|
MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU
Predmet br. IT-95-10-PT
PRED PRETRESNIM VEĆEM
U sastavu:
Sekretar: gđa Dorothee de Sampayo Garrido-Nijgh Zavedeno: 3. marta 1998.
IZMENJENA OPTUŽNICA Louise Arbour, tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u skladu s ovlašćenjima iz člana 18 Statuta Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ("Statut Suda"), optužuje: 1. Od približno 30. aprila 1992, srpske snage iz Bosne i iz drugih delova bivše Jugoslavije počele su se boriti za kontrolu nad Brčkom, gradom i opštinom u Republici Bosni i Hercegovini u bivšoj Jugoslaviji. Srpske snagu su silom proterale hrvatske i muslimanske stanovnike iz njihovih domova i, uz pomoć lokalnih srpskih vlasti, držale ih u sabirnim centrima gde su mnogi ubijeni, tučeni i na druge načine zlostavljani. Mnoge žene, deca i starci bili su zatočeni u obližnjem selu Brezovo Polje. Većina vojno sposobnih muškaraca, i nekolicina žena, odvedeni su u logor Luka. 2. Od približno 7. maja 1992. do početka jula 1992, srpske snage su u logor Luka zatočile stotine muškaraca Muslimana i Hrvata, i nekolicinu žena, u neljudskim uslovima i pod oružanom stražom. Od približno 7. maja 1992. do približno 21. maja 1992, zatočenici su sistematski ubijani u logoru Luka. Gotovo svakodnevno u navedenom periodu, optuženi su, često uz pomoć logorskih stražara, ulazili u glavni hangar u Luci gde je bila zatvorena većina zatočenika, odabirali zatočenike za saslušanja, tukli ih, i često u njih pucali i ubijali ih. 3. Optuženi su, često uz pomoć logorskih stražara, obično iz blizine pucali zatočenicima u glavu ili leđa. Optuženi su, zajedno sa logorskim stražarima, često prisiljavali zatočenike koje su nameravali da upucaju da polože glavu na metalnu rešetku kanalizacionog šahta koji se uliva u Savu, kako bi nakon pucnjave ostalo što manje za čišćenje. Optuženi i stražari su zatim naređivali ostalim zatočenicima da tela odnose na jedno od deponija gde su tela slagana na gomilu, te kasnije utovarivana na kamione i odvožena u masovne grobnice izvan Brčkog ili na drugi način uklanjana. 4. Od približno 21. maja 1992. do početka jula 1992, zatočenici su tučeni i, u manjoj meri nego ranije, ubijani. 5. Početkom jula 1992, preživeli zatočenici iz Luke prebačeni su u drugi zatočenički logor u Batković. 6. Za vreme postojanja logora Luka, srpske vlasti su ubile stotine muslimanskih i hrvatskih zatočenika.
7. Goran JELISIĆ, rođen 7. juna 1968. u Bijeljini, došao je oko 1. maja 1992. u Brčko iz Bijeljine gde je bio radio kao mehaničar za poljoprivredne mašine. Tokom većeg dela meseca maja 1992, Goran JELISIĆ vršio je dužnost komandanta logora Luka i sebe je nazivao "srpskim Adolfom". 8. Ranko ČEŠIĆ, rođen 1964. u Drvaru, živeo je pre rata u Brčkom. Tokom maja i juna 1992, delovao je pod očiglednom vlašću brčanske milicije, a u logoru Luka bio je na jednoj od pozicija vlasti.
