MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum podnošenja: 17. oktobar 2003. godine

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Amici curiae:
g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
g. Timothy McCormack

Uvod

1. Tužilaštvo je 12. decembra 2003. godine podnelo "Poverljivi zahtev Tužilaštva da se u spis uvrste pismeni dokazi koje je podnela svedokinja Melika Malešević na osnovu pravila 89 (C) Pravilnika o postupku i dokazima" Ovim zahtevom Tužilaštvo traži dozvolu da, na osnovu pravila 89 (c), izvede dokaze koje je podnela svedokinja Melika Malešević, koja je ranije svedočila^[1] bez unakrsnog ispitivanja od strane optuženog u vezi s tim dokumentima.

2. Pomenuta svedokinja je svedočila o postojanju zatočeničkih logora u Bosni i Hercegovini, što je navedeno u optužnici protiv optuženog. Ona je takođe, na osnovu dokumentacije koja joj je bila dostupna, detaljno opisala krivična dela koja su navodno počinjena nad ljudima zatočenim u tim logorima i koja su relevantna za bosansku komponentu optužnice protiv optuženog. Optuženi je prilikom unakrsnog ispitivanja svedokinje osporio sadržaj njenog svedočenja. Zbog tog osporavanja pojavio se dati problem pošto je Pretresno veće tokom ponovnog ispitivanja od strane tužilaštva dozvolilo svedokinji da iznese dalje dokaze u prilog već date izjave.^[2]

Pravna analiza

3. Pravilo 89 (C) glasi:

"Veće može prihvatiti bilo koji relevantan dokaz za koji smatra da ima dokaznu vrednost."

Tužilaštvo se poziva na ovo pravilo pošto se na osnovu njega u spis mogu uvrstiti pismeni dokazi koje je svedokinja pripremila, pri čemu ne bi bilo potrebno pozivati je da pristupi Sudu i time bi se izbeglo njeno unakrsno ispitivanje od strane optuženog. Ovaj zahtev nije podnet na osnovu odredbi pravila 92 bis,^[3] kao ni na osnovu pravila 89 (F)^[4] koje se posebno odnosi na prihvatanje dokaza u pismenom obliku za postupak u datom predmetu.

4. Član 21.4 (e) Statuta Međunarodnog suda glasi:

"Prilikom rešavanja po svim optužbama na osnovu ovog Statuta, optuženom se, uz puno poštovanje načela ravnopravnosti, garantuju sledeća minimalna prava: .....

(e) da ispita ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci koji ga terete, kao i da se svedoci odbrane dovedu i ispitaju pod istim uslovima kao i svedoci koji ga terete;"

Stav B pravila 85, koje se odnosi na iznošenje dokaza, glasi:

"Kad god se izvode dokazi, dozvoljeno je glavno ispitivanje, unakrsno ispitivanje i dodatno ispitivanje. Glavno ispitivanje obavlja strana koja poziva svedoka, ali sudija može u svakom trenutku postaviti pitanje svedoku."

Prigovor

5. Pretresno veće je, rešavajući po ovom pitanju, dozvolilo tužilaštvu da izvede dodatne dokaze i pritom je navelo sledeće:

"Naravno, mi ćemo, ako se pokaže potrebnim, možda morati da zatražimo od svedokinje da ponovo pristupi Sudu da bi u vezi s ovim bila unakrsno ispitana."

Pošto tužilaštvo sada namerava ove dokaze uvesti u postupak koji se u ovom predmetu vodi, optuženom se razumno pruža mogućnost da zatraži da mu se dozvoli da o tom novom materijalu ispita svedoka, kao što to predviđaju Statut i Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ-a.^[5] Da bi proverio pouzdanost tog materijala, optuženi će možda svedokinji postavljati pitanja u vezi s nastankom i načinom na koji je materijal prikupljen.

6. Po mišljenju amici curie, pravilo 89 (c) nije primerena osnova za uvođenje dokaza od strane svedoka umesto usmenog svedočenja. To pravilo je opšteprimenjivo, a odnosi se na prihvatljivost dokaza i njime se ni na koji način ne poriče pravo drugih strana na osporavanje navoda.

/potpis na originalu/

Potpisano
Steven Kay QC

Hag,
17. decembar 2003. godine

za amici curiae Steven Kay QC i Branislav Tapušković

^[1] Transkript od 10. marta 2003. godine, stranica 17413 et seq.

^[2] Vidi transkript na str. 17484.

^[3] Pravilo 92 bis (A): Pretresno veće može prihvatiti, delimično ili u celosti, dokaze u obliku pismene izjave svedoka umesto usmenog svedočenja, kad se njima dokazuje nešto drugo, a ne dela i ponašanje optuženog za koje se on tereti u optužnici. (i) Faktori koji idu u prilog prihvatanju, što se u ovom slučaju uglavnom tiče kumulativne prirode dokaza; (ii) Faktori koji idu u prilog tome da se dokaz u obliku pismene izjave ne prihvati uključuju pitanja da li: (a) opšti interes nalaže da se svedočenje dâ usmeno; (b) strana koja se protivi može pokazati da je taj dokaz zbog svog karaktera i izvora nepouzdan, ili da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; ili (c) postoje drugi faktori zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[4] Pravilo 89 (F): Veće svedočenje svedoka može primiti usmeno ili, kad to dopuštaju interesi pravde, u pismenom obliku.

^[5]Amicus curiae su imenovani "Nalogom kojim se poziva određivanje amicus curiae" od 30. avgusta 2001. godine kako bi Pretresnom veću pomogli, između ostalog, "(b) pripremajući sve podneske ili prigovore u vezi sa dokaznim materijalom koji je u pravilnom postupku na raspolaganju optuženom tokom postupka suđenja,......; (d) postupajući na bilo koji drugi način koji će tako određeni pravni zastupnik smatrati primerenim nastojanju da se obezbedi pravično suđenje.."