PRED ŽALBENIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Theodor Meron, predsedavajući
sudija Fausto Pocar
sudija Mohamed Shahabuddeen
sudija Florence Mumba
sudija Inés Mónica Weinberg de Roca

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 20. januara 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA


ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ ŽALBI AMICI CURIAE NA NALOG PRETRESNOG VEĆA U VEZI S PRIPREMOM I IZVOĐENJEM DOKAZA ODBRANE

Tužilaštvo: Optuženi:
gđa Carla Del Ponte g. Slobodan Milošević
g. Geoffrey Nice
g. Dermot Groome
Amici curiae:
g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
g. Timothy L.H. McCormack
  1. Ova žalba tiče se naloga Pretresnog veća kojim su optuženom data tri meseca za pripremu odbrane i u kojem se od njega traži da, u roku od šest nedelja od prekida suđenja, dostavi spisak svedoka koje namerava da pozove i dokaznih predmeta koje namerava da ponudi.

  2. Istorijat postupka

  3. Optužnica protiv optuženog Slobodana Miloševića podignuta je 24. maja 1999, a 28. juna 2001. on je prebačen u nadležnost ovog Međunarodnog suda.[1] Optuženi se izjasnio da nije kriv i suđenje je počelo 12. februara 2002.

  4. Dana 2. septembra 2003. Pretresno veće je održalo statusnu konferenciju na kojoj se raspravljalo o predstojećem okončanju izvođenja dokaza optužbe i neophodnim pripremama za izvođenje dokaza odbrane.[2] Optuženi je za pripremu svoje odbrane zatražio više od dve godine, ukazujući na činjenicu da sām sebe zastupa, na složenost predmeta, na veliki broj svedoka koje namerava da pozove i veliku količinu materijala obelodanjenog od strane optužbe koji on mora da pregleda. Ističući iste razloge, amici su podržali zahtev optuženog da se taj rok u velikoj meri produži, mada nisu naveli konkretan period. Dana 17. septembra 2003. Pretresno veće je izdalo nalog kojim je optuženom odobrilo rok od tri meseca za pripremu odbrane i naložilo mu da, u roku od šest nedelja od prekida suđenja, dostavi spisak svedoka koje namerava da pozove i dokaznih predmeta koje namerava da ponudi.[3] Na zahtev amici, Pretresno veće je dalo potvrdu za ulaganje interlokutorne žalbe.[4] Veće je konstatovalo da predmetni zahtev spada u okvire mandata koji je Pretresno veće poverilo amici, a to je da deluju na način koji smatraju primerenim u svrhu obezbeđenja pravičnog suđenja, te da se on može protumačiti kao zahtev za davanje potvrde povodom zahteva optuženog da mu se odobri period od dve godine.[5]

  5. Prihvatljivost žalbe

  6. Pravilo 73 Pravilnika o postupku i dokazima, u skladu s kojim je uložena ova žalba, omogućava "strani u postupku" da uloži žalbu na neku odluku pretresnog veća, ukoliko je prethodno zatražila i dobila potvrdu. Predmetno pravilo to pravo ne daje amicus curiae kojeg je pretresno veće imenovalo na osnovu pravila 74. Uloga amici nije da zastupaju optuženog na suđenju već samo da pomognu pretresnom veću.[6] Pošto nisu strana u postupku, amici nemaju pravo da ulažu interlokutornu žalbu na osnovu pravila 73. Činjenica da je Pretresno veće uputilo amici da preduzmu sve korake koje smatraju primerenim kako bi optuženom obezbedili pravično suđenje nema uticaja na ovaj zaključak.

  7. Međutim, kao što je Pretresno veće primetilo, kad je reč o pitanjima pokrenutim u ovoj žalbi, interesi amici i optuženog su identični. Nakon što je Pretresno veće donelo odluku o tromesečnom prekidu, optuženi je izjavio da "kategorično protestuje protiv takve odluke."[7] Optuženi je dodao sledeće: "Svaka odluka može da se preispita i ukine, i to je upravo moj zahtev, da odluka bude preispitana."[8] Ako se ima u vidu raniji zahtev optuženog da se dati rok produži na preko dve godine, ove njegove izjave ukazuju na to da je sadašnji zahtev amici u skladu sa zahtevom optuženog i da njegovi interesi neće biti ugroženi ukoliko po toj žalbi bude rešavalo Žalbeno veće. Isto tako, ne postoji opasnost nepravičnog postupanja prema optužbi. Optužba se ne protivi razmatranju žalbe; u stvari, ona je ukazala Pretresnom veću na svoju spremnost da u date svrhe prihvati amici kao stranu u postupku.[9] Takođe valja istaći da rešavanje žalbe u ovom slučaju služi interesima pravičnosti. U datim okolnostima, Žalbeno veće je odlučilo da ovu žalbu uzme u razmatranje.

