MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD

ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

 

 

Predmet br. IT-05-87-PT                  

TUŽILAC

 

PROTIV

 

MILANA MILUTINOVIĆA

NIKOLE ŠAINOVIĆA

DRAGOLJUBA OJDANIĆA

NEBOJŠE PAVKOVIĆA

VLADIMIRA LAZAREVIĆA

[REDIGOVANO]

SRETENA LUKIĆA

 

 

(REDIGOVANA) TREĆA IZMENJENA SPOJENA OPTUŽNICA

 

 

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 18 Statuta Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Statut Međunarodnog suda), optužuje:

 

 

MILANA MILUTINOVIĆA

NIKOLU ŠAINOVIĆA

DRAGOLJUBA OJDANIĆA

NEBOJŠU PAVKOVIĆA

VLADIMIRA LAZAREVIĆA

[REDIGOVANO]

SRETENA LUKIĆA

 

 

za ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI i KRŠENJA ZAKONA I OBIČAJA RATOVANJA, kako sledi.

 

OPTUŽENI

 

1.         MILAN MILUTINOVIĆ rođen je 19. decembra 1942. godine u Beogradu, Srbija. MILAN MILUTINOVIĆ je diplomirao pravo na Beogradskom univerzitetu. Tokom čitave svoje političke karijere, MILAN MILUTINOVIĆ je obavljao brojne visoke državne funkcije u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu: SRJ), uključujući dužnosti ambasadora SRJ u Grčkoj i ministra inostranih poslova SRJ. MILAN MILUTINOVIĆ je bio na položaju predsednika Srbije od 21. decembra 1997. do 29. decembra 2002. godine.

 

2.         NIKOLA ŠAINOVIĆ rođen je 7. decembra 1948. godine u Boru, Srbija. NIKOLA ŠAINOVIĆ je bio aktivni član Socijalističke partije Srbije (u daljem tekstu: SPS) i obavljao je više funkcija u vladama Srbije i SRJ, uključujući funkciju predsednika Vlade Srbije i potpredsednika Vlade SRJ. NIKOLA ŠAINOVIĆ obavljao je dužnost potpredsednika Vlade SRJ od februara 1994. do 4. novembra 2000. godine ili približno tog datuma, kada je formirana nova savezna vlada.

 

3.         DRAGOLJUB OJDANIĆ rođen je 1. juna 1941. godine u selu Ravni kod Užica, Srbija. DRAGOLJUB OJDANIĆ je 1992. godine, kao komandant Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije (u daljem tekstu: VJ), bio angažovan u vojnim operacijama u istočnoj Bosni u vreme rata u Republici Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Bosna i Hercegovina). DRAGOLJUB OJDANIĆ je 1996. godine postao zamenik načelnika Generalštaba VJ. DRAGOLJUB OJDANIĆ je 24. novembra 1998. godine postavljen za načelnika Generalštaba VJ. Dana 15. februara 2000. imenovan je za saveznog ministra odbrane i tu funkciju je obavljao do 3. novembra 2000. godine. Penzionisan je iz vojne službe predsedničkim ukazom od 30. decembra 2000. godine.

 

4.         NEBOJŠA PAVKOVIĆ rođen je 10. aprila 1946. u selu Senjski Rudnik, Srbija. NEBOJŠA PAVKOVIĆ je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (u daljem tekstu: JNA). NEBOJŠA PAVKOVIĆ je 1994. godine raspoređen u Prištinski korpus oružanih snaga VJ u Prištini, Kosovo, gde je obavljao više dužnosti u Štabu Komande sve do 9. januara 1998. godine, kada je preuzeo komandovanje Korpusom. NEBOJŠA PAVKOVIĆ je 21. jula 1998. godine unapređen u čin general-potpukovnika. Dana 25. decembra  1998. godine, NEBOJŠA PAVKOVIĆ je predsedničkim ukazom postavljen za komandanta Treće armije i na tom položaju ostao je do početka 2000. godine. Dana 31. marta 1999. godine unapređen je u čin general-pukovnika. Predsednik Milošević odao je priznanje NEBOJŠI PAVKOVIĆU za njegovu ulogu u vreme ratnog stanja 1999. godine, odlikovavši ga 16. juna 1999. godine Ordenom slobode. U februaru 2000. godine, NEBOJŠA PAVKOVIĆ imenovan je za načelnika Generalštaba VJ. Njegova služba u VJ i na mestu načelnika Generalštaba okončana je predsedničkim ukazom od 24. juna 2002.

 

5.         VLADIMIR LAZAREVIĆ rođen je 23. marta 1949. godine u mestu Grnčar, opština Babušnica, u Srbiji. Godine 1998. VLADIMIR LAZAREVIĆ imenovan je za načelnika štaba Prištinskog korpusa, a 25. decembra 1998. godine predsedničkim ukazom postavljen je za komandanta Prištinskog korpusa.  Za svoju ulogu za vreme ratnog stanja VLADIMIR LAZAREVIĆ dobio je dve zvanične pohvale i u junu 1999. godine unapređen je predsedničkim ukazom u čin general-potpukovnika. Dana 28. decembra 1999. godine, VLADIMIR LAZAREVIĆ imenovan je za načelnika štaba Treće armije, a 13. marta 2000. za komandanta Treće armije. VLADIMIR LAZAREVIĆ unapređen je u čin general-pukovnika 30. decembra 2000. godine. Početkom 2002. godine, VLADIMIR LAZAREVIĆ imenovan je za pomoćnika načelnika Generalštaba VJ za kopnenu vojsku. U avgustu 2003. godine, VLADIMIR LAZAREVIĆ razrešen je dužnosti u Vojsci Srbije i Crne Gore.

 

6.         [REDIGOVANO]

 

7.         SRETEN LUKIĆ rođen je 28. marta 1955. godine u opštini Višegrad, u Bosni i Hercegovini. SRETEN LUKIĆ se 1974. godine zaposlio u sektoru unutrašnjih poslova i obavljao je razne dužnosti, uključujući dužnost pomoćnika načelnika za poslove policije Sekretarijata unutrašnjih poslova u Beogradu, na koju je stupio u januaru 1992. godine. U maju 1998. godine, SRETEN LUKIĆ imenovan je za načelnika štaba Ministarstva unutrašnjih poslova za Kosovo i Metohiju (u daljem tekstu: štab MUP) sa činom general-majora. Štab MUP dobio je 16. juna 1998. širi mandat, a SRETEN LUKIĆ ostao je na njegovom čelu. Dana 12. maja 1999. godine, SRETEN LUKIĆ unapređen je ukazom predsednika Republike Srbije iz čina general-majora u čin general-potpukovnika. Posle juna 1999. godine, SRETEN LUKIĆ bio je pomoćnik načelnika RJB i načelnik Uprave pogranične policije u MUP u Beogradu. Dana 31. januara 2001. godine, SRETEN LUKIĆ imenovan je za pomoćnika ministra i načelnika RJB. Dana 28. maja 2001. godine, dok se nalazio na ovom položaju, SRETEN LUKIĆ je predsedničkim ukazom MILANA MILUTINOVIĆA unapređen u čin general-pukovnika.

 

POLOŽAJ OPTUŽENIH

 

8.         Tokom 1998. godine i sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, MILAN MILUTINOVIĆ je bio na položaju predsednika Srbije, na koji je izabran 21. decembra 1997. U svojstvu predsednika Srbije:

 

            i.     MILAN MILUTINOVIĆ je bio šef države. Predstavljao je Srbiju i vodio njene odnose sa stranim državama i međunarodnim organizacijama.

 

          ii.     MILAN MILUTINOVIĆ je bio član Vrhovnog saveta odbrane (u daljem tekstu: VSO) SRJ i učestvovao u odlukama vezanim za upotrebu VJ. Organizovao je pripreme za odbranu Srbije. Po Zakonu o odbrani SRJ, MILAN MILUTINOVIĆ je, kao član VSO, imao i komandna ovlašćenja nad jedinicama MUP koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja podređene VJ.

 

          iii.    MILAN MILUTINOVIĆ je, zajedno sa Skupštinom Republike Srbije, imao ovlašćenja da traži izveštaje kako od Vlade Srbije o pitanjima iz njene nadležnosti, tako i od MUP u vezi s njegovim aktivnostima i bezbednosnom situacijom u Srbiji.

 

          iv.    MILAN MILUTINOVIĆ je raspolagao ovlašćenjem da raspusti Skupštinu Republike Srbije, a s njom i Vladu “na predlog Vlade, kada za to postoje opravdani razlozi”, mada se ovo ovlašćenje primenjuje samo u miru.

 

          v.    MILAN MILUTINOVIĆ je, tokom proglašenog ratnog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti, mogao da donosi mere koje inače spadaju u nadležnost Skupštine Republike Srbije, uključujući i donošenje zakona; te mere mogle su obuhvatati i reorganizaciju Vlade i ministarstava, kao i ograničenje određenih prava i sloboda.

 

9.         Počev približno od februara 1994. godine i sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, NIKOLA ŠAINOVIĆ je bio na položaju potpredsednika Vlade SRJ. Kao potpredsednik Vlade SRJ, NIKOLA ŠAINOVIĆ je bio član Vlade SRJ, koja je, između ostalih zadataka i odgovornosti, formulisala unutrašnju i spoljnu politiku, sprovodila savezne zakone, rukovodila radom saveznih ministarstava i koordinisala ga i organizovala odbrambene pripreme.

 

10.       Tokom 1998. godine i sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, NIKOLA ŠAINOVIĆ bio je predstavnik Slobodana Miloševića za Kosovo. U tom svojstvu:

 

          i.     NIKOLA ŠAINOVIĆ je bio na čelu Zajedničke komande.

 

          ii.     Određeni broj diplomata i drugih predstavnika međunarodne zajednice kojima je bilo potrebno da o događajima na Kosovu razgovaraju s nekim predstavnikom Vlade upućivan je na NIKOLU ŠAINOVIĆA.

 

          iii.    NIKOLA ŠAINOVIĆ je imao aktivnu ulogu u pregovorima o formiranju Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (u daljem tekstu: OEBS) na Kosovu, a učestvovao je i na brojnim drugim sastancima vezanim za krizu na Kosovu.

 

                 iv.    Sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, NIKOLA ŠAINOVIĆ je nastupao kao čovek za vezu između Slobodana Miloševića i raznih vođa kosovskih Albanaca.

 

11.       U periodu od juna 1996. do 24. novembra 1998. godine DRAGOLJUB OJDANIĆ je obavljao dužnost zamenika načelnika Generalštaba VJ i bio direktno podređen načelniku Generalštaba. Dana 24. novembra 1998. godine Slobodan Milošević ga je postavio na položaj načelnika Generalštaba VJ umesto generala Momčila Perišića. Na tom položaju ostao je tokom celog perioda na koji se odnosi ova Optužnica. U svojstvu načelnika Generalštaba VJ:

           

            i.     DRAGOLJUB OJDANIĆ je komandovao, naređivao, izdavao uputstva, donosio propise i na druge načine rukovodio VJ, na osnovu akata predsednika SRJ i u skladu sa zahtevima komandovanja VJ.

 

            ii.     DRAGOLJUB OJDANIĆ je utvrđivao organizaciju, plan razvijanja i formiranja komandi, jedinica i ustanova VJ u skladu s prirodom i potrebama VJ i na osnovu akata donetih od strane predsednika SRJ.

 

            iii.    DRAGOLJUB OJDANIĆ je utvrđivao plan regrutacije i popune unutar VJ i raspored regruta; donosio propise u vezi sa obukom VJ; utvrđivao plan obrazovanja i obuke profesionalnih i rezervnih oficira; i obavljao druge zadatke predviđene zakonom.

 

            iv.    DRAGOLJUB OJDANIĆ – ili drugi oficiri koje je on ovlastio – raspoređivao je aktivne oficire, podoficire i vojnike i unapređivao podoficire, rezervne oficire i oficire do čina pukovnika.

 

            v.    DRAGOLJUB OJDANIĆ je sprovodio pripreme za pozivanje građana na obavezno služenje vojnog roka i za mobilizaciju VJ; sarađivao s MUP i s Ministarstvom odbrane SRJ na mobilizaciji organa i jedinica MUP, pratio i predlagao mere za rešavanje problema i obaveštavao Vladu SRJ i Vrhovni savet odbrane o sprovođenju mobilizacije.

 

            vi.    DRAGOLJUB OJDANIĆ je, po Zakonu o odbrani SRJ, imao i komandna ovlašćenja nad jedinicama MUP, kao i vojno-teritorijalnim jedinicama, jedinicama civilne odbrane i drugim oružanim grupama podređenim VJ u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja. Neposredna ratna opasnost proglašena je 23. marta 1999. godine, a ratno stanje 24. marta 1999. godine.

 

          vii. DRAGOLJUB OJDANIĆ je imenovao predsednika, sudije, tužioce i njihove zamenike i sekretare na službu u vojnim disciplinskim sudovima.

 

12.                   U periodu od 9. januara do 25. decembra 1998. godine NEBOJŠA PAVKOVIĆ je obavljao dužnost komandanta Prištinskog korpusa Treće armije. Dana 25. decembra 1998. godine predsedničkim ukazom imenovan je za komandanta Treće armije. Na dužnost komandanta Treće armije stupio je 13. januara 1999. godine i ostao je na tom položaju sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica. U svojstvu komandanta Treće armije:

 

            i.   NEBOJŠA PAVKOVIĆ je komandovao svim jedinicama Treće armije VJ, kao i jedinicama pridodatim Trećoj armiji VJ u zoni njene odgovornosti. Snosio je punu odgovornost za operacije koje su vodile jedinice Treće armije VJ i jedinice pridodate Trećoj armiji VJ, kao i za rad Štaba Komande Treće armije. U odnosu na događaje na Kosovu, NEBOJŠA PAVKOVIĆ vršio je ovlašćenja komandanta Treće armije VJ od januara 1999. godine do juna 1999. godine, uključujući i te mesece.

 

            ii.  NEBOJŠA PAVKOVIĆ, prema Zakonu o odbrani SRJ, a preko struktura i mehanizama zajedničke komande i koordinacije, takođe je komandovao i rukovodio jedinicama MUP koje su bile potčinjene Trećoj armiji VJ, ili su delovale u saradnji ili u koordinaciji s njom, kao i vojno-teritorijalnim jedinicama, jedinicama civilne odbrane i drugim oružanim grupama.

 

13.                   U periodu od 15. januara do decembra 1998. godine VLADIMIR LAZAREVIĆ obavljao je dužnost načelnika Štaba Prištinskog korpusa i bio direktno podređen komandantu Korpusa. U decembru 1998. godine imenovan je za komandanta Prištinskog korpusa Treće armije VJ. Komandu je preuzeo najkasnije 6. januara 1999. godine i na tom položaju je bio sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica. U svojstvu komandanta Korpusa:              

 

          i.   VLADIMIR LAZAREVIĆ komandovao je svim jedinicama Prištinskog korpusa, kao i jedinicama pridodatim ovom Korpusu u zoni njegove odgovornosti. Snosio je punu odgovornost za operacije koje su vodile jedinice Prištinskog korpusa VJ i jedinice pridodate Prištinskom korpusu, kao i za rad Štaba Komande Prištinskog korpusa.

 

          ii.  VLADIMIR LAZAREVIĆ, prema Zakonu o odbrani SRJ, a preko struktura i mehanizama zajedničke komande i koordinacije, takođe je komandovao i rukovodio jedinicama MUP koje su bile potčinjene Prištinskom korpusu  Treće armije VJ, ili delovale u saradnji ili u koordinaciji s njim, kao i vojno-teritorijalnim jedinicama i jedinicama civilne odbrane.

 

14.       Sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, a najkasnije od 4. juna 1997. godine, Vlastimir Đorđević je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik RJB. Kao pomoćnik ministra MUP i načelnik RJB:

 

          i.   Vlastimir Đorđević je rukovodio RJB, po uputstvima ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića. Bio je odgovoran za sve jedinice i osoblje RJB u Srbiji, uključujući Kosovo, u periodu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.

 

15.       Počev od maja 1998. godine i sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, SRETEN LUKIĆ je bio načelnik štaba MUP. U svojstvu načelnika štaba MUP:

 

          i.   SRETEN LUKIĆ je planirao, organizovao, usmeravao, koordinirao i kontrolisao rad MUP na Kosovu.

 

          ii.  SRETEN LUKIĆ je imao obavezu da štiti ljudske živote i bezbednost pojedinaca i njihove svojine; da sprečava i otkriva krivična dela i hapsi njihove počinioce; te da održava red i mir.

 

          iii.  SRETEN LUKIĆ je komandovao operacijama MUP na Kosovu. Kao visoki oficir MUP, SRETEN LUKIĆ bio je odgovoran za jedinice MUP na Kosovu u periodu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.  

                       

INDIVIDUALNA KRIVIČNA ODGOVORNOST

 

16.       Svaki od optuženih individualno je odgovoran za zločine za koje se tereti u ovoj Optužnici shodno članovima 3, 5 i 7 Statuta Međunarodnog suda. 

 

17.       Optuženi su planirali, podsticali, naredili, počinili ili na drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje tih zločina. Kada je reč o vidovima odgovornosti za planiranje, podsticanje ili naređivanje zločina za koje se terete, optuženi su postupali svesni toga da postoji velika verovatnoća da će pri izvršenju tog plana, naređenja ili podsticaja biti počinjeni zločini. Kada je reč o vidu odgovornosti za pomaganje i podržavanje, optuženi su postupali znajući da će izvršena dela doprineti činjenju zločina.

 

18.       Kad u ovoj Optužnici koristi reč “počiniti”, tužilac nema nameru da sugeriše da je ijedan od optuženih lično fizički počinio bilo koji od zločina za koji se tereti. Reč “počiniti” se u ovoj Optužnici, kada se koristi u vezi s optuženima, odnosi na neposredno ili posredno učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u svojstvu saizvršioca.

 

19.       Cilj ovog udruženog zločinačkog poduhvata bio je, inter alia, promena etničke ravnoteže na Kosovu u nastojanju da se obezbedi trajna srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Taj cilj trebalo je da se ostvari krivičnim sredstvima, konkretno, široko rasprostranjenom ili sistematskom kampanjom terora i nasilja, uključujući deportaciju, ubistva, prisilno premeštanje i progon, usmerenom protiv albanskog stanovništva na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica. Da bi ostvarili ovaj cilj, svaki od optuženih, delujući individualno i/ili u međusobnoj sprezi, te sprezi s drugima, doprineo je udruženom zločinačkom poduhvatu, koristeći de jure i de facto ovlašćenja kojima je raspolagao.

 

20.       Ovaj udruženi zločinački poduhvat nastao je najkasnije u oktobru 1998. godine i nastavio se tokom celog perioda u kojem su se desili zločini navedeni u tačkama od 1 do 5 ove Optužnice – počev od 1. januara 1999. ili približno tog datuma pa do 20. juna 1999. godine. Jedan broj pojedinaca učestvovao je u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu tokom celog njegovog postojanja ili, alternativno, u razna vremena tokom njegovog postojanja, uključujući MILANA MILUTINOVIĆA, NIKOLU ŠAINOVIĆA, DRAGOLJUBA OJDANIĆA, NEBOJŠU PAVKOVIĆA, VLADIMIRA LAZAREVIĆA, Vlastimira Đorđevića, SRETENA LUKIĆA, Slobodana Miloševića i Vlajka Stojiljkovića. Ostali učesnici bili su Radomir Marković, Obrad Stevanović, Dragan Ilić i druga poznata i nepoznata lica koja su bila u sastavu komandnih i koordinacionih organa i pripadnici snaga SRJ i Srbije, a delila su nameru da ostvare cilj ovog udruženog zločinačkog poduhvata. Pored toga, i/ili alternativno, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević, SRETEN LUKIĆ, Slobodan Milošević, Vlajko Stojiljković, Radomir Marković, Obrad Stevanović i Dragan Ilić ostvarivali su ciljeve udruženog zločinačkog poduhvata preko pripadnika snaga SRJ i Srbije kojima su rukovodili, kako bi vršili zločine za koje se terete u ovoj Optužnici. Izraz "snage SRJ i Srbije" u ovoj Optužnici obuhvata sledeće snage i jedinice: VJ, uključujući Treću armiju, naročito Prištinski korpus Treće armije, i druge jedinice koje su bile stalno ili privremeno angažovane na Kosovu ili su na drugi način učestvovale u sukobu; MUP, uključujući Posebne jedinice policije (u daljem tekstu: PJP), Specijalnu antiterorističku jedinicu (u daljem tekstu: SAJ), rezervne jedinice policije, pripadnike sekretarijata MUP (u daljem tekstu: SUP), Jedinicu za specijalne operacije (u daljem tekstu: JSO) i agente Državne bezbednosti (u daljem tekstu: RDB); Prištinsku vojnu oblast i vojno-teritorijalne jedinice u njenom sastavu; jedinice civilne odbrane; jedinice civilne zaštite; civilne grupe koje su naoružali VJ i/ili MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom i bile u nadležnosti VJ i/ili MUP, kao i dobrovoljce uključene u jedinice VJ i/ili MUP. U svakom od zločina navedenih u tačkama 1 do 5 Optužnice učestvovala je najmanje jedna jedinica VJ i jedna jedinica MUP.

