MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 17. april 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

ZAHTEV OPTUŽBE NA OSNOVU PRAVILA 73bis DA SE IZMENI ODLUKA PRETRESNOG VEĆA O TOME KOJI SVEDOCI TREBA DA BUDU POZVANI I ZAHTEV ZA PRODUŽENJE ROKA ZA IZVOĐENJE DOKAZA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

ZAHTEV OPTUŽBE NA OSNOVU PRAVILA 73bis
DA SE IZMENI ODLUKA PRETRESNOG VEĆA
O TOME KOJI SVEDOCI TREBA DA BUDU POZVANI
I ZAHTEV ZA PRODUŽENJE ROKA ZA IZVOĐENJE DOKAZA

1. Ovo je zahtev optužbe na osnovu potpravila 73 (D) da se izmeni odluka Pretresnog veća od 25. jula 2002. godine o tome koji svedoci treba da budu pozvani. Osim toga, ovo je i zahtev optužbe na osnovu pravila 73 (F) da Pretresno veće, u interesu pravde, odobri optužbi još vremena za izvođenje dokaza.

   I Činjenični kontekst

2. Na kraju pretpretresne konferencije održane 25. jula 2003. godine Pretresno veće je, u skladu sa potpravilom 73 bis (C), navelo da u delovima suđenja koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu^[1] optužba može da pozove 71, odnosno 106 svedoka da svedoče viva voce, što ukupno čini 177 svedoka. Veće je, osim toga, na osnovu pravila 73 bis (E), izdalo nalog optužbi da izvede dokaze do 16. maja 2003. godine. Veće je dalje objasnilo da, pod jedan: “Naravno, onde gde je to primereno, optužba će imati priliku da predloži svedoke na osnovu pravila 92 bis” i pod dva: “Ukoliko se tokom suđenja izmene okolnosti, optužba može da podnese zahtev za promenu ovog naloga u skladu s pravilom. Međutim, takva promena će se izvršiti samo uz valjan razlog”.^[2]

3. Optužba uvažava da je, pri određivanju gorenavedenog roka i rasporeda suđenja, Pretresno veće do sada zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog pomerilo rok za 54 dana.^[3] Zdravstveno stanje optuženog, stoga, nema nikakve veze s ovim zahtevom, te Pretresno veće ne bi trebalo da ga uzme u obzir prilikom donošenja odluke o tome koliko dokaznog materijala treba odobriti optužbi radi dokazivanja navoda iz optužnice.

4. Na broj svedoka optužbe, kao ni na vreme kojim ona raspolaže za izvođenje dokaza, ne bi smelo da utiče uzimanje u obzir ukupne dužine suđenja prouzrokovane prekidima suđenja da bi se amici curiae omogućilo do pripreme eventualni podnesak za odbacivanje optužbi zbog nedovoljnih dokaza. Njihov predlog da se suđenje odgodi za tri meseca^[4] je prilično nerealan i predstavlja pogrešno tumačenje svrhe takvih podnesaka. Oni treba da budu kratki, neposredni i obavezujući; treba da budu zasnovani na kontinuiranoj proceni dokaznog materijala tokom suđenja; i svakako ne treba da budu proizvod dugotrajnog istraživanja ili akademskog rada, kojim se Veće primorava da za pripremu odluke odredi još nekoliko meseci.^[5]

   II Pravni okvir

5. Iako se ovaj zahtev podnosi na osnovu pravila 73 bis, optužba ima na umu dictum Tročlanog žalbenog veća u vezi s rokom koji je Pretresno veće prvobitno odredilo, gde se ističe opšte načelo da “Pretresno veće može uvek da revidira neku svoju odluku, i to ne samo zbog nepredviđenih okolnosti”.^[6]

6. Interes pravde je kriterijum koji je naveden i u paragrafu (D) i u paragrafu (F) pravila 73 bis. U skladu s potpravilom 73 bis (D) na tužiocu je da odluči da li je podnošenje potrebnog zahteva u interesu pravde. Tužilac se bez oklevanja opredelio da interesi pravde zahtevaju izmenu odluke o tome koji će svedoci biti pozvani. Razmere i težina zločina za koje se optuženi tereti u optužnici i njegov položaj visokog funkcionera u bivšoj Jugoslaviji zajedno dovode do ogromnog interesa javnosti da se ovaj predmet vodi na primeren način.

