PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 4. juna 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

OVO PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. (u daljem tekstu: Međunarodni sud),

REŠAVAJUĆI PO "Zahtevu optužbe da se na osnovu pravila 92 bis prihvate pismeni iskazi tri svedoka koji su u međuvremenu preminuli i Poverljivom prilogu", koji je optužba podnela 6. februara 2004. (u daljem tekstu: Zahtev) i u kojem traži da se, na osnovu pravila 92 bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik), u spis uvrste predloženi dokazi svedoka B-1539, Ludvika Kranjca i Faruka Ališića, kao i po "Addendumu zahtevu optužbe da se na osnovu pravila 92 bis prihvate pismeni iskazi tri svedoka koji su u međuvremenu preminuli i Poverljivom dodatku", koji je podnet 19. februara 2004,

IMAJUĆI U VIDU "Odgovor amici curiae na zahtev optužbe od 6. februara 2004. da se na osnovu pravila 92 bis prihvate pismeni iskazi tri svedoka koji su u međuvremenu preminuli", koji je podnet 10. februara 2004. (u daljem tekstu: Odgovor) i u kojem amici curiae iznose prigovor na jedan deo Zahteva,

IMAJUĆI U VIDU da su ta tri svedoka preminula,

Svedok B-1539

IMAJUĆI U VIDU da optužba u Zahtevu tvrdi sledeće:

(1) transkript iskaza i relevantne dokazne predmete svedoka B-1539 treba uvrstiti u spis zato što (a) ne govore o delima i ponašanju optuženog i (b) nisu toliko ključni za tezu optužbe niti u tako bliskoj vezi s optuženim da bi Pretresno veće trebalo da primeni svoje diskreciono pravo da ih izuzme; i

(2) predložene dokaze svedoka treba uvrstiti u spis bez unakrsnog ispitivanja, zato što (a) bi traženje prisustva svedoka radi unakrsnog ispitivanja zapravo značilo da se njegovi predloženi dokazi izuzimaju, budući da on ne može pristupiti radi unakrsnog ispitivanja i (b) Pretresno veće nije tražilo da drugi svedoci čiji su dokazi o KP domu uvršteni u spis na osnovu pravila 92 bis (D) pristupe radi unakrsnog ispitivanja;^[1] međutim,

(3) optužba se slaže da je Pretresno veće već prihvatilo znatan broj dokaza o KP domu i da na osnovu te činjenice može odbiti da prihvati svaki sledeći dokaz u vezi s tim pitanjem,

IMAJUĆI U VIDU da amici curiae u svom Odgovoru izgleda ne iznose prigovor u vezi s predloženim dokazima svedoka B-1539 i da samo konstatuju da se (a) ti dokazi odnose na uslove koji su vladali u KP domu u Foči i da su (b) kumulativni,

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 92 bis (D) i (E) Pravilnika predviđa da Pretresno veće (1) može uvrstiti u spis transkript iskaza koji je svedok dao u postupku pred Međunarodnim sudom kojim se dokazuje nešto drugo, a ne dela i ponašanje optuženog i da će (2) odlučiti da li će, u celosti ili delimično, prihvatiti transkript i da li će tražiti prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja,

UZIMAJUĆI U OBZIR da se predloženim dokazima ne dokazuju dela i ponašanje optuženog i da stoga ispunjavanju uslov za prihvatanje propisan pravilom 92 bis (D) Pravilnika,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je (1) svedok unakrsno ispitan u ranijem postupku; (2) da će se nemogućnost njegovog pristupanja radi unakrsnog ispitivanja odraziti na težinu koju će Pretresno veće na kraju pridati predloženim dokazima; i (3) da je primereno da se predloženi dokazi svedoka, shodno pravilu 92 bis (E) Pravilnika, prihvate bez unakrsnog ispitivanja,

Svedok Ludvik Kranjc

IMAJUĆI U VIDU da optužba u Zahtevu tvrdi sledeće:

(1) transkript iskaza i relevantne dokazne predmete svedoka Kranjca treba uvrstiti u spis zato što (a) ne govore o delima i ponašanju optuženog i (b) nisu toliko ključni za tezu optužbe niti u tako bliskoj vezi s optuženim da bi Pretresno veće trebalo da primeni svoje diskreciono pravo da ih izuzme; i

(2) da se slaže da bi, da je svedok među živima, bilo primereno da pristupi radi unakrsnog ispitivanja; međutim,