  8. Diskusija

  9. Amici tvrde da su oba roka koje je odredilo Pretresno veće neprimereno kratka za pripremu valjane odbrane optuženog i traže od Žalbenog veća da, umesto tih rokova, odrede "duži rok koji će biti kako odgovarajući, tako i dovoljan za pripremu izvođenja dokaza optuženog."[10] Amici tvrde da Pretresno veće, pri donošenju odluke, nije uopšte ili nije dovoljno uzelo u obzir sledeće faktore: (a) relativno kratak rok u kojem je u ovom predmetu počelo suđenje; (b) period koji je optužba imala na raspolaganju da pripremi svoju tezu; (c) opsežnost materijala koji je optužba obelodanila; (d) obim i broj navoda kojima se optuženi tereti optužnici; (e) slabo zdravlje optuženog; (f) činjenicu da optuženi sam sebe zastupa i da nema na raspolaganju resurse kojima raspolaže optužba; (g) činjenicu da izvođenje dokaza optužbe tek treba da bude završeno i (h) činjenicu da optužba namerava da pozove nove svedoke.[11] Kao što su amici istakli, optužba je optuženom obelodanila ukupno 350.000 stranica materijala, a u poslednjih nekoliko meseci suđenja obelodanjivanje je bilo još intenzivnije.[12] Da bi potkrepili argument o slabom zdravlju optuženog, amici su priložili izveštaje lekara koji su zaključili da optuženi pati od visokog krvnog pritiska pogoršanog iscrpljenošću.[13] Amici tvrde i da je Pretresno veće pogrešilo što je uzelo u obzir činjenicu da optuženi ima dva pomoćnika za pravna pitanja, bez dokaza o prirodi i obimu te pomoći.[14]

  10. Kao što stoji u odlukama ovog Međunarodnog suda, a što i amici prihvataju, nalog Pretresnog veća može se preinačiti samo ako je Veće pri određivanju roka pogrešilo u primeni svog diskrecionog prava.[15] Amici moraju da pokažu da je Pretresno veće "dalo težinu spoljnim ili irelevantnim obzirima, ili da nije dalo težinu ili dovoljnu težinu relevantnim obzirima, ili pak da je pogrešno procenilo činjenice na osnovu kojih je iskoristilo svoje diskreciono pravo."[16] Kada bude utvrđivalo da li je Pretresno veće u dovoljnoj meri uzelo u obzir odgovarajuće faktore, Žalbeno veće nije ograničeno samo na ono što je navedeno u nalogu Pretresnog veća. Iako je pretresno veće obavezno da navede razloge za donošenje svoje odluke, ono ne mora detaljno da je obrazlaže.[17] To što Pretresno veće u svom pismenom nalogu nije pomenulo konkretne činjenice samo po sebi ne znači da ono nije uzelo u obzir date okolnosti.[18] Usmeni komentar predsedavajućeg sudije kojim je propraćena odluka i diskusija vođena tokom prethodne statusne konferencije takođe su relevantni za pitanje da li je Pretresno veće primereno razmotrilo predmetna pitanja.

  11. U nalogu Pretresnog veća izričito se pominje činjenica da optuženi sām sebe zastupa i da, budući da je u pritvoru, raspolaže ograničenim resursima.[19] Prilikom objave tog naloga, predsedavajući sudija Pretresnog veća, sudija May, konstatovao je i to da je Pretresno veće uzelo u obzir i trajanje suđenja i vreme koje je optuženi već proveo u pritvoru.[20] U svetlu ovog potonjeg faktora, sudija May je istakao da je tokom tog perioda (od dve godine i tri meseca) optuženi "imao prilike da razmotri strategiju i da se pripremi za odbranu."[21] Sudija May je još jednom naglasio da je Veće uzelo u obzir činjenicu da se optuženi "opredelio da sām sebe zastupa" i podvukao da "ovaj Međunarodni sud treba optuženom da pruži odgovarajuću logističku podršku kako bi mu omogućio da pripremi svoju odbranu dok se nalazi u pritvoru."[22] Uopšteno govoreći, objasnio je sudija May, pri donošenju naloga, Pretresno veće je "uspostavilo ravnotežu između potrebe da se optuženom dā dovoljno vremena za pripremu odbrane i potrebe za ekspeditivnošću suđenja."[23]

  12. Na statusnoj konferenciji od 2. septembra, koja je sazvana kako bi se razgovaralo o pripremi izvođenja dokaza odbrane, Pretresno veće je pomenulo slične argumente. Sudija May je izjavio da će Pretresno veće razmotriti kako se merodavna pravila o postupku i dokazima ovog Međunarodnog suda mogu prilagoditi tako da se "uzme u obzir činjenica da optuženi sām sebe zastupa".[24] On je takođe izjavio da će Veće uzeti u obzir to što "optuženi mora da se priprema za odbranu dok je u pritvoru" i "resurse kojima raspolaže optužba nasuprot resursa kojima raspolaže optuženi".[25] Sudija May je dodao da će Veće "doneti odluku o tome koji je razuman rok u kojem optuženi može da pripremi izvođenje svojih dokaza" i "kakve praktične pripreme mogu da se izvrše kako bi on mogao da pripremi svedoke i dokazne predmete, odnosno, izvođenje svojih dokaza uopšte."[26]

