MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 27. novembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

I. Uvod

1. Na osnovu pravila 92 bis (A) i (C) Pravilnika o postupku i dokazima, Tužilaštvo (u daljem tekstu: optužba) traži od Pretresnog veća da uvrsti u dokaze izjave svedoka i relevantne dokazne predmete tri svedoka o bazi zločina koji su u periodu posle davanja izjava preminuli.

2. Preminuli svedok Ivan RASTIJA^[1] dao je iskaz o incidentu navedenom u paragrafu 51 optužnice za Hrvatsku (Dalj II). Preminuli svedok Boško BRKIĆ^[2] dao je iskaz o incidentu navedenom u paragrafu 47 optužnice za Hrvatsku (Škabrnja II). Preminula svedokinja Stana ALBERT^[3] dala je iskaz o incidentu navedenom u paragrafu 57 optužnice za Hrvatsku (Erdut).

3. Pravilo 92 bis (C) predviđa ovlašćenje Pretresnog veća da uvrsti u dokaze izjavu lica koje je posle davanja te izjave preminulo.^[4] Ovo pravilo predviđa da je izjava prihvatljiva ako se Pretresno veće ocenjivanjem verovatnoće uveri da je svedok mrtav i da postoje zadovoljavajuće indicije o pouzdanosti svedoka. Pored toga, moraju biti zadovoljeni opšti kriterijumi pravila 92 bis (A)^[5] Optužba tvrdi da su gorenavedeni kriterijumi zadovoljeni.

II. Potvrda o smrti svedoka

4. Pravilo 92 bis (C) (i) nalaže da se Pretresno veće ocenjivanjem verovatnoće uveri da je dotični svedok zaista mrtav.^[6] Da bi se ispunio taj uslov, optužba će stranama dostaviti overene smrtovnice svakog od navedenih svedoka, koje je optužbi dostavila Vlada Hrvatske u odgovoru na Zahteve za pomoć. Optužba tvrdi da taj dokaz dokazuje da se zaista radi o preminulim svedocima.

III. Zadovoljavajuće indicije o pouzdanosti izjava

A. Pravilo 92 bis (C) (ii)

5. U svojoj odluci u predmetu Tužilac protiv Galića^[7] (u daljem tekstu: Odluka po žalbi u predmetu Galić) Žalbeno veće je primetilo da pravilo 92 bis (C) ne predviđa poseban i samodovoljan metod izvođenja dokaza u pismenom obliku umesto usmenog svedočenja. I po formi i po sadržaju, pravilo 92 bis (C) samo opravdava nužnost izostanka deklaracije koju pravilo 92 bis (B) propisuje za prihvatljivost pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis (C), međutim, optužba mora da pokaže da postoje zadovoljavajuće indicije o pouzdanosti izjava na osnovu okolnosti u kojima su izjave uzete i zabeležene.^[8]

6. U odluci Pretresnog veća u predmetu Galić od 18. aprila 2002, Pretresno veće je prihvatilo izjavu koju je Tužilaštvu dao Bajram Šopi, svedok o bazi zločina, koji je u međuvremenu umro.^[9] Osvrćući se na uslov iz pravila 92 bis (C), po kome moraju da postoje zadovoljavajuće indicije o pouzdanosti, Pretresno veće je primetilo kako sledi:

"UZIMAJUĆI U OBZIR da je izjava data uz pomoć propisno kvalifikovanih prevodilaca čiji je rad odobrio Sekretarijat Međunarodnog suda; da je Izjavu, iako nije data pod zakletvom, svjedok potpisao zajedno sa priloženom potvrdom, koju je svjedok takođe potpisao, da je sadržaj Izjave istinit po njegovom najboljem sjećanju; da je svjedok Nura Bajraktarević potvrdila da je Bajram [opi bio na mjestu incidenta; da u Izjavi nema očiglednih nedosljednosti"^[10]

7. Na osnovu navedenog, Pretresno veće u predmetu Galić je zaključilo da "postoje zadovoljavajuće indicije o njenoj pouzdanosti u smislu pravila 92(C)(ii), kao i da će činjenica da ne postoji mogućnost korištenja prava na unakrsno ispitivanje biti, kako je primjereno, uzeta u obzir prilikom određivanja težine dokaza"^[11]. Ovaj zaključak nije pobijen u žalbenom postupku.^[12]

8. Svaki od faktora razmotrenih u odluci u predmetu Galić gde se navode "okolnosti u kojima je izjava data i zabeležena" važe podjednako za tri izjave koje optužba predlaže u ovom predmetu.^[13] Shodno tome, uslovi iz pravila 92 bis (C) (ii) takođe su ispunjeni u ovom predmetu.

