MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 24. avgust 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Uvod

1. Dana 24 jula 2003. Tužilaštvo je podnelo “Addendum zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis”. U tom zahtevu se tražilo da se u spis uvrste pismena izjava i dokazni predmeti svedoka potpukovnika Doyla. Optužba ga je već uvrstila u svoj Zahtev za prihvatanje pismenih izjava u skladu s pravilom 92 bis od 10. januara 2003.^[1]

2. Optužba sada traži dozvolu da tu izjavu predoči delom prema pravilu 92 bis a delom viva voce. U vezi s unakrsnim ispitivanjem ovog svedoka nisu izneti dodatni argumenti.

3. Amici curiae su se već protivili primeni postupka propisanog pravilom 92 bis u vezi s ovim svedokom.

4. Svedok je bio šef Posmatračke misije Evropske zajednice (PMEZ) u Bosni 1991. i 1992. godine. Tokom 1992. godine bio je i lični predstavnik lorda Carringtona, u vreme dok je potonji predsedavao Međunarodnom mirovnom konferencijom. Tokom sukoba u Bosni i Hercegovini sastajao se sa svim važnijim političkim ličnostima, uključujući one za koje se tvrdi da su bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, navedene u optužnici.^[2] On je izneo svoje mišljenje o aktivnostima svih strana iz tog perioda.^[3] On konkretno iznosi pojedinosti o učešću JNA u sukobu.^[4] Njegova izjava pokriva niz događaja, od onih na terenu do onih na međunarodnoj političkoj sceni, tokom njegovog boravka u Bosni.

Pravna pitanja

5. Pretresno veće je već donelo nekoliko odluka o primeni pravila 92bis,^[5] a naročito pravila 92 bis (D).^[6] Pretresno veće je takođe nedavno donelo pismenu odluku o prihvatanju transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D), i to transkripata iskaza koji se odnose na Foču.^[7] Pretresno veće je u toj Odluci^[8] izričito navelo da pravilo 92 bis (A)^[9] predviđa neke, ali ne sve faktore koje treba uzeti u obzir pri odlučivanju o tome da li, u skladu s datim pravilom, pismene izjave i transkripte iskaza treba uvrstiti u spis ili ne. Amici curiae ovde ističu glavna pitanja iz te Odluke koja su relevantna za prihvatanje pismene izjave na osnovu pravila 92bis. Da bi dokazi bili prihvatljivi na osnovu pravila 92 bis (D) potrebno je preduzeti tri koraka, i to:

(i) transkript se može prihvatiti ako se njime ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

(ii) ako je transkript prihvatljiv, Pretresno veće diskrecionom ocenom utvrđuje da li postoje razlozi zbog kojih ga ne treba uvrstiti u spis;

(iii) ako je transkript prihvatljiv, treba utvrditi da li je svedok obavezan da pristupi radi unakrsnog ispitivanja.^[10]

Pod transkriptom se ovde podrazumeva i “pismena izjava”.

6. Pretresno veće je tokom ovog suđenja već razmatralo pitanje "dela i ponašanja optuženog" i dalo usku definiciju tog izraza. Po njemu, pomenutom izrazu treba dati uobičajeno značenje po kojem se on odnosi na postupke i vladanje optuženog, što ne bi trebalo da se širi bilo kakvim maštovitim tumačenjem.^[11] Pretresno veće je u Odluci^[12] o transkriptima iskaza koji se odnose na Foču ponovilo sledeću distinkciju koju je napravilo Žalbeno veće:^[13]

(a) dela i ponašanje drugih lica koja su počinila zločine za koje se optuženi u optužnici tereti individualnom odgovornošću, koja se mogu uvrstiti u spis:

(b) dela i ponašanje optuženog za koja se tereti u optužnici, a kojima se utvrđuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih lica, koje se ne mogu uvrstiti u spis na osnovu ovog pravila.

7. Ova procedura ne može se koristiti za dokazivanje sledećeg:

(a) da je optuženi lično/fizički počinio zločin koji mu se stavlja na teret;

(b) da je planirao, podsticao ili naređivao;

(c) da je pomagao i (ili) podržavao;

(d) da je bio nadređeni onima koji su počinili zločine;

(e) da je znao ili je imao razloga da zna za zločine za koje se tereti i koje su se njegovi podređeni spremali da počine ili su ih počinili;

(f) da nije preduzeo razumne mere da spreči takva dela ili da kazni one koji su ih počinili.

8. Primena ove procedure u vezi s pitanjima koja se tiču udruženog zločinačkog poduhvata ograničena je na okolnosti u kojima transkript ima za svrhu dokazivanje bilo kojeg dela ili ponašanja na osnovu kojih se može utvrditi sledeće:

(a) da je on učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu;

(b) da je sa osobom koja je neposredno izvršila zločine za koje se tereti delio nužnu nameru.

