MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 28. januar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

ODGOVOR OPTUŽBE NA OPSERVACIJE AMICI CURIAE O PODNESKU ISPRAVKE IZVEŠTAJA VEŠTAKA PATRICKA BALLA ZAVEDENE 25. NOVEMBRA 2002.

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54 T

ODGOVOR OPTUŽBE NA OPSERVACIJE AMICI CURIAE O PODNESKU ISPRAVKE IZVEŠTAJA VEŠTAKA PATRICKA BALLA ZAVEDENE 25. NOVEMBRA 2002.

1. Dana 25. novembra 2002, optužba je podnela Ispravku izveštaja veštaka Patricka Balla (u daljem tekstu: Ispravka).

2. Na dan 12. decembra 2002, amici curiae su podneli svoje “Opservacije o podnesku ispravke izveštaja veštaka Patricka Balla koji je optužba podnela 25. novembra 2002.” (u daljem tekstu: Opservacije).

3. Optužba priznaje da je vreme dozvoljeno za podnošenje odgovora na Opservacije na osnovu pravila 126bis isteklo. Optužba je, doduše, ukazala na to da će podneti odgovor na Opservacije amici curiae u svom podnesku od 10. januara 2003. ^[1] Međutim, optužba do sada nije bila u mogućnosti da odgovori na Opservacije jer dr Balla nije bilo da pruži optužbi dodatne informacije o izmenama koje je izvršio u Ispravci. ^[2] Optužba, stoga, s dužnim poštovanjem moli za dozvolu da podnese zakasneli odgovor na Opservacije, koji sledi.

I. Pravne odredbe

4. U Opservacijama, amici curiae ističu da pravilo 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik) “ne dozvoljava ni ne predviđa podnošenje pismene Ispravke originalnog izveštaja veštaka nakon njegovog svedočenja.” ^[3] Optužba prihvata ovu primedbu i, shodno tome, traži da Pretresno veće uvrsti Ispravku među dokaze u ovom postupku na osnovu pravila 89.

5. Pravilo 89 kaže:

Pravilo 89

Opšte odredbe

1. Veće primenjuje pravila o dokazima sadržana u ovom poglavlju i nije vezano nacionalnim pravilima o dokazima.

2. U slučajevima koji nisu predviđeni u ovom poglavlju, veće primjenjuje pravila o dokazima koja najviše idu u prilog pravičnom odlučivanju o stvari koja se nalazi pred većem i koja su u duhu Statuta i opštih pravnih načela.

3. Veće može prihvatiti bilo koji relevantan dokaz za koji smatra da ima dokaznu vrednost.

4. Veće može izuzeti dokaz ako potreba da se obezbedi pravično suđenje uveliko nadmašuje njegovu dokaznu vrednost.

5. Veće može zahtevati potvrdu autentičnosti dokaznog materijala pribavljenog izvan suda.

6. Veće svedočenje svedoka može primiti usmeno ili, kad to dopuštaju interesi pravde, u pismenom obliku.

6. Stoga, Pretresno veće, može prihvatiti Ispravke:

1. ukoliko dokazi imaju dokaznu vrednost. Imajući u vidu da je izveštaj veštaka dr Balla već uvršćen kao dokaz u ovom postupku, ^[4] Ispravka kojom se unose izmene u Izveštaj veštaka ima očiglednu dokaznu vrednost;

2. Pod uslovom da potreba da se obezbedi pravično suđenje uveliko ne nadmašuje njegovu dokaznu vrednost. Imajući u vidu da je potrebno izmeniti Izveštaj veštaka, u interesu pravičnog suđenja je da se u dokaze uvrsti Ispravka koja iznosi te izmene.

7. Važno je napomenuti da se u svojim Opservacijama amici curiae ne protive prihvatljivosti Ispravke na osnovu pravila 89. ^[5] Međutim, amici curiae predlažu da se dr Ball ponovo pozove da svedoči i da se optuženom odobri dodatna mogućnost za unakrsno ispitivanje. ^[6] Optužba smatra da dr Balla ne treba ponovo pozivati da svedoči. Osim ukoliko optuženi ne iznese neki drugi argument, pitanje koje se postavlja pred Pretresno veće je, stoga, da li Ispravku treba uvrstiti u dokaze bez traženja da optužba ponovo pozove dr Balla da svedoči. Prilikom razmatranja ovog pitanja, Pretresno veće treba da “primenjuje pravila o dokazima koja najviše idu u prilog pravičnom odlučivanju o stvari koja se nalazi pred Većem i koja su u duhu Statuta i opštih pravnih načela”, kao što to predviđa pravilo 89(B).