B. Drugi faktori koji ukazuju na pouzdanost predloženih izjava

9. U Odluci po žalbi u predmetu Galić takođe je zaključeno da, pored kriterijuma iz pravila 92 bis (C)(ii), prema kojima se pouzdanost utvrđuje na osnovu okolnosti u kojima je data i zabeležena izjava, Pretresno veće mora da se uveri da, uopšteno uzev, izjava ima "dokaznu vrednost"^[14]. To, s druge strane, nalaže podrobniju analizu "pouzdanosti" izjave.^[15] Uz opširan citat iz ranije odluke Žalbenog veća u predmetu Tužilac protiv Aleksovskog^[16] koji se odnosi na dokaze iz druge ruke, u Odluci po žalbi u predmetu Galić kaže se sledeće:

"Budući da se ti iskazi [iz druge ruke] usvajaju da bi se dokazala istinitost njihovog sadržaja, Raspravno vijeće mora biti uvjereno da je iskaz u tom smislu pouzdan, odnosno da je dobrovoljan, istinit i vjerodostojan, kako je primjereno; a u tu svrhu može razmatrati i sadržaj iskaza iz druge ruke kao i okolnosti pod kojima je dat; odnosno, kao što je to opisao sudac Stephen, dokazna vrijednost iskaza iz druge ruke ovisi o kontekstu i karakteru dotičnog iskaza. Za utvrđivanje dokazne vrijednosti također je relevantna nemogućnost da se unakrsno ispita osoba koja je dala iskaze, kao i to da li je iskaz iz “druge” ili “treće” (ili još dalje) ruke. Činjenica da je neki iskaz iz druge ruke nužno ga ne lišava dokazne vrijednosti, ali se priznaje da će se takvom iskazu obično pripisati manja težina ili dokazna vrijednost nego kad je u pitanju svjedočenje svjedoka pod prisegom i uz unakrsno ispitivanje, iako čak i to ovisi o bezbroj varijabilnih okolnosti koje prate iskaz iz druge ruke."^[17]

10. U Odluci po žalbi u predmetu Galić dalje se ukazuje na naročitu potrebu da se obezbedi pouzdanost vanpretresnih iskaza koje su istražiteljima Tužilaštva dali potencijalni svedoci, "jer su, nažalost, pokrenuta pitanja u vezi sa pouzdanošću takvih izjava, i to zbog saznanja stečenih na mnogim suđenjima pred Međunarodnim sudom o tome na koji način se uzimaju te pismene izjave."^[18]

11. Značenje "zadovoljavajućih indicija o pouzdanosti" u ovom opštijem smislu razmotreno je u odluci Žalbenog veća u predmetu Tužilac protiv Kordića i Čerkeza (u daljem tekstu: Odluka po žalbi u predmetu Kordić).^[19] Ova odluka je doneta pre usvajanja pravila 92 bis (C) i stoga se odlučivanje po pitanju da li, u ovom slučaju, izjavu preminulog lica trebalo prihvatiti usredsređuje na pravilo 89(C). Iako je u Odluci po žalbi u predmetu Galić zauzet stav da je usvajanjem pravila 92 bis poništen deo odluke u predmetu Kordić koji odražava činjenicu da je Pravilnik u to vreme davao prednost svedočenju "uživo, u sudnici", u Odluci po žalbi u predmetu Kordić ipak se i dalje insistira na pouzdanosti dokaza iz druge ruke. Presedan koji je postavljen u predmetu Kordić sledilo je i Pretresno veće u predmetu Tužilac protiv Naletilića zvanog "Tuta" i Martinovića zvanog "Štela" (u daljem tekstu: Odluka u predmetu Tuta i Štela).^[20]

12. Postupajući po oba zahteva u predmetu Tuta i Štela, optužba je nastojala da se uvrste izjave preminulih svedoka koje sadrže dokaze koji neposredno inkriminišu optuženog. Karakter tih dokaza čini ih različitim u odnosu na izjave za koje optužba nastoji da se uvrste u ovom predmetu.

