PRED PRETRESNIM VEĆEM III

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Nalog od: 14. juna 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo
gđa Carla del Ponte
g. Geoffrey Nice
g. Dermot Groome
gđa Hildegard Uertz-Retzlaff

Optuženi
g. Slobodan Milošević

Amici curiae
g. Stephen Kay, QC
prof. Timothy L. H. McCormack

OVO PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. (u daljem tekstu: Međunarodni sud),

REŠAVAJUĆI PO "Odgovoru optužbe na primedbu optuženog u vezi sa prihvatanjem presretnutih komunikacija", koji je optužba podnela 31. oktobra 2002. (u daljem tekstu: Podnesak) i kojim traži da Pretresno veće uvrsti u spis određen broj presretnutih komunikacija (u daljem tekstu: presretnuti razgovori), koje se odnose na deo suđenja vezan za Bosnu i Hercegovinu,

IMAJUĆI U VIDU "Preliminarnu odluku o prihvatljivosti presretnutih komunikacija", koju je Pretresno veće donelo 16. decembra 2003. (u daljem tekstu: Prva odluka), kojom (1) nalaže da se 245 komunikacija sadržanih u dokaznom predmetu br. 613 uvrsti u dokaze na prima facie osnovi i (2) zadržava pravo da konačnu odluku o prihvatljivosti donese nakon što se utvrdi relevantnost i pouzdanost presretnutih razgovora,^[1]

IMAJUĆI U VIDU da su relevantne odredbe koje se odnose na prihvatljivost presretnutih razgovora sadržane u pravilima 89 i 95 Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik),

Autentičnost

IMAJUĆI U VIDU sledeće:

• "Drugu odluku o prihvatljivosti presretnutih komunikacija", donetu 9. februara 2004. (u daljem tekstu: Druga odluka), kojom se nalaže da optuženi i amici curiaeu javnom pismenom i inter partes podnesku Pretresnom veću navedu petnaest (15) presretnutih razgovora kako bi veštak kojeg je imenovao Sud mogao da proceni njihovu autentičnost;

• "Petnaest presretnutih komunikacija koje amici curiae navode kako bi veštak kojeg je imenovao Sud mogao da proceni njihovu autentičnost", dostavljenih 16. februara 2004, gde je navedeno petnaest (15) presretnutih razgovora u skladu s Drugom odlukom;

• optuženi nije odgovorio na Drugu odluku; i

• "Nalog u vezi s utvrđivanjem presretnutih komunikacija" izdat 18. marta 2004, u kojem se (1) navodi da je Pretresno veće utvrdilo da je veštak kojeg je imenovao Sud J. P. French i (2) nalaže sekretaru Suda da preduzme sve praktične korake kako bi veštak kojeg je imenovao Sud procenio presretnute razgovore,

UZIMAJUĆI U OBZIR izveštaj veštaka iz J. P. French Associates, u kojem se navodi sledeće:

(1) "Opšte govoreći, lingvističkim i tehničkim pregledima nisu pronađeni dokazi o intervencijama ili redigovanju";^[2]

(2) "Lingvistički gledano, razgovori izgledaju prirodno, suvislo i povezano";

(3) "Sa tehničkog stanovišta, u signalima nije pronađeno sumnjivih prekida, pauza ili praznina; u njima nema naglih promena karakteristika u pogledu energije-frekvencije zvuka u pozadini ili nivoa amplituda, koje bi se mogle dovesti u vezu s redigovanjem"; i

(4) "Konstatovano je da su razgovori u suštini potpuni..."

Relevantnost

NAKON ŠTO JE USMENIM NALOGOM optužbi 4. decembra 2003. rečeno da dostavi prilog s navodima o relevantnosti svakog pojedinog presretnutog razgovora,^[3]

UZIMAJUĆI U OBZIR "Podnesak optužbe s dokumentom vezanim za presretnute komunikacije", koji je optužba podnela 19. januara 2004. (u daljem tekstu: Podnesak o relevantnosti), i u kojem iznosi svoja objašnjenja o relevantnosti presretnutih razgovora,

IMAJUĆI U VIDU da optuženi i amici curiae nisu odgovorili na Podnesak o relevantnosti,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je nekoliko presretnutih razgovora (1) predloženo kao dokaz bez priloženog engleskog prevoda, tako da Pretresno veće nije moglo da proceni relevantnost tih dokaza, (2) da su nekoliko presretnutih razgovora bili duplikati ili (3) da ih je optužba povukla,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je Pretresno veće odlučilo da su neki presretnuti razgovori relevantni, a neki ne, kao što se navodi u dispozitivu ove odluke,

NA OSNOVU pravila 54, 89 i 95 Pravilnika,

OVIM NALAŽE SLEDEĆE:

(1) sledeći presretnuti razgovori prihvataju se u dokaze: dokazni predmet br. 613, tabulatori 1-17, 19-28, 30-89, 91-129, 131-145, 147-171, 173-180, 182-184, 186-188, 191-197, 199-200, 202, 205-207, 209, 213, 215-216, 218-220, 222, 224-238, 240-241, 243-244; i

(2) ostali presretnuti razgovori ne prihvataju se u dokaze.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavan engleski tekst.

[pečat Međunarodnog suda]

^[1] Vidi takođe fusnote 1-12 Prve odluke za druge, po tom pitanju relevantne, proceduralne kontekste.

^[2] U izveštaju se pominju četiri izuzetka u vezi sa kontinuitetom zabeleženih razgovora, ali nije im pridata nikakva važnost.

^[3] Pretres od 4. decembra 2003. (zatvorena sednica), T. 30110-30111.