MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 12. septembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Dana 4. septembra 2003. Tužilaštvo je podnelo "Delimično poverljivi zahtev optužbe za prihvatanje izjava svedoka relevantnih za događaje u opštinama Brčko, Foča, Bijeljina i Bosanska Krupa umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilima 54, 75 i 92 bis". Ovaj zahtev se tiče uvrštavanja u dokaze osam pismenih izjava s dokaznim predmetima svedoka iz navedenih opština.^[1]

2. Optužba traži da se izjave četiri svedoka uvrste u dokaze bez unakrsnog ispitivanja.^[2]

3. Argumenti koje optužba iznosi u prilog uvrštavanju tih izjava u dokaze na osnovu pravila 92 bis jesu sledeći: njima se ne dokazuju dela i ponašanje optuženog; nisu blisko povezane s optuženim; predstavljaju dokaze o bazi zločina; kumulativne su u odnosu na druge iskaze koji su već dati ili tek treba da budu dati na suđenju; ne postoje faktori koji govore u prilog njihovom neprihvatanju, sadržani u pravilu 92 bis (A)(ii). Što se tiče svedoka za koje se traži da ne budu unakrsno ispitani^[3], optužba tvrdi da se u izjavama tih svedoka ne govori dovoljno detaljno o relevantnim pitanjima u ovom predmetu.

Pravna pitanja

4. Pretresno veće je već donelo nekoliko odluka u vezi sa primenom pravila 92bis (A)^[4] i pravila 92bis (D).^[5] Pretresno veće je nedavno donelo pismenu Odluku o prihvatanju transkripata koji se odnose na Foču^[6] umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilom 92bis (D). Amici curiae ovde navode osnovne tačke iz te Odluke koje su relevantne za pitanje prihvatanja pismene izjave u skladu sa pravilom 92 bis. Pretresno veće je u svojoj Odluci^[7] izričito navelo da pravilo 92 bis(A)^[8] utvrđuje neke, ali ne sve faktore koji se primenjuju u prilog ili protiv prihvatanja pismenih izjava ili transkripata na osnovu tog pravila. Prilikom utvrđivanja prihvatljivosti na osnovu pravila 92 bis(D) primenjuju se tri koraka:

   1. transkript mora ispunjavati uslove za prihvatanje u smislu da se njime ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

   2. ako ispunjava uslove za prihvatanje, treba razmotriti da li, na osnovu diskrecione ocene Pretresnog veća, transkript ipak ne treba da bude prihvaćen;

   3. ako transkript ispunjava uslove za prihvatanje, treba razmotriti da li svedoka treba podvrći unakrsnom ispitivanju.^[9]

Reč "transkript" obuhvata i "pismenu izjavu".

5. Pretresno veće je ranije u toku postupka razmatralo pitanje "dela i ponašanja optuženog" i dalo je preciznu definiciju tog izraza. Naime, tom izrazu treba pripisati njegovo uobičajeno značenje koje se odnosi na dela i ponašanje optuženog, bez ikakvog maštovitog tumačenja.^[10] Pretresno veće je u svojoj Odluci^[11] o transkriptima koji se odnose na Foču ponovilo razliku na koju je ukazalo Žalbeno veće^[12]:

   1. dela i ponašanje drugih koji su počinili zločine za koje se u optužnici tvrdi da je optuženi individualno odgovoran, a koja ispunjavaju uslove za prihvatanje; i

   2. dela i ponašanje optuženog kako se tereti u optužnici u kojoj se utvrđuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih koja ne ispunjavaju uslove za prihvatanje na osnovu tog pravila.

6. Ovaj postupak se ne može koristiti da bi se utvrdilo:

   1. da je optuženi lično počinio zločin za koji se tereti;

   2. da je planirao, podsticao ili naložio;

   3. da je pomagao i (ili) podržavao;

   4. da je bio nadređen onima koji su počinili zločine;

   5. da je znao, ili je bilo razloga da zna za navodne zločine koje su se spremali da počine njegovi podređeni;

   6. da je propustio da preduzme razumne korake da ta dela spreči ili da kazni one koji su ta dela počinili.

7. Primena pomenutog postupka u odnosu na pitanja koja se tiču udruženog zločinačkog poduhvata ograničena je u okolnostima kada se transkriptom dokazuje neko delo ili ponašanje kojim se utvrđuje:

   1. da je optuženi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu;

   2. da je delio potrebnu nameru s počiniocem zločina.