13. U predmetu Kordić, pomenutu izjavu je dao svedok koji je tvrdio da je, noć pre napada HVO-a na selo, video Kordića (optuženog) u selu Donja Večerska u društvu pripadnika HVO-a, uključujući pripadnike "Džokera", jedinice koja je bila blisko povezana sa svim navodnim nedelima na tom području. To je bio dokaz od ključnog značaja koji je ukazivao na dela i ponašanje optuženog i koji je, što je veoma bitno, nije imao dovoljnu potkrepu, pri čemu se optužba pozivala na taj dokaz samo za to da bi ukazala na to da je optuženi bio u selu Donja Večerska.^[21]

14. Žalbeno veće u predmetu Kordić stalo je na stanovište da način na koji je dotična izjava zabeležena i data ukazuje na njenu nepouzdanost iz sledećih razloga: Prvo, izjavu je uzeo i zabeležio istražitelj Tužilaštva čiji govorni engleski nije savršen (engleski nije njegov maternji jezik), koji ne govori hrvatski (maternji jezik preminulog svedoka), kao i zbog toga što se, na kraju krajeva, celokupna korespondencija vodila preko tumača; drugo, činjenica da izjava nije data u vreme događaja o kojima govori, tj. data je nekoliko godina posle tih događaja;^[22] i konačno, činjenica da svedok nije unakrsno ispitan u vezi sa svojim iskazom koji nije dat u propisanoj formi, pod zakletvom, dalje je potkopala pouzdanost izjave.

15. U predmetu Tuta i Štela za dokaze sadržane u izjavama čije se uvrštavanje tražilo moglo se smatrati da su bitniji i da više inkriminišu od onih čije se prihvatanje tražilo u predmetu Kordić. Prvu izjavu dao je svedok koji je lično bio žrtva konkretnog kriminalnog čina za koji se teretio optuženi (Naletilić). Svedok je u izjavi naveo da ga je Naletilić tukao i mučio. Ta izjava predstavlja jedini dokaz kojim se inkriminiše optuženi u vezi s konkretnim incidentom, pri čemu su druga potkrepljujuća svedočenja predstavljala posredne dokaze iz druge ruke.

16. Na sličan način, druga izjava sadržala je dokaze direktno povezane sa efektivnom kontrolom optuženog Tute i njegovom odgovornošću nadređenog predviđenom u pravilu 7(3) Statuta. Iako se ona odnosi na situaciju iz perioda koji je prethodio onom na koji se odnosi optužnica, ipak ukazuje na dela i ponašanje optuženog pošto sadrži svedočenje jednog očevica u vezi s manifestacijama efektivne kontrole koju je navodno ostvarivao Tuta.^[23] Ukratko, ona ukazuje na to da se optuženi u određeno mesto nalazio na određenom mestu.

17. Jasno je da su, u oba slučaja, dokazi bili bitni i inkriminišući, što je nalagalo strogu procenu faktora pouzdanosti. Činjenica da se tim dokazima neposredno inkriminiše optuženi, zajedno sa činjenicom da su oni u velikoj meri nepotkrepljeni (naročito kada je reč o neposrednim dokazima), što je još značajnije, neizbežno je dovela do nužnosti da i Žalbeno i Pretresno veće prilikom donošenja odluke primene strože kriterijume preispitivanja "pouzdanosti" dokaza.