7. Tužilac takođe smatra da je tokom suđenja neophodno ponovo se pozabaviti ograničenjima određenim na početku postupka. U ovoj fazi suđenja, kada su svi parametri već “poznati”, strogo pridržavanje ograničenja koja su na bilo koji način proizvoljna onemogućilo bi Pretresno veće da vodi postupak u vezi sa znatnim delovima potvrđene optužnice, koji je iz vremenskih razloga već drastično redukovan. Štaviše, bez obzira na okolnosti, tužilac ne smatra da je predviđena dužina ovog postupka opresivna ili nepravična.

8. Optužba smatra da bi na osnovu potpravila 73 bis (F) Pretresno veće trebalo da donese sličan zaključak o tome da je odobravanje dodatnog vremena za izvođenje dokaza u interesu pravde, naročito ako se imaju u vidu odlučni napori optužbe i dosadašnji rezultati u ostvarivanju prvobitnih ciljeva Pretresnog veća.

9. Dole u tekstu su navedeni faktori na koje se oslanja optužba. U svetlu kriterijuma iz pravila 73 bis i dictuma Tročlanog žalbenog veća navedenog u paragrafu 3 gore, ovi faktori se ne ograničavaju na nepredviđene ili izmenjene okolnosti: zapravo se radi o nizu okolnosti koje su tokom suđenja postale jasnije.^[7]

10. Optužba je tokom suđenja na svaki način nastojala da obavesti Veće o tome kolike su razmere problema vremena s kojim je suočena. Dok je u aprilu 2002. godine Pretresno veće moglo samo da nagađa kako će se postupak razvijati i da izvrši samo grube procene prilikom odmeravanja suprotstavljenih elemenata te jednačine, ono u aprilu 2003. može da ima mnogo preciznije informacije i mora biti u mnogo boljem položaju da izvrši potrebne procene.^[8]

    II Kratak prikaz napora optužbe da ispoštuje zadati rok

11. Optužba je detaljno izložila svoje shvatanje praktičnog efekta odluke Veća od 25. jula 2002. godine u jednom ranijem izveštaju,^[9] u kojem je izračunala da je Veće odobrilo otprilike 56 dana u sudnici za izvođenje dokaza koji se odnose “samo na Hrvatsku” i otprilike 84 dana “za dokaze koji se odnose samo na Bosnu”. Ukoliko se zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog ili drugih nepredviđenih okolnosti ne izgube dodatni dani, optužba na osnovu sudskog kalendara procenjuje da će da okonča izvođenje svojih dokaza deset dana nakon završetka letnjeg prekida u radu Suda, to jest, u petak, 5. septembra 2003. Shodno tome, optužbi je za izvođenje dokaza ostalo svega još 65 dana u sudnici.

12. Do danas je optužba na svaki način nastojala da se u sva tri dela suđenja, za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu, pridržava rasporeda koji je Veće odredilo.^[10] Deo suđenja u vezi s Kosovom je u suštini završen^[11] u roku koji je odredilo Pretresno veće,^[12] pošto je optužba svoje izvođenje dokaza zbila u 90 dana^[13] (od kojih su samo 23 dana od po 5 sati, koliko je uobičajeno, potrošena za glavno izvođenje dokaza) tokom kojih je pozvano samo 55 svedoka viva voce i 69 svedoka na osnovu pravila 92 bis (optužba je prvobitno nameravala da pozove 201 svedoka^[14]). Iako su pokrivene sve tačke optužnice koje se odnose na Kosovo, optužba je izvela najmanju moguću količinu dokaza koju je smatrala neophodnom za njihovo dokazivanje.

