MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 11. septembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Dana 3. septembra 2003. Tužilaštvo je podnelo "Molbu optužbe za prihvatanje pismene izjave Davida Harlanda umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilom 92 bis". Ovaj zahtev se tiče uvrštavanja u spis dela pismene izjave i dokaznih predmeta svedoka koji je prvobitno planiran kao svedok viva voce.^[1]

2. Ovaj svedok je od 1993. godine bio zadužen za civilna i politička pitanja pri UN-u u Bosni i Hercegovini i na tim poslovima je radio sve vreme sukoba. Tokom tog perioda imao je prilike da kontaktira s najistaknutijim političkim i vojnim ličnostima u Bosni i Hercegovini.^[2]

3. Argument koji Tužilaštvo iznosi u prilog uvrštavanju u spis delova ove izjave na osnovu pravila 92 bis jeste taj da se njima ne dokazuju dela i ponašanje optuženog. Oni delovi paragrafa koji se odnose na rukovodstvo bosanskih Srba čije se prihvatanje traži nisu, kako se tvrdi, sami po sebi razlog da se uskrati uvrštavanje dokaza u pismenom obliku. Tužilaštvo prihvata da optuženi treba unakrsno da ispita svedoka.

4. Tužilaštvo u prilog svom zahtevu nije navelo nikakav konkretan razlog na osnovu pravila 92 bis (A).^[3]

Pravna pitanja

5. Pretresno veće je već donelo nekoliko odluka u vezi s primenom pravila 92 bis^[4], a naročito pravila 92 bis (D).^[5] Pretresno veće je nedavno u skladu s pravilom 92 bis (D) takođe donelo pismenu Odluku o prihvatanju transkripata koji se odnose na Foču umesto svedočenja viva voce^[6]. Pretresno veće je u svojoj Odluci^[7] izričito navelo da pravilo 92 bis (A)^[8] predviđa neke, ali ne sve faktore koje treba primeniti u prilog prihvatanju ili neprihvatanju pismenih izjava ili transkripata na osnovu tog pravila. Amici curiae ovde navode osnovne tačke iz te Odluke koje su relevantne za pitanja prihvatanja pismene izjave na osnovu pravila 92 bis. Kod prihvatanja na osnovu pravila 92 bis (D) navode se sledeća tri koraka:

(i) transkript se može uvrstiti u spis samo ako se njime ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

(ii) ako je transkript prihvatljiv, Pretresno veće diskrecionom ocenom utvrđuje da li postoje razlozi zbog kojih ga ne treba uvrstiti u spis;

(iii) ako je transkript prihvatljiv, treba utvrditi da li je svedok obavezan da pristupi radi unakrsnog ispitivanja.^[9]

Reč "transkript" obuhvata i "pismenu izjavu".

6. Pretresno veće je tokom suđenja već razmatralo pitanje “dela i ponašanja optuženog” i dalo usku definiciju tog izraza. Po njemu, ovo je običan izraz kojem treba dati njegovo uobičajeno značenje, koje se odnosi na postupke i vladanje optuženog, i ne treba ga širiti maštovitim tumačenjem.^[10] U svojoj Odluci^[11] u vezi s transkriptima iskaza koji se odnose na Foču Pretresno veće je podvuklo distinkciju koju je Žalbeno veće^[12] napravilo između sledećeg:

(a) dela i ponašanje drugih lica koja su počinila zločine za koje se optuženi u optužnici tereti individualnom odgovornošću i koja se mogu uvrstiti u spis; i

(b) dela i ponašanje optuženog za koja se tereti u optužnici, a kojima se utvrđuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih lica, koja se ne mogu uvrstiti u spis na osnovu datog pravila.

7. Ova procedura se ne može primenjivati za dokazivanje sledećeg:

(a) da je optuženi lično/fizički počinio zločin koji mu se stavlja na teret,

(b) da je planirao, podsticao ili naređivao;

(c) da je pomagao i (ili) podržavao;

(d) da se u odnosu na stvarne počinioce zločina nalazio na nadređenom položaju;

(e) da je znao ili da je bilo razloga da zna da se njegovi podređeni spremaju da počine ili da su već počinili te zločine;

(f) da nije preduzeo razumne mere da takva dela spreči ili da ili kazni počinioce tih dela.