8. U odnosu na potrebu da se primene pravila o dokazima koja idu u prilog pravičnom presuđivanju po datoj stvari, u zemljama anglo-saksonskog prava optuženi nužno nema pravo da unakrsno ispita veštaka. Na primer, u Ujedinjenom Kraljevstvu, pravilo 30 Zakona o krivičnom pravosuđu iz 1998. godine predviđa da je izveštaj veštaka prihvatljiv uz odobrenje suda ukoliko osoba koja ga podnosi nije prisutna radi usmenog svedočenja. Pravilo dalje predviđa da, pri razmatranju da li da izda odobrenje, sud, između ostalog, mora uzeti u obzir sadržaj izveštaja, ^[7] razloge zbog kojih autor neće usmeno svedočiti ^[8] i rizik nepravičnosti prema optuženom ^[9] . Optužba smatra da je, slično tome, potreba da se dr Ball pozove da ponovo svedoči pitanje odluke Pretresnog veća i da je treba doneti u svetlu sličnih faktora, naročito potrebe obezbeđivanja pravičnog i ekspeditivnog suđenja, kao što je to predviđeno članom 20 Statuta.

9. U odnosu na duh Statuta, amici curiae s pravom tvrde da član 21(e) daje pravo optuženom da “ispita ili da se u njegovo ime ispitaju svedoci koji ga terete”. ^[10] U ovom slučaju, optuženi je već iskoristio ovo pravo kada je marta 2002. dr Patrick Ball bio u Hagu. Tada su optuženi (i amici curiae) dugo unakrsno ispitivali dr Balla. ^[11] Optuženi je prilikom unakrsnog ispitivanja u potpunosti obradio pitanje kredibiliteta svedoka, ^[12] tačnost podataka na kojima se izveštaj zasniva, ^[13] hipotezu koja je analizirana u izveštaju i zaključke izveštaja. ^[14]

10. U svetlu ranijeg opsežnog unakrsnog ispitivanja, ograničene prirode izmena u Ispravci (koje ćemo detaljno razmotriti dalje u tekstu), kao i uslova propisanih članom 20 da Pretresno veće obezbedi da suđenje bude i pravično i ekspeditivno, optužba smatra da dr Patricka Balla nije potrebno pozivati radi daljeg unakrsnog ispitivanja.

II. Ograničena priroda izmena u Ispravci

11. Amici curiae svoj argument zasnivaju na tome da optužba treba ponovo da pozove na svedočenje dr Patricka Balla zato što Ispravka pokreće nove osnove za unakrsno ispitivanje. Oni naročito tvrde sledeće:

1. “Ispravka predstavlja prilagođavanje prvobitnih metoda i načina analize koje su sproveli autori izveštaja, uz korišćenje različite baze podataka od one koja je korišćena u originalnom izveštaju;” ^[15] i

2. “Novi nalazi u Ispravci koji, prema autorima, daju dodatnu težinu njihovom prvobitnom zaključku kojim su odbacili “hipotezu da su vazdušni napadi od strane NATO-a mogli da izazovu ubijanje etničkih Albanaca”, nisu bili podvrgnuti unakrsnom ispitivanju.” ^[16]

Razmatranje ovih tačaka sledi u daljem tekstu.