Ukoliko je svrha transkripta dokazivanje nekog dela ili ponašanja optuženog, njime se ne može dokazati stanje svesti optuženog. Međutim, dokazi o delima i ponašanju drugih mogu se predočiti na putem procedure propisane pravilom 92 bis kao dokaz o stanju njegove svesti.

9. U predmetu Galić,^[14] Žalbeno veće je stalo na stanovište da su bliska povezanost optuženog sa dokazima o kojima se govori u iskazu i njihov ključni značaj, najbitniji faktori pri odlučivanju o tome da li će pismeni dokazi biti uvršteni u spis.^[15] Dokazi o bazi zločina, gde optuženi nije neposredan učesnik u kažnjivom ponašanju, nego su dela relevantna za dokazivanje stanja stvari iz kojeg proizlazi njegova krivična odgovornost, jesu ona vrsta dokaza u svrhu kojih je doneto navedeno pravilo.^[16]

10. Pomenuta procedura podleže pravilima o dokazivanju koja se odnose na uslove prihvatljivosti dokaza sadržane u odredbama pravila 89 (C) i (D).^[17] U osnovi cele procedure je potreba da se obezbedi pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[18]

Pismena izjava pukovnika Doyla – argument protiv uvrštavanja u spis na osnovu pravila 92bis

11. U vođenju svoje odbrane, g. Milošević je redovno izjavljivao da se protivi uvrštavanju dokaza u pismenom obliku i tokom suđenja je koristio svaku priliku da ispita svedoke. Amici curiae su imenovani kako bi ulagali prigovore u vezi sa dokaznim materijalom koji su u pravilnom postupku na raspolaganju optuženom tokom suđenja.^[19] Oni su do sada Pretresnom veću predočavali svoje argumente i u pismenom i u usmenom obliku, te je Veće upoznato sa glavnim prigovorom iznetim u ime optuženog.^[20] U ovom svom Odgovoru na Zahtev optužbe, amici curiae su tim pitanjem očito morali da se pozabave u svetlu odluke Pretresnog veća o transkriptima koji se odnose na Foču i primenom te Odluke u vezi s pravilom 92 bis uopšte.

12. Optužba u svom Zahtevu nije eksplicitno navela zbog čega ovu izjavu smatra prihvatljivom na osnovu pravila 92 bis. Iz tih izdvojenih odlomaka optužba može da izvuče neke pojedinosti koje predstavljaju dokaze protiv rukovodstva bosanskih Srba i dokaze o učešću JNA, ali ne i celokupan kontekst.^[21] Ukoliko optužba, iz razloga relevantnosti, ne želi da se bavi svime što je navedeno u izjavi, ona onda ima slobodu da ograniči u kojoj će je meri koristiti.^[22] Pretresno veće je u mogućnosti da kontroliše unakrsno ispitivanje kako bi ga ograničilo samo na relevantna pitanja.^[23] Prema mišljenju amici curiae, primena pravila 92 bis od strane optužbe je neprimereno široka. Ona ga koristi kao sredstvo putem kojeg će “obuhvatiti sve”, a da pritom tačno ne navodi zašto treba prihvatiti one delove izjave čije se prihvatanje ne traži viva voce ili zbog čega su oni relevantni. Ako se procedura predviđena pravilom 92 bis ovako nesistematski primeni u slučaju svedoka kao što je ovaj, ne može se govoriti o nekom stvarnom doprinosu pitanjima pokrenutim na suđenju. Amici curiae tvrde da u ovom slučaju izjavu treba posmatrati kao celinu.

13. Amici curiae ne tvrde da se za delove izjave koji su izdvojeni za čitanje može reći da dokazuju dela i ponašanje optuženog, kako su gore definisani.^[24]

14. Međutim, delovi čije se prihvatanje ne traži viva voce većim delom ne zadovoljavaju kriterijume za prihvatanje na osnovu pravila 92 bis (A) i sadrže veliki broj pojedinosti i činjenica za koje se ne može reći da su kumulativni u odnosu na druge dokaze.

15. Kao što je istaknuto u uvodu ovog podneska, ovaj svedok je jedinstven zbog svojih kontakata sa istaknutim akterima sukoba u Bosni i Hercegovini. Među njima su navodno svi oni koji su srpske nacionalnosti, u različitoj meri, odgovorni za zločine koji se navode u optužnici. U izjavi ovog svedoka, odgovornost za sukob se jasno stavlja na teret učesnika srpske nacionalnosti i na njihovo korišćenje JNA. Optužba tvrdi da je optuženi navodno kriv za korišćenje JNA kao sredstva za postizanje srpskih ciljeva. To je u suprotnosti sa tezom optuženog. Ovo su ključna pitanja za ovo suđenje, i njima se treba baviti putem direktnog ispitivanja nakon kojeg će uslediti unakrsno ispitivanje.