(3) predložene dokaze svedoka treba uvrstiti u spis bez unakrsnog ispitivanja, zato što (a) se jedina apsolutna zabrana za uvrštavanje dokaza u spis na osnovu pravila 92 bis Pravilnika odnosi na dokaze koji ukazuju na dela i ponašanje optuženog; (b) u slučaju svih drugih dokaza, Pretresno veće raspolaže diskrecionim pravom da ih uvrsti u spis bez traženja prisustva svedoka radi unakrsnog ispitivanja; i (c) Pretresno veće može, na osnovu svog diskrecionog prava, predložene dokaze svedoka uvrstiti u spis bez unakrsnog ispitivanja i onda odlučiti koju će im težinu pridati,

IMAJUĆI U VIDU da amici curiae u svom Odgovoru tvrde da optuženom u pravilnom postupku stoji na raspolaganju mogućnost ulaganja prigovora na prihvatanje tih dokaza, i to po sledećim osnovama:

(1) dokazi se odnose na povezanost JNA sa snagama Republike Srpske;

(2) radi se o dokazima od ključnog značaja kojima se dokazuje neko relevantno pitanje u postupku, konkretno pitanje učešća JNA u događajima bitnim za deo optužnice koji se odnosi na Bosnu;

(3) svedok "nije naveden na konačnom spisku svedoka [za nedelju koja je započela 10. februara 2004] ... i [predmetnim Zahtevom] optužba njegove dokaze pokušava da uvede na osnovu pravila 92 bis, čime se, budući da je svedok u međuvremenu preminuo, izbegava svedočenje uživo i eventualno unakrsno ispitivanje od strane optuženog"; i

(4) optuženi se lišava mogućnosti unakrsnog ispitivanja i pobijanja dokaza,

IMAJUĆI U VIDU pravilo 92 bis (D) i (E) Pravilnika,

UZIMAJUĆI U OBZIR da se predloženim dokazima ne dokazuju dela i ponašanje optuženog i da stoga ispunjavanju uslov za prihvatanje propisan pravilom 92 bis (D) Pravilnika,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je (1) svedok unakrsno ispitan u ranijem postupku; (2) da su prilikom tog unakrsnog ispitivanja informacije sadržane u predloženim dokazima obrađene na odgovarajući način; (3) da će se nemogućnost pristupanja svedoka radi unakrsnog ispitivanja odraziti na težinu koju će Pretresno veće na kraju pridati predloženim dokazima; i (4) da je primereno da se predloženi dokazi svedoka, shodno pravilu 92 bis (E) Pravilnika, prihvate bez unakrsnog ispitivanja,

Svedok Faruk Ališić

IMAJUĆI U VIDU da optužba u Zahtevu tvrdi sledeće:

(1) izjavu i relevantne dokazne predmete^[2] svedoka treba uvrstiti u spis zato što (a) ne govore o delima i ponašanju optuženog niti (b) su u bliskoj vezi s optuženim;

(2) predloženi dokazi su kumulativni u odnosu na druge dokaze o prisustvu pripadnika Arkanovih paravojnih jedinica u Sanskom Mostu u septembru 1995. koji su već predočeni putem svedočenja uživo;

(3) kumulativni karakter dokaza samo je jedan od faktora sa spiska primera, koji nije konačan, one vrste dokaza koji se mogu prihvatiti na osnovu pravila 92 bis Pravilnika;

(4) u ovom slučaju se ne može primeniti nijedan od faktora predviđenih pravilom 92 bis Pravilnika koji govore protiv prihvatanja dokaza u pismenom obliku; i

(5) optužba se slaže da bi, da je svedok među živima, bilo primereno da pristupi radi unakrsnog ispitivanja; međutim,

(6) iz istih razloga koji su navedeni u vezi sa svedokom Kranjcem, Pretresno veće bi predložene dokaze ovog svedoka, na osnovu svog diskrecionog prava, trebalo da uvrsti u spis bez traženja prisustva svedoka radi unakrsnog ispitivanja; i

(7) (a) izjavu svedoka je uzeo jedan istražitelj Tužilaštva; (b) na svakoj stranici su je potpisali svedok, istražitelj i prevodilac čiji je rad odobrio Sekretarijat Međunarodnog suda; (c) izjava započinje deklaracijom da su informacije koje se u njoj navode date dobrovoljno i da se odnose na činjenice koje svedok zna iz vlastitog iskustva; i (d) sadrži potpisanu potvrdu svedoka i potvrdu prevodioca,

IMAJUĆI U VIDU da amici curiae u svom Odgovoru tvrde da optuženom u pravilnom postupku stoji na raspolaganju mogućnost ulaganja prigovora na prihvatanje tih dokaza, i to po sledećim osnovama:

(1) dokazi se odnose na događaje u Sanskom Mostu i umešanost pripadnika Arkanovih paravojnih jedinica;