12. Jedina izmena u Ispravci u odnosu na prvobitne metode i načine analize koji su primenjeni u Izveštaju veštaka je ta da su autori izvršili ponovnu kalkulaciju dvodnevnih procena, uz upotrebu donekle drugačijeg metoda izbora procena za dvodnevni period. ^[17] Kao što je objašnjeno u Izveštaju veštaka ^[18] i tokom svedočenja dr Balla, ^[19] autori su pravili zbirove prikupljenih podataka za dvodnevne periode kako bi stabilizovali podatke. Tokom glavnog ispitivanja, dr Ball je objasnio da ovakvo pravljenje zbirova podataka predstavlja standardnu tehniku analize podataka. ^[20] Ova tehnika nije bila predmet unakrsnog ispitivanja ni od strane optuženog ni od strane amici curiae. Pored toga, odgovarajući na jedno od pitanja optuženog, dr Ball je objasnio da je jedan od načina na koji je proveravao valjanost obrazaca kretanja izbeglica i ubijanja koje je ustanovio bio taj da analizu proveri korišćenjem nekoliko različitih načina izračunavanja dvodnevnih zbirova. ^[21] Dr Ball je dvodnevni metod takođe spomenuo u nekoliko drugih prilika tokom svog unakrsnog ispitivanja. ^[22] Ni komentar o različitim tehnikama obavljanja dvodnevnih analiza ni druge napomene vezane za tehniku nisu sprečavali optuženog da postavlja pitanja o ovoj tehnici. Očigledno je da optuženi nije smatrao da ova tehnika predstavlja bitno pitanje za unakrsno ispitivanje. Stoga, manja izmena u tehnici ne pravda dodatno izdvajanje vremena za unakrsno ispitivanje od strane optuženog.

13. U Ispravci su u bazu podataka Izveštaja veštaka unete dve izmene:

1. dodavanje informacija o vazdušnim udarima NATO-a od početka maja do početka juna 1999; i

2. uklanjanje tri podatka o aktivnosti OVK-a koji podležu zahtevima poverljivosti iz pravila 70.

14. Izveštaj veštaka obuhvata 135 podataka o vazdušnim udarima NATO-a. Autori su u Ispravci dodali 229 podataka. ^[23] Mada je ovo značajna promena u kvantitetu korišćenih podataka, svi dodatni podaci vezani su za treću fazu fazne strukture koja se razmatra u izveštaju i u periodu koji sledi. Gotovo sve pojave (ubijanje i kretanje kosovskih Albanaca) koje autori pokušavaju da objasne u Izveštaju veštaka događaju se pre ovog perioda. Stoga, taj period ne predstavlja ključni period razmatranja u Izveštaju, niti je bio u fokusu pažnje tokom svedočenja dr Balla.

15. Pored toga, tokom svog ranijeg unakrsnog ispitivanja dr Balla, optuženi nije dovodio u pitanje ni metod sakupljanja informacija o vazdušnim udarima NATO-a ^[24] ni broj vazdušnih udara obuhvaćenih bazom podataka za Izveštaj veštaka. Na kraju svog unakrsnog ispitivanja, optuženi jeste izneo drugačiji podatak o broju vazdušnih udara tokom faze jedan fazne strukture razmotrene u Izveštaju, ali je namera optuženog prilikom iznošenja ovih podataka dr Ballu ta namera da sugeriše da se najveći broj vazdušnih udara NATO-a dogodio tokom prve faze (podudarajući se sa najvećim kretanjem izbeglica). ^[25] Dodavanje podataka o vazdušnim udarima koji su usledili u trećoj fazi fazne strukture razmotrene u Izveštaju i u periodu nakon toga ne dodaje ništa ovom pitanju što bi pomoglo optuženom.

16. U Izveštaju veštaka, autori su u svom Izveštaju koristili 413 podatka o aktivnosti OVK-a sakupljenih od Tužilaštva i od drugih izvora. ^[26] Tri takva podatka podlegla su zahtevima poverljivosti na osnovu pravila 70 i stoga su uklonjena iz podataka korišćenih u Ispravci. ^[27] Uklanjanje tri takva podatka (manje od 1% podataka) predstavlja veoma malu izmenu podataka korišćenih u vezi sa tim. Tokom svog ranijeg unakrsnog ispitivanja dr Balla, optuženi je dr Ballu postavljao pitanja o izvorima materijala o aktivnosti OVK-a, kao i o tome da li su u podatke o aktivnosti OVK-a uključene informacije za koje je tvrdio da ih je vlada Srbije dostavila Tužilaštvu. ^[28] Međutim, optuženi nije tražio detaljan pregled broja podataka iz raznih izvora. Shodno tome, mala je verovatnoća da bi manja izmena podataka do koje je došlo uklanjanjem ovog materijala mogla da predstavlja izvor dodatnih pitanja.