18. Indicije o pouzdanosti zavise od konkretnih dokaza koji stoje na raspolaganju i od naročitih okolnosti u kojima je izjava zabeležena. Optužba tvrdi da tri izjave čije prihvatanje sada predlaže sadrže dokaze koji imaju snažne karakteristike pouzdanosti zbog činjenice da su potkrepljujući i nisu u suprotnosti sa iskazima viva voce dosada datim na suđenju. Pored toga, u tim izjavama nije reč o "delima optuženog" ili drugim ključnim pitanjima, već se radi o dokazima o "bazi zločina", radi čijeg utvrđivanja je pravilo 92 bis prevashodno usvojeno.^[24]

1. Stana ALBERT:

19. Stana ALBERT bila je meštanka sela Erdut. Lično je videla hapšenje Franje PITLA, Andrije MATINA i Steve TEŠANCA, koji su svi imenovani kao žrtve incidenta navedenog u paragrafu 57 optužnice za Hrvatsku. Ona takođe svedoči o tome da su arkanovci uhapsili Mandu MAJ, žrtvu tog incidenta. Konačno, svedokinja svedoči o "etničkom čišćenju" u Erdutu u aprilu 1992.

20. Iskaz svedoka zasniva se na informacijama "iz prve ruke" o događajima koje je lično videla. Njeno svedočenje o incidentu iz paragrafa 51 optužnice potkrepljuje svedočenje Jasne MIHAJLOVIĆ, koje je prihvaćeno na osnovu pravila 92 bis bez unakrsnog ispitivanja. Prilikom donošenja odluke o prihvatanju svedočenja MIHAJLOVIĆEVE bez unakrsnog ispitivanja, Pretresno veće je primetilo sledeće: "Izjave svedoka C-1089 i 1162 tiču se hapšenja i zatočenja od strane arkanovaca. Nisu osporeni sami događaji a u iskazima ovih svedoka ne pojavljuje se nikakvo krucijalno pitanje. Shodno tome, njihove izjave prihvataju se bez unakrsnog ispitivanja."^[25] Ovo zapažanje u istoj meri važi za svedočenje Stane ALBERT.

2. Ivan RASTIJA:

21. Ivan Rastija je otac Zlatka Rastije, jedne od žrtava incidenta opisanog u paragrafu 51 optužnice za Hrvatsku. Ivan Rastija opisuje smrt svog sina na području Baranje 28. septembra 1991. On takođe govori o hapšenjima drugih lica koja su se u to vreme dogodila na tom području, uključujući hapšenje Josipa BALOGA, Erne BACA i Karla (prezime nepoznato),^[26] koji su takođe žrtve incidenta navedenog u paragrafu 51 optužnice za Hrvatsku. Taj svedok je lično kontaktirao svog sina u zatvoru nakon što je on uhapšen. Svedok je takođe imao lični kontakt, dan pre nego što mu je sin uhapšen, sa dvojicom ljudi koji su nosili uniforme slične policijskim, a tražili su njegovog sina.

22. Izjava svedoka zasniva se na informaciji "iz prve ruke" o tome šta je svedok video, čuo i zapazio. Pored toga, ovim svedočenjem o hapšenju pojedinaca u Baranji potkrepljuje se svedočenje svedoka C-025, koji je svedočio o tim hapšenjima, i to konkretno o hapšenjima Karla RAIĆA i Erne BAČA /kao u originalu/. Štaviše, Pretresno veće je već odlučilo da se svedočenje Ivana RASTIJE može prihvatiti na osnovu pravila 92 bis bez unakrsnog ispitivanja.^[27]

3. Boško BRKIĆ:

23. Svedok je sin Mate i Josipe BRKIĆ iz sela Škabrnja. Izbegao je iz sela tokom napada JNA. Njegovi stari roditelji su ostali u selu. Kasnije je čuo da su mu roditelji ubijeni u kući mecima u potiljak. Čuo je da su na istoj lokaciji pronađeni leševi Kate PERICE i Marije BILAVER.

24. Pošto svedok nije bio u stanju da svedoči o tome ko je ustrelio njegove roditelje i druge u selu, predmet njegovog iskaza je ograničen. U suštini, on je potvrdio da su njegovi roditelji i drugi meštani Škabrnje ubijeni; da su svi oni bili civili; te da su svi bili stariji meštani koji su ostali u selu. Ovim svedočenjem potkrepljuje se iskaz koje je već dao Milan Babić o zločinima počinjenim u Škabrnji, kao i iskazi Ivana GRUJIĆA i Davora SRINOVIĆA iz Ureda Republike Hrvatske za zatočene i nestale osobe.