  13. Od glavnog zastupnika amici Stevena Kaya je zatraženo da iznese svoje mišljenje o tome koliko je optuženom potrebno vremena za pripremu odbrane. On je konkretno naveo mnoge faktore za koje sada tvrdi da ih je Pretresno veće prenebreglo. Kao prvo, pomenuo je kratak period od hapšenja optuženog do početka suđenja: "Ako krenemo od datuma kada je [optuženi] uhapšen, a to se dogodilo u junu 2001, suđenje je počelo veoma brzo, u februaru 2002."[27] Gospodin Kay je izneo tvrdnju da optuženi tokom tog perioda nije mogao da se bavi "svrsishodnom pripremom bilo kakve odbrane, zbog količine dokumenata i pitanja kojima se trebalo pozabaviti tokom pretpretresne faze postupka."[28] Gospodin Kay je takođe bio mišljenja da optuženi nije mogao da otpočne pripreme ni nakon početka suđenja jer je "neprestano učestvovao u rešavanju mnogih pitanja pokrenutih tokom suđenja."[29]

  14. Gospodin Kay je podsetio Veće i na to da optuženi "na raspolaganju ima veoma ograničene resurse, kao i ograničenu potporu."[30] Jedini "neposredni tim" optuženog čine "dva saradnika i eventualna podrška koju oni mogu da mu pruže."[31] Gospodin Kay je potom zamolio Veće da ima na umu disparitet između resursa optuženog i resursa optužbe, kao i složenost predmeta s kojim je optuženi suočen.[32] Gospodin Kay je takođe apelovao na Veće da "se priseti koliko je vremena Tužilaštvo imalo na raspolaganju za pripremu izvođenja svojih dokaza" i uporedio ga s činjenicom da je za optuženog ovo "novi predmet, i da dokaze mora da izvede bez oslanjanja na neki raniji postupak."[33]

  15. Diskusija između sudija i glavnog zastupnika amici potom je usmerena na faktore kao što su šta je to što odgovara Pretresnom veću ili Međunarodnom sudu. Iznoseći argumente u prilog dužem prekidu, g. Kay je priznao da bi takav dugačak prekid "mogao da ide nauštrb sistema i nauštrb rada ovog Međunarodnog suda."[34] Sudija May je na to rekao sledeće: "Vi govorite o tome šta odgovara Međunarodnom sudu ili Veću. Naravno, to su potpuno irelevantna pitanja."[35] Sudija May je istakao da su prava relevantna pitanja, s jedne strane, potreba da se suđenje optuženom nastavi, a, s druge strane, potreba "da se obezbedi pravično suđenje, što podrazumeva da se optuženom za izvođenje dokaza dā dovoljno vremena, što je nužno stvar procene."[36]

  16. Tokom statusne konferencije Pretresno veće je takođe utvrdilo, a amici potvrdili, da je optuženi bio u mogućnosti da dođe do materijala koji je relevantan za pripremu njegove odbrane, što se moglo ustanoviti na osnovu podrobnih pitanja koja je optuženi postavljao tokom unakrsnog ispitivanja.[37] Gospodin Kay je, na pitanje sudije Robinsona, otvoreno prihvatio da adekvatna priprema odbrane ne zavisi samo od vremena kojim optuženi raspolaže, već i od podobnosti koje su mu pružene.[38] Gospodin Kay je konstatovao da period kraći od dve godine može da bude dovoljan za adekvatnu pripremu ukoliko su optuženom pružene značajne podobnosti i resursi.[39]

  17. Pretresno veće se bavilo i time što se od optuženog traži da sastavi i dostavi spisak svedoka koje namerava da pozove. U okviru diskusije po ovom pitanju, g. Kay je podsetio Veće da bi optuženi mogao da ima poteškoća pri proceni broja svedoka koje želi da pozove.[40] Po mišljenju g. Kaya, ta poteškoća proizilazi iz činjenice da je "izvođenje dokaza optužbe još uvek u toku [i] da veliki broj svedoka tek treba da pristupi sudu radi svedočenja, a zna se da taj spisak, što se optužbe tiče, još uvek nije konačan; novi svedoci se dodaju svake nedelje."[41]

  18. I diskusija vođena na statusnoj konferenciji i usmeni komentar sudije Maya na nalog od 17. septembra ukazuju na to da je Pretresno veće bilo svesno svih onih faktora za koje amici sada tvrde da ih Veće nije na adekvatan način uzelo u obzir: (a) kratak rok u kojem je u ovom predmetu počelo suđenje; (b) period koji je optužba imala na raspolaganju da pripremi svoju tezu; (c) opsežnost materijala koji je optužba obelodanila; (d) obim i složenost optužnice; (e) zdravlje optuženog; (f) odluku optuženog da sām sebe zastupa i njegove ograničene pravne resurse; (g) činjenicu da izvođenje dokaza optužbe tek treba da bude završeno i (h) činjenicu da optužba namerava da pozove nove svedoke. Veće je te faktore ili direktno navelo u samom nalogu i propratnom komentaru, ili su ga o njima obavestili amici tokom statusne konferencije.