9. Ako u daljem tekstu nije drugačije naznačeno, sva dela i propusti koji se navode u ovoj optužnici desili su se u periodu od otprilike 17. aprila i 20. novembra 1992. u opštini Brčko u Republici Bosni i Hercegovini, na teritoriji bivše Jugoslavije. 10. Tokom relevantnog perioda na koji se odnosi ova optužnica, u Republici Bosni i Hercegovini trajalo je stanje oružanog sukoba. 11. Tokom relevantnog perioda, Goran JELISIĆ i Ranko ČESIĆ bili su dužni pridržavati se ratnih zakona i običaja, uključujući i Ženevske konvencije iz 1949. 12. Goran JELISIĆ i Ranko ČEŠIĆ individualno su odgovorni za zločine za koje se terete u optužnici, u skladu sa članom 7(1) Statuta Međunarodnog suda. Indivudualna krivična odgovornost uključuje izvršenje, planiranje, iniciranje, naređivanje ili pomaganje i na drugi način učestvovanje u planiranju, pripremanju ili izvršenju zločina koji se navode u članovima 2 do 5 Statuta Međunarodnog suda. 13. Sva dela i propusti koji se terete kao zločini protiv čovečnosti bili su deo rasprostranjenog, sistematskog ili masovnog napada na muslimansko i hrvatsko civilno stanovništvo Brčkog. 14. U svakoj od tačaka ove optužnice u kojoj se tereti za mučenje, dela su počinjena od strane, ili na podsticaj, ili uz odobrenje ili znanje službenog lica ili lica u službenom svojstvu, iz jednog ili više sledećih razloga: u cilju dobijanja informacija ili priznanja od žrtve ili treće osobe; kao kazna za čin koji je počinila, ili se sumnja da je počinila žrtva ili treća osoba; u cilju zastrašivanja ili prinuđivanja žrtve ili treće osobe, i/ili iz bilo kojeg drugog razloga koji se zasnivao na diskriminaciji bilo koje vrste. 15. Paragrafi od 9 do 14 ponovo su navedeni i inkorporirani u svaku od dole navedenih optužbi.
TAČKA 1 16. U maju 1992, Goran JELISIĆ, sa namerom da uništi veći ili značajan deo bosanskog muslimanskog naroda kao nacionalne, etničke ili verske grupe, sistematski je ubijao muslimanske zatočenike unutar autobusnog preduzeća "Laser", stanice milicije Brčko i u logoru Luka. Predstavljao se kao "srpski Adolf", govorio da je došao u Brčko da ubija Muslimane i često davao na znanje muslimanskim zatočenicima i ostalima koliko je Muslimana ubio. Osim što je ubio brojne zatočenike, čiji identitet nije poznat, Goran JELISIĆ je naredio da se ubiju ili je lično ubio žrtve navedene u paragrafima 17, 19-29, 34 i 37. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
TAČKE 2-3 17. Dana 5. ili 6. maja 1992, Goran JELISIĆ je u pratnji nekolicine vojnika ušao u zgradu autobusnog preduzeća "Laser" u Brčkom i saopštio zatočenicima da je on "srpski Adolf". Goran JELISIĆ izveo je iz zgrade muslimanskog zatočenika Kemala Sulejmanovića, poznatog i kao Kemo, pucao u njega i ubio ga. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 4-5 18. Oko 5. maja 1992, Ranko ČEŠIĆ otišao je u sportsku dvoranu Partizan u Brčkom gde su bili zatočeni muslimanski civili i izveo iz dvorane muslimanskog zatočenika Sakiba Bećirevića (poznatog i kao Kibe), te četiri druga čoveka koji su se zvali "Pepa", "Sale" i dvojicu sinova izvesnog Avde. Ranko ČEŠIĆ postrojio je ovu petoricu zatočenika i ubio ih rafalom iz vatrenog oružja. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je počinio:
19. Oko 6. ili 7. maja 1992, Goran JELISIĆ je otišao sa nepoznatim zatočenikom niz ulicu u blizini milicijske stanice u Brčkom, te mu je tada pucao u glavu iz pištolja "Škorpion". Tim radnjama Goran JELISIĆ je počinio:
TAČKE 8-9 20. Oko 7. maja 1992, Goran JELISIĆ je pucao iz pištolja "Škorpion" i ubio Hasana Jašarevića, muslimanskog zatočenika koji je pobegao iz milicijske stanice Brčko. Tim radnjama Goran JELISIĆ je počinio:
