MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 8. septembar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

ZAHTEV ZA POTVRDU NA OSNOVU PRAVILA 73(B) RADI ULAGANJA ŽALBE NA NALOG PRETRESNOG VEĆA U VEZI SA ZASTUPANJEM OPTUŽENOG OD 2. SEPTEMBRA 2004.

Javni dokument

Tužilaštvo: Optuženi:
g. Carla Del Ponte g. Slobodan Milošević
g. Geoffrey Nice, QC  
g. Hildegard Uertz-Retzlaff  
g. Dermot Groome Dodeljeni branioci:
  g. Steven Kay, QC
  gđa Gillian Higgins

Amicus curiae:
prof. Timothy McCormack


Uvod

  1. Pretresno veće je 2. septembra 2004. izdalo usmeni nalog u ovom postupku da se optuženom dodeli branilac po službenoj dužnosti i da sekretar pre svega treba da nastoji da obezbedi imenovanje g. Stevena Kaya i gđe Gillian Higgins za branioce koje dodeljuje Sud.[1] Pretresno veće je takođe, u vezi sa pitanjem sposobnosti optuženog da sam sebe zastupa, većinom glasova odbilo zahtev optuženog da mu se dostavi izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju.[2]

  2. Ovo pitanje pokrenuto je na suđenju zbog zdravstvenog stanja optuženog i medicinskih izveštaja o sposobnosti optuženog da sam sebe zastupa, koje su dostavili lekari.[3] Zaključak prof. Taverniera bio je da optuženi nije sposoban da sam sebe brani (zastupa) i da bi, ako bi se nastavila, takva praksa dovela do znatnog odugovlačenja postupka.[4] Ovaj zaključak je podržao i dr Dijkman u svom izveštaju od 18. avgusta 2004.[5] Optuženi je, odgovarajući na navedene argumente, zatražio da mu se omogući da pobije nalaze lekara i da mu se dostavi medicinski izveštaj koji se na njega odnosi.[6]

  3. Gospodin Steven Kay, QC, i gđa Gillian Higgins su 3. septembra 2004. za postavljeni za branioce optuženog po službenoj dužnosti. Branioci smatraju primerenim da se obrate Pretresnom veću sa zahtevom za davanje potvrde radi ulaganja interlokutorne žalbe na osnovu pravila 73(B) Pravilnika o postupku i dokazima u vezi s njihovim postavljenjem. U vreme izdavanja naloga optuženi je izrazio svoje protivljenje i želju da se žali.[7]

    4. Potvrda za ulaganje interlokutorne žalbe na osnovu pravila 73(B)

  4. Pravilo 73(B) propisuje postupak u vezi s interlokutornim žalbama Žalbenom veću na odluke Pretresnog veća po usmenim ili pismenim zahtevima. Potvrda se izdaje ukoliko se odluka tiče pitanja koje bi moglo značajno da utiče na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili na ishod suđenja i ako bi, po mišljenju Pretresnog veća, promptno rešavanje tog pitanja moglo suštinski pospešiti postupak.

  5. Odbrana smatra da optuženi ima pravo da se u njegovo ime uloži interlokutorna žalba na nalog o dodeli branioca. Argument optuženog je da se, dodelom branioca, njemu uskraćuje osnovno pravo da sam sebe zastupa u sudskom postupku.[8] To pravo predviđa Statut MKSJ-a. Optuženi je Pretresnom veću u ovom postupku izneo detaljne argumente[9] u vezi s navedenim pitanjem, a to su pismeno i usmeno učinili i amici curiae .[10] Nalog Pretresnog veća tiče se pitanja koje može značajno uticati na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili na ishod suđenja, a čije rešavanje u ovoj fazi može suštinski pospešiti postupak.[11]

  6. Ispravnost odluke kojom se optuženom uskraćuje neprikosnoveno pravo da sam sebe zastupa pitanje je koje može uticati na ukupnu pravičnost suđenja. Stoga, ako se optuženom izrekne osuđujuća presuda i ako povodom ovog pitanja po završetku suđenja bude pokrenut žalbeni postupak u kojem bi se rešilo u korist žalioca, moglo bi doći do ponavljanja postupka, što bi bilo skopčano s velikim troškovima.[12] Budući da se ovo pitanje tiče zastupanja optuženog i izvođenja njegovih dokaza, što je od suštinske važnosti za sudski postupak, ono predstavlja osnov koji bi mogao da utiče na ishod suđenja. Stav je optuženog da dodeljeni branioci neće moći da iznesu njegovu tezu i vode njegovu odbranu kao što to može on sam. Pored toga, Pretresno veće bi u ovom postupku moglo doći u situaciju da donese pogrešne odluke usled dokaza ili argumenata iznetih mimo uputstava optuženog, kojima se i ne iznosi njegova teza.

    7. Traženo pravno sredstvo

  7. Uz dužno poštovanje, tražimo od Pretresnog veća da izda potvrdu na osnovu pravila 73 bis kako bi dodeljeni branioci mogli da podnesu interlokutornu žalbu na usmenu odluku od 2. septembra 2004.

    8. Potpisano
    /potpis na originalu/
    Steven Kay, QC
    Gillian Higgins

    Dana 8. septembra 2004.
    Hag

[1] Transkript od 2.9.04, str. 32391, za odluku, vidi transkript na str. 32357.

[2] Transkript od 2.9.04, str. 32356, protivljenje sudije Robinsona: "Po mom mišljenju, zakasnelo podnošenje zahteva, koje predstavlja proceduralnu nepravilnost, ne bi trebalo da sprečava optuženog da ospori medicinske dokaze u vezi s tako suštinskim i temeljnim pitanjem kao što je pravo da sam sebe brani."

[3] Vidi izveštaje prof. Taverniera od 24. jula 2004. i 27. avgusta 2004; medicinski izveštaj dr Dijkmana od 18. avgusta 2004. i medicinski izveštaj dr Touwa od 17. avgusta 2004.

[4] Vidi medicinski izveštaj prof. Taverniera od 24. jula 2004, par. 2 i 3.

[5] Vidi medicinski izveštaj dr Dijkmana od 18. avgusta 2004, str. 2.

[6] Transkript od 2.9.04, str. 32349.

[7] Transkript od 2.9.04, str. 32360.

[8] Predviđeno u članu 21 Statuta.

[9] Transkript od 1.9.04, str. 32327 i dalje.

[10] Argumenti amici curiae kao odgovor na dalji nalog Pretresnog veća o vođenju postupka u vezi s dodelom branilaca od 6/8/04, od 13. avgusta 2004.

[11] Vidi pravilo 73(B).

[12] Pravilo 117(B).