  19. Pošto je Pretresno veće uzelo u obzir sve relevantne faktore, postavlja se pitanje da li je njegova analiza tih faktora u toj meri manjkava da predstavlja grešku u primeni diskrecionog prava. Valja istaći da pretresno veće ima diskreciono pravo kad je reč o određivanju rasporeda suđenja, a naročito rokova za neko suđenje.[42]

  20. Ovo Pretresno veće je od optuženog, amici i optužbe dobilo znatnu količinu informacija o tome koliko je vremena optuženom potrebno da pripremi svoju odbranu i kada će moći da dostavi spisak svedoka. Na temelju tih informacija Pretresno veće je zaključilo da je za to dovoljno tri meseca. Pretresno veće je eksplicitno konstatovalo da je, pri donošenju te odluke, uzelo u obzir i potrebu da se ovom optuženom obezbedi pravično suđenje i potrebu za ekspeditivnim sudskim postupkom.[43] Pretresno veće je takođe jasno stavilo do znanja da se nije rukovodilo neprimerenim elementima, kao što je poželjnost bržeg toka suđenja, što ide na ruku Međunarodnom sudu.[44]

  21. Instanca koja je najpozvanija da odredi koliko je vremena optuženom potrebno da pripremi svoju odbranu u ovom neosporno složenom predmetu jeste ovo Pretresno veće, koje vodi ovaj postupak više od dve godine. Odluka Pretresnog veća je pravilna kako zbog dovoljnih informacija o činjeničnom stanju, tako i zbog adekvatnih pravnih načela, a pri njenom donošenju nije uzet u obzir nijedan nedopustiv faktor. Veće je takvu odluku donelo propisno uzevši u obzir značaj toga da se optuženom obezbedi pravično suđenje, eksplicitno se ograđujući od neprimerenih elemenata kao što je cilj da se rad ovog Međunarodnog suda privede kraju. Amici, na kojima leži teret dokazivanja da je Pretresno veće pogrešilo u primeni svog diskrecionog prava, nisu potkrepili svoju tvrdnju dovoljnim dokazima.

  22. Nema sumnje da je optuženi, opredelivši se za samozastupanje, sebe lišio resursa koje bi mu pružio dobro opremljen pravni tim odbrane. Optuženi koji odluči da se sām brani odriče se mnogih pogodnosti koje podrazumeva zastupanje od strane branioca. Poštovanje odluke optuženog da se odrekne pomoći branioca, koje predviđa pravni sistem, mora imati protivtežu u prihvatanju nedostataka do kojih takav izbor može da dovede.[45] Naravno, kada se optuženi opredeli za samozastupanje, pitanje pravičnosti postupka se intenzivira i pretresno veće mora naročito da povede računa o svojoj obavezi da obezbedi pravično suđenje.

  23. U ovom predmetu, Pretresno veće je navelo da će se postarati da se optuženom pruže dovoljni resursi za pripremu odbrane.[46] Osim toga, Pretresno veće je pokazalo spremnost da razmotri dodatne modalitete da se optuženom omogući vreme za pripremu, kao što su skraćenje vremena provedenog u sudnici.[47] Pretresno veće je na primeren način reagovalo na interese optuženog koji se sām brani i određeni vremenski rok se ne kosi s pravom optuženog na pravično suđenje.[48] Naravno, Pretresno veće ima stalnu obavezu da optuženom obezbedi pravično suđenje. Ukoliko se pokaže da optuženi nema dovoljno vremena ili resursa za pripremu odbrane, Pretresno veće će, u okviru te obaveze, možda razmotriti mogućnost naknadnih odgađanja.

  24. Dispozitiv

  25. Žalba se odbija.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija.

/potpis na originalu/
sudija Theodor Meron,
predsedavajući
Dana 20. januara 2004.
U Hagu,
Holandija

Sudija Shahabuddeen prilaže izdvojeno mišljenje.

[pečat Međunarodnog suda]

IZDVOJENO MIŠLJENJE SUDIJE SHAHABUDDEENA

    Uvod

  1. Saglasan sam s odlukom Žalbenog veća da se ova interlokutorna žalba odbije. Odluka o odbijanju doneta je zato što nije pokazana nikakva osnova za žalbu na to kako je Pretresno veće primenilo svoje diskreciono pravo. Slažem se da takva žalba nije potkrepljena dokazima. Međutim, po mom mišljenju, Žalbeno veće nije trebalo da ide tako daleko; za odbijanje postoji preliminarni razlog.