TAČKE 10-11 21. Oko 7. maja 1992, Goran JELISIĆ je izišao iz milicijske stanice Brčko sa jednim mladićem iz okoline Šinteraja, čiji identitet nije poznat. Goran JELISIĆ je od milicijske stanice odveo mladića do mesta gde je na mladića pucano i gde je ubijen. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 12-13 22. Oko 7. maja 1992, Goran JELISIĆ je izveo muslimanskog zatočenika Ahmeta Hodžića (poznatog i kao Papa), vođu brčanskog ogranka SDA (muslimanska politička stranka) iz milicijske stanice Brčko i pretukao ga palicom. Zajedno sa dvojicom stražara, Goran JELISIĆ odveo je Ahmeta Hodžića na isto mesto gde je Goran JELISIĆ, ranije tog dana, ubio mladog zatočenika iz Šinteraja. Goran JELISIĆ rekao je Ahmetu Hodžiću da sada poslednji put gleda svoj grad i ubio ga. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
23. Oko 7. maja 1992, Goran JELISIĆ je izveo muslimanskog zatočenika po imenu Suad iz milicijske stanice Brčko i tukao ga kundakom puške. Goran JELISIĆ je, zajedno sa nekim vojnicima, odveo Suada do istog mesta gde je ranije tog dana Goran JELISIĆ ubio Ahmeta Hodžića i mladića iz Šinteraja. Kad su došli do tog mesta, na Suada je pucano i ubijen je. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
TAČKE 16-17 24. Oko 7. maja 1992, u milicijskoj stanici Brčko, Goran JELISIĆ je pucao u muslimanskog zatočenika Amira Novalića (poznatog i kao Fric) i ubio ga. Tim je radnjama Goran JELISIĆ podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 18-19 25. Oko 8. maja 1992, Goran JELISIĆ i Ranko ČEŠIĆ izveli su muslimanske zatočenike Seada Ćerimagića (poznatog i kao Čita) i Jasminka Čumurovića (poznatog i kao Jašče i Jasmin) iz glavnog hangara u logoru Luka, te u njih pucali i ubili ih. Tim su radnjama Goran JELISIĆ i Ranko ČEŠIĆ podstakli, naredili, počinili ili pomogli i na drugi način učestvovali u sledećem:
TAČKE 20-21 26. Oko 8. maja 1992, u logoru Luka, Goran JELISIĆ je optužio dva brata Muslimana iz Zvornika, Husu i Smajila Zahirovića, da su se borili na strani muslimanskih snaga otpora. Goran JELISIĆ ih je izveo ispred glavnog hangara gde je na njih pucano te su ubijeni. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, ili počinio:
27. Oko 9. maja 1992, u blizini glavnog hangara u logoru Luka, Goran JELISIĆ, Ranko ČEŠIĆ i drugi ispitivali su muslimansku zatočenicu Nazu Bukvić o mestu boravka i aktivnostima njenog brata, tukli je pendrecima i lopatom, a zatim je ubili. Tim radnjama Goran JELISIĆ i Ranko ČEŠIĆ su podstakli, naredili, počinili ili pomogli i na drugi način učestvovali u sledećem:
28. Oko 9. maja 1992, Goran JELISIĆ je prozvao muslimanskog zatočenika Muharema Ahmetovića, oca Naze Bukvić, da izađe iz glavnog hangara u logoru Luka i ubio ga. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
29. Oko 9. maja 1992, Goran JELISIĆ je doveo u glavni hangar u Luci hrvatskog zatočenika po imenu Stipo Glavočević (poznatog i kao Stjepo), kome je bar jedno uvo bilo odrezano i koji je bio obliven krvlju, i naterao ga da klekne usred hangara. Goran JELISIĆ je pretukao Stipu Glavočevića. Zatim je Goran JELISIĆ naložio jednom stražaru da puca i ubije Stipu Glavočevića odmah pored ulaza u glavni hangar. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
TAČKE 30-31 31. Oko 9. maja 1992, izvesni Sejdo, muslimanski ribar, čije prezime nije poznato, dovežen je u logor Luka u prtljažniku automobila. Ranko ČEŠIĆ je smestio Sejdu u manje skladište, pretukao ga a zatim u njega pucao i ubio ga. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je počinio:
