MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 7. maj 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

REPLIKA OPTUŽBE NA OPSERVACIJE AMICI CURIAE NA ZAHTEV OPTUŽBE NA OSNOVU PRAVILA 73 bis

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

REPLIKA OPTUŽBE NA OPSERVACIJE AMICI CURIAE NA ZAHTEV OPTUŽBE NA OSNOVU PRAVILA 73 bis

1. Optužba ulaže sledeću repliku na Opservacije koje su amici podneli 1. maja 2003. godine u vezi sa Zahtevom optužbe na osnovu pravila 73 bis od 17. aprila 2003.

2. U paragrafu 2 amici tvrde da optužba svojim zahtevom nastoji da obezbedi i da se ponovo prihvati veliki broj svedoka i da se dodaju svedoci koji se ne nalaze na prvobitnom spisku prema pravilu 65ter od 31. maja 2002. Usredsredivši se samo na taj spisak, amici izgleda smatraju da optužba sada nastoji da poveća obim suđenja. U stvari, optužba neprestano smanjuje obim izvođenja svojih dokaza i sasvim otvoreno ukazuje na sve izmene u spisku svedoka, za koje je tokom suđenja uvek tražila dozvolu Veća.

3. Nije jasno na čemu je zasnovana procena amici. Da bi se izbegli eventualni nesporazumi, optužba želi da pojasni svoj stav u vezi s kategorijama svedoka navedenih u dodacima svom zahtevu. Svedoci iz Dodatka B su ključni svedoci viva voce. Ta procena se neprestano preispituje, kao i procena toga koji su delovi svedočenja konkretnih svedoka ključni.

4. Optužba iz iskustva zna da kod ovakvih spiskova svedoka uvek postoji znatna “stopa osipanja”, to jest, da optužba neće moći da obezbedi izvođenje znatnog dela neophodnih dokaza. Tamo gde optužba zna da postoje problemi dostupnosti svedoka, ona će na odgovarajući način na spisku obeležiti tog svedoka. Iako će se na svaki način starati da svi svedoci dođu da svedoče, optužba prihvata da će, po završetku izvođenja svojih dokaza, morati da se suoči s posledicama nedovođenja pojedinih ključnih svedoka. Stoga se u praksi kategorija ključnih dokaza stalno preispituje sa ciljem da se broj dokaza smanji, što će se povremeno predočiti Veću podnošenjem revidiranih spiskova.

5. Amici primećuju da se na prvobitnom spisku svedoka prema pravilu 65ter ne nalazi 39 ključnih svedoka , ali valja primetiti da je Veće već odobrilo da se pozove njih 13. U poslednjem stupcu Dodatka B objašnjen je status preostalih 26 ključnih svedoka, od kojih se njih 18 odnose na Sarajevo i Srebrenicu, što su komponente predmeta o kojima će se govoriti pri kraju izvođenja dokaza optužbe, kako je ona već najavila.

6. Optužba neprestano smanjuje broj svedoka koje namerava da pozove. U svom prvom zbirnom zahtevu u vezi s tim svedocima, optužba je sa spiska izbrisala 34 svedoka a dodala 11; u drugom zbirnom zahtevu je izbrisala 20 a dodala šest svedoka. Optužba je, dakle, do sada izbrisala 54 svedoka i dodala 17, čime je broj svedoka smanjen za 37. Ovim zahtevom optužbe taj proces se ne preokreće. Na svaki način ćemo nastojati da zamenimo svedoke (tamo gde je moguće izneti bolje dokaze ili skratiti vreme), te da na pojedinačne svedoke potrošimo manje vremena.

7. U vezi sa svedocima navedenim u Dodatku C ne bi trebalo da bude nesporazuma. Radi se o svedocima koji čine skup relevantnih raspoloživih dokaza, i optužba smatra da je važno predočiti Veću njihovo postojanje, budući da bi se neka od tih potencijalnih svedočenja mogla smatrati dokazima bez kojih Veće ne bi bilo u stanju da donese celovit zaključak o izvesnim pitanjima pokrenutim tokom ovog suđenja. Međutim, optužba ne smatra da ovi svedoci spadaju u onu neophodnu minimalnu grupu dokaza koji se moraju izvesti. Ukoliko se, iz bilo kog razloga, izmeni procena u pogledu nekog svedoka iz ove kategorije, Veće će o tome biti obavešteno. Mi sada obaveštavamo Pretresno veće o tim svedocima, kako bi bilo u boljem položaju da donese ispravnu odluku o daljem vođenju suđenja.

