|
MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU Predmet br. IT-02-54-T PRED PRETRESNIM VEĆEM U sastavu:
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 26. novembar 2003. TUŽILAC PODNESAK TUŽILAŠTVA O UTICAJU ODLUKE ŽALBENOG VEĆA OD 23. OKTOBRA 2003. O FORMALNOM PRIMANJU NA ZNANJE ČINJENICA O KOJIMA JE VEĆ PRESUĐENO
Optuženi: MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU TUŽILAC predmet br. IT-02-54-T PODNESAK TUŽILAŠTVA O UTICAJU ODLUKE ŽALBENOG VEĆA OD 23. OKTOBRA 2003. O FORMALNOM PRIMANJU NA ZNANJE ČINJENICA O KOJIMA JE VEĆ PRESUĐENO
1. U skladu s nalogom Pretresnog veća od 5. novembra 2003, Tužilaštvo podnosi ovaj podnesak o uticaju naloga Žalbenog veća od 23. oktobra 2003. u vezi s formalnim primanjem na znanje činjenica o kojima je već presuđeno. 2. Data odluka u žalbenom postupku je pojednostavila zadatak Pretresnog veća, budući da je Žalbeno veće iznelo autoritativno tumačenje pravila 94 (B) i potvrdilo da se to potpravilo, kao prvo, “odnosi na pitanja koja su sporna”[1] i, kao drugo, da se “...stvara pretpostavku da je činjenica o kojoj je presuđeno tačna ako nije pobijana. Namera ovog pravila nije da se ukine pravo suprotne strane na pobijanje”.[2] 3. Stoga je datom odukom u žalbenom postupku pretresnom veću omogućeno da, pri primeni svog diskrecionog prava, te iz razloga ekonomičnosti suđenja, zaključi da činjenični zaključci iz jednog predmeta pred ovim Meunarodnim sudom predstavljaju izvestan broj oborivih činjeničnih pretpostavki u nekom sledećem predmetu. Ta odluka u žalbenom postupku u stvari znatno proširuje spektar činjenica koje se mogu formalno primiti na znanje prema predmetnom potpravilu, a da se pritom ne utiče na pravo strane u postupku kojoj ta činjenična pretpostavka ide na štetu da izvede dokaze o nekom konkretnom pitanju ako za to postoji valjan razlog. 4. Činjenice obuhvaćene podneskom tužilaštva od 12. decembra 2002. mahom se odnose na dokaze o bazi zločina u Prijedoru. One se tiču pitanja koja su detaljno obrađena u drugim suđenjima i o kojima se sada može malo ili nimalo raspravljati. Te činjenice o kojima je već presuđeno, stoga, predstavljaju idealne oborive pretpostavke – bezbedno polazište za optužbu u ovom predmetu – na kojima Veće može da utemelji svoju presudu, a da ne mora ponovno da sasluša dokaze in extenso, ukoliko ne budu pobijene. 5. Argumenti koji idu u prilog formalnom prihvatanju činjenica usled čega bi te činjenice smatrane kao definitivno dokazane, a fortiori se primenjuje kad se one usled toga smatraju samo oborivim pretpostavkama. Tužilaštvo, stoga, ostaje pri svom prvobitnom podnesku od 12. decembra 2002, koje će Pretresno veće sada razmotriti. /otpis na originalu/ Dana 26. novembra 2003. [1] Izdvojeno mišljenje sudije Shahabuddeena, paragraf 33. [2] Ibid., paragraf 35. |