MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 17. septembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Uvod

1. Dana 11. septembra 2003. optužba je podnela "Predlog optužbe za prihvatanje transkripata u skladu sa pravilom 92bis(D) sa Aneksom A (javnim) i Aneksom B (poverljivim)". Tim predlogom se traži uvrštavanje u dokaze transkripata svedočenja sa dokaznim predmetima dva svedoka sa jednog ranijeg suđenja pred Međunarodnim sudom, u skladu s pravilom 92 bis (D).^[1] Ti dokazi odnose se na deo suđenja u vezi s Bosnom, a naročito na zauzimanje Srebrenice, za koje se optuženi tereti u optužnici.^[2]

2. Optužba najavljuje mogućnost da tim svedocima postavi dodatna pitanja ili da predoči nove dokazne predmente. Optužba istovremeno prihvata da, shodno postupku iz pravila 92 bis, optuženi unakrsno ispita navedene svedoke.

Pravilo 92 bis (D) – pravna analiza

3. Pretresno veće je donelo više odluka u vezi s primenom pravila 92 bis,^[3] a naročito pravila 92 bis (D).^[4] Pretresno veće je takođe nedavno donelo pismenu Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D), a reč je o transkriptima o Foči.^[5] U toj Odluci^[6] se izričito navodi da pravilo 92 bis(A)^[7] predviđa neke od faktora, ali ne sve, koji se mogu navesti za i protiv prihvatanja izjava na osnovu tog pravila, njihovom primenom na pismene izjave i transkripte izjava. Amici curiae na ovom mestu skreću pažnju na glavne tačke iz Odluke.

   1. transkript mora da bude prihvatljiv utoliko što se njime ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;

   2. ukoliko je prihvatljiv, treba razmotriti da li postoje neki drugi razlozi zbog kojih bi Veće, na osnovu svog diskrecionog ovlašćenja trebalo da donese odluku da transkript ne treba prihvatiti; i

   3. ukoliko je transkript prihvatljiv, treba razmotriti da li je potrebno tražiti prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja.^[8]

4. Pretresno veće je tokom ovog suđenja već razmotrilo pitanje "dela i ponašanja optuženog" i dalo usku definiciju te formulacije. Prema toj definiciji, navedenoj formulaciji treba dati uobičajeno značenje da se odnosi na dela i ponašanje optuženog, bez ikakvih maštovitih tumačenja.^[9] Pretresno veće je u Odluci^[10] u vezi s transkriptima o Foči ponovilo sledeću podelu koju je utvrdilo Žalbeno veće:^[11]

   1. izjave o delima i ponašanju drugih lica koja čine zločine za koje se optuženi tereti individualnom odgovornošću, koje su prihvatljive i

   2. izjave o delima i ponašanju optuženog za koja se on tereti u optužnici i kojima se dokazuje njegova odgovornost za dela i ponašanje drugih lica, na koja nije primenjiva procedura utvrđena ovim pravilom

5. Ova procedura ne može se koristiti za dokazivanje sledećeg:

   1. da je optuženi lično/fizički počinio zločin kojim se tereti;

   2. da je planirao, podsticao ili naređivao;

   3. da je pomagao i (ili) podržavao;

   4. da je bio nadređeni onima koji su počinili zločine;

   5. da je znao ili je bilo razloga da zna za zločine koji se terete i koje su se njegovi podređeni spremali da počine ili su ih počinili;

   6. da nije preduzeo razumne korake da spreči takva dela ili da kazni one koji su ih počinili.

6. Primena ove procedure na pitanja koja se odnose na udruženi zločinački poduhvat ograničena je u okolnostima u kojima se transkriptom dokazuje bilo kakvo delo ili ponašanje koje ukazuje na sledeće:

   1. da je on učestvovao u tom udruženom zločinačkom poduhvatu;

   2. da je delio potrebnu nameru sa počiniocem zločina;

Stanje svesti optuženog ne može se dokazivati upotrebom transkripta ukoliko se njime dokazuje bilo kakvo njegovo delo ili ponašanje. Međutim, kao dokaz njegovog stanja svesti, dela i ponašanje drugih se mogu navoditi putem postupka po pravilu 92 bis.