8. Primena ove procedure u vezi s pitanjima koja se tiču udruženog zločinačkog poduhvata ograničena je na okolnosti u kojima transkript ima za svrhu dokazivanje bilo kojeg od dela ili ponašanja na osnovu kojih se može utvrditi sledeće:

(a) da je on učestvovao u tom udruženom zločinačkom poduhvatu;

(b) da je sa osobom koja je neposredno izvršila zločine za koje se tereti delio nužnu nameru.

9. U predmetu Galić^[13] Žalbeno veće je bilo mišljenja da su bliska povezanost optuženog sa dokazima i njihov ključni značaj najbitniji faktori prilikom donošenja odluke o tome da li se dokazi u pismenom obliku trebaju uvrstiti u spis.^[14] Takozvani dokazi o bazi zločina, gde optuženi nije neposredni učesnik u kažnjivom ponašanju, već su to dela od značaja za dokazivanje stanja stvari iz kojeg proizilazi njegova krivična odgovornost, jesu dokazi u svrhu kojih je doneto dato pravilo.^[15]

10. Ova procedura podleže uslovima vezanim za prihvatljivost dokaza propisanih pravilima 89 (C) i (D) Pravilnika.^[16] U osnovi čitavog ovog postupka jeste potreba da se, u skladu sa Statutom, obezbedi pravično suđenje.^[17]

Delovi pismene izjave svedoka Harlanda – argumenti protiv prihvatanja na osnovu pravila 92 bis

11. Gospodin Milošević je u vođenju svoje odbrane redovno izjavljivao da se protivi uvrštavanju u spis dokaza u pismenoj formi i koristio svaku priliku da svedoke unakrsno ispita na pretresu. Amici curiae su imenovani da bi ulagali prigovore u vezi s dokazima koji su u pravilnom postupku na raspolaganju optuženom.^[18] Prethodni argumenti predočeni su Pretresnom veću u pismenom ili usmenom obliku tako da su Pretresnom veću već poznati prigovori izneti u ime optuženog.^[19] U svom odgovoru na zahtev Tužilaštva, amici curiae su očito morali da razmotre to pitanje u svetlu odluke Pretresnog veća o transkriptima koji se tiču Foče, kao i opštu primenu te Odluke u odnosu na pravilo 92 bis.

12. Činjenica da Tužilaštvo nije konkretno navelo osnov za prihvatanje pismene izjave na osnovu pravila 92 bis (A) jeste pokazatelj da dati argument ne spada u okvire uobičajenog osnova za primenu te procedure. Amici curiae se u nastavku osvrću na delove izjave čije se prihvatanje traži i pritom slede redosled paragrafa u izjavi.

Paragrafi 1-14

13. Paragrafi 1-14 sadrže opšte podatke o svedoku i okolnostima u Sarajevu koji se mogu izneti u formi usmenog sažetka ili na osnovu pravila 92 bis.

Paragrafi 15-37

14. Ovaj deo svedokove izjave tiče se dostavljanja nedeljnih izveštaja o političkoj proceni.^[20] To su zapisnici sa sastanaka vojnih i političkih lidera svih strana uključenih u sukob u Bosni i Hercegovini. Dokumenti o kojima je reč bave se iznetim stavovima i ponašanjem lidera svih strana u sukobu.

17. Paragrafi 15-27^[21] tiču se sastanaka održanih od jula 1993. godine do novembra 1993. godine na kojima su bili prisutni svedok i učesnici udruženog zločinačkog poduhvata. To su ključni dokazi za ovaj postupak.^[22] Tužilaštvo će paragraf 24 izvesti viva voce, no on je po svojoj formi identičan pitanjima iz prethodnih paragrafa. Ti dokazi sadrže pitanja iz razgovora o "etničkom čišćenju" i Karadžićevoj kontroli nad vojnim snagama na čijem je čelu bio general Mladić.^[23] Od posebne važnosti su razgovori o napadima na civile i izjava da su ih izveli "odmetnuti elementi".