17. Kao što to primećuju amici curiae, Ispravka sadrži jedan novi zaključak, a to je da su na osnovu izmenjenih podataka vazdušni udari NATO-a u negativnoj vezi sa ubijanjem, dok u prvobitnoj analizi nije bilo bitnijeg statističkog odnosa između obrazaca NATO-a i ubijanja i migracije. ^[29] Međutim, u Ispravci autori izričito ne izvlače neki novi zaključak na osnovu novih nalaza. ^[30] Umesto toga, oni kažu da ove rezultate tumače kao slučajne i objašnjavaju da taj nalaz tumače tako zbog toga što je, uopšteno govoreći, tokom perioda većeg broja vazdušnih udara NATO-a, ubijanje opadalo. Autori zaista konstatuju da ovaj nalaz ide u prilog njihovom prvobitnom zaključku kojim se odbacuje hipoteza da su vazdušni udari NATO-a mogli da izazovu ubijanje etničkih Albanaca. Međutim, pošto zaključak ostaje nepromenjen, a kako su i optuženi i amici curiae već imali priliku da unakrsno ispitaju dr Balla o zaključcima iz Izveštaja veštaka, optužba smatra da nema potrebe da bilo optuženi bilo amici curiae dobiju mogućnost za dodatno unakrsno ispitivanje po ovom pitanju. ^[31]

18. Konačno, u Ispravci se revidira jedan broj grafikona sadržanih u Izveštaju veštaka. Optužba je razmotrila sličnosti i razlike između grafikona u Izveštaju veštaka i onih u Ispravci i zaključila je da ključne odlike grafikona, obrasci koje prikazuju, u Ispravci ostaju uglavnom nepromenjeni. ^[32] Glavna razlika između dva niza grafikona je u veličini i obliku vrhunaca i udolina. Uopšte rečeno, promene su veoma male i jedino su primetne u trećoj fazi koja je, kao što je objašnjeno, najmanje važna faza u analizi. ^[33] Štaviše, male promene u grafikonima ne utiču na komentare i zaključke iznete u tekstu Izveštaja veštaka. ^[34]

19. Na osnovu svega, jasno je da su izmene sadržane u Ispravci veoma male i da se ne dotiču pitanja važnih za optuženog. Shodno tome, optužba smatra da nema potrebe da se optuženom i/ili amici curiae odobri više vremena za unakrsno ispitivanje.

20. Međutim, ukoliko je Pretresno veće sklono da se prikloni viđenju koje su izneli amici curiae da optuženom treba odobriti da sprovede dodatno unakrsno ispitivanje dr Balla po veoma ograničenim pitanjima koja proističu iz izmena u Ispravci, optužba smatra da nema potrebe da to bude u sudnici. Kredibilitet svedoka je detaljno proveravan od strane optuženog i amici curiae tokom ranijeg unakrsnog ispitivanja ^[35] , tako da Pretresno veće ništa ne dobija neposrednim prisustvom svedoka. Najekspeditivniji način da se razreše ova pitanja bio bi da optuženi dostavi dr Ballu spisak pitanja na koja bi želeo pismene odgovore, a onda bi ta pitanja i pismeni odgovori dr Balla bili uvršćeni u spis ovog predmeta na osnovu pravila 89(e), zajedno sa Ispravkom. Sva eventualna dodatna pitanja od strane Veća ili amici curiae mogla bi se postaviti i na njih bi se moglo odgovoriti na ovaj način.

21. Konačno, amici curiae ističu da “podaci koji su korišćeni za sprovođenje analize u Ispravci do danas nisu obelodanjeni ni optuženom niti amici curiae”. ^[36] Amici curiae su ranije obavešteni o tome da se deo ovog materijala nalazi na internetu. ^[37] Sav materijal korišćen kao osnova za Izveštaj veštaka i Ispravku sada se nalazi (od 10. decembra 2002) na internet stranici http://shr.aas.org/hrdag/product/kosovo/index.html. Ukoliko je optuženom ili amici curiae i dalje potrebno da dobiju primerke ovog materijala od optužbe, on će biti dostavljen na njihov zahtev.

III. Zaključak

Optužba traži:

1. da se Ispravka uvrsti u dokaze u ovom postupku na osnovu pravila 89;

2. da se dr Patrick Ball ne pozove da ponovo usmeno svedoči;

3. ukoliko Pretresno veće smatra da optuženom treba dozvoliti da dr Ballu postavi dodatna pitanja, optuženi bi ta pitanja trebalo da postavi pismenim putem, a dr Ball bi trebalo da podnese pismene odgovore.

^[1] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, “Dopuna izveštaju Tužilaštva o vremenu preostalom za izvođenje dokaza optužbe i zahtev za održavanje rasprave”, 10. januar 2003.