13. Slično tome, deo suđenja koji se odnosi na Hrvatsku je u suštini završen^[15] u predviđenom roku, pošto je optužba svoje izvođenje dokaza zbila u 66 dana (od kojih su samo 22 dana od po 5 sati, koliko je uobičajeno, potrošena za glavno izvođenje dokaza). Optužba je prvobitno nameravala da pozove 209 svedoka.^[16] Samo 34 svedoka je svedočilo viva voce. Konkretno, sa spiska optužbe uklonjeno je 14 svedoka kako bi se oslobodio prostor za svedočenje jednog važnog svedoka. Osim toga, na 30 svedoka koji su prvobitno trebali da svedoče viva voce primenjeno je ili će se primeniti pravilo 92 bis, delimično ili u celini, i biće dovedeni samo radi unakrsnog ispitivanja. Optužnica za Hrvatsku je izmenjena 23. oktobra 2002. godine, tako što su iz paragrafa 36 izbrisani odeljci (e) (prisilni rad), (f) (seksualni delikti) i (h) (diskriminatorne mere), čime je izbegnuto izvođenje relevantnih dokaza.

14. Optužba je učinila najveće napore da skrati ukupno izvođenje dokaza u delu suđenja koji se odnosi na Bosnu. Prvobitna optužnica za Bosnu je obuhvatala zločine počinjene u 47 opština. Zbog ozbiljnih bojazni Veća u vezi s obimom predmeta, optužba je 22. novembra 2002. podnela izmenjenu optužnicu, u kojoj je znatno smanjila broj opština u kojima su počinjeni zločini (koji nisu prisilno premeštanje) u vezi s kojima je nameravala da podnese dokaze. To skraćenje optužnice propraćeno je odgovarajućim smanjenjem broja svedoka potrebnih za dokazivanje preostalih navoda.

15. Tokom suđenja, a u svetlu odluka Veća u vezi s pravilom 92 bis, optužba se početkom 2003. prihvatila daljeg smanjenja obima izvođenja svojih dokaza u vezi s Bosnom. Optužba je 3. marta 2003. obavestila Veće da namerava da dodatno smanji obim izvođenja svojih dokaza na zločine počinjene u samo devet opština.^[17] Svedočenje viva voce će se izneti samo u vezi s Bijeljinom, Bratuncem i Zvornikom. Optužba će svoje izvođenje dokaza u vezi s preostalih šest opština svesti na dokaze izvedene u drugim suđenjima i na izjave koje se mogu prihvatiti na osnovu pravila 92 bis D.

16. Osim gorenavedenih mera, čija je svrha da znatnim smanjenjem količine dokaznog materijala i izvođenja dokaza zadovolje zahteve Pretresnog veća, optužba je od Pretresnog veća tražila donošenje rešenja i odluka u vezi s dokazima, čija je svrha povećanje količine dokaza koji se mogu izvesti.^[18] Predlozi optužbe u tom pogledu obično su odbacivani. Optužba nije predvidela da će se u ovom postupku dopustiti unakrsno ispitivanje većine svedoka čije je svedočenje prihvaćeno na osnovu pravila 92 bis,^[19] što je izazvalo posebnu zabrinutost u vezi s rokom budući da nije jasno da li zbog toga te svedoke sada treba smatrati svedocima viva voce. Ukoliko je to slučaj, za dokaze o bazi zločina vezane samo za Hrvatsku biće potrebno još deset dana, koji će skoro u potpunosti biti potrošeni na unakrsno ispitivanje od strane optuženog.^[20] Po deo suđenja koji se odnosi na Bosnu posledice će biti mnogo dramatičnije.

17. Optužba je najčešće bila prinuđena da odustane od celovitog glavnog ispitivanja svojih svedoka, što je mera za koju se može reći da je donekle nepovoljna. Optužba se sada nalazi u sledećoj situaciji: nije joj preostala nijedna opcija za poboljšanje protoka svojih svedoka i efikasnosti izvođenja dokaza; optužba više nije u mogućnosti da reši preostale probleme vezane za vreme a da ne se ne odrekne značajnih delova suštine teze protiv optuženog. Razmere ovog problema prikazane su na grafikonima koji su predočeni Veću 3. marta 2003. godine.^[21] Dopunjeni grafikoni su priloženi kao Dodatak A.

