i inter partes podneska. (2) (a) Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, obavestiti optužbu o tome da li su u periodu od aprila 1990. do juna 1997. održavane sednice Skupštine Republike Srbije i Saveta za usaglašavanje stavova o državnoj politici, izuzev sednica od 2. aprila 1991, 8. aprila 1991, 12. decembra 1991, 13. decembra 1991. i 17. decembra 1991; (b) ako su navedene sednice održavane, Srbija i Crna Gora će, u roku od dve nedelje od dana donošenja ove odluke, dostaviti optužbi zapisnike i stenografske beleške sa tih sednica. (Vidi Drugu odluku, nalog br. 7; ZZP br. 203 od 17. maja 2002; ZZP br. 279 od 16. septembra 2002); (c) ako navedene sednice nisu održavane, Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, o tome dati izjavu Pretresnom veću putem javnog, pismenog i inter partes podneska; (d) ako nije u mogućnosti da dâ takvu izjavu, Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, obavestiti Pretresno veće o razlozima zbog kojih to nije moguće putem javnog, pismenog i inter partes podneska. (3) (a) Srbija i Crna Gora će, u roku od dve nedelje od dana donošenja ove odluke, dostaviti optužbi tražene dokumente u vezi s Vrhovnom komandom i štabom Vrhovne komande, uključujući, između ostalog, dva dokumenta pod naslovom “Strategija oružane borbe” i “Vojna doktrina Savezne Republike Jugoslavije”. (Vidi Drugu odluku, nalozi br. 8-9; ZZP br. 118 od 15. avgusta 2001; ZZP br. 118B od 25. marta 2003; ZZP br. 119B od 16. oktobra 2002; ZZP br. 119C od 16. oktobra 2002; ZZP br. 119D od 8. avgusta 2003); (b) ukoliko Srbija i Crna Gora ostaje pri tvrdnji da tela pod nazivom “Vrhovna komanda” i “štab Vrhovne komande”, odnosno sva druga tela, bez obzira na nomenklaturu, koja su vršila funkcije slične onima koje su vršila tela navedena u ovoj odluci, nisu postojala ─ tela koja su, na primer, (i) odgovorna za nacionalnu bezbednost tokom rata ili nadzor nad oružanim organizacijama angažovanim u nacionalnoj odbrani tokom ratnog stanja koje je u Saveznoj Republici Jugoslaviji bilo na snazi od 24. marta 1999. do 10. juna 1999, (ii) u čijem su sastavu bili članovi Vrhovnog saveta odbrane s pravom glasa ili bez prava glasa, odnosno i sva druga lica pozvana na osnovu zakona ili drugog pravnog instrumenta, naloga, ili poziva da prisustvuju sednicama tih tela, ili (iii) u čijem sastavu je bio Generalštab Vojske Savezne Republike Jugoslavije tokom rata (vidi, na primer, fusnotu br. 6 gore; ZZP br. 118 od 15. avgusta 2001; ZZP br. 118B od 25. marta 2003; ZZP br. 119B od 16. oktobra 2002; ZZP br. 119C od 16. oktobra 2002; ZZP br. 119D od 8. avgusta 2003) - Srbija i Crna Gora će, u roku od nedelju dana od dana donošenja ove odluke, o tome dati izjavu Pretresnom veću putem javnog, pismenog i inter partes podneska. Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavan engleski tekst.
[pečat Međunarodnog suda] [1] "Nalog o rasporedu za pretres po zahtevu optužbe za izdavanje obavezujućeg naloga" od 10. januara 2003; "Pismeni odgovor Srbije i Crne Gore na 'Zahtev optužbe za nalog na osnovu pravila 54 bis kojim se Saveznoj Republici Jugoslaviji nalaže da odgovori na nerešene zahteve za pomoć,'” od 7. februara 2003; "Zahtev optužbe za dozvolu za podnošenje replike u vezi sa nerešenim zahtevima za pomoć" od 14. februara 2003; "Nalog po molbi optužbe za odobrenje da dostavi repliku" od 19. februara 2003; "Replika optužbe na 'Pismeni odgovor Srbije i Crne Gore na zahtev optužbe na osnovu pravila 54 bis kojim se Saveznoj Republici Jugoslaviji nalaže da odgovori na nerešene zahteve za pomoć'" od 27. februara 2003; "Podnesak Srbije i Crne Gore u skladu sa nalogom koji je Veće izdalo na usmenoj raspravi održanoj 10. marta 2003. u vezi sa 'Zahtevom optužbe za nalog na osnovu pravila 54 bis kojim se Saveznoj Republici Jugoslaviji nalaže da odgovori na nerešene zahteve za pomoć'” od 6. maja 2003; "Odgovor Tužilaštva na podnesak Srbije i Crne Gore u vezi sa nerešenim zahtevima za pomoć od 6. maja 2003." od 20. maja 2003; "Poverljiva dopunska informacija uz odgovor Tužilaštva na podnesak Srbije i Crne Gore od 6. maja 2003. u vezi sa nerešenim zahtevima za pomoć" od 5. juna 2003. [2] Prva odluka je najpre doneta na poverljivoj osnovi, ali je kasnije postala javna. [3] Druga odluka je najpre doneta na poverljivoj osnovi, ali je kasnije postala javna. [4] [redigovano] [5] Zahtev za pomoć Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju upućen vlastima Srbije i Crne Gore od 10. jula 2003; poverljivi "Podnesak optužbe u skladu s Odlukom