16. U svetlu gorenavedenih argumenata optuženom treba dozvoliti da unakrsno ispita ovog svedoka.

Dozvola za produženje roka

17. Zahtev optužbe je podnet 24. jula 2003. Amici curiae su ga dobili zajedno sa velikim brojem drugog materijala optužbe koji se uručuje na kraju meseca i kojim se moraju baviti.^[25] Amicus curiae koji je zadužen za ovo pitanje nije bio u mogućnosti da pročita taj Zahtev sve do 31. avgusta 2003, a nakon preliminarnog čitanja i razmatranja pitanja iznetih u njemu, normalan rad na podnošenju odgovora nije se mogao nastaviti sve do 4. avgusta 2003. Sudski savetnik Pretresnog veća i Tužilaštvo su obavešteni da bi zbog toga moglo doći do odlaganja podnošenja i da se amici protive zahtevu optužbe. Amicus curiae nije bio u mogućnosti da odande gde se nalazio pošalje Veću ovaj podnesak tokom prekida suđenja u avgustu. U ovakvim okolnostima, amici curiae, uz dužno poštovanje, traže da Pretresno veće produži rok za podnošenje odgovora do datuma kad on bude uručen Sekretarijatu. Amici curiae tvrde da optužbi neće biti naneta nikakva šteta, te da optužba zna da se oni protive tome da se na ovu izjavu primeni postupak propisan pravilom 92 bis od februara ove godine.

Potpis

/potpis na originalu/

Steven Kay QC

U Hagu,

Holandija

24. avgust 2003.

za amici curiae Steven Kay QC

Branislav Tapušković

^[1] “Zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilom 92 bis (D)” podnet 10. januara 2003.

^[2] To jest paragrafi 44 i 45 izjave u kojima se detaljnije govori o dr Karadžiću, gđi Plavšić i g. Krajišniku.

^[3] To jest paragraf 51 izjave: “Sada je mojim timovima bila otežana sloboda kretanja a ograničenja je nametala JNA”

^[4] To jest, paragraf 32: “Jedna radnja je dignuta u vazduh i oni su bili uvjereni da je JNA u to umješana”.

^[5] Vidi “Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis” od 21. marta 2002, koja je samo jedna u nizu sličnih odluka. U nekoliko navrata se tokom suđenja o tome usmeno raspravljalo, vidi transkript od 19. februara 2003, str. 16521.

^[6] Vidi, između ostalog, odluku od 26. septembra u vezi sa Stjepanom Mesićem: “Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku”.

^[7] Odluka od 30. juna 2003.

^[8] Vidi paragraf 14.

^[9] Pravilo 92 bis (A)(i)(a) u vezi s faktorima koji idu u prilog prihvatanju, koji se, u ovom slučaju, tiču kumulativnog karaktera dokaza; pravilo 92bis(A)(ii) u kojem se navode sledeći faktori koji idu u prilog neprihvatanju: (a) opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) može se pokazati da je taj dokaz zbog svog karaktera i izvora nepouzdan, ili da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; ili (c) postoje drugi faktori zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[10] Pravilo 92 bis (E).

^[11] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi takođe Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[12] Odluka od 30. juna 2003.

^[13] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)", 7. jun 2002.

^[14] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[15] Iako se ta Odluka bavila dokazima u obliku izjava a ne dokazima u obliku transkripata iz ranijeg postupka pred MKSJ.

^[16] Vidi fusnotu br. 7.

^[17] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[18] Članovi 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[19] “Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae” od 31. avgusta 2003.

^[20] Vidi, na primer “Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D) podnetu 25. maja 2003. godine” od 23. maja 2003; “Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D) od 26. februara 2003.” od 12. marta 2003; i “Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis (D), podnetom 10. januara 2003. i Poverljivi prilog A” od 30. januara 2003.

^[21] Kao u paragrafima 54-60.

^[22] Smatra se da se većim delom teksta na stranicama 2, 3, 4, 6, 8 i 14 može baviti ukratko.

^[23] Pravilo 90 (H) (i), (ii).

^[24] Vidi gore paragrafe 5-8.

^[25] Amici dobijaju ne samo podneske upućene Veću već i propratni materijal koji bi tužilac mogao da upotrebi kao dokaz na osnovu pravila 66 (A) (ii), te materijal na osnovu pravila 68, koji je ove nedelje dostavljen na 20 CD-romova.