    II Izmena svedoka koji treba da budu pozvani i produženje roka

18. Optužba, stoga, traži dodatno vreme za izvođenje dokaza, ali ona od Veća ne traži da jednostavno odredi novi datum do kojeg mora okončati izvođenje svojih dokaza. Optužba takođe predlaže da Veće izmeni svoju odluku o broju svedoka optužbe i prilaže Dodatke B, C i D u kojima su preostali svedoci navedeni prema sadržaju, u zavisnosti od dokaza koje mogu da pruže. Svedoci koje optužba smatra ključnim za svoje izvođenje dokaza navedeni su u Dodatku B. Svedoci iz Dodatka C su oni za koje optužba smatra da treba da budu saslušani i bez čijeg svedočenja bi mogućnost Veća da formira dovoljno celovitu ili potpunu sliku o događajima i ponašanju optuženog bila znatno umanjena. Na kraju, svedoci navedeni u Dodatku D jesu preostali svedoci iz pravila 92bis.

19. Uz to, optužba će i dalje nastojati da, kad god je to moguće, dovede nove svedoke, ukoliko joj budu bili na raspolaganju svedoci čije će svedočenje značajno doprineti činjenicama koje se odnose na predmet ili čijim svedočenjem će se izbeći potreba da se pozove izvestan broj navedenih svedoka. Veće je sigurno upoznato sa činjenicom da je politička situacija Srbiji i Crnoj Gori u poslednje vreme pretrpela potrese, naročito ako se ima u vidu odluka vlasti da stane na put organizovanom kriminalu i uticaju pripadnika starog režima. Potpuni efekat hapšenja otprilike hiljadu lica tokom poslednjih nedelja tek će se odraziti na spremnost svedoka “insajdera” da se pojave pred sudom. Tužilaštvo će i dalje ostati otvoreno za mogućnost razvijanja novih i boljih izvora dokaza čim postanu dostupni.

20. Treba istaći da je bilo teško uskladiti odluku Pretresnog veća da odredi rok sa odlukom da se ograniči broj svedoka optužbe. Tu teškoću naglašava sama činjenica da je optužba, uprkos tome što smatra da je nemoguće ispoštovati prvobitno ograničenje, ipak uspela da ni izbliza ne prekorači ograničenje broja svedoka viva voce. Optužbi nisu išle na ruku procene Veća vezane za ova dva ograničenja, ali prihvata da Veće nije tražilo da optužba završi izvođenje dokaza nakon svedočenja 177 svedoka viva voce ili 16. maja 2003, već prema tome šta prvo usledi, što je formula za koju se može reći da je neprimerena jednom krivičnom postupku.

21. Optužba tvrdi da se anomalija, nastala zbog dva protivrečna ograničenja određena odlukom Pretresnog veća od 25. jula 2002, najlakše može odstraniti usredsređivanjem na svedoke i njihov mogući doprinos predmetu. Pretresno veće bi, razmatranjem priloženih Dodataka B, C i D, moglo doći do izvesnog broja opcija. U svetlu dosadašnjeg toka suđenja, važnosti preostalih pitanja koje treba dokazati i pomoći koju će svedoci verovatno pružiti Veću kao instanci koja presuđuje po činjenicama, Pretresno veće se moli da prihvati da bi bilo razumno pozvati sve preostale svedoke. Ukoliko bi se to desilo, optužba procenjuje da bi joj bilo potrebno još 69 dana^[22] za svedočenje viva voce svedoka navedenih u Dodatku B. Pored toga, za svedoke po pravilu 92bis bilo bi joj potrebno još 15 dana za deo suđenja koji se odnosi na Hrvatsku i još 33 dana za one svedoke za deo suđenja koji se odnosi na Bosnu, koji su navedeni u Dodatku D.^[23]

22. Alternativno, Veće bi moglo da ukaže optužbi na to da želi da sasluša pojedine njene svedoke. Veće bi moglo da ukaže i na to da bi mu bilo korisno da u vezi s nekim pitanjem sasluša naveden broj svedoka, pri čemu bi na optužbi bilo da u vezi s tim pitanjem izabere izvestan broj mogućih svedoka, ali ne sve svedoke. Svi ovi postupci bili bi u interesu pravde i u okviru ovlašćenja Pretresnog veća u vezi s vođenjem suđenja koja su ustanovljena u praksi ovog Međunarodnog suda.