 

21.       Zločini nabrojani u tačkama od 1 do 5 ove Optužnice bili su deo cilja udruženog zločinačkog poduhvata i optuženi su s ostalim saizvršiocima delili nameru da se ti zločini izvrše. Alternativno, zločini nabrojani u tačkama od 3 do 5 bili su prirodne i predvidive posledice udruženog zločinačkog poduhvata, a optuženi su bili svesni toga da su takvi zločini moguća posledica udruženog zločinačkog poduhvata. Uprkos tome što su bili svesni predvidivih posledica, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ odlučili su da učestvuju u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu. Svaki od optuženih i drugih učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu takođe je delio nameru i stanje svesti potrebne za činjenje svakog od krivičnih dela za koja se terete u tačkama od 1 do 5. Po tom osnovu, prema članu 7(1) Statuta, svaki od optuženih snosi individualnu krivičnu odgovornost za zločine koji se navode u tačkama od 1 do 5.

 

22.       MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ, osim što su se nalazili na položajima nadređene vlasti, takođe snose individualnu krivičnu odgovornost za činjenje i nečinjenje svojih podređenih, u skladu sa članom 7(3) Statuta Međunarodnog suda, za zločine koji se navode u tačkama od 1 do 5 ove Optužnice. Nadređeni je odgovoran za krivična dela svojih podređenih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se njegovi podređeni spremaju da počine takva dela ili da su ih već počinili, a nadređeni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spreči takva dela ili da kazni njihove počinioce.

 

PREGLED UDRUŽENOG ZLOČINAČKOG PODUHVATA

 

23.       Sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica postojao je delotvoran lanac komandovanja preko kojeg je rukovođenje i komandovanje funkcionisalo od najviših nivoa u Beogradu do snaga SRJ i Srbije na terenu. Razvijenost postojećih struktura rukovođenja i komandovanja obezbeđivala je stalno praćenje situacije na terenu, uz mogućnost brzog reagovanja i stalnog kontakta između nadređenih komandanata na najvišem nivou i njihovih podređenih. Po Ustavu i relevantnim zakonima i propisima SRJ, najviši organ vlasti zadužen za strateška pitanja vezana za odbranu SRJ bio je VSO, u čijem su sastavu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica bili, između ostalih, Slobodan Milošević, MILAN MILUTINOVIĆ i DRAGOLJUB OJDANIĆ. VSO je imao vrhovnu vlast nad VJ i drugim organizacijama angažovanim na odbrani zemlje. Za vreme ratnog stanja koje je proglašeno 24. marta 1999, Vrhovna komanda je postala najviši vojni i civilni organ rukovođenja. Na njenom čelu bio je Slobodan Milošević, a njeni članovi su bili i MILAN MILUTINOVIĆ i DRAGOLJUB OJDANIĆ. Ona je formulisala strategiju, izdavala direktive i komandovala operacijama snaga SRJ i Srbije. Članovi VSO, Vrhovne komande i Komande VJ rukovodili su i komandovali MUP i njemu podređenim jedinicama, budući da je relevantni zakon SRJ predviđao da je za vreme neposredne ratne opasnosti (23. mart 1999) i ratnog stanja (od 24. marta 1999. do 26. juna 1999) MUP podređen VJ prilikom angažovanja u borbenim dejstvima.

 

24.       Slobodan Milošević, MILAN MILUTINOVIĆ i NIKOLA ŠAINOVIĆ komandovali su snagama SRJ i Srbije i preko drugih organa, uključujući Zajedničku komandu na čelu s NIKOLOM ŠAINOVIĆEM, koja je imala zadatak da koordinira rad organa civilnih vlasti s aktivnostima organizacija koje su bile u sastavu snaga SRJ i Srbije na Kosovu i da obezbedi da njihova dejstva budu u skladu s političkim ciljevima. Zajednička komanda je takođe vršila de facto komandnu vlast nad tim organima. Ta komandna vlast upotpunjavala je interne lance komandovanja VJ i MUP radi obezbeđenja saradnje i koordinacije. Zajedničku komandu činili su članovi visokog civilnog, političkog i vojnog rukovodstva, uključujući NEBOJŠU PAVKOVIĆA, komandanta Treće armije, VLADIMIRA LAZAREVIĆA, komandanta Prištinskog korpusa, SRETENA LUKIĆA, načelnika štaba MUP, predsednika Privremenog izvršnog veća (u daljem tekstu: PIV) i druge rukovodioce iz VJ i MUP. 

 

25.       Snage SRJ i Srbije su hotimično, putem široko rasprostranjenog i sistematskog delovanja, na stotine hiljada kosovskih Albanaca silom proterale iz njihovih domova i raselile ih širom cele pokrajine Kosovo. Da bi omogućile ova proterivanja ili raseljenja, snage SRJ i Srbije su namerno stvarale atmosferu straha i  pritiska upotrebom sile, pretnjama silom i delima nasilja.

 

26.       Širom Kosova, snage SRJ i Srbije vodile su hotimičnu i široko rasprostranjenu ili sistematsku kampanju uništavanja imovine civila kosovskih Albanaca. To je postignuto široko rasprostranjenim granatiranjem gradova i sela; spaljivanjem i uništavanjem imovine, uključujući stambene objekte, poljoprivredna gazdinstva, privredne objekte, spomenike kulture i verske objekte; te uništavanjem lične imovine. Usled tih usaglašenih aktivnosti, sela, gradovi i čitave oblasti postali su nepogodni za stanovanje za kosovske Albance.

 

27.       Pored hotimičnog uništavanja imovine civila kosovskih Albanaca, snage SRJ i Srbije su nad civilima kosovskim Albancima činile široko rasprostranjena ili sistematska dela brutalnosti i nasilja kako bi održavale atmosferu straha i stvarale haos i uvek prisutan strah za život. Snage SRJ i Srbije išle su od sela do sela, a u mestima i gradovima s kraja na kraj naseljenog mesta, preteći i proterujući stanovnike kosovske Albance. Kosovski Albanci su često zastrašivani, napadani ili ubijani na očigled drugih, kako bi se njihove porodice i komšije prisilile na odlazak. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direktno proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora stvorene široko rasprostranjenim ili sistematskim batinanjima, maltretiranjem, seksualnim zlostavljanjem, protivpravnim lišavanjem slobode, ubijanjem, granatiranjem i pljačkom do kojih je dolazilo širom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije su kosovske Albance stalno izlagale uvredama, rasnim pogrdama, ponižavajućim postupcima i drugim oblicima fizičkog i psihičkog maltretiranja na osnovu njihove rasne, verske i političke pripadnosti. Raseljavani su kosovski Albanci iz svih delova društva, uključujući žene, decu, stare i nemoćne.

 

28.       Hiljade kosovskih Albanaca, koji su bežali iz svojih domova zbog postupanja snaga SRJ i Srbije i hotimično stvorene klime terora koja se proširila na celu teritoriju  Kosova, priključili su se konvojima ljudi koji su se kretali prema granici Kosova s Albanijom i Makedonijom. Duž puta prema graničnim prelazima, snage SRJ i Srbije držale su kontrolne punktove na kojima su raseljeni kosovski Albanci bili izloženi daljim batinanjima, otimačini, razbojništvu, maltretiranju, napadima i protivpravnom lišavanju slobode, i na kojima su bili ubijani. U drugim prilikama su snage SRJ i Srbije sprovodile grupe proteranih kosovskih Albanaca do granice. Tim metodama snage SRJ i Srbije kontrolisale su kretanje raseljenih kosovskih Albanaca do granice. Raseljeni kosovski Albanci su često do granice Kosova dolazili pešice u kolonama od po nekoliko hiljada lica ili na traktorima, kamionima i prikolicama, kao i vozovima, autobusima ili kamionima koje su organizovale i obezbedile snage SRJ i Srbije.

 

29.       Pored toga, hiljade kosovskih Albanaca koji su pobegli iz svojih domova i na taj način bili prisilno premešteni zbog postupanja snaga SRJ i Srbije i hotimično stvorene klime terora koja se proširila celom teritorijom Kosova, morali su danima, nedeljama i mesecima da traže sklonište po drugim gradovima i selima i/ili po šumama i planinama širom pokrajine. Neka od tih interno raseljenih lica ostala su unutar pokrajine Kosovo tokom čitavog perioda na koji se odnosi ova Optužnica, a mnogi su umrli usled teških vremenskih uslova, nedovoljnih količina hrane, neadekvatne medicinske nege i iscrpljenosti. Drugi su na kraju prešli neku od granica Kosova s Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, ili su prešli granicu pokrajine prema Srbiji. Snage SRJ i Srbije kontrolisale su i koordinirale kretanje mnogih kosovskih Albanaca raseljenih unutar Kosova sve dok i oni napokon nisu bili proterani sa Kosova.

 

30.       Širom Kosova, u hotimičnom i široko rasprostranjenom ili sistematskom nastojanju da se proterani kosovski Albanci odvrate od povratka svojim domovima, snage SRJ i Srbije pljačkale su i harale ličnu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca. Snage SRJ i Srbije su pomoću masovnih racija, pretnji silom i primenom nasilja pljačkale novac i dragocenosti kosovskih Albanaca, dok su, u širokim razmerama ili sistematski, vlasti na graničnim prelazima SRJ krale lična vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine. 

 

31.       Pored toga, širom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uništavale lične isprave i saobraćajne dozvole za vozila koja su pripadala civilima kosovskim Albancima. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upućivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka graničnim prelazima i na graničnim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od njih je traženo da predaju lične isprave. Ove radnje su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak domovima.

 

32.       Zločini izvršeni u svakoj od opština i lokacija navedenih u paragrafima od 71 do 77 dole odvijali su se po jasnom obrascu i vršile su ih snage SRJ i Srbije, delujući koordinirano i u saradnji i dopunjujući se radi postizanja zajedničkog cilja.

 

33.       Svaki od optuženih učestvovao je u udruženom zločinačkom poduhvatu na načine navedene (za svakog optuženog pojedinačno) u paragrafima dole. Svaki od optuženih takođe snosi odgovornost po osnovu planiranja, podsticanja, naređivanja, pomaganja i podržavanja, u skladu s članom 7(1), a po osnovu činjenica navedenih (za svakog optuženog pojedinačno) u sledećim paragrafima u skladu s članom 7(3).

 

 

 

MILAN MILUTINOVIĆ

 

34.       Pozivom na paragrafe 1 i 8, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

35.       MILAN MILUTINOVIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao član VSO i Vrhovne komande, a i kao učesnik drugih sastanaka najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP, komandovao je,  rukovodio, upravljao i na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad snagama SRJ i Srbije koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         kao član VSO i Vrhovne komande, a i kao učesnik drugih sastanaka najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP, učestvovao je u planiranju, koordinaciji i naređivanju operacija i aktivnosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, kao i u upravljanju tim operacijama i aktivnostima;

c.         prema uputstvima Slobodana Miloševića, MILAN MILUTINOVIĆ je vršio vlast nad VJ i MUP i aktivno je učestvovao u međunarodnim pregovorima;

d.         kao predsednik Srbije, koristio je svoje ovlašćenje da donosi ukaze kako bi uveo mere koje su doprinele zločinima za koje se optuženi terete u tačkama 1, 2 i 5;

e.         kao član VSO i Vrhovne komande, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina tokom 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca zato što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike snaga SRJ i Srbije;

g.         kao istaknuti član SPS, sprovodio je politiku koju je utvrđivao Slobodan Milošević, uključujući kažnjavanje jednog visokog srpskog političara koji je doveo u pitanje politiku Slobodana Miloševića na Kosovu.

 

 36.      Učešće MILANA MILUTINOVIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:  

 

a.         njegove vlasti nad snagama SRJ i Srbije, koja je proisticala iz njegove uloge u VSO i Vrhovnoj komandi, kao i učešća na drugim sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP;

b.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja Vrhovne komande i VSO od strane VJ i MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

c.         njegovog znanja da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, uključujući znanje stečeno na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

d.         njegovog znanja o učešću snaga SRJ i Srbije u zločinima počinjenim na Kosovu 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

e.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete;

f.          perioda tokom kojeg su ti zločini počinjeni;

g.         nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

h.         njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

i.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

j.          neostvarivanja njegovih ovlašćenja kao predsednika Srbije da spreči izvršenje i/ili kazni izvršioce zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici.

 

37.       Pored njegovih de jure ovlašćenja, sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica,  MILAN MILUTINOVIĆ je vršio znatan de facto uticaj ili kontrolu nad brojnim institucijama presudnim za vršenje zločina za koje se optuženi ovde terete ili uključenim u to. MILAN MILUTINOVIĆ je vršio de facto uticaj ili kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno bile u nadležnosti Vlade Srbije i Skupštine Srbije i njenih autonomnih pokrajina, uključujući, između ostalog, MUP.

 

38.       Kao predsednik Srbije i član Vrhovnog saveta odbrane i Vrhovne komande s pravom glasa, a shodno svojim de facto ovlašćenjima, MILAN MILUTINOVIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad snagama SRJ i Srbije.

 

39.       Činjenica da je MILAN MILUTINOVIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu, između ostalog i na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

b.         te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci, između ostalog i na njegovim sastancima s Ibrahimom Rugovom i drugim liderima kosovskih Albanaca u aprilu 1999;

c.          njegove sastanke sa Slobodanom Miloševićem na kojima su pravili planove i konsultovali se;

d.         njegovo prisustvo na sastancima na kojima su drugi učesnici udruženog zločinačkog poduhvata davali izjave koje su se svodile na to da su svi kosovski Albanci kriminalci koje treba pobiti;

e.          njegovu upoznatost sa smenjivanjem visokih funkcionera MUP i VJ koji su izrazili neslaganje s politikom Slobodana Miloševića na Kosovu i odobravanje tog smenjivanja, uz istovremeno unapređivanje i dovođenje na njihova mesta lica koja su tu politiku podržavala;

f.          navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja Diplomatske posmatračke misije na Kosovu (u daljem tekstu: DPMK) i Posmatračke misije Evropske unije (u daljem tekstu: PMEU), kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja Verifikacione misije za Kosovo (u daljem tekstu: VMK);

g.          u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

h.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ i MUP, sredstava javnog informisanja i svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP;

i.           njegova upoznatost s prikrivanjem zločina ubistva od strane pripadnika snaga SRJ i Srbije.

 

DRAGOLJUB OJDANIĆ

 

40.       Pozivom na paragrafe 3 i 11, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

41.       DRAGOLJUB OJDANIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao načelnik Generalštaba VJ i predsednik Kolegijuma VJ, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad VJ i njoj podređenim jedinicama koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad jedinicama MUP i drugim organima koji su, po Zakonu o odbrani SRJ, podređeni VJ za vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja ili koji su delovali u sprezi sa VJ;

c.         kao član Vrhovne komande i Štaba Vrhovne komande, a i kao učesnik drugih sastanaka najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP, učestvovao je u planiranju, koordinaciji i naređivanju operacija i aktivnosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, kao i u upravljanju tim operacijama i aktivnostima;

d.         sprovodio je pripreme za pozivanje građana na obavezno služenje vojnog roka i za mobilizaciju VJ; pratio je i predlagao mere za rešavanje problema i obaveštavao Vladu SRJ i Vrhovni savet odbrane o sprovođenju mobilizacije;

e.         organizovao je i održavao komunikaciju između VSO, VJ i jedinica i institucija koje su bile direktno podređene Generalštabu VJ i/ili su delovale u sprezi s njim;

f.          koordinirao je, planirao, podstrekavao i naređivao operacije i aktivnosti VJ, posebno Treće armije, uključujući Prištinski korpus i snage koje su bile direktno podređene VJ i/ili su delovale u sprezi s njom, a koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, kao i upravljao tim operacijama i aktivnostima;

g.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju prikrivanja zločina ubistva od strane pripadnika VJ i podređenih snaga;

h.         kao načelnik Generalštaba VJ, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina od strane VJ i podređenih snaga tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

i.          podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca time što nije sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike snaga SRJ i Srbije;

j.          kao zamenik načelnika Generalštaba VJ tokom 1998. godine i kao načelnik Generalštaba VJ tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, učestvovao je u naoružavanju i obuci pretežno nealbanskih civila koji su činili lokalne ili seoske jedinice odbrane, dok su pretežno albanska sela razoružavana;

k.         znao je da su u VJ i MUP bili uključeni dobrovoljci i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine.

 

 42.      Učešće DRAGOLJUBA OJDANIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti nad snagama SRJ i Srbije, koja je proisticala iz njegove uloge načelnika Generalštaba VJ i predsednika Kolegijuma VJ, člana Vrhovne komande i Štaba Vrhovne komande, kao i učešća na drugim sastancima s najvišim rukovodstvom civilnih vlasti, VJ i MUP;

b.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja od strane VJ i MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

c.         znanja o događajima na Kosovu koje je imao zahvaljujući svom položaju načelnika Generalštaba VJ i predsednika Kolegijuma VJ, člana Vrhovne komande i Štaba Vrhovne komande, kao i svim sistemima izveštavanja tih organa i izveštajima sredstava javnog informisanja;

d.         njegovog znanja o učešću snaga SRJ i Srbije u zločinima počinjenim na Kosovu 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

e.         njegovog znanja naročito o učešću snaga VJ i podređenih jedinica u zločinima za koje se optuženi terete, počinjenim 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          njegovog znanja da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, između ostalog i na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;  

g.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti Treće armije i Prištinskog korpusa i njemu podređenih jedinica;

h.         perioda tokom kojeg su ti zločini počinjeni;

i.          nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

j.          njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

k.         njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

l.          njegovog učešća u razgovorima o zločinima počinjenim na Kosovu od strane snaga SRJ i Srbije, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

43.       Kao načelnik Generalštaba VJ i kao član Vrhovne komande i Štaba Vrhovne komande, DRAGOLJUB OJDANIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad VJ, uključujući Treću armiju, naročito Prištinski korpus Treće armije, i druge jedinice koje su bile stalno ili privremeno angažovane na Kosovu ili su na drugi način učestvovale u sukobu; MUP, uključujući Posebne jedinice policije (u daljem tekstu: PJP), Specijalnu antiterorističku jedinicu (u daljem tekstu: SAJ), rezervne jedinice policije, pripadnike sekretarijata MUP (u daljem tekstu: SUP), Jedinicu za specijalne operacije (u daljem tekstu: JSO) i agente Državne bezbednosti (u daljem tekstu: RDB); Prištinsku vojnu oblast i vojno-teritorijalne jedinice u njenom sastavu; jedinice civilne odbrane; jedinice civilne zaštite; civilne grupe koje su naoružali VJ i/ili MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom i bile u nadležnosti VJ i/ili MUP, kao i dobrovoljce uključene u jedinice VJ i/ili MUP.