Stanje svesti optuženog se ne može dokazivati korišćenjem transkripta ako se njime dokazuje neko njegovo delo ili ponašanje. Međutim, kao dokaz njegovog stanja svesti, dela i ponašanje drugih mogu se navoditi postupkom iz pravila 92 bis.

8. U predmetu Galić^[13], Žalbeno veće je smatralo da su bliskost dokaza u odnosu na optuženog i njihova važnost ključni faktori kod razmatranja da li pismene dokaze treba prihvatiti na pretresu.^[14] Takozvana kategorija dokaza o bazi zločina, u kojoj optuženi nije direktan učesnik u kriminalnom ponašanju, ali su dela relevantna za dokazivanje događaja iz kojih proizlazi njegova krivična odgovornost, jeste vrsta dokaza koji su obuhvaćeni tim pravilom.^[15]

9. Ovaj postupak podleže pravilima dokazivanja koja se tiču zahteva za prihvatanje navedenih u potparagrafima 89(C) i (D).^[16] Ono što je suština čitavog tog postupka jeste nužnost da se osigura pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[17]

Pismene izjave – argumenti protiv prihvatanja na osnovu pravila 92 bis

10. Gospodin Milošević se u toku suđenja redovno protivi izvođenju dokaza u pismenom obliku i koristi svaku priliku da svedoke unakrsno ispita na pretresu. Amici curiae su imenovani da bi ulagali svoje prigovore koji stoje na raspolaganju optuženom tokom postupka.^[18] Raniji argumenti predočeni su Pretresnom veću u pismenom ili usmenom obliku, što znači da su Pretresnom veću već poznati.^[19] U svom odgovoru na zahtev optužbe, amici curiae su nesumnjivo morali da to pitanje razmotre u svetlu odluke Pretresnog veća u vezi s transkriptima koji se tiču Foče, kao i opšte primene te Odluke u odnosu na pravilo 92 bis.

11. Svedok B-1412
    Ovaj svedok opisuje događaje u Brčkom 1992. i sukob u tom gradu. Bio je zatočen u logoru Luka i svedok je zlostavljanja, premlaćivanja i ubijanja. Optužba je 27. juna 2003. već podnela ”Poverljivi zahtev optužbe za prihvatanje transkripata u skladu sa pravilom 92 bis(D)”, tražeći dozvolu za uvrštavanje svedočenja iz predmeta Tužilac protiv Jelisića i Tužilac protiv Tadića.^[20]

12. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na iskaze date ranije u toku ovog postupka^[21] i Pretresno veće je već dozvolilo uvrštavanje u dokaze transkripata o tim istim pitanjima.^[22] Optužba prihvata da optuženi treba da unakrsno ispita svedoka.

13. Svedok B-1453
    Ovaj svedok je u vreme sukoba 1992. bio policajac u Bijeljini. On podrobno opisuje postupke komandanta TO-a Mauzera, Arkana, Jelisića i drugih koji su u gradu koji su kontrolisali važili za pripadnike paravojnih snaga.

14. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na druge iskaze date u toku ovog postupka.^[23] Optužba prihvata da optuženi treba da unakrsno ispita svedoka.

15. Svedok B-1448
    Ovo je izjava učesnika borbenih dejstava u sukobu na području Brčkog 1992. Svedok je kod ubijenog vojnika Branka Filipovića pronašao dokumenta. U tim dokumentima je pisalo da je taj vojnik prevozio municiju iz Beograda u garnizon u Brčkom.^[24] Njegov leš je, posle pregovora sa komandantom paravojnih snaga Mauzerom, na kraju razmenjen.

16. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na druge iskaze date u toku ovog postupka u vezi sa sukobom i Mauzerovim prisustvom u Bijeljini.^[25] Međutim, u njemu se govori o ključnom pitanju u ovom predmetu, a to je učešće JNA i vlade Srbije u tom sukobu, kao i to da li je neki njihov postupak izazvao sukob. Dokumente pronađene kod poginulog muškarca optužba će, naravno, upotrebiti da dokaže povezanost između vlasti koje su preuzele kontrolu nad gradom i snaga Vlade Srbije koje su ih tada svesno snabdevale municijom. Stvarnu prirodu tih dokumenata optužba treba da utvrdi u neposrednom svedočenju pred Pretresnim većem.

17. Prema tvrdnji amici curiae, ovog svedoka treba saslušati viva voce kako bi se utvrdilo poreklo tih dokumenata i njihova autentičnost. Optuženom treba dozvoliti da unakrsno ispita svedoka.