18. O paragrafima 15-27 svedok treba da svedoči viva voce.

19. U paragrafima 27-37^[24], svedok i dalje govori o izveštajima sa sastanaka s učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata koji sadrže detalje relevantne za bitna pitanja u predmetu koji se tiču granatiranja^[25] i snajperskog delovanja^[26] po civilima u Sarajevu. Izjava sadrži jasne dokaze o kontroli koju je dr Karadžić imao nad snagama bosanskih Srba.^[27]

20. Sve ove tvrdnje su ključne i relevantne za pitanja iz optužnice. Prema tvrdnji amici curiae, svi aspekti dokaza koji se tiču učesnika udruženog zločinačkog poduhvata treba da budu izneti viva voce. Kontrola dr Karadžića i generala Mladića nad događajima i snagama bosanskih Srba je važno pitanje budući da pokazuje da su delovali nezavisno od optuženog.

Paragrafi 39-66^[28]

21. U paragrafima 39-53, 65-66 se i dalje govori o kontroli koju su Karadžić, Krajišnik i Mladić imali nad događajima i snagama bosanskih Srba.^[29] Dokazi se tiču nametanja sporazuma o prekidu vatre^[30] i stava učesnika tog udruženog zločinačkog poduhvata prema NATO-u^[31], posmatračima UN-a, UNPROFOR-u^[32] i rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.^[33]

22. Sve te tvrdnje su ključne i relevantne za pitanja iz optužnice. Prema tvrdnji amici curiae, svi aspekti dokaza koji se tiču učesnika udruženog zločinačkog poduhvata treba da budu izneti viva voce. Kontrola dr Karadžića, Krajišnika i generala Mladića nad događajima i snagama bosanskih Srba jeste važno pitanje budući da pokazuje da su delovali nezavisno od optuženog.

23. Paragrafi 54-64 se bave opštim okolnostima koje se mogu izneti u formi sažetka ili na osnovu postupka iz pravila 92 bis.

Paragrafi 68-79 i 93^[34]

24. Paragrafi 68-72 i 93 odnose se na opšte okolnosti koji se mogu izneti u formi sažetka ili na osnovu pravila 92 bis.

25. Paragrafi 73-79 se opet vraćaju na dokaze o političkom i vojnom rukovodstvu Radovana Karadžića i generala Mladića nad bosanskim Srbima. Bave se pitanjima koja se tiču konačnog prekida vatre i oslobađanja Sarajeva, što je proces započet u julu 1995. a zaključen u oktobru 1995. U paragrafu 74 pokreću se pitanja koja se tiču Srebrenice.^[35] Iz gorenavedenih razloga ovo svedočenje treba da bude izvedeno viva voce.^[36]

Paragrafi 105-127

26. Paragrafi 105-127 odnose se na dokaze o opštim okolnostima i mogu se izneti u formi sažetka ili na osnovu pravila 92 bis.

/potpisano/

Steven Kay, QC

U Hagu,

10. septembra 2003.

za amici curiae Steven Kay, QC i Branislav Tapušković

^[1] Izjava svedoka nosi datum od 10. februar 1998. godine. Paragrafi čije se prihvatanje traži na osnovu procedure iz pravila 92 bis su 1-23, 25-37, 49-52, 54-66, 68-79, 93, 105-127. Predlaže se da se paragrafi 24, 38, 48, 53, 67 izvedu viva voce. Paragrafi 80-92, 94-104 treba da budu izuzeti iz glavnog ispitivanja.

^[2] Odnosno sa Karadžićem, Izetbegovićem, Mladićem i Krajišnikom.

^[3] Vidi fusnote 6, 7 i 8.

^[4] Vidi "Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu s pravilom 92 bis" od 21. marta 2002. godine koja je jedna od mnogih u nizu takvih odluka. U nekoliko navrata to je bila tema usmenih rasprava tokom suđenja, vidi npr. transkript od 19. februara 2003, str. 16521.