 

44.       Činjenica da je DRAGOLJUB OJDANIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

b.         te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci;

c.          navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

d.         u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

e.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ, sredstava javnog informisanja i svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP;

f.          njegovo učešće u razgovorima o zločinima koje su na Kosovu počinili VJ i MUP, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

NIKOLA ŠAINOVIĆ

 

45.       Pozivom na paragrafe 2 i 10, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

46.       NIKOLA ŠAINOVIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao potpredsednik Vlade SRJ zadužen za Kosovo, izvršavao je ovlašćenja Slobodana Miloševića vezana za Kosovo, uključujući ovlašćenja nad VJ, MUP i civilnim organima;

b.         kao potpredsednik Vlade SRJ zadužen za Kosovo, dobijao je od Slobodana Miloševića uputstva koja je prenosio i obrazlagao VJ i MUP, kako neposredno, tako i preko Zajedničke komande;

c.         kao lice na čelu Zajedničke komande, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad  snagama SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u izvršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

d.         učestvovao je u planiranju, koordinaciji i naređivanju operacija i aktivnosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

e.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju prikrivanja zločina ubistva od strane pripadnika snaga SRJ i Srbije;

f.          kao lice na čelu Zajedničke komande, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina od strane snaga SRJ i Srbije u toku 1998. i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

g.         znao je da su u VJ i MUP bili uključeni dobrovoljci i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine, i to je odobravao;

h.         podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca time što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike snaga SRJ i Srbije;

i.          kao lice na čelu Zajedničke komande, učestvovao je u naoružavanju i obuci pretežno nealbanskih civila koji su činili lokalne ili seoske jedinice odbrane, dok su pretežno albanska sela razoružavana;

j.          izneo je stav da na Kosovu treba postići bolji demografski odnos između Srba i Albanaca;

 

47.       Učešće NIKOLE ŠAINOVIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti nad snagama SRJ i Srbije na Kosovu s obzirom na to da je bio na čelu Zajedničke komande;

b.         njegove vlasti nad VJ i MUP u skladu s uputstvima Slobodana Miloševića;

c.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja VJ i MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

d.         njegovog znanja o zločinima koje su tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica na Kosovu počinile snage SRJ i Srbije;

e.         njegovog znanja da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

f.          široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu;

g.         perioda tokom kojeg su ti zločini izvršeni;

h.         nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

i.          njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

j.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

k.         vlasti koju je imao nad svim drugim funkcionerima SRJ i Srbije na Kosovu i na taj način bio obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ i MUP, sredstava javnog informisanja, te svog predsedavanja sastancima s visokim funkcionerima VJ, MUP, civilnih vlasti, Zajedničke komande i PIV.

l.          njegove upoznatosti, preko ostalih učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, s incidentom u Račku/Reçek 15. januara 1999. i učešća na sastanku na kojem se razgovaralo o reakcijama na incident u Račku/Reçek;

m.        njegovog učešća u razgovorima o zločinima počinjenim na Kosovu od strane snaga SRJ i Srbije, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

48.       Kao potpredsednik Vlade SRJ, izaslanik Slobodana Miloševića u svim pitanjima vezanim za Kosovo i lice na čelu Zajedničke komande, NIKOLA ŠAINOVIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad jedinicama VJ angažovanim na Kosovu, uključujući Treću armiju, naročito Prištinski korpus Treće armije, i druge jedinice koje su bile stalno ili privremeno angažovane na Kosovu; jedinice MUP angažovane na Kosovu, uključujući Posebne jedinice policije (u daljem tekstu: PJP), Specijalnu antiterorističku jedinicu (u daljem tekstu: SAJ), rezervne jedinice policije, pripadnike sekretarijata MUP (u daljem tekstu: SUP), Jedinicu za specijalne operacije (u daljem tekstu: JSO) i agente Državne bezbednosti (u daljem tekstu: RDB); Prištinsku vojnu oblast i vojno-teritorijalne jedinice u njenom sastavu; jedinice civilne odbrane; jedinice civilne zaštite; civilne grupe koje su naoružali VJ i/ili MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom i bile u nadležnosti VJ i/ili MUP, kao i dobrovoljce uključene u jedinice VJ i/ili MUP. NIKOLA ŠAINOVIĆ je, po uputstvima Slobodana Miloševića, de facto imao vlast nad DRAGOLJUBOM OJDANIĆEM, Vlajkom Stojiljkovićem i njima podređenim.

 

49.       Činjenica da je NIKOLA ŠAINOVIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da su snage SRJ i Srbije 1998. počinile zločine na Kosovu, o čemu je bio obavešten kao član nekoliko delegacija SRJ zaduženih za utvrđivanje činjenica na Kosovu 1998;         

b.         njegovo znanje da će snage SRJ i Srbije na Kosovu, a naročito dobrovoljci i dobrovoljačke jedinice, verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

c.          te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci, od kojih se s mnogima on lično sastajao na sastancima;

d.         navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

e.          te navode je iznela VMK s kojom je on kontaktirao kao predsednik Komisije SRJ za saradnju;

f.          u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

g.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ i MUP, sredstava javnog informisanja, svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP u Zajedničkoj komandi i s PIV;

h.          njegovo učešće u razgovoru o zločinima koje su VJ i MUP počinili na Kosovu, između ostalog na brifingu u vezi s Račkom/Reçek 15. januara 1999, na jednom sastanku 1998, na kojem je visoki predstavnik VJ naveo da se na Kosovu primenjuje prekomerna sila, kao i na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

NEBOJŠA PAVKOVIĆ

 

50.       Pozivom na paragrafe 4 i 12, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

51.       NEBOJŠA PAVKOVIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao komandant Treće armije, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad Trećom armijom, uključujući Prištinski korpus i jedinice koje su mu bile podređene, a koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         kao član Zajedničke komande, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad Trećom armijom, uključujući Prištinski korpus i jedinice koje su bile podređene VJ ili su delovale u sprezi s njom, a koje su učestvovale u vršenju zločina na Kosovu za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

c.         kao komandant Prištinskog korpusa 1998. i komandant Treće armije tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, učestvovao je u naoružavanju i obuci pretežno nealbanskih civila koji su činili lokalne ili seoske jedinice odbrane, dok su pretežno albanska sela razoružavana;

d.         koordinirao je, planirao, podstrekavao i naređivao operacije i aktivnosti Treće armije, uključujući Prištinski korpus i snage koje su bile direktno podređene VJ i/ili su delovale u sprezi s njom, a koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, kao i upravljao tim operacijama i aktivnostima;

e.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju prikrivanja zločina ubistva od strane pripadnika VJ i podređenih snaga;

f.          kao komandant Prištinskog korpusa i komandant Treće armije tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina od strane snaga SRJ i Srbije tokom 1998;

g.         podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca time što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike VJ i njoj podređenih snaga;

h.         znao je da su u VJ i MUP bili uključeni dobrovoljci i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine, i to je odobravao.

 

52.       Učešće NEBOJŠE PAVKOVIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti u VJ, kao komandanta Treće armije, nad Prištinskim korpusom i podređenim jedinicama;

b.         njegove vlasti, kao člana Zajedničke komande, nad snagama SRJ i Srbije na Kosovu;

c.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja od strane VJ i MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

d.         znanja o događajima na Kosovu koje je imao zahvaljujući svom položaju komandanta Treće armije, kao i svim sistemima izveštavanja u tim jedinicama i izveštajima sredstava javnog informisanja;

e.         njegovog znanja o zločinima počinjenim od strane snaga SRJ i Srbije na Kosovu 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          njegovog znanja naročito o učešću Prištinskog korpusa i podređenih jedinica u zločinima za koje se optuženi terete, počinjenim 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

g.         njegovog znanja da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;            

h.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti Treće armije, a posebno Prištinskog korpusa;

i.          perioda tokom kojeg su ti zločini počinjeni;

j.          nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

k.         njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

l.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

m.        njegovog učešća u razgovorima o zločinima počinjenim na Kosovu od strane snaga SRJ i Srbije, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

53.       Kao komandant Treće armije, NEBOJŠA PAVKOVIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad Trećom armijom, Prištinskim korpusom i drugim jedinicama VJ raspoređenim na Kosovu, kao i nad Prištinskom vojnom oblašću, vojno-teritorijalnim jedinicama, jedinicama civilne odbrane, jedinicama civilne zaštite, jedinicama MUP raspoređenim na Kosovu koje su bile podređene VJ ili delovale u sprezi s njom (uključujući PJP, SAJ, rezervne jedinice policije, pripadnike SUP, JSO, te dobrovoljce i dobrovoljačke grupe uključene u MUP i VJ) i civilnim grupama koje su naoružali VJ i/ili MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom VJ i/ili MUP.

 

54.       Činjenica da je NEBOJŠA PAVKOVIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da će snage VJ verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

b.         te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci;

c.          navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

d.         u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

e.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ, sredstava javnog informisanja i svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP u Zajedničkoj komandi;

f.          njegovo učešće u razgovorima o zločinima koje su na Kosovu počinili VJ i MUP, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.        

 

VLADIMIR LAZAREVIĆ

 

55.       Pozivom na paragrafe 5 i 13, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

56.       VLADIMIR LAZAREVIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao komandant Prištinskog korpusa, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad Prištinskim korpusom i podređenim snagama koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         kao član Zajedničke komande, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad Trećom armijom, uključujući Prištinski korpus i snage koje su bile podređene VJ ili su delovale u sprezi s njom, a koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

c.         koordinirao je, planirao, podstrekavao i naređivao operacije i aktivnosti Prištinskog korpusa i snaga koje su bile podređene VJ ili su delovale u sprezi s njom, a koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, kao i upravljao tim operacijama i aktivnostima;

d.         pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina od strane snaga SRJ i Srbije;

e.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju prikrivanja zločina ubistva od strane Prištinskog korpusa i podređenih snaga;

f.          podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca time što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike Prištinskog korpusa i njemu podređenih snaga;

g.         znao je da su u VJ i MUP bili uključeni dobrovoljci i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine.

 

57.       Učešće VLADIMIRA LAZAREVIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti, kao komandanta Prištinskog korpusa, nad Prištinskim korpusom i podređenim jedinicama;

b.         njegove vlasti, kao člana Zajedničke komande, nad snagama SRJ i Srbije na Kosovu;

c.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja od strane VJ tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

d.         znanja o događajima na Kosovu koje je imao zahvaljujući svom položaju komandanta Prištinskog korpusa, kao i svim sistemima izveštavanja u tim jedinicama i izveštajima sredstava javnog informisanja;

e.         njegovog znanja o zločinima počinjenim od strane snaga SRJ i Srbije na Kosovu 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          njegovog znanja naročito o učešću Prištinskog korpusa i podređenih jedinica u zločinima za koje se optuženi terete, počinjenim 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

g.         njegovog znanja da će snage SRJ i Srbije verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;            

h.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti Prištinskog korpusa;

i.          perioda tokom kojeg su ti zločini počinjeni;

j.          nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

k.         njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

l.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici.

 

58.       Kao komandant Prištinskog korpusa, VLADIMIR LAZAREVIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad jedinicama u sastavu Prištinskog korpusa, drugim jedinicama VJ raspoređenim na Kosovu koje su bile podređene Prištinskom korpusu, kao i nad Prištinskom vojnom oblašću, vojno-teritorijalnim jedinicama, jedinicama civilne odbrane, jedinicama civilne zaštite, jedinicama MUP raspoređenim na Kosovu koje su bile podređene VJ (uključujući PJP, SAJ, rezervne jedinice policije, pripadnike SUP, JSO, te dobrovoljce i dobrovoljačke grupe uključene u MUP i VJ) i civilnim grupama koje su naoružali VJ i/ili MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom VJ i/ili MUP.

 

59.       Činjenica da je VLADIMIR LAZAREVIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da će snage Prištinskog korpusa i podređene jedinice verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

b.         te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci;

c.          navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

d.         u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

e.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ, sredstava javnog informisanja i svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP u Zajedničkoj komandi;

 

Vlastimir Đorđević

 

60.       Pozivom na paragrafe 6 i 14, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

61.       Vlastimir Đorđević je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao pomoćnik ministra u MUP, načelnik RJB i član Kolegijuma MUP, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad svim jedinicama RJB i njemu podređenim jedinicama na Kosovu, koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         kao član Zajedničke komande, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad snagama SRJ i Srbije na Kosovu, koje su učestvovale u vršenju zločina na Kosovu za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

c.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju operacija i aktivnosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, a posebno RJB i njemu podređenih jedinica;

d.         zajedno sa Stojiljkovićem i drugima, imao je vodeću ulogu u planiranju, podstrekavanju, naređivanju i sprovođenju programa prikrivanja zločina ubistva od strane pripadnika RJB i njemu podređenih jedinica, u saradnji s licima iz RDB i VJ;

e.         kao pomoćnik ministra u MUP i načelnik RJB, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina tokom 1998. i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          u MUP je uključio dobrovoljce i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine.

g.         podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca zato što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike MUP i njemu podređenih jedinica;

h.         kao pomoćnik ministra u MUP, načelnik RJB i član Zajedničke komande učestvovao je u naoružavanju i obuci pretežno nealbanskih civila koji su činili lokalne ili seoske jedinice odbrane, dok su pretežno albanska sela razoružavana.

 

62.       Učešće Vlastimira Đorđevića u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti nad snagama SRJ i Srbije, posebno nad MUP i podređenim jedinicama, koja je proisticala iz njegove uloge u Zajedničkoj komandi;

b.         njegove vlasti, kao pomoćnika ministra u MUP i načelnika RJB, nad RJB i podređenim jedinicama na Kosovu;

c.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

d.         znanja o događajima na Kosovu, koje je imao zahvaljujući svojoj ulozi u Zajedničkoj komandi i svom položaju pomoćnika ministra u MUP i načelnika RJB, kao i svim linijama izveštavanja u jedinicama RJB i izveštajima sredstava javnog informisanja;

e.         njegovog znanja o zločinima na Kosovu koje su 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica  počinile snage SRJ i Srbije;

f.          njegovog znanja o učešću naročito RJB i podređenih jedinica u zločinima za koje se optuženi terete, počinjenim 1998. i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

g.         njegovog znanja da će MUP i podređene jedinice, a posebno dobrovoljci uključeni u MUP, verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

h.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti RJB i podređenih jedinica;

i.          perioda tokom kojeg su ti zločini izvršeni;

j.          nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

k.         njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

l.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici.

 

63.       Kao pomoćnik ministra u MUP i načelnik RJB, Vlastimir Đorđević je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad jedinicama MUP raspoređenim na Kosovu (uključujući PJP, SAJ, rezervne jedinice policije, pripadnike SUP, te dobrovoljce i dobrovoljačke grupe uključene u RJB) i onim jedinicama koje su bile podređene MUP ili delovale u sprezi s njim, uključujući vojno-teritorijalne jedinice, jedinice civilne odbrane, jedinice civilne zaštite i civilne grupe koje je naoružao MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom MUP.    

 

64.       Činjenica da je Vlastimir Đorđević imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da su snage SRJ i Srbije 1998. počinile zločine na Kosovu, o čemu je bio obavešten budući da je 1998. bio na Kosovu s jedinicama MUP;

b.         njegovo znanje da će jedinice MUP, a naročito dobrovoljci i dobrovoljačke jedinice za koje je znao da su u drugim etnički napetim situacijama počinili teške zločine, verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

c.          te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci;

d.         navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

e.          u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

f.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ i MUP, sredstava javnog informisanja, svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ, MUP i civilnih vlasti, kao i preko sastanaka Zajedničke komande i PIV;

g.          njegovo učešće u incidentu u Račku/Reçek, uključujući to što je druge učesnike udruženog zločinačkog poduhvata obavestio o tome da su tamo pobijeni teroristi, i to pre nego što je uopšte sprovedena istraga;

h.          njegovo učešće u razgovoru o zločinima koje su VJ i MUP počinili na Kosovu, između ostalog, na sastancima najvišeg rukovodstva civilnih vlasti, VJ i MUP.

 

SRETEN LUKIĆ

 

65.       Pozivom na paragrafe 7 i 15, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

66.       SRETEN LUKIĆ je, delujući individualno i/ili u sprezi s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, na sledeće načine:

 

a.         kao načelnik Štaba MUP, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad svim jedinicama MUP i njemu podređenim jedinicama na Kosovu, koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

b.         kao član Zajedničke komande, komandovao je, rukovodio, upravljao i/ili na druge načine vršio efektivnu kontrolu nad snagama SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina na Kosovu za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici;

c.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju operacija i aktivnosti snaga SRJ i Srbije na Kosovu koje su učestvovale u vršenju zločina za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici, a posebno MUP i njemu podređenih jedinica;

d.         učestvovao je u planiranju, podstrekavanju i naređivanju prikrivanja zločina ubistva od strane pripadnika MUP i njemu podređenih jedinica;

e.         kao načelnik Štaba MUP, pospešivao je, podstrekavao, omogućavao, podsticao i/ili tolerisao vršenje zločina tokom 1998. i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;

f.          podstakao je i dao legitimnost zločinima počinjenim protiv kosovskih Albanaca zato što nije prijavio i/ili sproveo istragu o zločinima ili navodnim zločinima protiv njih, nije preduzeo ništa povodom tih navoda i/ili istraga i/ili nije kaznio ili disciplinski gonio pripadnike MUP i njemu podređenih jedinica;

g.         njegovo učešće kao načelnika Štaba MUP u naoružavanju i obuci pretežno nealbanskih civila koji su činili lokalne ili seoske jedinice odbrane, dok su pretežno albanska sela razoružavana;

h.         znao je da su u VJ i MUP uključeni dobrovoljci i dobrovoljačke grupe, uključujući one za koje se odranije tvrdilo da su učestvovali u teškim zločinima protiv civila u drugim sukobima, između ostalog i na Kosovu 1998. godine, i to je odobravao.

 

67.       Učešće SRETENA LUKIĆA u navedenim zločinima je, pored toga i alternativno, jedini zaključak koji se može izvući iz gorenavedenih činjenica, kao i, između ostalog, na osnovu sledećih faktora:

 

a.         njegove vlasti nad snagama SRJ i Srbije, a posebno nad MUP i podređenim jedinicama, koja je proisticala iz njegove uloge u Zajedničkoj komandi;

b.         njegove vlasti, kao načelnika Štaba MUP, nad MUP i podređenim jedinicama na Kosovu;

c.         propisnog funkcionisanja sistema izveštavanja od strane MUP tokom 1998. godine i u periodu na koji se odnosi Optužnica;

d.         znanja o događajima na Kosovu, koje je imao zahvaljujući svom položaju načelnika Štaba MUP, kao i svim sistemima izveštavanja u tim jedinicama i izveštajima sredstava javnog informisanja;

e.         njegovog znanja o zločinima na Kosovu koje su 1998. godine i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica počinile snage SRJ i Srbije;

f.          njegovog znanja o učešću naročito MUP i podređenih jedinica u zločinima za koje se optuženi terete, počinjenim 1998. i tokom perioda na koji se odnosi Optužnica;            

g.         njegovog znanja da će MUP i podređene jedinice verovatno počiniti zločine na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi Optužnica, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

h.         široko rasprostranjene i sistematske prirode zločina za koje se optuženi terete u zoni odgovornosti Štaba MUP;

i.          perioda tokom kojeg su ti zločini izvršeni;

j.          nepreduzimanja razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio lica odgovorna za zločine za koje se optuženi terete;

k.         njegove uloge u stvaranju okruženja koje je tolerisalo kažnjivo postupanje, uključujući nepreduzimanje razumnih mera kako bi sprečio ili kaznio činjenje zločina za koje se optuženi terete u tačkama od 1 do 5;

l.          njegovog znanja o nameri lica u udruženom zločinačkom poduhvatu da sprovedu u delo zločine za koje se optuženi terete u ovoj Optužnici.