18. Svedok B-1011
    Ova izjava odnosi se na zauzimanje Brčkog od strane srpskih snaga i prisustvo čoveka zvanog Dragan, za koga se tvrdi da je svedok optužbe po imenu Vasiljković,^[26] među pripadnicima paravojnih snaga. Svedok je bio na tom području kada je Jelisić ubio određeni broj muškaraca u hotelu “Posavina”.

19. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na događaje tokom zauzimanja Bijeljine. Međutim, ubistvo grupe muškaraca u hotelu “Posavina” predstavlja navod za koji optužba tvrdi da je sadržan u optužnici^[27] i ovo je jedino svedočenje na suđenju koje se odnosi na to. Pored toga, prilikom svedočenja svedoka optužbe Vasiljkovića, on nije izjavio da je bio prisutan tokom tih događaja u Brčkom.^[28] Navodi se da je on obučavao paravojne grupe uz ovlašćenje Državne bezbednosti Srbije da vrše neprijateljske akcije na teritorijama koje su Srbi pokušavali da osvoje. Ovo svedočenje, koje svedok potvrđuje, može da bude važan dokaz uverljivosti oba svedoka.

20. Prema tvrdnji amici curiae, svedočenje ovog svedoka treba da bude obavljeno viva voce i optuženi treba da ga unakrsno ispita.

21. Svedok B-1531
    Ovaj svedok je u periodu 1991-1992. bio u policiji u Foči. On opisuje odnose između policajaca Srba i Muslimana i izbijanje sukoba u Foči. On je prešao na drugo mesto i tamo je video da pripadnici JNA preuzimaju ratne zarobljenike Muslimane koje su zarobili pripadnici srpskih paravojnih snaga.

22. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na druge iskaze date tokom suđenja.^[29] Optužba priznaje da optuženi treba da unakrsno ispita ovog svedoka.

23. Svedok B-1018
    Ovaj svedok je na početku sukoba u aprilu 1992. bila u Foči. Ona svedoči o napadima Srbima na muslimansko stanovništvo i o postupanju sa ženama koje su zatočili. Ona govori i o zarobljavanju muškaraca, a taj incident je naveden u optužnici.^[30]

24. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. On je kumulativnog karaktera u odnosu na svedočenja o zauzimanju Foče.^[31] Međutim, ovaj svedok jedini svedoči o ubijanju kojim optuženog tereti optužnica.

25. Prema tvrdnji amici curiae, svedočenje ovog svedoka treba da bude obavljeno viva voce i optuženom treba dozvoliti da ga unakrsno ispita.

26. Svedok B-1351
    Ovaj svedok svedoči o sukobu u Bosanskoj Krupi i napadima Srba na muslimansko stanovništvo. Bio je zatočen u školi u Jasenici, gde je došlo do nasilja i gde je podvrgnut iskonstruisanom suđenju. Kasnije je ponovo zatočen u Jasenici, gde je opet bilo zlostavljanja i nasilja i gde su ga terali na prinudni rad.

27. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. U njemu se uzgredno pominje JNA i navodi neko koga zovu ”Arkan”.^[32] Međutim, on nije kumulativnog karaktera u odnosu na druga svedočenja na suđenju u vezi sa Bosanskom Krupom. Navodi koji se odnose na zatočeničke objekte sadržani su u optužnici.^[33]

28. Prema tvrdnji amici curiae, pošto je ovo svedočenje novo i odnosi se na novu opštinu, treba da bude obavljeno viva voce i optuženom treba dozvoliti unakrsno ispitivanje.

29. Svedok B-1353
    Ovaj svedok svedoči o sukobu u Bosanskoj Krupi 1992-1994. i napadima Srba na muslimansko stanovništvo. Rezime optužbe je netačan u pogledu tvrdnje da je JNA imala teško naoružanje na brdu Lipik.^[34] Svedok tvrdi da je grad granatiran i da je bilo žrtava, posle čega su pripadnici srpskih paravojnih snaga ušli u grad i ljude proterali ili neke odveli u zatočeničke objekte.

30. Ovaj iskaz ne govori o delima i ponašanju optuženog. Međutim, on nije kumulativnog karaktera u odnosu na druga svedočenja na suđenju u vezi sa Bosanskom Krupom.

31. Prema tvrdnji amici curiae, pošto je ovo svedočenje novo i odnosi se na novu opštinu, treba da bude obavljeno viva voce i optuženom treba dozvoliti unakrsno ispitivanje.