7. U predmetu Galić^[12] Žalbeno veće je konstatovalo da bliskost optuženog događajima koji se opisuju u iskazu, tamo gde je ona od suštinskog značaja, predstavlja ključni faktor pri razmatranju da li da se pismeni iskazi prihvate kao dokazi na suđenju.^[13] Takozvana kategorija dokaza o bazi zločina kod koje optuženi nije neposredan učesnik u kriminalnom ponašanju ali su ta dela relevantna za dokazivanje stanja stvari iz kojeg proističe njegova krivična odgovornost jeste vrsta dokaza u svrhu čijeg uvrštavanje je ovo pravilo usvojeno.^[14]

8. Pravilo 92 bis (D) zamišljeno je da se spreči da svedoci ponovo moraju da svedoče na drugim suđenjima, čime se izbegavaju nepotrebni troškovi i skraćuje dužina suđenja u situacijama u kojima se time ne ugrožavaju prava optuženog."^[15] Faktor ranijeg unakrsnog ispitivanja jeste važna karakteristika razloga za prihvatanje tog ranijeg svedočenja.^[16] Pretresno veće je u Odluci u vezi s transkriptima o Foči utvrdilo značaj adekvatnosti ranijeg unakrsnog ispitivanja budući da se time mogu zaštititi prava optuženog.^[17] Optuženi bi mogao konkretno pokrenuti pitanja u vezi s potrebom svedočenja ili unakrsnog ispitivanja svedoka.

9. Ova procedura podleže pravilima o dokazivanju u vezi sa uslovima za prihvatljivost dokaza koji su navedeni u pravilu 89 (C) i (D).^[18] U osnovi čitave procedure je potreba da se obezbedi pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[19]

Transkripti – argumenti protiv prihvatanja na osnovu pravila 92 (bis) D

10. Iz dosadašnjeg toka ovog postupka jasno proizlazi da je g. Milošević koristio svaku priliku da ispituje svedoke na ovom suđenju i da će se on usprotiviti zahtevu optužbe. Amici curiae imenovani su da iznose prigovore na dokaze koji su na odgovarajući način otvoreni optuženom tokom pretresnog postupka.^[20] Njihovi raniji argumenti su izneti Pretresnom veću u pismenoj i usmenoj formi tako da je prevashodni prigovor kako je on formulisan u ime optuženog poznat.^[21] U obrazloženju ove replike amici curiae su morali da razmotre ovo pitanje u svetlu odluke Pretresnog veća u vezi s transkriptima o Foči.

11. Svedok Franken, B-1424
    Ovaj svedok bio je oficir holandske vojske na službi u snagama UN-a u zaštićenoj zoni Srebrenica 1995. Njihova misija je bila da se Srbi odvrate od napada i da se demilitarizuju snage bosanskih Muslimana na tom području. Njegov iskaz odnosi se na premeštanje bosanskog stanovništva muslimanske nacionalnosti od strane srpskih snaga i na odvajanje muškaraca od žena. Muškarci su bili ispitivani u jednoj "beloj kući" gde su podvrgavani nasilju, što je nagnalo svedoka da napravi popis svih zatočenih. Taj popis imena je izgubljen. Svedoku je poznato da je general Mladić komandovao snagama na tom području.^[22]

12. Ovaj iskaz ne odnosi se na dela i ponašanje optuženog. Svedok je bio unakrsno ispitivan od strane branilaca na ranijem suđenju. To je iskaz o bazi zločina za koji se ne može reći da je kumulativan u odnosu na druge iskaze koji su do sada dati na ovom suđenju jer se radi o posebnoj perspektivi gledanja na događaje u Srebrenici. Svedok Erdemović dao je iskaz o svom učešću u zauzimanju Srebrenice i ubijanju ljudi na vojnoj ekonomiji Branjevo, ali nije govorio o događajima na tom području koji su doveli do premeštanja ljudi.^[23]

13. Amici curiae smatraju da, s obzirom na važnost ovog navoda u optužnici i jedinstvenu ulogu svedoka i kontakte koje je imao sa srpskim snagama, njegov iskaz treba da se izvede viva voce.

14. Svedok naveden u poverljivom Aneksu B optužbe
    Amici curiae neće rezimirati svedočenje ovog svedoka budući da je njegov rezime sadržan u poverljivom Aneksu B optužbe.