    III Traženi pravni lek

23. Iz gorenavedenih razloga optužba, uz dužno poštovanje, traži sledeće:

    da Pretresno veće dopusti optužbi da nastavi sa izvođenjem dokaza dok ne sasluša svedočenje ili svih svedoka navedenih u Prilogu ili onih navedenih svedoka čije svedočenje Veće odluči da sasluša kako bi se završilo izvođenje dokaza optužbe; i

    da Pretresno veće ukine svaki utvrđeni rok za okončanje izvođenja dokaza optužbe.

^[1] Ovi “delovi” ne predstavljaju čvrstu i nepromenjivu podelu dokaznog materijala: svedočenje pojedinih svedoka odnosi se na više delova suđenja, a iskazi nekih svedoka odnose se na optuženog na uopšten način.

^[2] Sudija May, pretpretresna konferencija, 25. juli 2002. godine, T. 8641.

^[3] Sudija May, 173. dan suđenja. T. 18481.

^[4] Amici, između ostalog, predlažu da se, pošto optužba izvede dokaze, napravi prekid od tri meseca kako bi pripremili podnesak koji će podneti na osnovu pravila 98 bis (A) – “Zahtev amici curiae za izdavanje uputstva u vezi s prirodom njihovog daljeg učešća u suđenju i uputstva o postupku na osnovu pravila 98 (A)” od 4. aprila 2003.

^[5] Optužba redovno pomaže amici curiae pri praćenju i proceni dokaznog materijala tako što im dostavlja i redovno ažurira tabele na kojima se povezuju izvedeni dokazi sa relevantnim delovima optužnice (takozvani “tabelarni pregled” dokumenata).

^[6] “Razlozi odbijanja da se optužbi dozvoli da podnese žalbu na odluku o odgodi”, Tročlano žalbeno veće, 16. maj 2002.

^[7] Do dana podnošenja ovog zahteva prošlo je 176 dana u sudnici. Optuženi je bio bolestan 68, 69, 121, 139, 169. i 170. dana, te se ti dani ne mogu ubrojati u dane u sudnici.

^[8] Drugog dana uvodne reči optužbe, predsedavajući sudija May je, tokom rasprave s tužiocem u pogledu raspoloživog vremena, konstatovao sledeće: “ Naravno da je teško - unapred sastaviti raspored, ne znajući koliko će da traje unakrsno ispitivanje i tome slično.” T. 222. Sudija May je šestog dana suđenja, govoreći o privremenom pretpretresnom podnesku za optužnice za Bosnu i Hrvatsku, rekao: “...i, kao što sam već rekao, smatramo da smo imali prilike da razmotrimo raspored. Kao što smo utvrdili, nemoguće je sastaviti čvrst raspored…” T. 652. Istoga dana, odgovarajući optužbi, sudija May je rekao: “To nam je jasno i naravno da ne može biti nikakvih nepromenljivih i čvrstih pravila u vezi s vremenom, pa i sa brojem svedoka, koja se tokom suđenja ne mogu izmeniti...” T.653. Čak je i 10. maja 2002., kad je izdat nalog, sudija May, odmeravajući razna pitanja, rekao: “Moguće je da ta pitanja neće biti rešena ni do početka izvođenja dokaza odbrane u konkretnim okolnostima ovog predmeta.”

^[9] “Izveštaj Tužilaštva o preostalom vremenu za izvođenje dokaza optužbe”, 11. decembar 2002.

^[10] Veće nije uvek delilo ovo mišljenje, kao što se videlo na raspravi o postupku 31. maja 2002. T. 6004-6006.