  2. Odbijanje se tiče kontrole rada Pretresnog veća u žalbenom postupku. Rad Pretresnog veća načelno ne bi trebalo da bude lišen pogodnosti takve kontrole. Međutim, takvu kontrolu ne vrši nadređeni sudski organ po svojoj volji. Ona se može vršiti samo na zahtev neke od strana u postupku. Pitanje koje se postavlja u ovom predmetu jeste da li Žalbeno veće vrši takvu kontrolu na zahtev neke od strana u postupku.

  3. Predlažem da se ovo pitanje razmotri u odnosu na (a) amici curiae, (b) optuženog koji postupa u svoje ime i (c) optuženog koji postupa putem amici curiae u svojstvu branilaca.

  4. (a) Da li su amici curiae strana u postupku

  5. Predmetna interlokutorna žalba, kao što je navedeno na naslovnoj stranici, nosi naziv "Interokutorna žalba amici curiae…" Pošto se u tekstu ne tvrdi suprotno, ta interlokutorna žalba jeste žalba koju su uložili amici curiae.

  6. Stoga se postavlja pitanje da li je amicus strana u postupku i da li je nadležan da uloži žalbu. O tome ko je strana u postupku mogla bi se pokrenuti diskusija,[49] ali o to nije neophodno. Koliko god širok taj pojam, on očito ne uključuje amici. U paragrafu 4 ove odluke pravilno je uočeno da "[p]ošto nisu strana u postupku, amici nemaju pravo da ulažu interlokutornu žalbu na osnovu pravila 73." U tom paragrafu dalje ispravno piše da "činjenica da je Pretresno veće uputilo amici da preduzmu sve korake koje smatraju primerenim kako bi optuženom obezbedili pravično suđenje nema uticaja na ovaj zaključak."

  7. U paragrafu 5 ove odluke stoji da je optužba "ukazala Pretresnom veću na svoju spremnost da u date svrhe prihvati amici kao stranu u postupku..." Dovoljno je primetiti da je ovaj Međunarodni sud krivični sud. Nadležnost Žalbenog veća ne može se proširiti putem saglasnosti. Amici se ne mogu proglasiti stranom u postupku time što će optužba za to dati saglasnost. Uprkos saglasnosti optužbe, amici i dalje nisu strana u postupku.

  8. (b) Da li je optuženi žalbu podneo u svoje ime

  9. Iako je u odluci Žalbenog veća jasno rečeno da amici nisu strana u postupku te da stoga ne mogu da ulažu žalbe, u njoj nije navedena nikakva druga zadovoljavajuća osnova za ulaganje žalbe. Stoga se taj problem mora rešavati postavljanjem drugih pitanja.

  10. Jedno pitanje je da li se može reći da je žalbu podneo optuženi, postupajući u svoje ime, pošto se on, naravno, može smatrati stranom u postupku. Ima naznaka da on ima veze s ulaganjem ove žalbe, ali se ne kaže da ju je upravo on uložio.

  11. U paragrafu 3 odluke Žalbenog veća stoji da je Pretresno veće konstatovalo da se zahtev za potvrdu "može protumačiti kao zahtev za davanje potvrde povodom zahteva optuženog da mu se odobri period od dve godine." Moglo bi se ustvrditi da takvo tumačenje podrazumeva da je optuženi dao pristanak za ulaganje žalbe i da je, stoga, žalilac faktički on. Međutim, takva tvrdnja nije u skladu s onim što je navelo Pretresno veće.

  12. Pretresno veće je u trećem paragrafu treće stranice svoje odluke o davanju potvrde od 25. septembra 2003. reklo "da se zahtev može ispravno protumačiti kao zahtev za davanje potvrde radi ulaganja interlokutorne žalbe povodom zahteva optuženog" da mu se odobri period od dve godine. U drugom paragrafu druge stranice te odluke taj "zahtev" je definisan kao "Zahtev amici curiae…". Stoga je taj zahtev za davanje potvrde i ostao zahtev amici. Što se tiče optuženog, zahtev koji je on podneo pred Pretresnim većem jeste zahtev za produženje roka, a ne zahtev za davanje potvrde radi ulaganja interlokutorne žalbe Žalbenom veću. To što se zahtev amici za davanje potvrde tiče zahteva optuženog za produženje roka ne čini optuženog podnosiocem zahteva za davanje potvrde.

  13. Tokom usmene rasprave pred Pretresnim većem održane 2. septembra 2003, optuženi je ponovio svoj stav. On je tom prilikom Pretresnom veću rekao sledeće: "Ja sam vama unapred rekao: nije reč o tome da je ovo suđenje, pošto ja ovaj sud ne priznajem, već je reč o tome da ste vi meni deklarisali pravo da se branim."[50] Bez obzira na to šta optuženi misli o priznavanju ovog Međunarodnog suda, moje je mišljenje da ta izjava potvrđuje stav da on sām nije uložio žalbu koja je, doduše, nešto kasnije, bila u vezi s tim postupkom.

  14. (c) Da li je optuženi žalbu podneo putem amici curiae kao svojih zastupnika?