IV. Prihvatljivost na osnovu pravila 92 bis (A)

25. Pravilom 92 bis (C) samo se opravdava neizbežnost izostanka deklaracije koju propisuje pravilo 92 bis (B) da bi pismene izjave postale prihvatljive na osnovu pravila 92 bis (A). Stoga, potrebno je još uvek da lice koje predočava izjavu preminulog svedoka pokaže da je ta izjava prihvatljiva na osnovu pravila 92 bis (A). To u principu znači da se izjavom moraju dokazivati stvari koje nisu dela i ponašanje optuženog za koja se on tereti u optužnici.^[28]

26. Pretresno veće je već odlučilo da je izjava Ivana RASTIJE prihvatljiva bez unakrsnog ispitivanja na osnovu pravila 92 bis (A).^[29] Sličan zaključak bi se mogao izvesti za izjave Boška BRKIĆA i Stane ALBERT.

27. Kako je gore navedeno, iskaz koji je dao Boško BRKIĆ kumulativan je u odnosu na iskaze koje su već dali Milan BABIĆ, Ivan GRUJIĆ i Davor STRINOVIĆ. Budući da svedok nije u stanju da identifikuje ubice svojih roditelja i drugih meštana sela, njegovim iskazom se ne dokazuju dela i ponašanje optuženog.^[30] Čak i da je ovaj svedok još živ, prihvatanje ove izjave bez unakrsnog ispitivanja bilo bi primereno.

28. Iskaz koji je dala Stana ALBERT tiče se hapšenja meštana u Erdutu od strane lica za koje navodi da su bila povezana sa Arkanom. Ovo svedočenje je stoga kumulativno u odnosu na značajne dokaze koji se već nalaze pred sudom u vezi sa Arkanovim zločinima na području Erduta. U njemu nije reč o delima i ponašanju optuženog te je stoga primereno da se iskaz prihvati na osnovu pravila 92 bis (A).

V. Traženo pravno sredstvo

29. Iz gorenavedenih razloga, optužba uz dužno poštovanje traži da se pismene izjave Stane ALBERT, Ivana RATIJE i Boška BRKIĆA prihvate na osnovu pravila 92 bis (A) i (C).

^[1] Svedok C-1187.

^[2] Svedok C-1072.

^[3] Svedokinja Stana ALBERT umrla je pre nego što je optužba podnela spisak svedoka po pravilu 65 ter: Na tom spisku optužba je navela istražitelja Nigela STEWARTA (C-1219) kao svedoka koji će svedočiti viva voce o sadržaju izjave svedokinje Stane ALBERT. Optužba sada želi da povuče Nigela STEWARTA kao svedoka, kao i da se izjava Stane ALBERT uvrsti u dokaze neposredno na osnovu pravila 92 bis (A) i (C) .

^[4] Pravilo 92 bis (C) glasi: Pismena izjava koja nije u obliku propisanom stavom (B) može ipak biti prihvatljiva ukoliko ju je dalo lice koje je u međuvremenu umrlo, ili lice kojem se više ne može uz svu dužnu revnost ući u trag, ili lice koje zbog telesnog ili duševnog stanja ne može svedočiti usmeno, ako se pretresno veće:

(i) u to uveri ocenjivanjem verovatnoće; i

(ii) na osnovu okolnosti u kojim je izjava data i zabeležena zaključi da postoje zadovoljavajuće indicije njene pouzdanosti.

^[5] Tužilac protiv Stanislava Galića, IT-98-29-AR73.2, Žalbeno veće, "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92bis (C)", 7. jun 2002, par. 24 (u daljem tekstu: Odluka po žalbi u predmetu Galić)

^[6] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 33.

^[7] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 24.

^[8] Pravilo 92 bis (C) (ii).

^[9] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T, "Odluka po drugom zahtjevu Tužilaštva za uvrštavanje u dokazni materijal pismene izjave preminulog svedoka Bajrama Šopija u skladu sa pravilom 92bis(C)," 18. april 2002. (u daljem tekstu: Odluka Pretresnog veća u predmetu Galić).

^[10] Odluka Pretresnog veća u predmetu Galić, str. 4.

^[11] Odluka Žalbenog veća u predmetu Galić, par. 4.

^[12] Odluka Žalbenog veća u predmetu Galić, par. 36.