8. Slično tome, moglo bi biti zabune u vezi sa svedocima navedenim u Dodatku D. Optužba i dalje tvrdi da svedočenje tih svedoka u potpunosti treba prihvatiti u pismenom obliku, tako da se na njega ne troši vreme u sudnici. Međutim, u svetlu postojećih i budućih odluka Pretresnog veća o primeni pravila 92bis, optužba uviđa da mora fleksibilno da pristupi ovom korpusu dokaza, te da, ukoliko unakrsno ispitivanje i dalje bude norma za svedoke na osnovu pravila 92bis, nije realno pozvati sve te svedoke. Optužba će morati da bude selektivna, ali je sada možda došlo vreme da se od optuženog zatraži da u vezi sa svojom odbranom vrlo precizno objasni koji su razlozi iz kojih bilo koji svedok iz ove kategorije mora da se pojavi na unakrsnom ispitivanju. U svakom slučaju, predviđa se da svedočenje nijednog svedoka iz ove kategorije u sudnici neće trajati duže od jednog sata, što znači da će dnevno biti saslušana tri ili četiri takva svedoka.

9. Ako se spiskovi posmatraju na ovaj način, Veće će videti da ostatak izvođenja dokaza optužbe nije tako zastrašujući kao što se na prvi pogled moglo učiniti amici. Nema govora o tome da se bilo koji svedok “vrati” nakon što je izbrisan sa spiska, a optužba, kako odmiče suđenje, i dalje preispituje svoje spiskove svedoka.

10. Optužba prihvata argument amici iz paragrafa 26(xii) u vezi s rečju “razumno” iz paragrafa 21 zahteva optužbe. Izbor te reči trebalo je bolje da odrazi objašnjenje pravnog okvira dato u paragrafu 6 zahteva da je, kao što prihvataju amici, pravi test to da li je pozvati sve preostale svedoke “u interesu pravde”.

11. Međutim, sami amici greše u tome što test formulišu u smislu “valjanog razloga”, kao u paragrafu 26(xi) svojih Opservacija, budući da taj test, koji su izgleda preuzeli iz pravila 127, nije formulacija koja je prihvaćena u pravilu 73bis. Isto tako, oni u paragrafu 26(xii) kažu da treba uspostaviti ravnotežu između pravičnosti i ekspeditivnosti, što nije najsrećniji izraz. Pre bi se moglo reći da se radi o ravnoteži između interesa javnosti da se krivično gone lica odgovorna za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i interesa optuženog u ovom konkretnom predmetu.

12. Veću neće biti od pomoći ako, kako u paragrafu 26(viii) predlažu amici, pokuša da odvaže prednosti završavanja krivičnog postupka protiv jednog optuženog kako bi otpočeo postupak protiv drugog. Sudovi bi trebalo dobro da razmisle pre nego što se upuste u takvo što. Naravno, time ne želimo da kažemo, kao što amici izgleda sugerišu u paragrafu 26(xv), da pretresna veća ovog Međunarodnog suda ne treba “aktivno da učestvuju” u vođenju postupka u pojedinačnim predmetima. Ustaljena je praksa ovog Međunarodnog suda da pretresna veća nisu samo pasivni organi: naprotiv, ona imaju značajna ovlašćenja u vođenju suđenja. Svi koraci čije je razmatranje optužba predložila Veću u vezi s traženim pravnim lekom prema tome spadaju u opseg Pravilnika.

13. Amici ne citiraju nikakve izvore kada govore o prevelikoj ili opresivnoj dužini suđenja u predmetu kao što je ovaj, ukoliko uopšte može da se uspostavi paralela sa sudskom praksom nekog drugog sudskog tela. U ovom predmetu je Žalbeno veće odobrilo spajanje optužnica kako bi se omogućilo da se po tri složena predmeta vodi jedan postupak. Alternativno je za svaki od ovih predmeta mogao da se vodi niz odvojenih suđenja, uz svo dodatno vreme koje bi to zahtevalo. Međutim, prerano je baviti se pitanjem opresivnosti.

14. Optužba će Pretresnom veću rado usmeno izneti dodatna objašnjenja za bilo koje od ovih pitanja i poziva Veće da odredi datum za takav pretres.