  15. Da li su amici curiae podneli ovu žalbu postupajući kao zastupnici optuženog? Razmatranje ovog pitanja može se vršiti po dva osnova:

  16. (i) Postoji li pravni osnov koji amici omogućuje da postupaju kao zastupnici optuženog?

    (ii) Ukoliko takav pravni osnov postoji, da li ih je optuženi ovlastio da postupaju kao njegovi zastupnici?

  17. Što se tiče tačke (i), reklo bi se da ne postoji pravni osnov koji amici omogućava da postupaju kao zastupnici optuženog. To se vidi iz pravila 74 Pravilnika o postupku i dokazima ovog Međunarodnog suda, prema kojem su amici curiae imenovani. To pravilo predviđa sledeće: "Ukoliko to smatra poželjnim za pravilno presuđivanje o predmetu, pretresno veće može da pozove ili da odobri državi, organizaciji ili osobi da pristupi pretresnom veću i iznese stavove o bilo kojem pitanju koje odredi pretresno veće." Očito je da, alo i pristupe, oni ne postupaju kao zastupnici optuženog.

  18. U meri u kojoj su u dosadašnjoj praksi amici curiae mogli biti imenovani da "zastupaju osobe bez pravnog zastupnika,"[51] taj aspekt funkcije amicus je obuhvaćen posebnim odredbama i posebnom procedurom prema kojima Međunarodni sud može, radi pružanja pravne pomoći, da dodeli branioca optuženom koji je slabog imovnog stanja, ukoliko on to želi. Ta razlika je prihvaćena u prvom nalogu Pretresnog veća u vezi s amici curiae od 30. avgusta 2001, u kojem stoji da Veće smatra poželjnim da se imenuje amicus curiae "ne da bi zastupao optuženog već da bi pomogao u pravilnom odlučivanju u ovom predmetu, te u skladu sa pravilom 74." Moje je mišljenje da to ograničenje važi i u kasnijim nalozima Pretresnog veća po tom pitanju – uključujući nalog od 11. januara 2002.

  19. Ukratko, iako je institucija amicus curiae u nekim pravnim sistemima proširena[52] od tradicionalne uloge prijatelja suda na ulogu zastupnika zainteresovane strane koja nije strana u postupku, na ovom Međunarodnom sudu, po mom mišljenju, funkcija amicus curiae ograničena je na njegovu osnovnu ulogu prijatelja suda, za razliku od uloge prijatelja optuženog. Da budem precizniji, u sistemu ovog Međunarodnog suda on nije pravno ovlašćen da postupa kao branilac optuženog, a svakako ne kao posrednik.[53]

  20. Što se tiče tačke (ii), ako, suprotno gorenavedenom, pretpostavimo da postoji pravni osnov koji omogućava amici curiae da postupaju kao zastupnici optuženog, postavlja se pitanje da li ih je on ovlastio da ga zastupaju. Nema nikakvih dokaza da on to jeste učinio.

  21. U nalogu Pretresnog veća od 6. oktobra 2003. naslovljenom "Nalog o daljim uputstvima za amici curiae," razmatrana je "potreba da amici curiae optuženom pruže veću pomoć," te su stoga ovlašćeni "da primaju poruke koje im optuženi uputi i da postupaju tako da zaštite i pospeše interese odbrane." Mogla bi se izneti tvrdnja da optuženi zapravo ovlašćuje amici curiae da postupaju u njegovo ime time što im upućuje bilo kakve poruke. Međutim, nije neophodno upuštati se u diskusiju o takvim pitanjima jer nije sugerisano da je optuženi u svrhu ove žalbe upućivao amici ikakve poruke.

  22. Uz to, Pretresno veće je 6. oktobra 2003. izdalo "Nalog o daljim uputstvima za amici curiae", nakon što je 1. oktobra. 2003. uložena interlokutorna žalba. Stoga se na njega, u svakom slučaju, ne može pozivati.

  23. U paragrafu 5 ove odluke stoji da su "interesi amici i optuženog […] identični" i da "njegovi interesi neće biti ugroženi ukoliko po toj žalbi bude rešavalo Žalbeno veće," budući da je optuženi izrazio nezadovoljstvo odlukom Pretresnog veća. Međutim, ne radi se o jednakosti interesa već o ovlašćenjima za postupanje. Nepotrebno je diskutovati o tome da jednakost interesa i ovlašćenje za postupanje nisu isto.

  24. Naposletku, neophodno je pomenuti šta je optuženi izjavio pred Pretresnim većem neposredno nakon donošenja odluke, to jest, da "kategorično protestuje protiv takve odluke" i da "svaka odluka može da se preispita i ukine, i to je upravo moj zahtev, da odluka bude preispitana". Ove izjave, pomenute u paragrafu 5 odluke Žalbenog veća, ne ukazuju na to da je on nameravao da traži da o tome rešava neki drugi pravosudni organ, odnosno, Žalbeno veće. Njima se zahteva da odluku preispita pravosudni organ koji ju je doneo, dakle, Pretresno veće. One ne potkrepljuju stav da je optuženi lično uložio žalbu Žalbenom veću ili da je ovlastio amici curiae da to učine u njegovo ime. Shodno tome, te izjave optuženog, citirane u navedenom paragrafu odluke Žalbenog veća, ne čine osnovu za žalbu.