TAČKE 32-33 31. Oko 11. maja 1992, Ranko ČEŠIĆ je prozvao muslimanskog milicionera Mirsada Glavovića da izađe iz glavnog hangara u logoru Luka. Ranko ČEŠIĆ naredio je Mirsadu Glavoviću da se pozdravi i rukuje sa drugim zatočenicima. Ranko ČEŠIĆ je tada izveo Mirsada Glavovića iz zgrade hangara, pretukao ga i ubio. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 34-35 33. Oko 11. maja 1992, u logoru Luka, Ranko ČEŠIĆ je naterao, uz pretnju vatrenim oružjem, muslimanske zatočenike A i B, dva brata koji su tamo bili zatočeni, da jedan drugog tuku i da jedan nad drugim vrše seksualne radnje u prisustvu ostalih, čime ih je teško ponizio i degradirao. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 36-37 33. Između 10. i 12. maja 1992, Goran JELISIĆ je učestvovao u saslušavanju i premlaćivanju dva brata Muslimana, Zejćira i Rešada Osmića. Goran JELISIĆ je pendrekom tukao Zejćira i Rešada Osmića i vojničkim nožem isekao podlaktice Rešada Osmića. Oba brata su zadobila povrede glave, a Rešad je usled premlaćivanja izgubio svest. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 38-39 34. Oko 12. maja 1992, u glavnom hangaru u logoru, Luka Goran JELISIĆ je pretukao Novaliju, Muslimana starije dobi, metalnom cevi, lopatom i drvenim štapom. Novalija je od batina umro. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 40-41 35. Oko 12. ili 13. maja 1992, u glavnom hangaru u logoru Luka, Ranko ČEŠIĆ i još jedna osoba pretukli su muslimanskog zatočenika Nihada Jašarevića drvenom palicom u kojoj se nalazio olovni cilindar, čime su ga i ubili. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
TAČKE 42-43 36. Oko 13. maja 1992, u Luci, Goran JELISIĆ je muslimanskog zatočenika Muhameda Bukvića pendrekom mlatio po celom telu. Tim radnjama Goran JELISIĆ je počinio:
TAČKE 44-45 37. Oko 18. maja 1992, Goran JELISIĆ je prozvao muslimanskog zatočenika Adnana Kucalovića da izađe iz glavnog hangara u Luci. Goran JELISIĆ je optužio Adnana Kucalovića da mu se brat bori na strani muslimanskih snaga otpora. Goran JELISIĆ je zatim učestvovao u pucanju na Adnana Kucalovića i njegovom ubistvu. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
38. Približno između 20. i 28. maja 1992, Goran JELISIĆ je saslušavao i redovno premlaćivao muslimanskog zatočenika Amira Didića pendrekom, komadom kabla i prskalicom vatrogasnog šmrka, od čega je Amir Didić gubio svest. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio ili počinio:
TAČKE 48-49 39. Približno između 1. i 6. juna 1992, Ranko ČEŠIĆ je izveo četvoricu zatočenika, čiji identitet nije poznat, iz upravne zgrade logora Luka na asfaltirani put ispred glavnog hangara, gde je, uz pomoć dvojice stražara, pucao i ubio najmanje dvojicu zatočenika. Tim radnjama Ranko ČEŠIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
TAČKE 50-51 40. Od približno 7. maja do približno 28. maja 1992, Goran JELISIĆ, vršeći dužnost komandanta logora Luka, stvorio je atmosferu straha ubijajući, zlostavljajući i preteći zatočenicima, čime ih je podvrgao izuzetno teškim psihičkim traumama, degradaciji i strahu od fizičkih povreda i smrti. Goran JELISIĆ je isto tako stvorio i održavao nečovečne uslove u logoru Luka time što je zatočenicima uskraćivao adekvatnu hranu, vodu, lekarsku pomoć, klozetske prostorije, kao i odgovarajuće uslove za spavanje. Ranko ČEŠIĆ pomagao je Goranu JELISIĆU u stvaranju atmosfere terora i neljudskih uslova u logoru Luka. Tim su radnjama Goran JELISIĆ i Ranko ČEŠIĆ podstakli, naredili, počinili ili pomogli i na drugi način učestvovali u sledećem:
TAČKA 52 41. U periodu od približno 7. maja do približno 28. maja 1992, Goran JELISIĆ je učestvovao u otimanju novca, satova i druge vredne imovine od osoba zatočenih u logoru Luka, među kojima su bili i Hasib Begić, Zejćir Osmić, Enes Zukić i Armin Drapić. Tim radnjama Goran JELISIĆ je podstakao, naredio, počinio ili pomogao i na drugi način učestvovao u sledećem:
/potpis na originalu/
Dana 3. marta 1998. |