 

68.       Kao načelnik štaba MUP, SRETEN LUKIĆ je ostvarivao komandno ovlašćenje i/ili efektivnu kontrolu nad jedinicama MUP raspoređenim na Kosovu (uključujući PJP, SAJ, rezervne jedinice policije, pripadnike SUP, JSO i druge jedinice RDB, te dobrovoljce i dobrovoljačke grupe uključene u MUP) i onim jedinicama koje su bile podređene MUP ili delovale u sprezi s njim, uključujući vojno-teritorijalne jedinice, jedinice civilne odbrane, jedinice civilne zaštite i civilne grupe koje je naoružao MUP a koje su pretvorene u jedinice za odbranu sela i delovale pod komandom MUP.    

 

69.       Činjenica da je SRETEN LUKIĆ imao potrebnu mens rea za odgovornost po članovima 7(1) i 7(3) zasniva se na mnogim faktorima i/ili jedini je zaključak koji se može izvući iz njih, uključujući gorenavedene, kao i sledeće faktore:

 

a.          njegovo znanje da će jedinice MUP verovatno počiniti zločine na Kosovu, na osnovu opsežnih izveštaja iz mnogih izvora o navodnim zločinima počinjenim 1998. na Kosovu;

b.         te navode su javno iznosili i isticali, između ostalih, strane diplomate, Ujedinjene nacije, OEBS, organizacije za ljudska prava, domaća i strana sredstva javnog informisanja i kosovski Albanci;

c.          navodi o zločinima snaga SRJ i Srbije doveli su, između ostalog, do formiranja misija DPMK i PMEU, kao i do intenzivnih pregovora u Beogradu u oktobru 1998. (u kojima su učestvovali civilno rukovodstvo SRJ i Srbije i visoki rukovodioci MUP i VJ), što je, između ostalog, dovelo do formiranja misije VMK;

d.         u celom svetu, uključujući SRJ, bilo je poznato da su takvi navodi bili osnova na kojoj je NATO objavio da započinje vazdušne napade na SRJ, bez obzira na to da li se s tom osnovom neko slaže ili ne slaže;

e.          bio je obavešten o masovnom raseljavanju kosovskih Albanaca i izvršenju brojnih drugih zločina i to, između ostalog, preko sistema izveštavanja unutar VJ, sredstava javnog informisanja, svojih sastanaka s visokim funkcionerima VJ i MUP u Zajedničkoj komandi.

 

 

OPTUŽBE

  

70.       Tužilac ovim optužuje svakog od optuženih za Zločine protiv čovečnosti i Kršenja zakona i običaja ratovanja, kako sledi.

 

TAČKA 1

DEPORTACIJA

 

71.       Pozivom na paragrafe od 16 do 69, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

72.       Počev od 1. januara 1999. godine ili približno od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku MILANA MILUTINOVIĆA, NIKOLE ŠAINOVIĆA, DRAGOLJUBA OJDANIĆA, NEBOJŠE PAVKOVIĆA, VLADIMIRA LAZAREVIĆA, Vlastimira Đorđevića i SRETENA LUKIĆA, počinile su dela navedena u paragrafima od 25 do 32, što je imalo za posledicu prisilnu deportaciju približno 800.000 civila kosovskih Albanaca. Da bi omogućile ta proterivanja i raseljavanja, snage SRJ i Srbije hotimično su stvarale atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretnjama silom i primenom nasilja, kao što je opisano u paragrafima od 25 do 32 gore. Širom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su granatirale gradove i sela, palile stambene objekte i gazdinstva, nanosile štetu i uništavale kulturne i verske ustanove kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i druga lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, te seksualno zlostavljale kosovske Albanke. Te radnje su vršene u svim delovima Kosova i ta hotimična sredstva i metode su korišćeni širom pokrajine, uključujući i sledeće opštine:

 

a.            Orahovac/Rahovec:  Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Celina/Celinë tenkovima i oklopnim vozilima. Nakon granatiranja sela, snage SRJ i Srbije ušle su u selo i sistematski harale i pljačkale iz kuća sve što je imalo ikakvu vrednost, palile kuće i radnje i uništile staru džamiju. Većina meštana kosovskih Albanaca pobegla je u obližnju šumu pre nego što su stigle vojska i policija. Na dan 28. marta 1999. snage SRJ i Srbije prisilile su hiljade ljudi koji su se skrivali u šumi da izađu. Muškarci su odvojeni od žena, pretučeni i opljačkani, i oduzeta su im sva lična dokumenta. Muškarci su onda naterani da pešice idu do Prizrena, a na kraju prisiljeni da odu u Albaniju.

 

(i)       Dana 25. marta 1999. godine, jedna velika grupa kosovskih Albanaca otišla je na planinu u blizini sela Nogavac/Nagavc, takođe u opštini Orahovac/Rahovec, tražeći spas od napada na obližnja sela. Snage SRJ i Srbije su ih opkolile i narednog dana naredile da 8.000 ljudi koji su tu potražili sklonište ode s planine. Kosovski Albanci su prisiljeni da odu u obližnju školu, a zatim su silom raspršeni po obližnjim selima. Tri ili četiri dana kasnije, snage SRJ i Srbije ušle su u sela, išle od kuće do kuće i isterivale ljude iz kuća. Na kraju su ih ponovo naterali da uđu u kuće i rekli im da ne izlaze. Dana 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije počele su da granatiraju sela i ubile pritom jedan broj ljudi koji su spavali u traktorima i automobilima. Preživeli su se uputili ka albanskoj granici. Kada su ovi seljani stigli na granicu, oduzeta su im sva lična dokumenta. Tokom ovih proterivanja, na celoj teritoriji opštine Orahovac/Rahovec, snage SRJ i Srbije sistematski su palile kuće, radnje, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca. Uništeno je nekoliko džamija, uključujući džamije u Beloj Crkvi/Bellacërkë, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kruši/Krushë e Madhe i druge.

 

b.            Prizren:   Dana 25. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije opkolile su selo Pirane tenkovima i raznim vojnim vozilima. Selo je granatirano i jedan broj meštana je poginuo. Nakon toga, snage SRJ i Srbije ušle su u selo i palile kuće kosovskih Albanaca. Posle napada, preostali meštani su napustili Pirane i otišli u susedna sela. U mestu Landovica/Landovice snage SRJ i Srbije zapalile su i teško oštetile staru džamiju. Neki kosovski Albanci koji su bežali prema mestu Srbici/Sërbica ubijeni su ili ranjeni snajperima. Snage SRJ i Srbije su zatim započele ofanzivu u okolini Srbice/Sërbica i granatirale sela Donje Retimlje/Reti e Ulët, Retimlje/Reti i Randubrava/Randobravë. Seljani, kosovski Albanci, isterani su iz svojih domova i poslati na albansku granicu. Od 28. marta 1999. godine, u samom gradu Prizrenu, snage SRJ i Srbije su išle od kuće do kuće, naređujući stanovnicima, kosovskim Albancima, da odu. Bili su prisiljeni da se priključe konvojima vozila i ljudi koji su išli pešice do albanske granice. Putem su pripadnici snaga SRJ i Srbije tukli i ubijali muškarce kosovske Albance, izdvajali iz konvoja kosovske Albanke i te žene seksualno zlostavljali. Na granici su snage SRJ i Srbije oduzele kosovskim Albancima lična dokumenta.

 

c.            Srbica/Skënderaj: Počev od 25. marta 1999. godine ili približno od tog  datuma, snage SRJ i Srbije napale su i razorile sela Voćnjak/Vojnikë, Leočina/Leçine, Kladernica/Klladernicë, Turićevac/Turiçec i Izbica/Izbicë granatiranjem i paljenjem. Uništene su mnoge kuće, radnje i džamije, uključujući džamiju u centru sela Ćirez/Qirez. Pripadnici snaga SRJ i Srbije odveli su neke žene i decu i držali ih u jednoj štali u Ćirezu/Qirez. Žene su podvrgnute seksualnom zlostavljanju, i ukradeni su im novac i druga imovina. Najmanje osam žena je prvo seksualno zlostavljano, a zatim ubijeno, a njihova tela su bačena u tri bunara u selu Ćirez/Qirez. Dana 28. marta 1999. ili približno tog datuma, grupa od najmanje 4.500 kosovskih Albanaca iz ovih sela okupila se u selu Izbica/Izbicë, gde su pripadnici snaga SRJ i Srbije od ovih kosovskih Albanaca tražili novac i odvojili muškarce od žena i dece. Veliki broj muškaraca je zatim ubijen. Preživele žene i deca prisilno su u grupi prebačeni prema Klini/Klinë, Đakovici/Gjakovë i na kraju do albanske granice.

 

d.            Suva Reka/Suharekë:  Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su mesto Suva Reka/Suharekë. Tokom narednih dana, policajci  su išli od kuće do kuće, pretili, napadali i ubijali stanovnike kosovske Albance  i pod pretnjom oružja odveli mnoge ljude iz njihovih domova. Mnoge kuće i radnje koje su pripadale kosovskim Albancima zapaljene su, a oštećena je džamija u Suvoj Reci/Suharekë. Policija je oterala žene, decu i starce, a tada su snage SRJ i Srbije ubile određeni broj muškaraca. Kosovski Albanci bili su prisiljeni da beže, probijajući se u kamionima, traktorima i prikolicama prema granici sa Albanijom. Dok su prelazili granicu, snage SRJ i Srbije su mnogima oduzete dokumenta i novac.

 

(i) Dana 31. marta 1999. godine, otprilike 80.000 kosovskih Albanaca raseljenih iz sela u opštini Suva Reka/Suharekë okupilo se u blizini mesta Belanica/Bellanicë. Sledećeg dana, snage SRJ i Srbije granatirale su selo Belanica/Bellanicë, prisiljavajući raseljena lica da beže prema albanskoj granici. Pre nego što su prešli granicu, snage SRJ i Srbije oduzele su im lična dokumenta.

 

e.            Peć/Pejë: Dana 27. i 28. marta 1999. godine ili približno tih datuma, u gradu Peć/Pejë, snage SRJ i Srbije išle su od kuće do kuće prisiljavajući kosovske Albance na odlazak. Neke kuće su zapaljene, a više ljudi je pogođeno iz vatrenog oružja. Vojnici i policajci bili su razmešteni duž svake ulice i usmeravali kosovske Albance ka centru grada. Kada su ljudi stigli do centra grada, oni koji nisu imali kola ili vozila bili su prisiljeni da uđu u autobuse ili kamione kojima su odvezeni u grad Prizren, a zatim ka granici s Albanijom. Pred Prizrenom su kosovski Albanci prisiljeni da izađu iz autobusa i kamiona i pešače oko 15 kilometara do albanske granice, gde im je naređeno da predaju svoje lične isprave snagama SRJ i Srbije pre nego što pređu granicu.

 

f.             Kosovska Mitrovica/Mitrovicë:  Počev od 25. marta 1999. ili približno od tog datuma, pa sve do polovine aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije počele su sistematski da se kreću kroz grad Kosovska Mitrovica/Mitrovicë. Ulazili su u kuće kosovskih Albanaca i naređivali stanarima da odmah izađu iz kuće i idu na autobusku stanicu. Neke kuće su zapaljene pa su stanari bili prisiljeni da pobegnu u druge delove grada. Spaljena je i oštećena najmanje jedna džamija u gradu. U periodu od tri nedelje snage SRJ i Srbije nastavile su da proteruju kosovske Albance, stanovnike tog grada. Tokom tog perioda imovina kosovskih Albanaca je uništavana, kosovskim Albancima su otimani novac, vozila i druge vrednosti, a kosovske Albanke su seksualno zlostavljane. Slično se ponovilo i u drugim selima u opštini Kosovska Mitrovica/Mitrovicë, u kojima su snage SRJ i Srbije isterale kosovske Albance iz njihovih domova, a sela razorile. Kosovski Albanci, stanovnici ove opštine, prisiljavani su da se priključe konvojima koji su išli prema albanskoj granici, prolazeći kroz mesta Srbica/Skenderaj, Peć/Pejë, Đakovica/Gjakovë i Prizren. Na putu do granice, pripadnici snaga SRJ i Srbije pljačkali su im dragocenosti i oduzimali lična dokumenta.

 

g.            Priština/Prishtinë:  Počev od 24. marta 1999. ili približno od tog datuma pa sve do kraja maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije odlazile su u kuće kosovskih Albanaca u gradu Priština/Prishtinë i prisiljavale stanare na odlazak. U toku ovih prisilnih proterivanja, jedan broj ljudi je ubijen. Mnogi od onih koji su isterani iz svojih domova otišli su direktno na železničku stanicu, dok su drugi potražili sklonište u obližnjim naseljima. Stotine etničkih Albanaca,  koje je na svakoj raskrsnici usmeravala srpska policija, okupili su se na železničkoj stanici, a zatim su ukrcani u pretrpane vozove ili autobuse. Oni koji su ukrcani u vozove stigli su do sela Đeneral Janković/Hani i Elezit u blizini makedonske granice. Dok su putovali do granice, mnogim ljudima su oduzeta lična dokumenta. Kada su sišli sa voza, snage SRJ i Srbije su kosovskim Albancima rekle da do Makedonije odu hodajući prugom, pošto je okolni prostor miniran. Oni koji su pokušali da se sakriju u Prištini/Prishtinë na kraju su isterani na sličan način. Tokom ovih prisilnih proterivanja, jedan broj ljudi je ubijen, a nekoliko žena je seksualno zlostavljano.

 

(i) U istom periodu, snage SRJ i Srbije ulazile su u sela u opštini Priština/Prishtinë gde su pretukle i ubile mnoge kosovske Albance, otele im novac, opljačkale njihovu imovinu i spalile im kuće. Mnogi seljani su kamionima odvezeni u grad Glogovac/Gllogoc u opštini Lipljan/Lipjan.  Odatle su vozom prebačeni do mesta Đeneral Janković/Hani e Elezit i nastavili peške do makedonske granice. Drugima su, nakon što su se probili do grada Uroševac/Ferizaj, snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na voz za Đeneral Janković/Hani e Elezit, odakle su pešice prešli granicu i ušli u Makedoniju.

 

h.            Đakovica/Gjakovë:       Do marta 1999. godine broj stanovnika u gradu Đakovica/Gjakovë značajno je porastao zbog velikog broja interno raseljenih lica koja su napuštala svoja sela bežeći pred hotimičnim granatiranjem snaga SRJ i Srbije tokom 1998. godine i od oružanog sukoba između tih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova. Stalno kretanje tih interno raseljenih lica pojačano je nakon 24. marta 1999, kad su se, nakon nasilnih proterivanja u gradu Đakovica/Gjakovë, mnoga interno raseljena lica vratila iz grada Đakovica/Gjakovë u okolna sela, iz kojih su ih snage SRJ i Srbije ponovo proterale. Te snage su kontrolisale i koordinisale kretanje ovih interno raseljenih lica na putu iz ovih sela u grad Đakovica/Gjakovë i natrag, a na kraju i do granice između Kosova i Republike Albanije. Oni koji su išli pešice, poslati su iz grada Đakovice/Gjakovë direktno na jedan od nekoliko graničnih prelaza. Oni koji su putovali motornim vozilima, usmeravani su tako da pre granice i prelaska u Republiku Albaniju skrenu prema gradu Prizrenu.

 

(i)      Počev od 24. marta 1999. ili približno od tog datuma pa sve do 11. maja 1999, snage SRJ i Srbije počele su da prisiljavaju stanovnike grada Đakovica/Gjakovë na odlazak. Snage SRJ i Srbije rasporedile su se po gradu i, idući od kuće do kuće, naređivale kosovskim Albancima da napuste svoje domove. U nekim slučajevima ljudi su ubijani, a mnogima je prećeno smrću. Mnoge kuće i radnje koje su pripadale kosovskim Albancima zapaljene su, dok su radnje Srba bile zaštićene. Dana 24. marta 1999. godine, stara džamija u Rogovu/Rogovë i istorijska četvrt u Đakovici/Gjakovë, gde su se nalazili i bazar, Hadum džamija i islamska biblioteka pored nje, bili su među nekoliko kulturnih objekata koji su velikim delom i/ili potpuno uništeni. U periodu od 2. do 4. aprila 1999. godine, na hiljade kosovskih Albanaca koji su živeli u gradu Đakovica/Gjakovë i susednim selima priključili su se velikoj koloni, bilo pešice ili kolima, kamionima i traktorima, i krenuli prema granici s Albanijom. Snage SRJ i Srbije usmeravale su ljude koji su bežali na unapred određene pravce, a putem su na kontrolnim punktovima pripadnici tih snaga većini kosovskih Albanaca oduzimali lične dokumente i automobilske tablice. U nekim slučajevima, za prevoz lica do granice s Albanijom korišćeni su kamioni jugoslovenske vojske.

 

(ii)     Pored toga, krajem marta i u aprilu 1999. godine, snage SRJ i Srbije silom su proterale kosovske Albance, stanovnike mnogih sela u opštini Đakovica/Gjakovë, između ostalog iz sela Dobroš/Dobrosh, Korenica/Korenicë i Meja/Mejë. Mnogim stanovnicima je zatim naređeno, ili im je bilo dozvoljeno, da se vrate u svoja sela, da bi ih snage SRJ i Srbije ponovo odatle proterale. U ranim jutarnjim časovima 27. aprila 1999. ili otprilike u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su u veliki napad na doline Carragojs, Erenik i Trava (opština Đakovica/Gjakovë) i na preostale stanovnike gorepomenutih sela, u nameri da isteraju stanovništvo iz tog kraja. Ovde je raspoređen veliki broj vojnika i policajaca i postavljeno nekoliko kontrolnih punktova. U mestima Meja/Mejë, Korenica/Korenicë i Meja Orize/Orize, veliki ali još uvek neutvrđeni broj kosovskih Albanaca, civila muškog pola, izdvojen je iz mase seljana koji su bežali, odveden i pogubljen. Tokom celog tog dana seljani su, pred direktnim pretnjama snaga SRJ i Srbije, napuštali svoje kuće i priključivali se nekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, konjskim zapregama i u kolima, i na kraju prešli u Albaniju. Mnogim kosovskim Albancima snage SRJ i Srbije su, pre nego što će preći granicu, oduzele lična dokumenta.

 

i.             Gnjilane/Gjilan: Snage SRJ i Srbije ušle su u mesto Prilepnica/Përlepnicë dana 6. aprila 1999. godine ili približno tog datuma i naredile stanovnicima da ga napuste. Meštani su otišli i pokušali da odu do drugog sela, ali su ih snage SRJ i Srbije vratile. Stanovnici Prilepnice/Përlepnicë su 13. aprila 1999. godine ponovo obavešteni da se grad do sledećeg dana mora evakuisati. Sledećeg jutra meštani, kosovski Albanci, otišli su konvojem u kome je bilo otprilike 500 vozila. Ubrzo pošto su meštani otišli, snage SRJ i Srbije zapalile su kuće u Prilepnici/Përlepnicë. Širom opštine Gnjilane/Gjilan, snage SRJ i Srbije sistematski su palile i uništavale kuće, radnje, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca, između ostalih i džamiju u Vlaštici/Llashticë. Kosovski Albanci iz drugih sela u opštini Gnjilane/Gjilan takođe su isterani iz svojih domova. Na hiljade raseljenih lica iz sela kao što su Žegra/Zhegër, Nosalje/Nosalë i Vladovo/Lladovë sklonilo se u selo Donja Stubla/Stubëlle e Poshtme u opštini Vitina. Mnoga od tih raseljenih lica iz Gnjilana/Gjilan prešla su granicu pokrajine sa Srbijom, gde su neki od njih bili žrtve šikaniranja i maltretiranja sličnih onom koje su doživeli na Kosovu, pre nego što su ušli u Makedoniju. Drugi su putovali direktno u Makedoniju. Kad su kosovski Albanci stigli na granicu s Makedonijom, snage SRJ i Srbije oduzele su im lična dokumenta.