(2) radi se o dokazima od ključnog značaja kojima se dokazuje neko relevantno pitanje u postupku, konkretno pitanje učešća JNA u događajima bitnim za deo optužnice koji se odnosi na Bosnu;

(3) svedok "nije naveden na konačnom spisku svedoka [za nedelju koja je započela 10. februara 2004] i [predmetnim Zahtevom] optužba njegove dokaze pokušava da uvede na osnovu pravila 92 bis, čime se, budući da je svedok u međuvremenu preminuo, izbegava svedočenje uživo i eventualno unakrsno ispitivanje od strane optuženog"; i

(4) optuženi se lišava mogućnosti unakrsnog ispitivanja i pobijanja dokaza,

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 92 bis (C) Pravilnika, u relevantnom delu, predviđa da pismena izjava koja nije u obliku propisanom pravilom 92 bis (B) Pravilnika može ipak biti prihvatljiva ukoliko ju je dala osoba koja je u međuvremenu preminula, ako se Pretresno veće (1) ocenjivanjem verovatnoće uveri da je tu pismenu izjavu zaista dala osoba koja je u međuvremenu preminula; (2) na osnovu okolnosti u kojima je izjava data i zabeležena zaključi da postoje zadovoljavajuće indicije njene pouzdanosti;^[3] i (3) ako se uveri da su informacije sadržane u izjavi relevantne,^[4]

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 92 bis (C) Pravilnika ne predviđa poseban i celovit metod izvođenja dokaza u pismenom obliku umesto usmenog svedočenja, već samo opravdava neizbežno odsustvo deklaracije koja je, shodno pravilu 92 bis (B) Pravilnika, uslov za prihvatanje pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis (A) Pravilnika,^[5]

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 92 bis (C) Pravilnika, prema tome, izuzima one dokaze u obliku pismenih izjava svedoka koji su u međuvremenu preminuli kojima se dokazuju dela i ponašanje optuženog,^[6]

IMAJUĆI U VIDU da je Pretresno veće već odobravalo da se, na osnovu pravila 92 bis (A) i (C) Pravilnika, u spis uvrštavaju izjave svedoka koji su u međuvremenu preminuli,^[7]

IMAJUĆI U VIDU da je optužba dostavila smrtovnicu svedoka,

UZIMAJUĆI U OBZIR da je (1) optužba, ocenjivanjem verovatnoće, pokazala da je svedok preminuo posle davanja izjave optužbi i da je stoga ispunjen uslov propisan pravilom 92 bis (C) (i) Pravilnika i da (2) okolnosti u kojima je izjava uzeta pružaju dovoljno indicija njene pouzdanosti, u skladu s pravilom 92 bis (C) (ii) Pravilnika,

UZIMAJUĆI U OBZIR da se Pretresno veće uverilo da su informacije sadržane u izjavi relevantne i da ne govore o delima i ponašanju optuženog,

UZIMAJUĆI U OBZIR da (1) će se nemogućnost pristupanja svedoka radi unakrsnog ispitivanja odraziti na težinu koju će Pretresno veće na kraju pridati predloženim dokazima; i (2) da je primereno da se predloženi dokazi svedoka, shodno pravilu 92 bis (E) Pravilnika, prihvate bez unakrsnog ispitivanja,

NA OSNOVU pravila 54 i 92 bis (A), (C), (D) i (E) Pravilnika,

OVIM NALAŽE sledeće:

(1) Transkript iskaza i relevantni dokazni predmeti svedoka B-1539 uvrstiće se u spis [uz protivno mišljenje sudije Robinsona].

(2) Transkript iskaza i relevantni dokazni predmeti svedoka Ludvika Kranjca uvrstiće se u spis [uz protivno mišljenje sudije Robinsona].

(3) Izjava i relevantni dokazni predmeti svedoka Faruka Ališića uvrstiće se u spis [uz protivno mišljenje sudije Robinsona].

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija.

[pečat Međunarodnog suda]

^[1] Vidi "Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D) - transkripti iskaza koji se odnose na Foču" od 30. juna 2003; međutim, vidi i "Suprotno mišljenje sudije Patricka Robinsona" od 30. juna 2003.

^[2] Tabulatori 1 i 2 tog materijala su dostavljeni Pretresnom veću, optuženom i amici curiae, ali nisu zavedeni.

^[3] Vidi Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-AR73.2, "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)", 7. jun 2002, par. 33.

^[4] Ibid., par. 35.

^[5] Ibid., par. 24.

^[6] Ibid., par. 25.

^[7] "Odluka po zahtevu optužbe za uvrštavanje u dokaze pismenih izjava preminulih svedoka Ivana Rastije, Boška Brkića i Stane Albert na osnovu pravila 92 bis (C)" od 9. decembra 2003.