^[5] Vidi, između ostalog, Odluku od 26. septembra 2002. godine koja se tiče Stjepana Mesića: "Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku" od 26. septembra 2002, Odluku od 27. marta 2003. koja se tiče svedoka u predmetu Dokmanović.

^[6] Odluka od 30. juna 2003. godine.

^[7] Vidi paragraf 14.

^[8] Pravilo 92 bis (A) (i) (a) koje sadrži faktore koji idu u prilog prihvatanju, koje se u ovom slučaju prvenstveno odnosi na kumulativnu prirodu dokaza; pravilo 92 bis (A)(ii) koje sadrži sledeće faktore protiv prihvatanja: (a) opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) da se može pokazati da je dokaz nepouzdan te je šteta koju može proizvesti stoga veća od njegove dokazne vrednosti; i (c) da postoje drugi faktori zbog kojih je primereno da svedok prisustvuje unakrsnom ispitivanju.

^[9] Pravilo 92 bis (E).

^[10] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, “Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis” od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi i Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[11] Odluka od 30. juna 2003.

^[12] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)” od 7. juna 2002.

^[13] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[14] Iako se ova Odluka ticala dokaza u vidu izjava, a ne dokaza iz transkripata iz ranijih postupaka na MKSJ-u.

^[15] Vidi fusnotu 7.

^[16] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[17] Članovi 20 i 21 Statuta ovog Međunarodnog suda.

^[18] "Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae" od 30. avgusta 2003.

^[19] Vidi, na primer: "Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D)" od 25. maja 2003., podnet 23. maja 2003; "Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D)" od 26. februara 2003, podnet 12. marta 2003.; i "Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis od 10. januara 2003. godine i poverljivi Prilog A" od 30. januara 2003.

^[20] Tab. 1-35, najpre je dostavljen tab. 6 koji se odnosi na 3. novembar 1993. Sadrži informaciju o tome da je "pritisak (na bosanske Srbe)... od strane Miloševića intenzivan i da je u skoroj budućnosti moguća erupcija velikih razmera ... Karadžić priznaje da se vrši pritisak iz Srbije i međunarodne zajednice u celini i čini se da nije spreman da koristi srpsku ratnu mašinu da bi postigao nagodbu. Mladić je opasniji."

^[21] Tab. 1-6.

^[22] Npr., vidi tab. 1, str. 144 "Karadžić je ponovo naglasio da bosanski Srbi ne žele potpuno ujedinjavanje s drugim srpskim teritorijima, ali da će unija s krajinskim Srbima možda postati nužna ako hrvati napadnu RSK."

Tab. 2: Karadžićevi predlozi za povlačenje srpskih snaga;

Tab. 3: General Mladić i njegov stav u vezi s predlozima za mir;

Tab 4: Karadžić odobrio prolaz konvoja UNHCR-a i razmenu zatvorenika;

Tab 5: Karadžić naredjuje prestanak snajperskog delovanja i granatrianja;

Tab 6: "Pritisak (na bosanske Srbe)... od strane Miloševića intenzivan i da je u skoroj budućnosti moguća erupcija velikih razmera."

^[23] Paragraf 18, 19, 22.

^[24] Tab. 7-12.

^[25] Vidi tab. 7 o incidentu na Markalama koji je naveden u Prilogu F optužnice.

^[26] Prilog E optužnice.

^[27] Vidi paragrafe 29, 32, 34, 37.

Prihvata se da se paragrafi 48 i 53 iznesu viva voce.

^[28] Tab. 13-31.

^[29] Paragrafi 39, 40, 48, 51, 52.

^[30] Paragrafi 39, 40, 41.

^[31] Paragraf 66.

^[32] Paragrafi 39, 48, 51, 52, 53.

^[33] Paragrafi 48, 65, 66.

^[34] Tab. 32 – 38.

Paragraf 67 se iznosi viva voce, paragrafi 80-104 su izostavljeni.

^[35] Tačke 3 i 4-7 optužnice, Prilog A, br. 21.

^[36] Vidi paragraf 22.