 

j.             Uroševac/Ferizaj:  U periodu od 24. marta do 14. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije granatirale su i napadale sela u opštini Uroševac/Ferizaj, uključujući sela Biba/Bibe, Muhadžer Prelez/Prelez i Muhaxherëve, Raka/Rakaj i Staro Selo, ubivši određeni broj njihovih stanovnika. Nakon granatiranja, snage SRJ i Srbije su ulazile u neka sela, imeđu ostalih u Papaz i Sojevo/Sojevë, i naređivale stanovnicima da ih napuste. Drugi kosovski Albanci, iz sela Varoš Selo/Varosh i Mirosavlje/Mirosalë, pobegli su iz sela kad su u njih ušle srpske snage. Nakon što su stanovnici napustili svoje kuće, vojnici i policajci su ih zapalili. Raseljena lica su otišla u grad Uroševac/Ferizaj, gde se većina ukrcala na vozove kojima su odvezeni na granični prelaz za Makedoniju u mestu Đeneral Janković/Hani i Elezit. Srpske snage su ljude iz voza uputile da hodajući duž pruge odu do granice. Drugi su do istog graničnog prelaza iz Uroševca/Ferizaj putovali u konvojima. Na granici su im srpske snage oduzele lična dokumenta.

 

k.            Kačanik/Kaçanik: U periodu između marta i maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije napale su sela u opštini Kačanik/Kaçanik i sam grad Kačanik/Kaçanik. Napad je imao za posledicu razaranje kuća i verskih objekata, između ostalog i džamija u Kotlini/Kotlinë i Ivaji/Ivajë.

 

(i)      Dana 8. marta 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su i delimično spalile selo Kotlina/Kotlinë. Dana 24. marta 1999, snage SRJ i Srbije ponovo su napale Kotlinu/Kotlinë iz teškog naoružanja i uz angažovanje vojnika. Mnogi muškarci, stanovnici Kotline/Kotlinë, pobegli su tokom tog napada u obližnje šume, a ženama, deci i starim licima su snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na kamione kojima su odvezeni u grad Kačanik/Kaçanik. Oni koji nisu stali u kamione morali su za njima da krenu pešice prema Kačaniku/Kaçanik. U tom napadu je ubijen određeni broj muškaraca, stanovnika Kotline/Kotlinë, uključujući najmanje 17 muškaraca čija tela su bačena u bunare. Pre nego što će otići iz Kotline/Kotlinë, snage SRJ i Srbije su spalile ostatak sela. Mnogi od onih koji su preživeli prebegli su u Makedoniju.

 

(ii)     Dana 27. i 28. marta 1999. ili približno tih datuma, snage SRJ i Srbije napale su grad Kačanik/Kaçanik. Pripadnici snaga SRJ i Srbije šikanirali su, zatvarali, tukli i pogodili iz vatrenog oružja mnoge stanovnike Kačanika/Kaçanik, kosovske Albance. Hiljade lica pobeglo je u obližnje šume i na kraju pešice prešlo granicu sa Makedonijom. Druga raseljena lica iz grada Kačanika/Kaçanik i okolnih sela pešice su otišla do sela Stagovo/Stagovë, gde su se ukrcala na vozove kojima su odvezena do makedonske granice.

 

(iii)    Dana 13. aprila 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatinë i zaselak Vata. Nakon što su granatirali selo, pešadija i policija su ušli u selo, te pljačkali i palili kuće. U toj akciji je iz vatrenog oružja ubijeno 13 civila. Posle ovog napada većina stanovnika Slatine/Sllatinë prebegla je u Makedoniju.

 

(iv)    Dana 25. maja 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Dubrava/Lisnaje u opštini Kačanik/Kaçanik. Tokom napada, snage SRJ i Srbije ubile su nekoliko kosovskih Albanaca, stanovnika Dubrave/Lisnaje. Mnogi stanovnici Dubrave/Lisnaje formirali su konvoj s traktorima i prikolicama i prebegli u Makedoniju. Drugi meštani su pobegli u druga sela ili u šume pre nego što su naposletku prešli makedonsku granicu.

 

l.             Dečani/Deçan: Dana 29. marta 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Beleg i okolna sela u opštini Dečani/ Deçan. Snage SRJ i Srbije išle su od kuće do kuće, govoreći meštanima da smesta napuste svoje kuće. Te snage su zatim opljačkale i spalile kuće. Više muškaraca, žena i dece iseljeno je iz svojih kuća i okupljeno na obližnjoj poljani u selu Beleg. Snage SRJ i Srbije naredile su svim muškarcima i ženama da skinu odeću, te im je oduzeta sva lična imovina. Muškarci su odvojeni od žena i dece i odvedeni u podrum jedne kuće u blizini te poljane. Ženama i deci je naređeno da odu u drugu kuću. Tokom te noći seksualno su zlostavljane najmanje tri žene. Sledećeg dana, snage SRJ i Srbije su meštanima rekle da napuste selo kamionima i traktorima i odu u Albaniju.

 

m.           Vučitrn/Vushtrri: Dana 27. marta 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije počele su da pale kuće u gradu Vučitrn/Vushtrri i spalile glavnu gradsku džamiju. Dana 2. maja 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su više sela severoistočno od grada Vučitrna/Vushtrri, uključujući sela Skrovna/Skromë, Slakovce/Sllakofc, Cecelija/Ceceli i Gornja Sudimlja/Studime e Epërme. Meštani su isterani iz svojih domova, a mnoge njihove kuće, radnje i verski objekti spaljeni su do temelja. Meštani, kao i lica koja su ranije raseljena iz drugih mesta u opštini Vučitrn/Vushtrri, bili su prisiljeni da oforme konvoj u kojem je bilo oko 20.000 ljudi i koji se kretao putem kroz kanjon Sudimlje prema gradu Vučitrnu/Vushtrri. Tokom noći s 2. na 3. maj 1999. godine, snage SRJ i Srbije šikanirale su, tukle i ubile približno 104 kosovska Albanca, a mnogim drugima su otele dragocenosti. Snage SRJ i Srbije zatočile su hiljade kosovskih Albanaca iz ovog konvoja u poljoprivrednoj zadruzi u blizini grada Vučitrna/Vushtrri. Dana 3. maja 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije su u poljoprivrednoj zadruzi odvojile vojno sposobne muškarce, kosovske Albance, od žena, dece i starijih osoba. Žene, deca i stariji ljudi, kosovski Albanci upućeni su u Albaniju, a određeni broj muškaraca, kosovskih Albanaca, bio je prisiljen da odveze ta vozila sa ženama, decom i starim ljudima do granice s Albanijom. Snage SRJ i Srbije su prebacile stotine vojno sposobnih muškaraca, kosovskih Albanaca, iz poljoprivredne zadruge u zatvor u selu Smrekovrica/Smrakoncë. Posle nekoliko nedelja zatočeništva u nečovečnim uslovima, u kojem su ih tukli, mučili i ubijali, mnogi od tih muškaraca, kosovskih Albanaca, prebačeni su u selo Zur/Zhur, u blizini albanske granice, i prisiljeni da pređu granicu sa Albanijom.

 

Ovim delima i propustima, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ planirali su, podsticali, naredili, počinili ili na drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje sledećeg:

 

Tačka 1:         Deportacija, ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI, kažnjiv po članu 5(d) Statuta Međunarodnog suda.

 

TAČKA 2

DRUGA NEHUMANA DELA (PRISILNO PREMEŠTANJE)

 

73.       U odnosu na one kosovske Albance koji su interno raseljeni unutar teritorije Kosova, pozivom na paragrafe 16–69, 71 i 72, a naročito na paragraf 29, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

Ovim delima i propustima, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ planirali su, podsticali, naredili, počinili ili na drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje sledećeg:

 

Tačka 2:         Druga nehumana dela (prisilno premeštanje), ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI, kažnjiv po članu 5(i) Statuta Međunarodnog suda.

 

TAČKE 3 – 4

UBISTVO

 

74.       Pozivom na paragrafe 16–69, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

75.       Počev od 1. januara 1999. godine ili približno od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku MILANA MILUTINOVIĆA, NIKOLE ŠAINOVIĆA, DRAGOLJUBA OJDANIĆA, NEBOJŠE PAVKOVIĆA, VLADIMIRA LAZAREVIĆA, Vlastimira Đorđevića i SRETENA LUKIĆA ubile su na stotine civila kosovskih Albanaca i drugih lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Ta ubistva vršena su na široko rasprostranjen ili sistematski način širom pokrajine Kosovo i imala su za posledicu smrt mnogobrojnih muškaraca, žena i dece. Među slučajevima masovnih ubijanja nalaze se i sledeći:

 

a.            U ranim jutarnjim časovima 15. januara 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Račak/Reçek (opština Štimlje/Shtime). Nakon granatiranja, kasnije istog jutra u selo su ušle snage SRJ i Srbije i počele da vrše pretres, idući od kuće do kuće. Po celom selu je otvarana vatra na meštane koji su pokušavali da pobegnu pred snagama SRJ i Srbije. Grupa od oko 25 muškaraca pokušala je da se sakrije u jednoj zgradi, ali su ih snage SRJ i Srbije otkrile. Tukli su ih, a zatim odveli na obližnje brdo gde su ubijeni iz vatrenog oružja. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 45 kosovskih Albanaca u Račku/Reçek i njegovoj okolini. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu A koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

b.            Dana 25. marta 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Bela Crkva/Bellacërkë (opština Orahovac/Rahovec). Mnogi meštani Bele Crkve/Bellacërkë bežali su uz reku Belaju izvan sela i bili prisiljeni da se sklone kod železničkog mosta. Približavajući se mostu, snage SRJ i Srbije otvorile su vatru na jedan broj meštana i ubile 12 lica, od kojih su desetoro bili žene i deca. Jedno dvogodišnje dete je preživelo ovaj incident. Snage SRJ i Srbije su zatim naredile ostalim seljanima da izađu iz rečnog korita i onda odvojile muškarce i starije dečake od starih muškaraca, žena i male dece. Snage SRJ i Srbije su muškarcima i starijim dečacima naredile da se svuku, a zatim su im sistematski opljačkale sve dragocenosti. Ženama i deci je tada naređeno da krenu prema obližnjem selu Zrze/Xërxë. Jedan lekar iz Bele Crkve/Bellacërkë pokušao je da razgovara s komandantom snaga koje su ih napale, ali je ubijen iz vatrenog oružja, kao i njegov nećak. Preostalim muškarcima i starijim dečacima je zatim naređeno da se vrate u rečno korito. Kada su poslušali, snage SRJ i Srbije su na te muškarce i starije dečake otvorile vatru i ubile oko 65 kosovskih Albanaca. Jedan broj muškaraca i starijih dečaka je preživeo ovaj incident koji su videla i druga lica sakrivena u blizini. Pored toga, snage SRJ i Srbije ubile su i šestoricu muškaraca koje su otkrile u obližnjem kanalu za navodnjavanje u koji su se sklonili. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu B koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

c.            Dana 25. marta 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su sela Mala Kruša/Krushë e Vogël i Velika Kruša/Krushë e Madhe (opština Orahovac/Rahovec). Meštani Male Kruše/Krushë e Vogel potražili su zaklon u šumovitom području pored Male Kruše/Krushë e Vogel, odakle su mogli da vide kako srpski policajci sistematski pljačkaju i pale njihove kuće. Meštani su se kasnije sklonili u kuću Sedje Batushe, smeštenu na ivici sela Mala Kruša/Krushë e Vogel. U toku jutra 26. marta 1999. godine  snage SRJ i Srbije otkrile su seljane. Snage SRJ i Srbije su ženama i maloj deci naredile da napuste to područje i odu u Albaniju. Snage SRJ i Srbije su zatim zatočile i pretresle muškarce i dečake i oduzele im lična dokumenta i dragocenosti. Nakon toga, snage SRJ i Srbije naredile su muškarcima i dečacima da, pod pretnjom smrti, pešice odu do jedne nenaseljene kuće u Maloj Kruši/Krushë e Vogel. Snage SRJ i Srbije prisilile su ove muškarce i dečake da uđu u kuću. Kada su se muškarci i dečaci sakupili u kući, snage SRJ i Srbije su na ovu grupu  otvorile vatru iz mitraljeza. Posle nekoliko minuta paljbe, snage SRJ i Srbije su zapalile kuću kako bi tela izgorela. U pucnjavi i plamenu poginulo je oko 105 kosovskih Albanaca, muškaraca i dečaka. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu C koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

d.            U jutarnjim časovima, 26. marta 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su deo oko kompleksa porodičnih kuća porodice BERISHA u Suvoj Reci/Suharekë (opština Suva Reka/Suharekë). U blizinu kuća postavljeni su tenkovi, s cevima uperenim u kuće. Snage SRJ i Srbije su stanarima jedne od kuća naredile da izađu. Muškarci su odvojeni od žena i dece i šest članova ove porodice je ubijeno. Snage SRJ i Srbije su preostale članove porodice poterale u pravcu jednog kafića. Zajedno sa tri druge grupe šire porodice BERISHA, naterali su ih uđu u taj kafić. Zatim su snage SRJ i Srbije otvorile vatru na ljude koji su se nalazili unutra. U kafić je ubačen i eksploziv. U toj akciji su ubijena najmanje 44 civila, a drugi su teško ranjeni. Tela žrtava su potom utovarena u zadnji deo jednog kamiona, koji se zatim odvezao u pravcu Prizrena. Tri ranjene osobe, koje su bile ubačene među leševe, iskočile su iz kamiona na putu za Prizren. Posmrtni ostaci ubijenih članova porodice BERISHA nađeni su kasnije na dve lokacije; prva je strelište u opštini Prizren, a druga je masovna grobnica u centru za obuku SAJ u Batajnici, pokraj Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu D koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

e.            U jutarnjim časovima, 26. marta 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Padalište/Padalishtë (opština Istok/Istog). Ulazeći u selo, snage SRJ i Srbije otvorile su vatru na kuće, kao i meštane koji su pokušavali da pobegnu. Osam članova porodice Beke IMERAJA isterano je i ubijeno ispred svoje kuće. Drugi meštani sela Padalište/Padalishtë ubijeni su u svojim domovima i u koritu potoka u blizini sela. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 20 kosovskih Albanaca iz Padališta/Padalishtë. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu E koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

f.             Dana 27. marta 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije granatirale su selo Izbica/Izbicë (opština Srbica/Skënderaj) iz teškog naoružanja. Najmanje 4.500 seljana iz Izbice/Izbicë i okolnih sela potražilo je utočište na jednoj poljani u Izbici/Izbicë. Dana 28. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su seljane, a zatim im prišle tražeći novac. Nakon što su snage SRJ i Srbije otele seljanima dragocenosti, muškarci su odvojeni od žena i male dece. Muškarci su zatim podeljeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obližnje brdo, a druga u korito obližnjeg potoka. Snage SRJ i Srbije su tada otvorile vatru na obe grupe muškaraca, pri čemu je poginulo najmanje 116 muškaraca, kosovskih Albanaca. Takođe 28. marta 1999, žene i deca okupljeni u Izbici/Izbicë prisiljeni su da napuste to područje i pešice krenu prema Albaniji. Na jednoj traktorskoj prikolici sedele su dve žene invalidi koje nisu mogle da hodaju. Snage SRJ i Srbije su tu traktorsku prikolicu zapalile i te dve žene su žive izgorele. (Lica ubijena u Izbici/Izbicë čija su imena poznata navedena su u Prilogu F koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici).

 

g.            Kasno uveče 1. aprila 1999. ili približno u to vreme pa do ranog jutra 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije su preduzele akciju u delu grada Đakovica/Gjakovë koji se zove Qerim. Tokom nekoliko sati, snage SRJ i Srbije su silom ulazile u kuće kosovskih Albanaca u Qerimu, ubijale stanare i zatim palile zgrade. Uništeno je na desetine kuća i poginulo više od 50 lica. Na primer, u  kući u ulici Miloša Gilića/Millosh Giliq broj 157, snage SRJ i Srbije su otvorile vatru na stanare, a zatim zapalile kuću. U pucnjavi i požarima koje su izazvale snage SRJ i Srbije samo na toj jednoj lokaciji poginulo je 20 kosovskih Albanaca, od kojih su 19 bili žene i deca. (Lica ubijena na toj lokaciji čija su imena poznata navedena su u Prilogu G koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

h.            U ranim jutarnjim časovima 27. aprila 1999. ili približno u to vreme, snage SRJ i Srbije masovno su krenule u napad na kosovske Albance, stanovnike dolina Carragojs, Erenik i Trava (opština Đakovica/Gjakovë) u nameri da isteraju stanovništvo s tog područja. Angažovan je veliki broj pripadnika snaga SRJ i Srbije i postavljeno nekoliko kontrolnih punktova. Celog tog dana, seljani su napuštali svoje domove pred direktnom pretnjom snaga SRJ i Srbije i priključivali se nekom od konvoja izbeglica na traktorima, konjskim zapregama i u kolima. U Meji/Mejë, Korenici/Korenicë i Meji Orize/Orize, iz mase seljana koji su bežali izdvojen je i odveden velik i još neutvrđen broj civila muškaraca, kosovskih Albanaca. Mnogi od ovih muškaraca pogubljeni su po kratkom postupku, a oko 300 lica je nestalo. Lična dokumenta najmanje sedmoro lica i posmrtni ostaci mnogih od tih 300 lica koja su poslednji put viđena kod Meje/Mejë 27. aprila 1999. nađeni su u tajnoj masovnoj grobnici u centru za obuku SAJ u Batajnici, pored Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu H koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

i.             Dana 2. maja 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su nekoliko sela severoistočno od grada Vučitrn/Vushtrri, uključujući sela Skrovna/Skromë, Slakovce/Sllakofc, Ceceli/Cecelija i Gornja Sudimlja/Studime e Epërme. Seljani su isterani iz svojih domova, a mnoge njihove kuće, radnje i verski objekti do temelja su spaljeni. Nakon toga su ih prisilili da se priključe konvoju od oko 20.000 ljudi koji se putem kroz kanjon Sudimlje kretao u pravcu Vučitrna/Vushtrri. Tokom tih dejstava, snage SRJ i Srbije šikanirale su, tukle i pljačkale kosovske Albance koji su putovali u tom konvoju i ubile oko 104 kosovska Albanca. (Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu I koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

j.             U jutarnjim časovima, 22. maja 1999. godine ili približno tog datuma, jedno uniformisano lice  u zatvorskom kompleksu Dubrava/Dubravë (opština Istok/Istog) objavilo je sa stražarnice da svi zatvorenici treba da uzmu svoje lične stvari i da se postroje na sportskom terenu zatvorskog kompleksa kako bi ih prebacili u zatvor u Nišu, u Srbiji. Za veoma kratko vreme na sportskom terenu se okupilo na stotine zatvorenika sa torbama u kojima su bile lične stvari i postrojilo se u redove da sačeka prevoz. Bez upozorenja, snage SRJ i Srbije su na zatvorenike otvorile vatru sa stražarnice, iz otvora na zidu koji okružuje kompleks i mitraljeskih gnezda s druge strane zida. Mnogi zatvorenici su na mestu ubijeni, a drugi su ranjeni.

 

(i)           Dana 23. maja 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije bacale su ručne bombe i pucale u odvodne kanale, kanalizaciju, zgrade i podrume, i na taj način ubile i ranile mnoge druge zatvorenike koji su na tim mestima potražili zaklon nakon onoga što se desilo prethodnog dana. Ubijeno je ukupno oko 50 zatvorenika. (Mnogi od ubijenih još nisu identifikovani, a lica za koja se zna da su ubijena i čija su imena poznata navedena su u Prilogu J koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

           

k.            U periodu od marta 1999. do maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije preduzele su niz masovnih napada na više sela u opštini Kačanik/Kaçanik, čiji je ishod bila smrt preko stotinu civila.

 

(i)           Dana 24. marta 1999. ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Kotlina/Kotlinë. U toku tog napada spaljena je većina kuća, a najmanje 17 lica je ubijeno. Neki od ubijenih uhvaćeni su u šumi, pogubljeni i potom bačeni u bunare. U te bunare je onda bačen eksploziv.

 

(ii)           Dana 13. aprila 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatinë i zaselak Vata/Vata. Nakon granatiranja, u selo su ušle pešadija i policija i opljačkale i zapalile kuće. Tokom ove akcije iz vatrenog oružja je ubijeno 13 civila.