^[2] Optužba je 24. januara 2003. dobila dodatne informacije koje je tražila od dr Patricka Balla.

^[3] Vidi Opservacije, par. 9.

^[4] Izveštaj veštaka je dokazni predmet br. 67 (uvršćen u dokazne predmete 13. marta 2002).

^[5] Ovo sledi iz zaključka njihovih Opservacija, gde se kaže: “ukoliko optužba želi da se Ispravka uvrsti među dokaze, ona bi morala da, uz odobrenje Pretresnog veća, ponovo pozove dr Patricka Balla da svedoči.” Vidi Opservacije, par. 12.

^[6] Ibid.

^[7] Pravilo 30(3)(a).

^[8] Pravilo 30(3)(b).

^[9] Pravilo 30(3)(c).

^[10] Vidi Opservacije, par. 11(v).

^[11] Prema evidenciji optužbe, optuženi je proveo otprilike 2,5 sata u unakrsnom ispitivanju dr Patricka Balla, 13. i 14. marta 2002. To je otprilike 30 minuta više nego što je optužba upotrebila za glavno ispitivanje.

^[12] Vidi, na primer, T2216, gde optuženi iznosi mišljenje da je izveštaj pripremljen kako bi služio interesima američke politike. Dalje vidi T2228-2235, gde optuženi sugeriše da je svedok pristrasan zato što je na jednoj konferenciji predložio učesnicima da pozdrave predaju optuženog Hagu. Optuženi je dalje izneo mišljenje da su organizacije za koje rade autori pristrasne. Vidi T2235-2236. Optuženi je takođe sugerisao da je sama studija pristrasna. Na primer, vidi T2213, gde primećuje da studija nije razmatrala kretanje srpskih izbeglica.

^[13] Vidi, na primer, T2238-2239 i T2276-2280, gde je optuženi doveo u pitanje pouzdanost podataka na kojima se zasniva studija. Konkretno, on je izneo mišljenje da su podaci sakupljeni na graničnom prelazu Morina isfabrikovani od strane albanskih službenika i da dr Balla, u stvari, uopšte nisu vodili na taj granični prelaz, već na sasvim drugu lokaciju. Vidi takođe T2279-2283, gde optuženi sugeriše da podaci sadrže pristrasno viđenje albanskih izbeglica sa kojima je razgovarano i dovodi u pitanje metod kojim su obavljani razgovori.

^[14] Vidi posebno T2266-2275, gde optuženi sugeriše da su sva tri objašnjenja za obrazac u izveštaju deo šireg efekta rata i da se razni faktori koji postoje u ratu ne mogu posmatrati izolovano na način na koji se to pokušava u izveštaju.

^[15] Vidi Opservacije, par. 11(i).

^[16] Vidi Opservacije, par. 11(iii).

^[17] Optužba je 24. januara 2003. od dr Balla dobila informaciju u kojoj se kaže da je razlog za ponovnu kalkulaciju bio taj što su, iako je poželjnije koristiti prilagođeni hi-kvadrat umesto obične hi-kvadrat statistike, zbog greške u programerskom kodiranju, proračuni u Izveštaju veštaka bili zasnovani više na ovom drugom, nego na prvom. Autori su ispravili grešku i Ispravka (uključujući grafikone) se zasniva na procenama izračunatim uz korišćenje prilagođene hi-kvadrat statistike.

Dr Ball je takođe objasnio šta znači hi-kvadrat statistika, zašto su je autori koristili i zašto je bolje koristiti prilagođenu u odnosu na običnu hi-kvadrat statistiku. Sledi rezime objašnjenja dr Balla.

Za svaki vremenski period od 2 dana od marta do juna 1999, autori su morali da izaberu jedan od desetina mogućih modela kako bi napravili procenu broja kosovskih Albanaca koji su ubijeni. Da bi odabrali model, trebalo je da odluče koje karakteristike modela ukazuju na to da je bolji od drugih modela.

Autori koriste dve takve karakteristike. Prvi se zove “prilagođavavanje”, što znači u kojoj meri model odgovara podacima. To se meri korišćenjem statistike koja se zove Pearsonova hi-kvadrat statistika. Što je niža ova statistika, to je model bolji. Druga karakteristika se zove “ekonomičnost”, i predstavlja meru u kojoj je model jednostavan i u kojoj se može interpretirati. Ekonomičnost se meri upotrebom broja “stepena slobode” koje model ima. Što je više stepena slobode, to je model ekonomičniji.