Pretresnog veća od 12. juna 2003", podnet 12. avgusta 2003. i priloženi Zahtev optužbe za pomoć br. 119D od 8. avgusta 2003; poverljiva "Dopuna Tužilaštva 'Podnesku optužbe u skladu sa odlukom Pretresnog veća od 12. juna 2003'", zavedena 21. avgusta 2003. sa priloženim pismom Srbije i Crne Gore uz dokumente koji se odnose na Vrhovni savet odbrane od 6. avgusta 2003; "Poverljivi izveštaj Srbije i Crne Gore u skladu sa nalozima br. 11 i br. 12 iz 'Druge odluke po zahtevu Tužilaštva za izdavanje naloga na osnovu pravila 54 bis protiv Srbije i Crne Gore' od 12. juna 2003", zaveden 19. avgusta 2003. [6] Optužba je predočila dokaze o tome da je (1) tokom rata postojalo telo pod nazivom “Vrhovna komanda” koje je bilo najviši organ civilnog rukovođenja nadležan za nacionalnu bezbednost, i (2) da je postojalo telo pod nazivom “štab Vrhovne komande” koje je bilo podređeno Vrhovnoj komandi i ratna formacija Generalštaba Vojske Savezne Republike Jugoslavije. Vidi, npr, transkript iskaza Zorana Lilića, predsednika Savezne Republike Jugoslavije od 1993. do 1997, od 17. juna 2003, T. 22569-22570 (“Vrhovna komanda postoji samo za vreme rata. Štab Vrhovne komande je najstručnije telo koje je praktično u funkciji realizacije odluka koje donosi Vrhovna komanda. Vrhovna komanda se formira samo na osnovu strategije oružane borbe i doktrine odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Vrhovnu komandu čine članovi Vrhovnog saveta odbrane, tada i jedino tada je predsednik Vrhovnog saveta odbrane istovremeno i vrhovni komandant oružanih snaga, i u tom trenutku oružane snage sadejstvuju tako što se pripajaju, priključuju pojedine jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, koje su to jedinice ja o njima ne mogu da govorim. Pored stalnih članova Vrhovnog saveta odbrane, Vrhovnu komandu čine još i ministar savezni unutrašnjih poslova, ministar inostranih poslova, predsednici oba veća, Veća republika i Veća građana Savezne skupštine, a štab Vrhovne komande je u stvari Generalštab koji preuzima ulogu štaba Vrhovne komande.”). Lilić je takođe posvedočio da Vrhovna komanda uključuje “ministra odbrane” (T. 22569-22570). Optužba je uspela da dobije svedočenje o tome da su odredbe o mandatu i obavezama Vrhovne komande i štaba Vrhovne komande sadržane u “dva dokumenta [koje] usvaja Vrhovni savet odbrane” (T. 22570). Lilić je dodao: “[P]retpostavljam obzirom da je NATO bombardovanje počelo 24. da je istog dana uvedeno ratno stanje, pretpostavljam da je Vrhovna komanda odlukom predsednika Miloševića i formirana na osnovu ta dva dokumenta, to je "Strategija oružane borbe" i "Vojna doktrina Savezne Republike Jugoslavije". Možete ih naći u saveznoj vladi -- u Saveznom ministarstvu odbrane” (T. 22570). Vidi takođe npr. transkript svedočenja generala Aleksandra Vasiljevića od 12. februara 2003, T. 15960 (“P: Za vreme vanrednog stanja, kao što smo čuli, Generalštab deluje pod nazivom štab Vrhovne komande, a predsednik SRJ, kao vrhovni komandant VJ, komanduje VJ-om preko Vrhovne komande. Da li je to tačno? O: Da. P: A koristi se povremeno i izraz “vrhovni komandant”. Prema Vašim saznanjima, da li je taj izraz postojao u zakonskim spisima? O: Ne znam tačno, ovaj, kako je u spisima, ali faktički se radi o vrhovnom komandantu ako to lice komanduje sa vojskom. P: I da li je to zvanje odgovaralo optuženom? O: Da. P: Vrhovna komanda sastojala od štaba Vrhovne komande i čega još ili koga? O: Pa, Vrhovni savet odbrane bi trebalo da bude. P: Da li je to uključivalo i ministra odbrane? O: Da.”). Srbija i Crna Gora iznela je tvrdnje da je “Vrhovna komanda” postojala. Vidi transkript ročišta od 10. marta 2003, T. 17564 (predstavnik Srbije i Crne Gore tada je naveo da se u zahtevu optužbe za dostavu dokumenata Vrhovne komande “traži nekoliko hiljada dokumenata, odnosno, u suštini, celokupni arhiv Vrhovne komande za taj period”). [7] Vidi Tužilac protiv Tihomira Blaškića, "Odluka po zahtjevu Republike Hrvatske za preispitivanje odluke Raspravnog vijeća II od 18. srpnja 1997", Žalbeno veće, predmet br. IT-95-14-A R108 bis (29. oktobar 1997), par. 32 (u toj odluci stav Veća je sledeći: u svakom zahtevu da se na osnovu člana 29, par. 2, Statuta izda nalog za dostavu dokumenata treba navesti konkretne dokumente a ne samo opštu kategoriju, ukratko obrazložiti zašto se ti dokumenti smatraju relevantnim za suđenje, pri čemu zahtev ne sme da bude preterano opterećujući, a dotičnoj državi treba ostaviti dovoljno vremena da udovolji zahtevu). |
|||||||||||||||||||||||||||||