15. Ovim iskazom ne dokazuju se dela i ponašanje optuženog. Svedok je ukratko unakrsno ispitan od strane branilaca na ranijem suđenju, bez osporavanja samog svedočenja. To je iskaz o bazi zločina. Međutim, on se odnosi na važan navod iz optužnice.^[24] Ovaj svedok takođe ukazuje na događaje u vezi s ubistvima u Srebrenici na jednoj lokaciji koja je različita od one koju je svedok opisao. Radi se stoga o iskazu koji se odnosi na odvojenu epizodu iz navoda. U tim okolnostima, navedeni iskaz nije kumulativan u odnosu na slične iskaze.

16. Amici curiae smatraju, s obzirom na važnost ovog navoda u optužnici i jedinstven karakter iskaza svedoka, da iskaz treba izvesti viva voce.

/potpis na originalu/

^[1] Tužilac protiv Krstića, predmet br. IT-98-33.

Svedok Franken, datum svedočenja 4. april 2002. Tr. str. 2001.

Svedok naveden u Aneksu B optužbe.

^[2] Optužnica za Bosnu, tačke 1 i 2, genocid; tačka 3 progoni; tačke 4-7, istrebljenje, ubistvo, hotimično lišavanje života – prilog A br. 21. Ubistvo nekoliko hiljada Muslimana.

^[3] Vidi "Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002, koja je samo jedna u nizu takvih odluka. Tokom suđenja je održano i više usmenih rasprava s tim u vezi, tj. vidi transkript od 19. februara 2003, str. 1897.

^[4] Vidi, inter alia, Odluku od 26. septembra 2002. koja se odnosi na Stjepana Mesića; "Odluku po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku" od 26. septembra 2002. Odluka od 27. marta 2003. u vezi sa svedocima u predmetu "Dokmanović".

^[5] Odluka od 30. juna 2003.

^[6] Vidi paragraf 14.

^[7] Pravilo 92 bis (A)(i)(a)-(f) za faktore u prilog prihvatanju, koji se u ovom predmetu prvenstveno tiču (a) kumulativnog karaktera dokaza. Pravilo 92 bis (A) koje predviđa faktore protiv prihvatanja, odnosno sledeće: (a) prevashodni javni interes da se dotični iskazi daju usmeno; (b) da se može pokazati da su iskazi nepouzdani tako da njihova štetnost odnosi prevagu nad njihovom dokaznom vrednošću; i (c) postoje faktori koji čine neprimerenim pozivanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[8] Pravilo 92 bis(E).

^[9] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54T, "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis" od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi takođe, Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[10] Odluka od 30. juna 2003.

^[11] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T. Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C), 7. jun 2002.

^[12] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[13] Iako se ta Odluka odnosila na dokaze u vidu pismenih izjava a ne u vidu transkripata ranijih postupaka pred MKSJ.

^[14] Vidi fusnotu 7.

^[15] Tužilac protiv Sikirice. Predmet br. IT-95-8-T, Odluka od 23. maja 2001.

^[16] Pravilo 92 bis (E) konkretno predviđa da se pitanje unakrsnog ispitivanja rešava odvojeno. Tužilac protiv Naletilića, predmet br. IT-98-34-PT, "Odluka po najavi tužioca o namjeri da se ponude transkripti u skladu s pravilom 92 bis(D)" od 9. jula 2001.

^[17]Po pitanju unakrsnog ispitivanja treba imati u vidu Izdvojeno mišljenje sudije Robinsona uz Odluku od 30. juna 2003.

^[18] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[19] Članovi 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[20] Nalog kojim se poziva imenovanje amici curiae od 30. avgusta 2003.

^[21] Vidi, na primer, "Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D) podnetu 25. maja 2003.godine" od 23. maja 2003; "Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis (D) od 26. februara 2003 ", dostavljen 12. marta 2003; i "Opservacije amici curiae o zahtevu optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu sa pravilom 92 bis, podnetom 10. januara 2003. sa poverljivim Aneksom A" od 30. januara 2003.

^[22] Optužnica za Bosnu, tačke 1 i 2, genocid; tačka 3, progon; tačke 4-7, istrebljenje, ubistvo, hotimična ubistvo – Prilog A, br. 21.

^[23] Transkript od 25. avgusta 2003, str. 25121 et seq. Takođe dokazni predmet br. 514.

^[24] Optužnica za Bosnu tačke 1 i 2, genocid; tačka 3 progon; tačke 4-7 istrebljenje, ubistva, hotimična ubistva – Prilog A br. 21.