 

(iii)          Dana 21. maja 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Stagovo/Stagovë. Stanovnici ovog sela su pokušali da pobegnu u planine istočno od sela. Tokom ove akcije je poginulo najmanje 12 lica. Selo je najvećim delom opljačkano i spaljeno.

 

(iv)          Dana 25. maja 1999. godine ili približno tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Dubrava/Lisnajë. Kada su ove snage ušle u selo, stanovnicima je naređeno da se okupe kod škole i da selo napuste na traktorima. Muškarci su odvojeni od žena i dece. Tokom ove akcije ubijeno je četvoro ljudi. Pored toga, četiri člana porodice Qorri ubijena su dok su pokušavali da pobegnu u šumu. (Lica ubijena u opštini Kačanik/Kaçanik čija su imena poznata navedena su u Prilogu K koji je priložen kao dodatak ovoj Optužnici.)

 

Ovim delima i propustima, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ planirali su, podsticali, naredili, počinili ili na neki drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje sledećeg:

 

Tačka 3:   Ubistvo, ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI, kažnjiv prema članu 5(a) Statuta Međunarodnog suda.

 

Tačka 4:   Ubistvo, KRŠENJE ZAKONA I OBIČAJA RATOVANJA, kažnjivo prema članu 3 Statuta Međunarodnog suda i sankcionisano članom 3(1)(a) (ubistvo) Ženevskih konvencija.

 

TAČKA 5

PROGONI

 

76.       Pozivom na paragrafe 16–69 i 75, tužilac ih ovde ponovo navodi i uvrštava.

 

77.       Počevši od 1. januara 1999. godine ili približno tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku MILANA MILUTINOVIĆA, NIKOLE ŠAINOVIĆA, DRAGOLJUBA OJDANIĆA, NEBOJŠE PAVKOVIĆA, VLADIMIRA LAZAREVIĆA, Vlastimira Đorđevića i SRETENA LUKIĆA, koristile su se sredstvima i metodama izloženim u paragrafima od 25 do 32 da bi sprovele kampanju progona albanskog stanovništva Kosova, uključujući kosovske Albance civile, na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi. Svaki od optuženih je nameravao da se ta kampanja usmeri protiv albanskog stanovništva Kosova na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, ili je bio svestan da postoji velika verovatnoća da će snage SRJ i Srbije nad albanskim stanovništvom Kosova počiniti zločine navedene u paragrafima 25 do 32 na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, što se, između ostalog, vidi iz činjenice da kosovski Albanci muslimanske vere čine ubedljivu većinu među žrtvama zločina i iz masovne upotrebe pogrdnih izraza za kosovske Albance. Ti progoni su vršeni, između ostalog, sledećim sredstvima:

 

a.            Prisilnim premeštanjem i deportacijom približno 800.000 civila kosovskih Albanaca od strane snaga SRJ i Srbije, kao što je opisano u paragrafima od 25 do 32.

 

b.            Ubistvom više stotina civila kosovskih Albanaca i drugih lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima od strane snaga SRJ i Srbije, kao što je opisano u paragrafima 27 i 28.

 

c.            Seksualnim zlostavljanjem kosovskih Albanaca, naročito žena, od strane snaga SRJ i Srbije, uključujući seksualno zlostavljanje opisano u paragrafima 27 i 72.

 

d.            Bezobzirnim razaranjem ili nanošenjem štete verskim objektima kosovskih Albanaca. Tokom napada na gradove i sela i posle njih, snage SRJ i Srbije sistematski su nanosile štetu i uništavale kulturne spomenike i muslimanska sveta mesta. Širom pokrajine džamije su granatirane, paljene i rušene eksplozivom. Ovi incidenti uključuju i sledeće: nanošenje štete i/ili uništavanje džamija u Vučitrnu/Vushtrri, Suvoj Reci/Suharekë, Celini/Celinë, Rogovu/Rogovë, Beloj Crkvi/Bellacërkë, Ćirezu/Qirez, Kotlini/Kotlinë, Ivaji/Ivajë, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kruši/Krushë e Madhe, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë, Vlaštici/Llashticë, Landovici/Landovicë i Đakovici/Gjakovë, kao što je opisano u paragrafu 72.

 

Ovim delima i propustima, MILAN MILUTINOVIĆ, NIKOLA ŠAINOVIĆ, DRAGOLJUB OJDANIĆ, NEBOJŠA PAVKOVIĆ, VLADIMIR LAZAREVIĆ, Vlastimir Đorđević i SRETEN LUKIĆ planirali su, podsticali, naredili, počinili ili na neki drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje sledećeg:

 

Tačka 5:   Progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLOČIN PROTIV ČOVEČNOSTI, kažnjiv prema članu 5(h) Statuta Međunarodnog suda.

 

OPŠTI NAVODI

 

78.       Sve vreme na koje se odnosi ova Optužnica, na Kosovu u SRJ postojalo je stanje oružanog sukoba.

 

79.       Sva dela i propusti koji se navode kao zločini protiv čovečnosti bili su deo široko rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv albanskog civilnog stanovništva i drugih lica na Kosovu koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

 

           

A.   ČINJENIČNI KONTEKST NAVODA IZ OPTUŽNICE

 

80.       Kosovo se nalazi u južnom delu Republike Srbije, konstitutivne republike Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: SCG). Teritorija koju danas čini SCG bila je deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SFRJ). Kosovo se na severu i severozapadu graniči s Republikom Crnom Gorom, na jugozapadu s Republikom Albanijom (u daljem tekstu: Albanija), a na jugu s Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom (u daljem tekstu: Makedonija). Glavni grad Kosova je Priština/Prishtinë.

 

81.       Prema popisu stanovništva iz 1981. godine, poslednjem na kome je učestvovalo skoro celokupno stanovništvo, Kosovo je ukupno imalo približno 1.585.000 stanovnika, od čega su 77% bili Albanci, a 13% Srbi. Kosovski Albanci su bojkotovali popis sproveden 1991. godine, ali prema uopštenim procenama broja stanovnika, na Kosovu je u vreme na koje se odnosi ova optužnica bilo 85-90% kosovskih Albanca, dok su 5-10% činili Srbi.

 

82.       Godine 1974, novim Ustavom SFRJ vlast je decentralizovana i prenesena sa centralne vlade na šest konstitutivnih republika. U okviru Srbije, Kosovu i Vojvodini data je znatna autonomija, uključujući kontrolu nad obrazovnim sistemom, sudstvom i policijom. Bili su zastupljeni u Skupštini, Ustavnom sudu i Predsedništvu SFRJ.

 

83.       Tokom osamdesetih godina, Srbi su izražavali zabrinutost zbog diskriminacije koju je prema njima sprovodilo pokrajinsko rukovodstvo na čijem su čelu bili kosovski Albanci, dok su kosovski Albanci izražavali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i zahtevali veću političku liberalizaciju i status republike za Kosovo. Od 1981. godine pa nadalje, kosovski Albanci su organizovali demonstracije koje su vojska SFRJ i policijske snage Srbije suzbijale.

 

84.       Dana 24. aprila 1987. godine, Slobodan Milošević, koji je 1986. godine izabran za predsednika Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, otputovao je na Kosovo. Na sastancima s lokalnim srpskim rukovodstvom i u govoru pred okupljenim Srbima, Slobodan Milošević je podržao srpski nacionalistički program. Od tada je Slobodan Milošević koristio rastući talas srpskog nacionalizma kako bi ojačao centralizovanu vlast u SFRJ.

 

85.       Početkom 1989. godine, vlada SFRJ pokrenula je proces koji je imao za cilj da se Kosovu oduzme autonomija koju je dobilo Ustavom iz 1974. godine. Zbog političkih nemira, Predsedništvo SFRJ je u februaru 1989. godine objavilo da se situacija na Kosovu pogoršala i da ugrožava ustavni poredak, integritet i suverenitet zemlje i uvelo “specijalne mere” kojima je odgovornost za javnu bezbednost sa pokrajinske vlade Kosova prenela na vladu SFRJ. To je izazvalo masovne demonstracije kosovskih Albanaca.

 

86.       U julu 1990. godine, Skupština Srbije donela je odluku o privremenom raspuštanju Skupštine Kosova, ubrzo nakon što je 114 od 123 delegata kosovskih Albanca u Skupštini usvojilo nezvaničnu rezoluciju kojom Kosovo proglašavaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru SFRJ. U septembru 1990. godine, mnogi od tih istih delegata kosovskih Albanaca proglasili su ustav “Republike Kosovo”. Godinu dana kasnije, u septembru 1991. godine, kosovski Albanci održali su nezvanični referendum na kome su u ogromnoj većini glasali za nezavisnost. Dana 24. maja 1992. godine, kosovski Albanci održali su nezvanične izbore za skupštinu i predsednika “Republike Kosovo”.

 

87.       Slobodan Milošević je izabran za predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije 8. maja 1989. godine. Posle usvajanja novog Ustava Srbije i održavanja višestranačkih izbora, Slobodan Milošević je 26. decembra 1990. izabran za predsednika Srbije; na tu funkciju ponovo je izabran 20. decembra 1992. godine. U decembru 1991. godine, NIKOLA ŠAINOVIĆ imenovan je za potpredsednika Vlade Srbije.

 

88.       Nakon prvih koraka ka ukidanju autonomije Kosova i uvođenja "specijalnih mera", na Kosovu dolazi do sve većih političkih podela. Srbija je preuzela potpunu kontrolu nad policijom i sudovima, te obrazovnom, socijalnom i ekonomskom politikom Kosova, kao i izborom službenog jezika u pokrajini. Krajem 1990. i tokom cele 1991. godine hiljade kosovskih Albanaca – lekara, nastavnika, profesora, radnika, policajaca i državnih službenika – otpušteno je s posla. Lokalni sud na Kosovu je ukinut, a mnoge sudije smenjene. Nasilje policije nad kosovskim Albancima povećalo se.     

                       

89.       Dana 16. jula 1990. godine, Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije udružili su se u Socijalističku partiju Srbije (SPS), a Slobodan Milošević izabran je za njenog predsednika. MILAN MILUTINOVIĆ i NIKOLA ŠAINOVIĆ zauzimali su istaknute položaje u SPS. Slobodan Milošević je koristio većinu koju je SPS imao u saveznoj i republičkoj skupštini za donošenje zakona koji su podupirali nacionalističku politiku na Kosovu, a u sprovođenju svoje politike na Kosovu oslanjao se na lojalne članove odabrane iz Glavnog odbora SPS – uključujući MILANA MILUTINOVIĆA i NIKOLU ŠAINOVIĆA.

 

90.       U ovom periodu, nezvanično albansko rukovodstvo na Kosovu sledilo je politiku nenasilnog građanskog otpora i počelo je da uspostavlja sistem nezvaničnih, paralelnih institucija u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja.

 

91.       Počev od juna 1991. godine, SFRJ je počela da se raspada u nizu ratova koji su usledili jedan za drugim u Republici Sloveniji, Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Dok su se vodili ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, situacija na Kosovu, iako napeta, nije eskalirala u nasilje i intenzivne borbe do kojih je došlo u tim drugim zemljama. Međutim, mnogi obrasci kažnjivog ponašanja uočeni u tim sukobima ponovo su viđeni na Kosovu tokom perioda na koji se odnosi ova Optužnica. Aktivna neprijateljstva su prestala potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma u decembru 1995. godine. Status Kosova nije bio na dnevnom redu u Dejtonu.

 

92.       Sredinom devedesetih godina, jedna frakcija kosovskih Albanaca organizovala je grupu poznatu pod nazivom Ushtria Çlirimtare e Kosovës (UÇK), odnosno Oslobodilačka vojska Kosova (u daljem tekstu: OVK). Ova grupa je zagovarala kampanju oružane pobune i nasilnog otpora srpskim vlastima i bila je glavna organizovana oružana grupa kosovskih Albanaca koja je vodila operacije protiv snaga SRJ i Srbije.

 

93.       Sredinom 1996. godine, OVK je organizovala napade uperene pre svega protiv policijskih snaga Srbije, ali i Albanaca lojalnih srpskim vlastima. Tokom 1996. i 1997. godine, OVK je činila samo mala grupa ljudi koji su bili slabo naoružani, neorganizovani i podeljeni u manje grupacije, dok im je rukovodstvo bilo u inostranstvu. Od tada i tokom čitave 1997. godine, policijske snage Srbije uzvraćale su silovitim akcijama tamo gde se pretpostavljalo da se nalaze baze OVK i njene pristalice na Kosovu, a progon civila kosovskih Albanaca pojačao se. Krah zakona i reda u susednoj Albaniji 1997. godine doveo je do većeg priliva oružja za OVK. Godine 1998. OVK je prerasla u grupu od nekoliko hiljada pripadnika i postala je aktivnija.

 

94.       Krajem februara 1998. godine, zaoštrio se sukob između OVK, s jedne, i snaga SRJ i Srbije, s druge strane. Snage SRJ i Srbije započele su kampanju protiv OVK tokom koje su nad civilima kosovskim Albancima primenjivale prekomernu i nesrazmernu silu. Tokom okršaja s OVK na području Drenice, snage SRJ i Srbije su u februaru i martu granatirale pretežno albanske gradove i sela i proterivale meštane iz njihovih domova. Početkom marta snage SRJ i Srbije napale su selo Donje Prekaze/Prekazi i Pshtem (opština Srbica/Skenderaj), kojom prilikom su ubile oko 50 ljudi, uključujući većinu članova porodice Adema Jasharija, žene, decu i stare. Snage SRJ i Srbije su oko Uskrsa razorile stari deo sela Dečani/Deçan.

 

95.       Sredinom jula 1998. godine snage SRJ i Srbije izvele su opsežnu ofanzivnu operaciju širom pokrajine Kosovo. U njoj su, inter alia, učestvovale brigade Prištinskog korpusa i specijalne jedinice MUP. Krajem jula je javljeno da je na području Dulja/Duhel, Blaca, Junika i Mališeva/Malishevë bilo žestokog granatiranja koje je prouzrokovalo bezobzirno razaranje. Približno 5. i 6. avgusta izvršene su operacije na pordučju Drenice, Junika i Jablanice. Većina sela duž puta Peć-Priština / Peja-Prishtina i puta Gornja Klina-Rudnik-Rakoš / Klina e Epërm-Rudnik-Rakosh bila su bezobzirno razorena. Do kraja septembra snage SRJ i Srbije granatirale su i spalile oko polovinu sela na području Dečana/Deçan, a selo Prilep/Prelep dejstvima teške artiljerije sravnile sa zemljom. Predstavnici međunarodne zajednice koji su u to vreme bili u poseti toj pokrajini zapazili su da snage SRJ i Srbije i dalje granatiraju i pale sela u dolini Suve Reke/Suhareka. Dana 26. septembra, tokom anti-terorističke operacije u Gornjem Dobrinju/Dobrinja e Epërm, u kompleksu porodice Delijaj i oko njega, snage SRJ i Srbije ubile su 21 člana te porodice, među kojima je bilo žena i dece.

 

96.       Usled primene prekomerne i nesrazmerne sile od strane snaga SRJ i Srbije, mnogi stanovnici, kosovski Albanci, raseljeni su širom Kosova ili su pobegli iz pokrajine. Otprilike od februara pa do maja 1998. godine, približno 15.000 Albanaca prebeglo je u severnu Albaniju. Ujedinjene nacije su ustanovile da je do sredine oktobra približno 285.000 lica, tj. otprilike petnaest odsto stanovništva, raseljeno unutar Kosova ili je napustilo pokrajinu. Do kraja 1998. i nakon toga do 23. marta 1999. godine, raseljeno je otprilike 349.000 Albanaca.

 

97.       Počev najmanje od marta 1998. godine, Ujedinjene nacije, organizacije za ljudska prava kao što su Human Rights Watch, strani diplomati, OEBS, domaća i međunarodna sredstva javnog informisanja i vođe kosovskih Albanaca javno su i često osuđivali primenu prekomerne i nesrazmerne sile od strane snaga SRJ i Srbije, što su činili u svojim rezolucijama i izveštajima, te na sastancima s civilnim i vojnim rukovodstvom SRJ i Srbije. U periodu najmanje od kraja jula pa do kraja oktobra 1998. godine, u Prištini/Prishtina su skoro svakodnevno održavani sastanci Zajedničke komande vezani za situaciju na Kosovu.

 

98.       U nastojanju da se smanji zategnutost na Kosovu, u oktobru 1998. godine vođeni su pregovori između Slobodana Miloševića i predstavnika međunarodne zajednice. Ti pregovori su doveli do potpisivanja određenog broja sporazuma. Na dan 16. oktobra 1998. godine potpisan je “Sporazum o verifikacionoj misiji OEBS za Kosovo”. Dana 25. oktobra 1998. godine NIKOLA ŠAINOVIĆ i Vlastimir Đorđević potpisali su sporazume u ime SRJ, odnosno Srbije. Tim sporazumima bilo je predviđeno delimično povlačenje snaga SRJ i Srbije sa Kosova, ograničenje dovođenja dodatnih snaga i opreme u region i razmeštaj nenaoružanih predstavnika Verifikacione misije OEBS.

 

99.       Kao dalji odgovor na nastavljanje sukoba na Kosovu, organizovana je međunarodna mirovna konferencija u Rambujeu i Parizu, u Francuskoj, koja je počela s radom 6. februara 1999. godine. NIKOLA ŠAINOVIĆ bio je politički šef srpske delegacije u Rambujeu. Tim pregovorima je prisustvovao i MILAN MILUTINOVIĆ. Kosovske Albance predstavljale su OVK i delegacija političkih i građanskih vođa kosovskih Albanaca. Tokom mirovnih pregovora u Francuskoj, nasilje na Kosovu se nastavilo. Krajem februara i početkom marta, snage SRJ i Srbije preduzele su niz napada na desetine sela i gradova nastanjenih pretežno kosovskim Albancima. Mirovni pregovori propali su sredinom marta 1999. godine.

 

100.     Dana 24. marta 1999. godine, NATO je započeo vazdušne napade na ciljeve u SRJ. SRJ je 23. marta 1999. godine proglasila neposrednu ratnu opasnost, a 24. marta 1999. godine ratno stanje. Nakon početka vazdušnih napada, snage SRJ i Srbije pojačale su svoju široko rasprostranjenu ili sistematsku kampanju i prisilno proterale stotine hiljada kosovskih Albanaca sa Kosova.

 

101.     Dana 3. juna 1999. godine, SRJ i Srbija su prihvatile načela za rešavanje krize na Kosovu, dokument koji je uručen njihovim predstavnicima u Evropskoj Uniji i Ruskoj Federaciji. Ovim dokumentom, posle kojeg je usledila Rezolucija br. 1244 (1999)  Saveta bezbednosti, predviđeno je političko rešenje krize na Kosovu, uključujući hitan prekid nasilja i brzo povlačenje snaga SRJ i Srbije, te raspoređivanje predstavnika međunarodnih civilnih institucija i snaga bezbednosti na Kosovu pod okriljem Ujedinjenih nacija.

 

102.     Dana 9. juna 1999. godine, između NATO i predstavnika VJ i MUP potpisan je Vojno-tehnički sporazum, kojim je predviđeno povlačenje svih snaga SRJ i Srbije s Kosova. Prema odredbama Vojno-tehničkog sporazuma, kampanja bombardovanja ciljeva u SRJ koju je vodio NATO trebalo je da bude okončana nakon potpunog povlačenja snaga SRJ i Srbije. Dana 20. juna 1999. godine, KFOR, Snage za Kosovo, objavio je da su se snage SRJ i Srbije potpuno povukle s Kosova.