/potpisano/
Steven Kay, QC

U Londonu,
12. septembar 2003.

Za amici curiae Steven Kay, QC, i Branislav Tapušković

^[1] Svedoci B-1412, B-1448, B-1011, B-1453, B-1531, B-1018, B-1351 i B-1353. Od njih, svedoci B-1412, B-1453 i B-1531 tek treba da overe izjave u skladu sa proceduralnim zahtevima predviđenim pravilom 92 bis (B).

^[2] Svedoci B-1448, B-1011, B-1018 i B-1351.

^[3] Pravilo 92 bis (E).

^[4] Vidi “Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu s pravilom 92 bis” od 21. marta 2002. godine koja je jedna od mnogih sličnih odluka. U nekoliko navrata je bilo i usmenih argumenata tokom suđenja, vidi npr. transkript od 19. februara 2003, str. 16521.

^[5] Vidi, između ostalog, Odluku od 26. septembra 2002. godine koja se tiče Stjepana Mesića: “Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku” od 26. septembra 2002. Odluka od 27. marta 2003. koja se tiče svedoka "Dokmanović".

^[6] Odluka od 30. juna 2003. godine.

^[7] Vidi paragraf 14.

^[8] Pravilo 92 bis (A)(i)(a) koje sadrži faktore koji idu u prilog prihvatanja koji se u ovom slučaju prvenstveno odnose na kumulativnu prirodu dokaza; pravilo 92 bis (A)(ii) koje sadrži sledeće faktore protiv prihvatanja: (a) opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) može se pokazati da je dokaz nepouzdan tako da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; i (c) postoje faktori zbog kojih je primereno da svedok prisustvuje unakrsnom ispitivanju.

^[9] Pravilo 92 bis(E).

^[10] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54T. “Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu s pravilom 92 bis” od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi i predmet Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, odluka od 7. juna 2002.

^[11] Odluka od 30. juna 2003.

^[12] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T. “Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C)” od 7. juna 2002. godine.

^[13] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29T, odluka od 7. juna 2002.

^[14] Premda se ta Odluka bavi dokazima iz izjava, a ne dokazima iz transkripata sa ranijih postupaka na MKSJ-u.

^[15] Vidi fusnotu 7.

^[16] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[17] Članovi 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[18] “Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae” od 30. avgusta 2003.

^[19] Vidi na primer: “Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D) od 25. maja 2003”, podnet 23. maja 2003.; “Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D)” od 26. februara 2003, podnet 12. marta 2003.; i ”Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis od 10. januara 2003. godine i poverljivi Prilog A” od 30. januara 2003.

^[20] Predmet br. IT-95-10, svedoci B-1407, B-1408, B-1409, B-1411, B-1450, B-1416 i svedok B-1414 sa suđenja Dušanu Tadiću, predmet br. IT-94-1.

^[21] Svedok B-1405 tokom svedočenja 31. marta 2003, transkript na str. 18155 et seq.

^[22] Svedok B-1414, transkript iz predmeta br. IT-94-1, str. 697-761, u skladu sa pravilom 92 bis (D), sa unakrsnim ispitivanjem.

^[23] Svedok Gušalić, 31. mart-1. april 2003, transkript na str. 18256 et seq.

^[24] Odrednica Tužilaštva B715, B744 - dokumenti br. 01094710, 01094717.

^[25] Svedok B-1405 tokom svedočenja 31. marta 2003, transkript na str. 18155 et seq.

^[26] Svedočenje od 19, 20. i 21. februara 2003.

^[27] Optužnica, Prilog A, br. 3. Svedok kao datum navodi 4. maj, ali u optužnici piše 1-2. april.

^[28] Vidi svedočenje od 19. februara 2003. Transkript na str. 16484 o tome kako se jednom ili dvaput sastao sa Mauzerom; od 20. februara 2003, transkript na str. 16549 o tome kako je Božić pomogao da se osnuje centar u Brčkom.

^[29] Svedok B-1120, datum svedočenja 11. jul 2003, transkript na str. 24151.

^[30] Optužnica, Prilog A, br. 11.

^[31] Svedok Avdić, datum svedočenja 10. jul 2003, transkript na str. 24095.

^[32] Izgleda da nije navedena osoba koja se navodi kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata.

^[33] Optužnica, Prilog C, br. 6

^[34] Pogledati kasniju izjavu svedoka od 31. maja 2001, u kojoj on nije više tako siguran u pogledu JNA.