^[13] Jedan faktor prisutan u predmetu Galić koji nije primenjiv na izjave predložene u ovom predmetu jeste nezavisna potvrda da je preminuli svedok bio na mestu incidenta. Ovaj faktor, međutim, ne dokazuje "okolnosti u kojima je izjava data i zabeležena" te stoga nije faktor koji treba razmatrati na osnovu pravila 92 bis (ii). Kako je dalje izloženo, postoje dodatni faktori koji ne spadaju u način na koji je svaka od izjava koje se sada predlažu data i zabeležena koji bi išli u prilog njenoj pouzdanosti.

^[14] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 31 i 35.

^[15] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 27.

^[16] Predmet br. IT-95-14/1-AR74, Žalbeno veće, "Odluka po žalbi tužitelja u vezi s prihvatljivošću dokaza," 16. februar 1999, par. 15.

^[17] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 27, fusnota 49 (citati ispušteni);

^[18] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 30 (fusnote ispuštene); vidi takođe Tužilac protiv Kordića i Čerkeza, predmet br. IT-95-14/2-AR73.5, Žalbeno veće, "Odluka po žalbi u vezi s izjavom preminulog svjedoka", 21. jul 2000, par. 27 (u daljem tekstu: Odluka po žalbi u predmetu Kordić); Tužilac protiv Naletilića zvanog Tuta i Martinovića zvanog Štela, predmet br. IT-98-34-T, "Odluka po zahtjevu tužioca za javnu verziju 'Odluke Pretresnog vijeća po zahtjevu za prihvatanje izjava preminulih svjedoka [...]' od 22. januara 2002", donete 27. februara 2002, str. 3 (u daljem tekstu: Odluka u predmetu Tuta i Štela).

^[19] Odluka po žalbi u predmetu Kordić, par. 27.

^[20] Odluka u predmetu Tuta i Štela, str. 1-3.

^[21] Vidi par. 18 Odluke po žalbi u predmetu Kordić u kojoj se navodi sljedeće: "Pitanje koje razmatramo jest može li se vanraspravni iskaz preminulog svjedoka, koji nije dat pod zakletvom, koji nije bio predmetom unakrsnog ispitivanja i koji je dat izvan suda, prihvatiti kao jedini dokaz prisutnosti optuženog na određenom mjestu u određeno vrijeme."

^[22] Iako je Žalbeno veće uvažilo činjenicu da ovaj faktor ne mora nužno da ukazuje na nepouzdanost izjave, ono je stalo na stanovište da on ne ide ni u prilog njene pouzdanosti. Kordić, predmet br. IT-95-14/2-AR73.5, "Odluka po žalbi u vezi sa izjavom preminulog svedoka", 21.jul 2000, par. 27, fusnota 29.

^[23] Vidi odluku u predmetu Tuta i Štela u kojoj se navodi: "IMAJUĆI U VIDU da izjava svjedoka koji je u međuvremenu preminuo [...] ima za cilj dokazati djela i ponašanje optuženog Mladena Naletilića kako se terete u tački 47 optužnice; te njegovu vlast nadređenog prema optužbama sadržanim u paragrafima 14 do 17 optužnice."

^[24] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 16.

^[25] T20194, 6. maj 2003.

^[26] Moguće je da se radi o Karlu RAIĆU, jednoj od identifikovanih žrtava navedenih u paragrafu 51 optužnice za Hrvatsku.

^[27] T19143, 11. april 2003. ("Izjava svedoka C-1187 će se takođe prihvatiti bez unakrsnog ispitivanja. Za svrhe ovog predmeta, taj dokaz je od perifernog značaja i ne odnosi se na bitno ili nerešeno pitanje.")

^[28] Odluka po žalbi u predmetu Galić, par. 24.

^[29] T 19143, 11. april 2003.

^[30] Uporedi Odluku po žalbi u predmetu Galić, par. 18 (Pismena izjava ne ukazuje na to odakle je [snajperski] hitac ispaljen i (na prvi pogled i sama po sebi) čini se da nije od posebne važnosti za dokazivanje odgovornosti žalioca. U vezi s tom izjavom ne postavlja se pitanje primjene diskrecionog ovlašćenja.")