                       

/potpis na originalu/

                                                                                    Carla Del Ponte,

                                                                                    tužilac

                                                                                    [pečat Tužilaštva MKSJ]

 

Dana 21. juna 2006. godine

U Hagu,

Holandija


Prilog A

Lica ubijena u Račku/Reçek čija su imena poznata - 15. januara 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

 

ASLLANI, Mustafa

33

muško

BAJRAMI, Ragip

34

muško

BEQIRI, Halim

13

muško

BEQIRI, Rizah

49

muško

BEQIRI, Zenel

20

muško

BILALLI, Lutfi

41

muško

BRAHIMI/EMINI, Ajet

39

muško

BRAHIMI/IBRAHIMI, Hajriz

61

muško

HAJRIZI, Bujar

 

muško

HAJRIZI, Myfail

33

muško

HALILI, Skender

30

muško

HYSENAJ, Haqif

51

muško

IMERI, Hakip

31

muško

IMERI, Murtez

19

muško

IMERI, Nazmi

81

muško

ISMALJI/ISMAJLI/SMAILI/SMAJLE, Muhamet/Mehmet/Ahmet

39

muško

JAKUPI, Ahmet

58

muško

JAKUPI, Eshref/Esref

40

muško

JAKUPI, Mehmet

43

muško

JAKUPI, Xhelal

17

muško

KAMERI, Banuš

62

muško

LIMANI, Fatmir

37

muško

LIMANI, Nexhat

19

muško

LIMANI, Salif/Salif/Sali

24

muško

MEHMETI, Bajram

53

muško

MEHMETI, Hanumshah

22

žensko

METUSHI/SYLA, Arif

52

muško

METUSHI/SYLA, Haki

61

muško

METUSHI/SYLA, Sabri

59

muško

MUSTAFA/SMAIJLI, Ahmet

68

muško

MUSTAFA, Muhamet

21

muško

OSMANI, Sadik

44

muško

SALIHU, Jashar

24

muško

SALIHU, Raif

20

muško

SALIHU, Shukri

18

muško

SHABANI, Bajrush

22

muško

SYLA, Sheremet/Saremet

37

muško

SYLA, Shyqeriućeri

61

muško

XHELADINI/DZELJADINI, Bajram

34

muško

ZYMERI/ZUMERI, Njazi/Niazi

44

muško

 

Prilog B

Lica ubijena u Beloj Crkvi / Bellacërkë čija su imena poznata –

25. marta 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

BEGAJ, Abdullah        

25

muško

BERISHA, Murat        

60

muško 

GASHI, Fadil

46

muško

MORINA, Musa

65

muško 

POPAJ, Abdullah        

18

muško 

POPAJ, Agon

14

muško 

POPAJ, Alban

21

muško

POPAJ, Bedrush         

47

muško 

POPAJ, Belul

14

muško 

POPAJ, Ethem

46

muško 

POPAJ, Hazer

77

muško

POPAJ, Hysni

37

muško 

POPAJ, Irfan

41

muško 

POPAJ, Isuf    

76

muško

POPAJ, Kreshnik

18

muško 

POPAJ, Lindrit

18

muško

POPAJ, Mehmet

46

muško

POPAJ, Mersel

53

muško

POPAJ, Nazmi

45

muško 

POPAJ, Nisim

35

muško

POPAJ, Rrustem

63

muško

POPAJ, Sahid

40

muško 

POPAJ, Sedat 

47

muško 

POPAJ, Shendet

17

muško

POPAJ, Vehap

58

muško

POPAJ, Xhavit

32

muško

SPAHIU, Marigona

10

žensko

SPAHIU, Iliriana

12

žensko

SPAHIU, Lirim

7

muško

SPAHIU, Qamile

69

žensko

SPAHIU, Xhemal

70

muško

ZHUNIQI, Abein

37

muško

ZHUNIQI, Agim

51

muško

ZHUNIQI, Bajram

51

muško

ZHUNIQI, Bilall

67

muško

ZHUNIQI, Clirim

40

muško

ZHUNIQI, Dardan

6

muško

ZHUNIQI, Dardane

8

žensko

ZHUNIQI, Destan

68

muško

ZHUNIQI, Eshref

55

muško

ZHUNIQI, Fatos

42

muško

ZHUNIQI, Dhurata

4

muško

ZHUNIQI, Lumnie

39

žensko

ZHUNIQI, Labinot

16

muško

ZHUNIQI, Hysni

70

muško

ZHUNIQI, Ibrahim

68

muško

ZHUNIQI, Kasim

33

muško

ZHUNIQI, Medi

55

muško

ZHUNIQI, Muhammet

70

muško

ZHUNIQI, Muharrem

30

muško

ZHUNIQI, Qamil

77

muško

ZHUNIQI, Qemal

59

muško

ZHUNIQI, Reshit

32

muško

ZHUNIQI, Shemsi

52

muško

 


Prilog C

Lica ubijena u Maloj Kruši / Krushë e Vogel – Velikoj Kruši / Krushë e Madhe čija su imena poznata – 26. marta 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

ASLLANI, Adem

68

muško

ASLLANI, Asim

34

muško

ASLLANI, Feim

30

muško

ASLLANI, Muharrem

66

muško

ASLLANI, Nexhat

27

muško

ASLLANI, Nisret

33

muško

ASLLANI, Perparim

26

muško

AVDYLI, Bali

72

muško

AVDYLI, Enver

28

muško

BATUSHA, Ahmet

38

muško

BATUSHA, Amrush

32

muško

BATUSHA, Asllan

46

muško

BATUSHA, Avdi

45

muško

BATUSHA, Bekim

22

muško

BATUSHA, Beqir

68

muško

BATUSHA, Burim

18

muško

BATUSHA, Enver

22

muško

BATUSHA, Feim/Fehim

23

muško

BATUSHA, Mergim

20

muško

BATUSHA, Haxhi

28

muško

BATUSHA, Lirim

16

muško

BATUSHA, Milaim

32

muško

BATUSHA, Muharrem

69

muško

BATUSHA, Njazi

39

muško

BATUSHA, Osman

65

muško

BATUSHA, Sefer

19

muško

BATUSHA, Sejdi

68

muško

BATUSHA, Skifer

22

muško

BATUSHA, Sulejman

46

muško

BATUSHA, Zaim

50

muško

HAJDARI, Abaz

40

muško

HAJDARI, Abedin

17

muško

HAJDARI, Halil

42

muško

HAJDARI, Halim

70

muško

HAJDARI, Hysni

20

muško

HAJDARI, Marsel

17

muško

HAJDARI, Nazim

33

muško

HAJDARI, Qamil

46

muško

HAJDARI, Rasim

25

muško

HAJDARI, Sahit

36

muško

HAJDARI, Selajdin

38

muško

HAJDARI, Shani

40

muško

HAJDARI, Vesel

19

muško

HAJDARI, Zenun

28

muško

LIMONI, Avdyl

45

muško

LIMONI, Limon

69

muško

LIMONI, Luan

22

muško

LIMONI, Nehbi

60

muško

RAMADANI, Afrim

28

muško

RAMADANI, Asllan

34

muško

RAMADANI, Bajram

15

muško

RAMADANI, Sabit

23

muško

RAMADANI, Hysen

62

muško

RAMADANI, Murat

60

muško

RAMADANI, Ramadan

59

muško

RAMADANI, Selajdin

27

muško

RASHKAJ, Kadri

16

muško

RASHKAJ, Demir

18

muško

RASHKAJ, Refki

17

muško

SHEHU, Adnan

20

muško

SHEHU, Arben

20

muško

SHEHU, Arif

36

muško

SHEHU, Bekim

22

muško

SHEHU, Burim

19

muško

SHEHU, Destan

68

muško

SHEHU, Din

68

muško

SHEHU, Dritan

18

muško

SHEHU, Fadil

42

muško

SHEHU, Flamur

15

muško

SHEHU, ime nepoznato (od oca Haziza)

20

muško

SHEHU, ime nepoznato (od oca Sinana)

18

muško

SHEHU, Haxhi

25

muško

SHEHU, Haziz

42

muško

SHEHU, Ismail

68

muško

SHEHU, Ismet

40

muško

SHEHU, Mehmet

13

muško

SHEHU, Mentor

18

muško

SHEHU, Myftar

44

muško

SHEHU, Nahit

15

muško

SHEHU, Nehat

22

muško

SHEHU, Nexhat

38

muško

SHEHU, Sahit

23

muško

SHEHU, Sali

44

muško

SHEHU, Sami

24

muško

SHEHU, Sefer

44

muško

SHEHU, Shani

34

muško

SHEHU, Shefqet

38

muško

SHEHU, Sinan

50

muško

SHEHU, Veli

28

muško

SHEHU, Vesel

19

muško

SHEHU, Xhafer

38

muško

SHEHU, Xhavit

20

muško

SHEHU, Xhelal

13

muško

ZYLFIU, Afrim

22

muško

ZYLFIU, Halim

60

muško

ZYLFIU, Hamdi

62

muško

ZYLFIU, Hamit

22

muško

ZYLFIU, Hysen

50

muško

ZYLFIU, Njazim

24

muško

ZYLFIU, Xhelal

18

muško

 

Prilog D

Lica ubijena u Suvoj Reci / Suharekë čija su imena poznata –

 26. marta 1999.

Ime

Približna starost

Pol

BERISHA, Afrim

24

muško

BERISHA, Altin

11

muško

BERISHA, Arta

18

žensko

BERISHA, Avdi

43

muško

BERISHA, Besim

26

muško

BERISHA, Bujar

40

muško

BERISHA, Dafina

15

žensko

BERISHA, Dorentina

4

žensko

BERISHA, Drilon

13

muško

BERISHA, Edon

12

muško

BERISHA, Eron

1

muško

BERISHA, Fatime

37

žensko

BERISHA, Fatime

48

žensko

BERISHA, Fatmire

22

žensko

BERISHA, Faton

27

muško

BERISHA, Flora

38

žensko

BERISHA, Hajbin

37

muško

BERISHA, Hamdi

54

muško

BERISHA, Hanumusha

9

žensko

BERISHA, Hanumusha

81

žensko

BERISHA, Hava

63

žensko

BERISHA, Herolinda

13

žensko

BERISHA, Ismet

2

muško

BERISHA, Kushtrin

11

muško

BERISHA, Lirije

24

žensko

BERISHA, Majlinda

15

žensko

BERISHA, Merita

10

žensko

BERISHA, Mevlude

26

žensko

BERISHA, Mihrije

26

žensko

BERISHA, Mirat

7

muško

BERISHA, Musli

63

muško

BERISHA, Nefije

54

žensko

BERISHA, Nexhat

43

muško

BERISHA, Nexhmedin

37

muško

BERISHA, Redon

1

muško

BERISHA, Sait

83

muško

BERISHA, Sebahate

25

žensko

BERISHA, Sedat

45

muško

BERISHA, Sherine

17

žensko

BERISHA, Sofia           

58

žensko

BERISHA, Vesel

61

muško

BERISHA, Vlorjan

17

muško

BERISHA, Zana

13

žensko

BERISHA, Zelihe

50

žensko

 

Prilog E

Lica ubijena u Padalištu / Padalishtë čija su imena poznata –

26. marta 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

IMERAJ, Afrim

2

muško

IMERAJ, Ardiana

13

žensko

IMERAJ, Arijeta

11

žensko

IMERAJ, Avdyl

67

muško

IMERAJ, Beke

53

muško

IMERAJ, Feride

21

žensko

IMERAJ, Fetije

42

žensko

IMERAJ, Florije

19

žensko

IMERAJ, Hasan

63

muško

IMERAJ, Mihane

72

žensko

IMERAJ, Mona

72

žensko

IMERAJ, Muhamet

19

muško

IMERAJ, Nexhmedin

 

muško

IMERAJ, Rab

30

muško

IMERAJ, Rustem

73

muško

IMERAJ, Sabahat

21

muško

IMERAJ, Shehide

70

žensko

IMERAJ, Violeta

17

žensko

IMERAJ, Xhyfidane

14

žensko

 


Prilog F

Lica ubijena u Izbici / Izbicë čija su imena poznata – 28. marta 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

ALUSHI, Jetullah

93

muško

AMRUSHI, Asllan (Q)  

 

muško

BAJRA, Asslan

60

muško

BAJRA, Bajram

62

muško

BAJRA, Bajram C. 

60

muško

BAJRA, Bajram S.

68

muško

BAJRA, Brahim

81

muško

BAJRA, Fazli

60

muško

BAJRA, Ilaz

70

muško

BAJRA, Sami

19

muško

BAJRAKTARI, Bislim

58

muško

BAJRAKTARI, Hajdar

53

muško

BEHRAMI, Demush

63

muško

BEHRAMI, Muhamet

61

muško

BEHRAMI, Nuredin

76

muško

DAJAKU, Asllan

63

muško

DANI, Dibran (A)

67

muško

DERVISHI, Sali

61

muško

DERVISHI, Bajram

73

muško

DERVISHI, Ilaz

73

muško

DOCI, Musli

63

muško

DOQI, Hamdi

42

muško

DRAGA, Ali

65

muško

DRAGA, Cen

68

muško

DRAGA, Hajriz

43

muško

DRAGA, Ismet

31

muško

DRAGA, Murat

68

muško

DRAGA, Rahim

70

muško

DRAGA, Rrustem

81

muško

DRAGAJ, Zade

71

muško

DURAKU, Avdullah

55

muško

DURAKU, Bel (A)

81

muško

DURAKU, Dibran

65

muško

DURAKU, Rexhep

87

muško

EMRA, Muhamat ili KADRIU Muhamet

56

muško

FETAHU, Lah

67

muško

GASHI, Ibrahim

70

muško

GASHI, Ram

 

muško

HAJDARI, Halil

50

muško

HAJRA, Mehmet

65

muško

HALITI, Haliti

60

muško

HAXHA, Fejz

75

muško

HOTI, Hazir

67

muško

HOTI, Qerim

42

muško

HOTI, Rifat

54

muško

HOTI, Rrustem

70

muško

HOTI, Tahir

55

muško

HOTI, Muhamet

52

muško

HOTI, Sadik

66

muško

HOTI, Shefqet (A)

 

muško

HOTI, Vehbi

 

muško

ISUFI, Zenel

72

muško

JETULLAHU, Beqir

27

muško

KAJTAZDI, Kajtaz Z

68

muško

KELMENDI, Bajram

66

muško

KELMENDI, Jetullah

56

muško

KOTOORI/KOTORRI, Ram

 

muško

KOTOORI/KOTORRI, Brahim

 

muško

KOTOORI/KOTORRI, Hajzer

 

muško

KRASNIQI, Deli

77

muško

KRASNIQI, Mustaf

63

muško

KRASINIQI, Rrahim

69

muško

KUQICA, Azem

88

muško

LOSHI, Sami

25

muško

LOSHI, Jashar

48

muško

LOSHI, Selman

78

muško

MORINA, Halil

38

muško

MURSELI, Sokol (H)

63

muško

MUSLIU, Beqir

45

muško

MUSLIU, Ilaz

73

muško

MUSLIU, Shaban

87

muško

MUSLIU, Halit

62

muško

MUSLIU, Naim

23

muško

MUSLIU, Mehmet

46

muško

MUSTAFA, Hasan

70

muško

OSMANI, Azem

75

muško

OSMANI, Fatmir

24

muško

OSMANI, Hetem   

70

muško

OSMANI, Muharrem

90

muško

QAKA, Pajazit (D)

70

muško

QALLAPEKU, Sabit

55

muško

QELAJ, Ismajl

61

muško

QELAJ, Rexhep

72

muško

QELAJ, Metush

68

muško

QUPEVA, Hamz

49

muško

RACI, Ramadan

56

muško

RAMAJ, Halit

60

muško

REXHEPI, Muj

49

muško

SEJDIU, Mustaf

46

muško

SHABANI, Azem

 

muško

SHALA, Hysen A

65

muško

SHALA, Idriz

69

muško

SHALA, Isuf

64

muško

SHALA, Muj

62

muško

SHALA, Sali

38

muško

SHALA, Zymer

63

muško

SHALA, Halim

63

muško

SHALA, Hijraz

70

muško

SHERIFI, Sadik

 

muško

SHPATI, Zeqir

60

muško

SPAHIU, Rizah

70

muško

SYLA, Ram

63

muško

TAHIRI, Brahim

83

muško

TEMAJ, Gani

41

muško

TEMAJ, Hamdi

49

muško

THAQI, Hamit B.

70

muško

THAQI, Ram H.

 

muško

THAQI, Ajet (D)

71

muško

THAQI, Sheremet

49

muško

UKA, Uke

80

muško

VELIQI, Zenel

75

muško

XHEMAJLI, Idriz

73

muško

XHEMAJLI, Qazim

57

muško

ZEKA, Jahir

60

muško

ZEKA, Milazim

52

muško

Neidentifikovani muškarac

 

muško

 

Živi izgoreli u Izbici / Izbicë – 28. marta 1999.

 

FEJZA, Zyre

65

žensko

OSMANI, Zoje

67

žensko

 


Prilog G

Lica ubijena u Đakovici / Gjakovë – 2. aprila 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

CAKA, Dalina

14

žensko

CAKA, Delvina

6

žensko

CAKA, Diona

2

žensko

CAKA, Valbona

34

žensko

GASHI, Hysen

50

muško

HAXHIAVDIJA, Doruntina

8

žensko

HAXHIAVDIJA, Egzon

5

muško

HAXHIAVDIJA, Rina

4

žensko

HAXHIAVDIJA, Valbona

38

žensko

HOXHA, Flaka

15

žensko

HOXHA, Shahindere

55

žensko

NUÇI, Manushe

50

žensko

NUÇI, Shirine

70

žensko

VEJSA, Arlind

5

muško

VEJSA, Dorina

10

žensko

VEJSA, Fetije

60

žensko

VEJSA, Marigona

8

žensko

VEJSA, Rita

2

žensko

VEJSA, Sihana

8

žensko

VEJSA, Tringa

30

žensko

 

Prilog H

Lica ubijena u Meji/Mejë čija su imena poznata – 27. aprila 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