Tokom postupka izbora modela, ponekad je teško istovremeno minimizirati Pearsonovu hi-kvadrat statistiku i maksimizirati stepene slobode. Na primer, uopšte rečeno, što model ima više parametara (a time manje stepena slobode), biće bolje prilagođen podacima i time će Pearsonova hi-kvadrat statistika biti niža.

Stoga, ukoliko bi autori koristili samo Pearsonovu hi-kvadrat statistiku prilikom postupka izbora modela, mogli bi izabrati model sa najviše parametara. To ne mora biti najbolji dostupni model. Međutim, ukoliko bi autori podelili Pearsonovu hi-kvadrat statistiku po stepenima slobode kako bi izrazili kompleksnost modela, rezultat - prilagođena Pearsonova hi-kvadrat statistika - bi im omogućio da uravnoteže oba svoja cilja modeliranja (tj. prilagođavanje i ekonomičnost modela).

^[18] Vidi Izveštaj veštaka, str. 4, fusnota 7.

^[19] Vidi T2169.

^[20] Vidi T2170.

^[21] Vidi T2264.

^[22] Vidi T2223, T2248 i T2274.

^[23] Optužba je ove podatke dobila od dr Balla 24. januara 2003.

^[24] Verovatan razlog je taj što su izvor informacija o bombardovanju NATO-a bili javno dostupni jugoslovenski državni i medijski izvori, vidi T2180.

^[25] Vidi T2287-2294.

^[26] Dr Ball je obavestio optužbu o ovom podatku 24. januara 2003. Treba napomenuti da su podaci koje dostavila optužba predstavljali samo 45% od 413 korišćenih podataka (vidi T2178).

^[27] Vidi Ispravku, stranica 1. Tužilaštvo je autorima dalo ukupno 1225 podataka. Od toga, 17 je naknadno uklonjeno iz podataka korišćenih u Ispravci jer su podlegali zahtevima poverljivosti na osnovu pravila 70. Međutim, samo mali broj podataka koje je dostavilo Tužilaštvo sadržao je relevantne informacije (odnosno, govorio o ubistvima ili razmeni vatre između vlasti i OVK-a), te su stoga korišćeni u Izveštaju veštaka.

^[28] Vidi T220-2221.

^[29] Ovaj novi zaključak proizilazi iz dodavanja podataka o vazdušnim udarima NATO-a.

^[30] Vidi Ispravku, stranica 2.

^[31] Optužba takođe navodi da u svojim Opservacijama amici curiae ne ukazuju ni na kakve nove pravce unakrsnog ispitivanja koji proističu iz ovog pitanja - vidi par. 11(viii).

^[32] Načinjene su samo neke manje izmene: na primer, na grafikonu koji prikazuje treću fazu ubijanja, slika 6, stranica 10, “Procena ukupne migracije izbeglica i ubistava tokom vremena, istočni region” u Ispravci stoje dva mala vrhunca, dok se u grafikonu u Izveštaju veštaka nalazi jedan mali vrhunac. Takođe ima nekih izmena u lokaciji (uz x - brojevi - osu) i oblik grafikona ostataka na slici 10, stranica 13, “Procena ukupnog broja ubistava i ostataka tokom vremena” i slici 11, stranica 14, “Procena ukupnog kretanja izbeglica i ostataka tokom vremena”.

^[33] Najvidljivija promena u Ispravci je porast veličine vrhunaca u fazi tri za ubijene ljude predstavljene na grafikonu na slici 2, stranica 6 “Procena ukupne migracije izbeglica i ubistava tokom vremena”. Ovaj grafikon je ponovljen na slici 10, stranica 13, “Procena ukupnog broja ubistava i ostataka tokom vremena.”

^[34] Na primer, kao što je spomenuto u fusnoti 33, ima nekih promena u mestu i obliku grafikona ostataka, slika 10, stranica 13, i slika 11, stranica 14. Međutim, grafikoni obrazaca ubijanja/kretanja izbeglica i grafikoni ostataka na ovim slikama ostaju veoma slični i to je analitička poenta u vezi sa ovim grafikonima na stranici 14 Izveštaja veštaka.

^[35] Vidi fusnotu 11.

^[36] Ispravka, par. 11(viii).

^[37] Vidi T2295.