^[11] Optužba još treba da izvede dodatne konkretne dokaze za Kosovo. Pretresno veće to zna, vidi predmet br. IT-02-54-T, Tužilac protiv Slobodana Miloševića, Poverljivo. “Izveštaj optužbe o preostalim svedocima iz dela suđenja koji se odnosi na Kosovo i svedocima čije se svedočenje odnosi i na druge delove suđenja.” Optužba namerava da izvede i dodatne dokaze o ekshumacijama izvršenim u Srbiji i identifikaciji tela. Pretresno veće je o tome obavešteno 25. jula 2002. (T.8643-T.8644). Osim toga, još ima veštaka i “insajdera” visokog ranga koji će tek biti pozvani da svedoče u vezi s drugim delovima optužnice, kao i s Kosovom. Pretresno veće je ranije prihvatilo da će ovi dokazi biti izvedeni kasnije (13. juni 2002, T.6932).

^[12] Dana 26. juna 2002. godine Pretresno veće je konstatovalo da će rad u sudnici trajati do 6. septembra i još jednu nedelju, u skladu s molbom optužbe (T. 7201). Deo suđenja koji se odnosi na Kosovo završen je 11. septembra 2002.

^[13] Poslednji dan dela suđenja koji se odnosio na Kosovo bio je 97. dan suđenja. Međutim, od tih 97 dana četiri su potrošena isključivo na uvodne argumente a još tri na rasprave o postupku održane u odsustvu optuženog (koji je bio bolestan).

^[14] Optužba je na spisku svedoka na osnovu pravila 65ter navela 201 svedoka. Vidi predmet br. IT-02-54-T, Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Podnesci Tužilaštva u skladu sa pravilom 65 ter (E)”, 26. novembar 2001.

^[15] Svedočenje izvesnog broja svedoka o bazi zločina tek treba da se sasluša na osnovu pravila 92 bis, obično uz unakrsno ispitivanje od strane optuženog.

^[16] Na spisku na osnovu pravila 65 ter je navedeno 77 svedoka na osnovu pravila 92 bis i 132 svedoka viva voce.

^[17] T. 17236.

^[18] Rezimei o vrsti mera čije izricanje optužba traži od Veća dati su u “Podnesku Tužilaštva o budućem vođenju postupka u ovom predmetu s obzirom na zdravstveno stanje optuženog i dužinu i složenost predmeta”, 7. novembar 2002. i u “Dopuni izveštaju Tužilaštva o vremenu preostalom za izvođenje dokaza optužbe i zahtevu za raspravu”, 10. januar 2003.

^[19] Moguće je da to nije predvidelo ni samo Veće - sudija May je 24. aprila 2002. rekao: “Drugo pitanje je to što postupak koji je sada prihvaćen u vezi s svedocima na osnovu pravila 92 bis u to vreme nije bio predviđen.” T. 3744.

^[20] Optužba sa izvesnom zabrinutošću ističe da bi za unakrsno ispitivanje sada moglo biti potrebno dodatno vreme. Ukoliko bi do toga došlo, to bi ilustrovalo očiglednu opasnost koja proizilazi iz toga što je Veće izdalo nalog optužbi da završi izvođenje dokaza do određenog datuma, nasuprot drugim vidovima ograničavanja izvođenja dokaza optužbe: vreme potrošeno na unakrsno ispitivanje ne može se iskoristiti za dalje izvođenje dokaza optužbe.

^[21] T. 17234-17237.

^[22] Ovih 68 dana predstavljaju nedostatak vremena posle 5. septembra 2003.

^[23] Pri ovoj proceni pošlo se od pretpostavke da će dužina dana u sudnici ostati nepromenjena, kao i broj i raspored dana odmora čija je svrha očuvanje zdravlja optuženog. Osim toga, pretpostavljamo da će optuženi i dalje imati po jedan sat za unakrsno ispitivanje svakog od svedoka po pravilu 92bis. Vreme potrebno za svedoke iz pravila 92bis za deo suđenja koji se odnosi na Bosnu biće znatno smanjeno ukoliko ne bude potrebno unakrsno ispitivanje.