ABAZI, Mark

37

muško

ABAZI, Pashk

40

muško

ABAZI, Pjeter

53

muško

ADEMAJ, Bekim

18

muško

ADEMAJ, Shemsi

38

muško

ADEMI, Isuf

36

muško

ADEMI, Mazllum

17

muško

AHMETAJ, Liridon

17

muško

AHMETI, Ahmet

54

muško

AHMETI, Ahmet

65

muško

AHMETI, Blerim

19

muško

AHMETI, Hysen

68

muško

AHMETI, muško

63

muško

ALIAJ, Adem

55

muško

ALIAJ, Agron

17

muško

ALIAJ, Ali

50

muško

ALIAJ, Sali

53

muško

ALIAJ, Zenun

44

muško

ALIAJ, Arben

19

muško

AVDULLAHU, Ymer

17

muško

AVDYLI, Avdyl

 

muško

AVDYLI, Afrim

19

muško

AVDYLI, Bajrush

16

muško

AVDYLI, Hysen

56

muško

AVDYLI, Mehmet

42

muško

AVDYLI, Muhedin

26

muško

AVDYLI, Pajazit

32

muško

BAJRAKTARI, Lavdim

22

muško

BAJRAMI, Ali

55

muško

BAJRAMI, Shaban

27

muško

BAJRAMI, Syle

37

muško

BAJRAMI, Xhafer

35

muško

BAJRAMI, Xhavit

27

muško

BALA, Ali

75

muško

BALA, Bajram

46

muško

BALA, Mehmet

38

muško

BALA, Perparim

28

muško

BALIU, Ragip

30

muško

BARDHECI, Demush

29

muško

BARDHECI, Idriz

25

muško

BATUSHA, Haki

29

muško

BEQAJ, Armend

17

muško

BEQAJ, Bajram

41

muško

BEQAJ, Bedri

36

muško

BEQAJ, Brahim

28

muško

BEQAJ, Dritan

17

muško

BEQAJ, Emin

34

muško

BEQAJ, Kujtim

16

muško

BEQAJ, Mentor

19

muško

BEQAJ, Milazim

31

muško

BEQAJ, Ramadan

57

muško

BEQAJ, Rasim

46

muško

BEQAJ, Tafe

54

muško

BEQAJ, Ymer

50

muško

BEQIRAJ, Albert

21

muško

BEQIRAJ, Arsim

16

muško

BEQIRAJ, Syle

55

muško

BEQIRAJ, Tahir

58

muško

BERISHA, Ahmet

45

muško

BERISHA, Halil

50

muško

BINAKU, Avni

42

muško

BINAKU, Binak

34

muško

BINAKU, Ismail

36

muško

BOBI, Ismet

21

muško

CUNI, Fixhri

46

muško

CUNI, Muharrem

67

muško

CUNI, Sutki

20

muško

CURRI, Istref

32

muško

CURRI, Izet

26

muško

DEDA, Linton

16

muško

DEDA, Mark

47

muško

DEDA, Martin

32

muško

DEDA, Pashk

42

muško

DEDAJ, Frrok

34

muško

DEDAJ, Gjon

62

muško

DEDAJ, Mikel

37

muško

DEDAJ, Pjeter

64

muško

DELIU, Deli

37

muško

DEMAJ, Ali

39

muško

DUZHMANI, Agron

17

muško

DUZHMANI, Frane

23

muško

DUZHMANI, Gezim

25

muško

DUZHMANI, Gostin

35

muško

DUZHMANI, Manuel

20

muško

DUZHMANI, Marjan

31

muško

DUZHMANI, Mikel

32

muško

DUZHMANI, Pal

33

muško

DUZHMANI, Pashk

34

muško

FAZLIJAJ, muško

44

muško

FAZLIJAJ, Shani

36

muško

FETAJ, Haxhi

40

muško

GASHI, Lulzim

30

muško

GASHI, Robert

29

muško

GAXHERRI, Brahim

38

muško

GAXHERI, Hasan

28

muško

GAXHERI, Xhafer

66

muško

GJOCAJ, Deme

39

muško

GJOKAJ, Ardian

23

muško

GOLAJ, Asllan

41

muško

GOLAJ, Avdi

31

muško

GOLAJ, Idriz

56

muško

GOLAJ, Musa

24

muško

GOLAJ, Rame

35

muško

GOLAJ, Rexhe

54

muško

HADERGJONAJ, Skender

18

muško

HAJREDINI, Faik

43

muško

HAJREDINI, Hysni

35

muško

HAJREDINI, Qamil

34

muško

HASANAJ, Elson

28

muško

HASANAJ, Gjon

66

muško

HASANAJ, Luan

17

muško

HASANAJ, Mitër

56

muško

HASANAJ, Ndue

60

muško

HASANAJ, Shyt

45

muško

HAXHA, Mentor

25

muško

HAXHIU, Afrim

36

muško

HAXHIU, Avdi

23

muško

HAXHIU, Florim

33

muško

HAXHIU, Tahir

49

muško

HOXHA, Ardian

16

muško

HOXHA, Bajram

44

muško

HOXHA, Blendian

18

muško

HOXHA, Fadil

39

muško

HOXHA, Fitim

32

muško

HOXHA, Hajrullah

27

muško

HOXHA, Naim

25

muško

HOXHA, Ramiz

42

muško

HOXHA, Rifat

33

muško

HYKOSMANAJ, Gafurr

23

muško

HYSENI, Binak

17

muško

IBRAHIMI, Ali

37

muško

IBRAHIMI, Hysni

40

muško

IDRIZI, Masar

21

muško

ISLAMAJ, Demë

63

muško

ISUFI, Bajram

16

muško

ISUFI, Isa

19

muško

KABASHI, Andrush

18

muško

KABASHI, Arben

14

muško

KABASHI, Nikoll

32

muško

KACOLI, Pjeter

23

muško

KACOLI, Tom

23

muško

KAMERI, Besim 

29

muško

KAMERI, Gëzim

29

muško

KAMERI, Muharrem

36

muško

KAMERI, Rrustem

41

muško

KAMERI, Shpend

49

muško

KOMANI, Nikolle

26

muško

KOMANI, Fran

28

muško

KOMANI, Pashk

33

muško

KQIRA, Mikel

37

muško

KQIRA, Pashk

40

muško

KQIRAJ, Luz

39

muško

KRASNIQI, Albert

19

muško

KRASNIQI, Lazer

39

muško

KRASNIQI, Mark

24

muško

KRASNIQI, Ndue

33

muško

KRASNIQI, Pjeter

33

muško

KUQI, Hasan

37

muško

KUQI, Shpend

19

muško

KURPALI, Ilmi

19

muško

KURTAJ, Haki

19

muško

KURTAJ, Isa

30

muško

KURTAJ, Muhamet

45

muško

KURTAJ, Sami

29

muško

LLESHI, Anton

25

muško

MALA, Kllaudie

15

žensko

MALA, Kol

44

muško

MALA, Monika

66

žensko

MALAJ, Blerim

15

muško

MALAJ, Vat

37

muško

MALAJ, Vilson

29

muško

MALOKU, Blerim

40

muško

MALOKU, Burim

17

muško

MALOKU, Petrit

22

muško

MALOKU, Ymer

39

muško

MALUSHAJ, Besim

32

muško

MALUSHAJ, Esad

29

muško

MALUSHAJ, Shefki

38

muško

MARKAJ, Bekim

23

muško

MARKAJ, Mark

65

muško

MARKAJ, Dede

36

muško

MARKAJ, Gezim

21

muško

MARKAJ, Gjovalin

36

muško

MARKAJ, Mark

65

muško

MARKAJ, Milan

35

muško

MARKAJ, Pashk

38

muško

MARKAJ, Petrit

27

muško

MARKAJ, Pren

60

muško

MARKAJ, Sokol

63

muško

MEHMETI, Agron

21

muško

MEHMETI, Arben

19

muško

MEHMETI, Gani

45

muško

MEHMETI, Hysen

44

muško

MEHMETI, Hysni

40

muško

MEHMETI, Mehmet

18

muško

MEHMETI, Muharrem

68

muško

MEHMETI, Quash

45

muško

MEHMETI, Rame

43

muško

MEHMETI, Sami

20

muško

MERTURI, Marash

29

muško

META, Bajram

15

muško

MIFTARI, Ismet

22

muško

MIROCI, Brahim

18

muško

MIROCI, Fahredin

24

muško

MIROCI, Isuf

44

muško

MIROCI, Sokol

42

muško

NDREJAJ, Kole

45

muško

NDUE, Nue

68

muško

NEZIRI, Ahmet

25

muško

NIMANAJ, Naim

22

muško

NDREJAJ, Pashk

44

muško

NREJAJ, Nrec

32

muško

NUO/NDUE Sokol

45

muško

NUZA, Sokol

51

 muško

OSMANI, Shpend

71

muško

PAJAZITI, Avdyl

41

muško

PAJAZITI, Gani

37

muško

PAJAZITI, Halil

24

muško

PAJAZITI, Haxhi

15

muško

PAJAZITI, Idriz

45

muško

PAJAZITI, Ismet

30

muško

PAJAZITI, Muje

52

muško

PAJAZITI, Qerim

40

muško

PAJAZITI, Shkelzen

19

muško

PAJAZITI, Shpend

58

muško

PAJAZITI, Smajl

48

muško

PAJAZITI, Zenel

49

muško

PALOKAJ, Mark

55

muško

PEPAJ, Uke

16

muško

PJETRI, Gasper

33

muško

PJETRI, Ilirian

24

muško

PJETRI, Skender

27

muško

PRELAJ, Ardian

18

muško

PRELAJ, Driton

24

muško

PRELAJ, Gjergj

29

muško

PRELAJ, Sokol

34

muško

PRELAJ, Tome

37

muško

PRENDI, Gjergj

22

muško

PRENDI, Leonard

21

muško

PRENDI, Mark

26

muško

PRENDI, Pal

49

muško

PRENDI, Prend

55

muško

PRENDI, Robert

24

muško

PRENDI, Sokol

37

muško

PRENDI, Viktor

28

muško

QESTAJ, Hajdar

61

muško

RAMA, Adem

22

muško

RAMA, Bujar

27

muško

RAMA, Nijazi

22

muško

RAMA, Sadri

50

muško

RAMA, Sezaj

36

muško

RAMA, Zenun

33

muško

RAMA, Zeqir

80

muško

RAMAJ, Rame

27

muško

RAMAJ, Tahir

70

muško

REXHA, Adem

44

muško

REXHA, Anton

20

muško

REXHA, Avni

28

muško

REXHA, Bashkim

20

muško

REXHA, Iber

53

muško

REXHA, Ruzhdi

25

muško

REXHAJ, Hamza

62

muško

REXHAJ, Isuf

27

muško

REXHAJ, Tahir

19

muško

REXHAJ, Xhevdet

40

muško

RRUSTEMI, Bekim

28

muško

RRUSTEMI, Dan

35

muško

RRUSTEMI, Xhafer

27

muško

SADIKU, Iber

40

muško

SADIKU, Ismet

28

muško

SADIKU, Osman

59

muško

SADIKU, Ramiz

33

muško

SADIKU, Sadik

57

muško

SADRIU, Hysni

37

muško

SADRIU, Rexhep

44

muško

SADRIU, Shaqir

47

muško

SAHITI, Esat

34

muško

SALCAJ, Xhavit

26

muško

SALIHAJ, Osman

47

muško

SALIHU, Bajram

50

muško

SALIHU, Nimon

49

muško

SELMANAJ, Beqir

40

muško

SELMANAJ, Nexhat

16

muško

SELMANI, Ali

54

muško

SELMANI, Baki

26

muško

SELMANI, Burim

19

muško

SELMANI, Jonuz

30

muško

SELMANI, Sherif

66

muško

SELMANI, Shpend

20

muško

SELMANI, Ujkan

18

muško

SELMANI, Xheme

65

muško

SELMANI, Zenun

45

muško

SHALA, Deme

29

muško

SHEHU, Agim

34

muško

SHEHU, Ahmet

53

muško

SHEHU, Bujar

18

muško

SHEHU, Ismet

30

muško

SHEHU, Mehmet

25

muško

SHEHU, Rame

44

muško

SHOSHI, Elvis

19

muško

SHOSHI, Naser

25

muško

SHOSHI, Perparim

21

muško

SMAJLI, Gani

41

muško

SOKOLI, Filip

45

muško

SOKOLI, Gjergj

38

muško

SOKOLI, Kastriot

18

muško

SOKOLI, Kriste

30

muško

SOKOLI, Simon

37

muško

SYLA, Ismet

48

muško

SYLA, Rexhep

77

muško

SYLAJ, Bajram

51

muško

TAHIRAJ, Bajram

55

muško

TAHIRAJ, Halil

34

muško

TAHIRAJ, Isuf

63

muško

TAHIRAJ, Osman

47

muško

TAHIRAJ, Ramadan

37

muško

TAHIRAJ, Rrustem

22

muško

TAHIRAJ, Selman

47

muško

TAHIRAJ, Xhevdet

24

muško

XHEMAJLI, Uke

30

muško

XHEMAJLI, Alban

19

muško

XHEMAJLI, Hasan

64

muško

XHEMAJLI, Ilija

23

muško

XHEMAJLI, Isa

55

muško

XHEMAJLI, Miftar

34

muško

XHEMAJLI, Muharrem

26

muško

XHEMAJLI, Rifat

19

muško

XHEMAJLI, Shkelzen

20

muško

XHEMAJLI, Shpend

21

muško

XHEMAJLI, Xhemajl

46

muško

YMERI, Elez

59

muško

YMERI, Gani

41

muško

YMERI, Halit

57

muško

YMERI, Hasan

24

muško

YMERI, Hysen

18

muško

YMERI, Musa

36

muško

YMERI, Xhafer

68

muško

YMERI, Zenel

41

muško

ZENUNI, Bajram

36

muško

ZENUNI, Xhevat

43

muško

ZENUNI, Zenel

42

muško

ZEQIRI, Hasan

56

muško

ZYBERI, Arber

17

muško

ZYBERI, Gani

36

muško

ZYBERI, Skender

30

muško

 


Prilog I

Lica ubijena u Vučitrnu / Vushtrri čija su imena poznata – 2. maja 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

ABAZI, Musa

55

muško

ADEMI, H. Rrahman

26

muško

ALIU, Z. Ramadan

38

muško

ALIU, B. Remzi

55

muško

BEKTESHI, M. Afrim

23

muško

BEQIRI, Nezir

54

muško

BUNJAKU, M. Hysni

21

muško

FEJZULLAHU, Qamile

84

žensko

FERATI, Xh. Istref

27

muško

FERATI, Milazim

20

muško

FERATI, Rifat

36

muško

FERIZI, M. Bislim

63

muško

FERIZI, B. Mihrije

63

muško

FERIZI, B. Ruzhdi

35

muško

GERGURI, B. Agim

38

muško

GERGURI, Sh. Enver

50

muško

GERGURI, S. Musli

45

muško

GERXHALIU, Fahri

 

muško

GERXHALIU, A. Haki

39

muško

GERXHALIU, H. Kadri

42

muško

GERXHALIU, H. Shaban

49

muško

GERXHALIU, I. Skender

43

muško

GERXHALIU, H. Zejnullah

42

muško

GERGURI, A Shukri

44

muško

GERGURI, M. Skender

26

muško

GERGURI, Sh. Naman

39

muško

GERGURI, N. Ramush

63

muško

GERXHALIU, B. Avdyl

43

muško

GERXHALIU, F. Avdyl

47

muško

GERXHALIU, B. Bajram

40

muško

GERXHALIU, A. Fatmir

 

muško

GERXHALIU, U. Fatmir

35

muško

GERXHALIU, I. Imer

42

muško

GERXHALIU, Sh. Nuhi

25

muško

GERXHALIU, H. Sejdi

39

muško

GERXHALIU, N. Xhevdet

18

muško

GJATA, Meriton

23

muško

GJATA, Sevdije

48

žensko

GJATA, Tefik

44

muško

HAXHAJ, Bahri

28

muško

HAZIRI, Nafije

27

žensko

HYSENI, R. Agim

38

muško

HYSENI, B. Ali

 

muško

HYSENI, K. Beqir

40

muško

HYSENI,  Kada

86

žensko

HYSENI, Q. Hysen

26

muško

HYSENI, D. Qazim

54

muško

HYSENI, Ramadan

18

muško

HYSENI, Rrahman

61

muško

HYSENI, Q. Xhevdet

24

muško

IBISHI, H. Selman

63

muško

IBISHI, I. Sylejman

20-30

muško

IBISHI, Rahim

72

muško

IBISHI, Tafil

55

muško

KURTI, Bajram

43

muško

KONJUHI, B. Afrim

29

muško

KONJUHI, Z. Rexhep

40

muško

KRASNIQI, B. Shaban

64

muško

KRASNIQI, R. Syle

70

muško

LUSHAKU, A. Ibadete

26

žensko

LUSHAKU, H. Shehide

89

žensko

MAXHUNI, Z. Driton

32

muško

MAXHUNI, F. Sabri

34

muško

MERNICA, Sh. Ali

49

muško

MORINA, Sh. Remzi

35

muško

MULAKU, A. Ekrem

32

muško

MULAKU, L. Xhavit

30

muško

MULI, I. Gani

21

muško

MULI, N. Asllan

49

muško

MULI, N. Hazir

52

muško

MULIQI, I.. Bajram

60

muško

MUSA, F. Islam

56

muško

MUSA, Kadrush

37

muško

MUSA, H. Nexhmi

54

muško

MUSLIU, M. Mehdi

24

muško

MUSLIU, Ragip

30-35

muško

MUZAQI, I. Besim

32

muško

MUZAQI, H. Salih

37

muško

PARDUZI, Shehide

84

žensko

PECI, Murat

60

muško

POPOVA, A. Ismajl

29

muško

PRRONAJ, Sh. Enver

32

muško

PRRONAJ, Sh. Zymer

35

muško

RASHICA, I. Ali

45

muško

RASHICA, I. Deli

48

muško

RASHICA, S. Eshref

38

muško

REXHEPI, I. Ahmet

20-25

muško

REXHEPI, Ilaz

 

muško

REXHEPI, Ismet

38

muško

SADIKU, H. Agim

23

muško

SHALA, R. Hamdi

26

muško

SFARQA, Shehide

50-60

žensko

SFARQA, Sh. Sherif

43

muško

SFARQA, S. Skender

39

muško

TAHIRI, Fetah

39

muško

TERNAVA, Fehmi

39

muško

TIKU, A. Sahit

68

muško

VERSHEVCI, Azemine

75

muško

VIDISHIQI, Faik

35

muško

XHAFA, Driton

30-40

muško

XHAFA, Nazif

55

muško

XHAFA, S. Veli

45

muško

ZHEGROVA, R. Naser

34

muško

 


Prilog J

Lica ubijena u zatvoru u Dubravi / Dubravë čija su imena poznata – 22. i 23. maja 1999.

 

Ime

Približna starost

Pol

ADEMAJ, Hysen

 

muško

AGUSHI, Zahir

 

muško

AZEMI, Xhevet

 

muško

BRAHMI, Sahit

 

muško

BISTRICA, Xhevdid

 

muško

DOMONAGA, Ilir

 

muško

ELSHANI, Agim

 

muško

GASHI, Avni

 

muško

GJINI, Gjon

 

muško

GUTA, Napolon

 

muško

GUTA Muhedin

 

muško

HASAN RAMAJ, Zek

 

muško

KCIRAJ/KEQIRAJ/KQIRA, Zef

 

muško

KRASNIQI, Januz

 

muško

LEKAJ, Gani

 

muško

MEMIJA, Ramiz

 

muško

MULAJ, Mete

 

muško

NIKOLL BIBAJ, Valentin

 

muško

PAQARIZI, Besim

 

muško

PROJAGJI, Lush

 

muško

QAMPUZ, Bashkim

 

muško

ZOSJA, Shaban

 

muško

RAMUSHI Zahir

 

muško

SPAHIA, Fejz

 

muško

SYLAJ, Dervish

 

muško

TAFILAJ, Muse

 

muško

 

Prilog K

Lica ubijena u Kačaniku / Kaçanik čija su imena poznata - od marta do maja 1999.

 

Kotlina / Kotlinë – 24. marta 1999.

Ime

Približna starost

Pol

KUQI, Idriz

55

muško

KUQI, Ismail

21

muško

KUQI, Nexhadi

31

muško

KUQI, Xhemjal

22

muško

LOKU, Agim

31

muško

LOKU, Atan

28

muško

LOKU, Garip

47

muško

LOKU, Ibush

20

muško

LOKU, Ismajl

28

muško

LOKU, Izijah

19

muško

LOKU, Milaim

34

muško

LOKU, Naser R.

17

muško

LOKU, Sabit

20

muško

LOKU, Zymer

67

muško

REXHA, Neshat

16

muško

VLASHI, Sali M.

42

muško

VLASHI, Vesel

55

muško

 

Slatina / Sllatinë – 13. aprila 1999.

Ime

Približna starost

Pol

CAKA, Ilir Osman

15

muško

CAKA, Jakup Mustaf

37

muško

CAKA, Mahmut Hasan

45

muško

DEDA, Qemajl

47

muško

ELEZI, Nazmi

29

muško

ELEZI, Vesel

41

muško

LAMA, Brahim

52

muško

LAMA, Hebib

18

muško

LAMA, Ibrahim

52

muško

SALIHU, Izahir Ilaz

22

muško

SALIHU, Kemajl Ilaz

40

muško

SALIHU, Sabri Ilaz

38

muško

SHIQERIBER, Haliali

46

muško

 


 

Stagovo / Stagovë – 21. maja 1999.

Ime

Približna starost

Pol

BELA, Baki

72

muško

DASHI, Hamdi

53

muško

DASHI, Ibrahim Avdi

31

muško

DASHI, Ramadan

58

muško

ELEZI, Bahrije R.

56

žensko

GUDAQI, Fitim

7

muško

GUDAQI, Hanife

77

žensko

GURI, Sevdije

54

žensko

JAHA, Elife

83

žensko

JAHA, Ramush

75

muško

MANI, Fahri

56

muško

RRUSHI, Ibush

59

muško

 

Dubrava / Lisnaje - 25. maja 1999.

Ime

Približna starost

Pol

QORRI, Arton Hajrush

17

muško

QORRI, Fatije Hajrush

7

žensko

QORRI, Hajrush Mehmet

 

muško

QORRI, Rexhep Zejnulla

 

muško

TUSHA, Ali

17

muško

TUSHA, Xhemajl

39

muško

VISHI, Rrahim Beqir

 

muško

VISHI, Milaim Misim

 

muško