  25. Zaključak

  26. Iz ovih razloga, mada sam saglasan sa odbijanjem, smatram da je ono trebalo da bude zasnovano na fundametalnijoj činjenici, a to je da ovu interlokutornu žalbu nije uložila "strana u postupku" u smislu pravila 73(A) Pravilnika o postupku i dokazima ovog Međunarodnog suda.

  27. Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija.

/potpis na originalu/
Mohamed Shahabuddeen
Dana 20. januara 2004.
U Hagu,
Holandija

[pečat Međunarodnog suda]


[1] Naknadne optužnice protiv ovog optuženog zavedene su 8. oktobra 2001. i 22. novembra 2001.

[2] Vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog o rasporedu za statusnu konferenciju," 2. juli 2003; transkript statusne konferencije od 2. septembra 2003.

[3] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog u vezi s pripremom i izvođenjem dokaza odbrane," 17. septembar 2003. (u daljem tekstu: Nalog u vezi s pripremom).

[4] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Odluka kojom se odobrava zahtev amici curiae za davanje potvrde radi ulaganja žalbe na odluku Pretresnog veća," 25. septembar 2003.

[5] Ibid., na str. 3 (gde se citira Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae," 30. avgust 2001). Za dalja uputstva Pretresnog veća upućena amici vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog koji se odnosi na amici curiae," 11. januar 2002; Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog o daljim uputstvima za amici curiae," 6. oktobar 2003. Amici su uložili žalbu 1. oktobra 2003. Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Interlokutorna žalba amici curiae na nalog Pretresnog veća u vezi s pripremom i izvođenjem dokaza odbrane od 17. septembra 2003," podneta 1. oktobra 2003. (u daljem tekstu: Žalba). Optužba je odgovorila 10. oktobra 2003. Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Odgovor na interlokutornu žalbu amici curiae na nalog Pretresnog veća u vezi s pripremom i izvođenjem dokaza odbrane od 17. septembra 2003, podnetu 1. oktobra 2003." od 10. oktobra 2003. Dana 22. oktobra Žalbeno veće je samoinicijativno pozvalo optuženog da, ukoliko želi, podnese podnesak u ovom žalbenom postupku. Vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Nalog o rasporedu podnošenja podnesaka," 22. oktobar 2003. Optuženi to nije učinio.

[6] Vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Obrazloženje odluke po predlogu tužoca za dodelu branioca," 4. april 2003, par. 3 ("uloga amicus curiae neće biti da zastupa optuženog, već da pomogne sudu"); transkript statusne konferencije od 30. avgusta 2001, str. 6-7.

[7] Transkript pretresa od 17. septembra 2003, str. 4.

[8] Ibid.

[9] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Odgovor optužbe na zahtev amici curiae od 18. septembra 2003. za potvrdu na osnovu pravila 73(B)," 24. septembar 2003, par. 2.

[10] Žalba, par. 2, 5 i 19.

[11] Ibid., par. 7.

[12] Ibid., par. 12-15 i priložene tabele.

[13] Ibid., par. 16 i poverljivi Dodatak A.

[14] Ibid., par. 8.

[15] Tužilac protiv Delalića, predmet br. IT-96-21-A, "Presuda," 20. februar 2001. (u daljem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Čelebići), par. 292-293; Žalba, par. 6.

[16] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-99-37-AR73, IT-01-50-AR73, IT-01-51-AR73, "Obrazloženje odluke po interlokutornoj žalbi tužioca na odbijanje zahteva za spajanje postupka," 18. april 2002, par. 5 (citati izostavljeni).

[17] Tužilac protiv Kunarca, predmet br. IT-96-23, "Presuda," 12. juni 2002, par. 41 ("Pretresno vijeće je obavezno da obrazloži svoju odluku"); Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 481 ("Od Pretresnog se vijeća ne traži da u svojoj presudi iznese sve pojedinosti svog rezonovanja u donošenju pojedinih odluka."); Tužilac protiv Kupreškića, predmet br. IT-95-16-A, Drugostepena presuda, 23. oktobar 2001. (u daljem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kupreškić), par. 458 (isto).

[18] Drugostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 458 ("Ako u prvostepenoj presudi nije navedena baš svaka predočena i razmatrana okolnost, to ne znači da je Pretresno vijeće dotični faktor ignorisalo ili da ga nije ocjenjivalo.").

[19] Nalog u vezi s pripremom, str. 2.

[20] Transkript pretresa od 17. septembra 2003, str. 1 ("Pretresno veće je uzelo u obzir činjenicu da suđenje traje već 19 meseci. Optuženi se nalazi u pritvoru dve godine i tri meseca…").

