MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 9. oktobar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

ZAHTEV OPTUŽBE ZA DOZVOLU DA SE NA SPISAK SVEDOKA
DODA SVEDOK MIROSLAV DERONJIĆ

Optuženi:
Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

ZAHTEV OPTUŽBE ZA DOZVOLU DA SE NA SPISAK SVEDOKA DODA SVEDOK MIROSLAV DERONJIĆ

Uvod

1. Na osnovu pravila 54 i 89(C) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik), te u skladu sa odlukom Pretresnog veća od 18. aprila 2002. optužba uz dužno poštovanje traži dozvolu Pretresnog veća da se na spisak svedoka doda svedok Miroslav Deronjić.

   Istorijat

2. Rešavajući po “Zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka” od 11. aprila 2002. kojim se traži izmena naloga u vezi sa pretpretresnim podneskom optužbe, spiskom svedoka i spiskom dokaznih predmeta u skladu sa pravilom 65ter, Pretresno veće je donelo “Odluku po zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka”. U toj odluci od 18. aprila 2002, razmatrajući buduće izmene koje je tražila optužba, Veće je naložilo da je “Tužilaštvo dužno da podnese svoj pretpretresni materijal do 1. juna 2002. Nakon isteka navedenog roka, pretpretresni materijal će biti prihvaćen samo ako se za to iznesu valjani razlozi”.^[1]

3. Kao što je opisano u delu ovog Zahteva naslovljenom "Diskusija", optužba tvrdi da ovaj Zahtev da se na spisak svedoka doda svedok Miroslav Deronjić zadovoljava kriterijum “valjanog razloga” koji je odredilo ovo Pretresno veće.^[2]

   Diskusija

4. Optužba dosledno i iskreno nastoji da stalno smanjuje ukupan obim izvođenja svojih dokaza, nalazeći svedoke koji mogu da pruže celovitije svedočenje.^[3] Optužba ima na umu ograničeni broj dana koji su joj preostali za glavno izvođenje dokaza i usredsređuje napore na to da prioritet dâ iskazima onih svedoka koji su u stanju da pruže najpotpunije i najsažetije svedočenje pred Međunarodnim sudom.

5. Miroslav Deronjić (Tužilac protiv Miroslava Deronjića, predmet br. IT-02-61-S) se potvrdno izjasnio o krivici 30. septembra 2003. u pogledu optužbi za progone do kojih je došlo zahvaljujući njegovim delima počinjenim tokom napada na selo Glogova u opštini Bratunac 9. maja 1992. U okviru svog izjašnjavanja o krivici složio se da u potpunosti sarađuje s Tužilaštvom i dâ iskaz o svim eventualno relevantnim pitanjima iz svog svedočenja.

6. Deronjić je od 1990. do svog hapšenja 2002. bio politički vođa SDS-a u opštini Bratunac. Svedočiće o tome kako su se bosanski Srbi organizovali u periodu od 1991. do 1992. sa ciljem uspostavljanja srpskih nacionalnih teritorija u Bosni i Hercegovini, naoružavanja i obuke bosanskih Srba od strane JNA i Srbije i sprovođenja plana stvaranja srpskih nacionalnih teritorija u BiH, te ulozi srpskih paravojnih formacija i JNA u prisilnom zauzimanju opštine Bratunac u aprilu i maju 1992. Deronjić će svedočiti i o prisustvu i aktivnostima pripadnika srpske DB u opštini Bratunac od 1992. do 1994. Svedočiće i o napadu na opštinu Srebrenica 1995, kao i o masakrima koji su usledili nakon tog napada.

7. Optužba tvrdi da činjenica da su dokazi koje Miroslav Deronjić može da iznese Pretresnom veću po svojoj prirodi važni, te da je svedok tek odnedavno na raspolaganju da svedoči, zadovoljava uslov "valjanog razloga" koji je odredilo ovo Pretresno veće.

8. Nakon što se Miroslav Deronjić uvrsti na spisak svedoka, optužba će preostala dva svedoka vezana za Bratunac, B-1502 i B-1702, izbrisati sa spiska.

II. Traženi pravni lek

Na osnovu pravila 54, 69(A), 75, 79 i 89 Pravilnika optužba traži sledeći pravni lek:

1. da Pretresno veće odobri da se na spisak svedoka doda Miroslav Deronjić;

2. da Pretresno veće sa spiska svedoka izbriše svedoke B-1502 i B-1702.

^[1] “Odluka po zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka”, predmet br. IT-02-54-T, 18. april 2002, str. 3. Takođe, valja primetiti da je tokom pretpretresne konferencije 25. jula 2002. Pretresno veće zauzelo sledeći stav:

"Došli smo do zaključka da treba da bude ukupno 106 svedoka, i to svedoka viva voce u vezi sa optužnicom za Bosnu, odnosno 71 svedok u vezi sa optužnicom za Hrvatsku, što iznosi ukupno 177 svedoka viva voce... Ako se u toku suđenja promene okolnosti, optužba može da traži izmenu ovog naloga u skladu sa ovim pravilom. Međutim, takve izmene će se prihvatiti samo ako se za to iznesu valjani razlozi.” Transkript na str. 8641.

^[2] Optužba je ranije, da bi se izbeglo pojedinačno podnošenje zahteva, podnosila zbirne zahteve za dozvolu da doda ili izostavi svedoke. Međutim, u ovom slučaju, zbog važnosti ovog konkretnog svedoka, smatramo da je primereno podneti odvojen zahtev.

^[3] Pod ovim optužba podrazumeva to što je stranama povremeno dostavljala spiskove u kojima je navodila koji su svedoci svedočili, a koji će tek da svedoče i davala procenu o tome koliko će dana manje potrošiti kako bi ispoštovala rok koji je odredilo Pretresno veće.