[21] Ibid.

[22] Ibid.

[23] Ibid.

[24] Transkript statusne konferencije od 2. septembra 2003, str. 1-2.

[25] Ibid., str. 6.

[26] Ibid.

[27] Ibid., str. 7.

[28] Ibid.

[29] Ibid., str. 7-8. Slično tome, optuženi je istakao da je pred ovim Međunarodnim sudom, otkako je protiv njega podignuta prva optužnica, "bilo svih mogućih svedoka, izjava i tako dalje, a neke od tih izjava sežu i do 1993, 1994. i 1995." Ibid., str. 3-4.

[30] Ibid., str. 8.

[31] Ibid.

[32] Ibid., str. 8-9.

[33] Ibid., str. 9.

[34] Ibid., str. 10.

[35] Ibid., str 11.

[36] Ibid.

[37] Ibid., str. 12.

[38] Ibid.

[39] Ibid., str. 12-13.

[40] Ibid., str. 14.

[41] Ibid.

[42] Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 291-293.

[43] Vidi gornju diskusiju o izjavi sudije Maya na statusnoj konferenciji. Vidi gore pod 10 (gde se govori o transkriptu statusne konferencije od 2. septembra 2003, str. 11).

[44] Vidi gornju diskusiju o izjavi sudije Maya na statusnoj konferenciji. Ibid.

[45] Ovo načelo je uvreženo u pravnim sistemima koji prihvataju pravo optuženog na samozastupanje. Vidi, na primer, predmet Regina v. Walton, [2001] E.W.C.A. Crim. 1771 (C.A.), par. 50 ("[P]ravo optuženog da se sām brani priznato je članom 6(3)C E[vropske] [konvencije] o lj[udskim] p[ravima]. Ostvarivanje tog prava ima i prednosti i mane. Ukoliko se neko opredeli da iskoristi to pravo, iako može da uživa njegove prednosti, on se ne može pozivati na uobičajene i očekivane mane svog izbora kako bi potkrepio argument o nejednakosti sredstava[.]"); predmet Martinez v. Court of Appeal, 528 U.S. 152, 162 (2000) ("sudija nije obavezan … da obavlja pravne "poslove" optuženog [koji se sām brani], koje bi u uobičajenim okolnostima obavljao branilac") (izostavljen citat); predmet Regina v. Fabrikant, (1995) 67 Q.A.C. 268 (C.A. Que.), par 80 ("[O]ptuženi bez branioca ne uživa nikakve posebne privilegije."); predmet Regina v. Peepetch, 2003 SKCA 76, par. 66 "([O]ptuženi ne može istovremeno da insistira na pravu da se sām brani i na pravu na efikasnu pomoć branioca. Pošto je odlučio da se sām brani, on mora da snosi posledice tog izbora i ne može posle da se žali na to da način na koji on vodi postupak nije na nivou kompetentnog advokata.").

[46] Nalog u vezi s pripremom, str. 2.

[47] Vidi transkript statusne konferencije od 2. septembra 2003, str. 11. U stvari, nakon što je izdalo Nalog u vezi s pripremom, Pretresno veće je, u svetlu zdravstvenog stanja optuženog, ograničilo svoju radnu nedelju na tri dana. Vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Odluka po zahtevu optužbe za izmenu naloga Pretresnog veća u vezi sa rasporedom suđenja," 2. oktobar 2003.

[48] Vidi, na primer, Tužilac protiv Tadića, predmet br. IT-94-1-A, Drugostepena presuda, 15. juli 1999, par. 47 ("pravično suđenje mora, kao minimum, dati pravo optuženom na adekvatno vrijeme i sredstva za nejgovu odbranu").

[49] To uključuje i svedoka koji osporava nalog subpoena. Vidi Tužilac protiv Radoslava Brđanina i drugih (slučaj Randall), predmet br. IT-99-36-AR73.9, 11. decembar 2002. Naravno, nije sugerisano da je žalba uložena bez dozvole g. Randalla.

[50] Transkript pretresa pred Pretresnim većem od 2. septembra 2003, str. 22.

[51] Vidi par. 35 glavne presude Seatona J.A. u predmetu Attorney General of Canada v. Aluminum Company Company of Canada Limited, (1987) 35 D.R.L. (4) 495.

[52] Vidi ibid., par. 39, gde se citiraju David Scriven i Paul Muldoon, "Intervention as a Friend of the Court: Rule 13 of the Ontario Rules o Civil Procedure," /Postupanje prijatelja suda: pravilo 13 Pravilnika o građanskom postupku države Ontario/ u (1985) Advocates Quarterly 448, str. 453-455.

[53] Korisne napomene na temu postupanja amicus curiae mogu se naći u predmetu Borowski v. Minister of Justice of Canada et al, (1983) 144 D.L.R. (3d) i predmetu Clark v. Attorney General of Canada, (1977) 81 D.L.R. (3d) 33.