MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM III

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 1. decembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

I. Uvod

1. Ovaj zahtev za prihvatanje pismene izjave i relevantnih dokaznih predmeta svedoka B-1793 podnosi se na osnovu pravila 89 (F) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik).

2. U toj pismenoj izjavi svedoka od 18. novembra 2003. navodi se i potvrđuje veliki broj telefonskih razgovora presretnutih od strane bosanskih vlasti, uglavnom 1991. i 1992. godine. Svedok podrobno objašnjava proceduru dobijanja dozvole ministra, te opisuje sistem za presretanje i beleženje razgovora. Kao službenik odeljenja zadužen za presretnute razgovore, postupao je po zahtevima Tužilaštva, nadgledao sakupljanje traženog materijala i dostavu tog materijala Međunarodnom sudu.

II. Činjenični kontekst

3. Pre nego što je uvedena praksa prihvatanja izjava na osnovu pravila 89 (F), Pretresno veće je, u svojoj odluci od 2. oktobra 2003, naložilo da se na osnovu pravila 92bis(A) prihvati pismena izjava svedoka B-1793 izuzev paragrafa koji govori o konkretnom presretnutom razgovoru u kom je optuženi prepoznat kao jedan od učesnika.

4. Veće je tu odluku donelo na osnovu radne verzije izjave svedoka priložene relevantnom zahtevu optužbe na osnovu pravila 92bis(A) od 30. septembra 2003. Ta radna verzija izjave u suštini sadrži sve podatke o kontekstu i sakupljanju presretnutih razgovora, te dostavljanju tih razgovora Tužilaštvu. U toj radnoj verziji izjave ne navode se sami presretnuti razgovori.

5. Svedok je u međuvremenu dao i potpisao konačnu verziju izjave, detaljniju od radne verzije koju je videlo Pretresno veće utoliko što sadrži tabelarni pregled konkretnih presretnutih razgovora čiji elektronski oblik sadrži audio zapise, transkripte i prevode tih razgovora, te beleške koje se na te razgovore odnose. Osim što je potvrdio navedene presretnute razgovore, svedok je preslušao presretnute razgovore i u velikom broju slučajeva identifikovao glasove učesnika, uključujući optuženog. Konačnoj verziji izjave priloženi su rezultati njegovog preslušavanja tih zapisa u tabelarnom obliku.

III. Prihvatanje izjava svedoka na osnovu pravila 89 (F)

6. Prema pravilu 89 (F), "Veće svedočenje svedoka može primiti usmeno ili, kad to dopuštaju interesi pravde, u pismenom obliku". Shodno odluci Žalbenog veća u ovom predmetu, ovo pravilo dopušta da se pismena izjava svedoka prihvati kada svedok: "a) pristupi sudu, b) stoji na raspolaganju radi unakrsnog ispitivanja i ispitivanja od strane sudija, i c) potvrdi da je data izjava tačan odraz onoga što je rekao i onoga što bi rekao prilikom ispitivanja …."^[1]

7. Odluku o tome da li je u 'interesu pravde' da se pismena izjava na osnovu pravila 89(F) prihvati kao glavni iskaz Pretresno veće treba da donese za svakog svedoka ponaosob, uzimajući u obzir ne samo konkretne okolnosti nego i sadržaj njegovog iskaza.^[2]

8. U usmenoj odluci donetoj 8. oktobra 2003. u vezi sa zahtevom optužbe da se u dokaze uvrsti pismena izjava drugog svedoka optužbe, Pretresno veće je dalo sledeće uputstvo o tome u kojim slučajevima će u tom predmetu biti prihvaćene pismene izjave:

Pretresno veće će većinom glasova, uz suprotno mišljenje sudije Robinsona, prihvatiti pismenu izjavu ... (svedoka) ... u interesu pravde, pošto ona podleže određenim ograničenjima. Prvo, svedok će svečano izjaviti i potvrditi sadržaj svoje izjave kao istinit i to će uraditi pred sudom; i drugo, svedok će biti podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Međutim, većina sudija smatra da dokazi o delima i ponašanju samog optuženog govore o tako centralnom pitanju u ovom predmetu da treba da budu izneti usmeno, pa zato ti delovi izjave moraju biti dati na usmenom svedočenju.^[3]

IV. Argumenti u prilog prihvatanju

9. S obzirom na raniju odluku Pretresnog veća da prihvati radnu verziju izjave svedoka B-1793 na osnovu pravila 92bis(A), optužba predlaže Veću da se ne bavi formalnostima te odredbe (koje, između ostalog, uključuju imenovanje predsedavajućeg) već da jednostavno prihvati pismenu izjavu na osnovu pravila 89 (F) kao glavni iskaz, te tvrdi da je u interesu pravde da se tako postupi s onim delovima konačne verzije izjave koji odgovaraju ranijoj radnoj verziji. Kako bi se pomoglo Veću, jasno su označeni delovi izjave koji se razlikuju od radne verzije. Paragraf za koji je Veće ranije odlučilo da će se saslušati kao viva voce u konačnoj verziji izjave je paragraf 37.

10. Osim toga, optužba traži da se i ostatak izjave uvrsti u postupak prema pravilu 89(F). Prima se na znanje da izjava svedoka B-1793 sada sadrži popis razgovora u kojima je on kao govornike identifikovao optuženog i druge navodne pripadnike udruženog zločinačkog poduhvata. Premda bi se moglo tvrditi da takvo prepoznavanje glasa govornika dokazuje dela i ponašanje optuženog, optužba smatra da je bolje misliti da samo prepoznavanje glasa ne dokazuje reči optuženog. Sami zvučni zapisi su dokazi dela i ponašanja optuženog i treba ih smatrati direktnim dokazima o tome šta je optuženi učinio. Moguće je poređenje s pljačkom snimljenom bezbednosnom kamerom u nekoj radnji. Iskaz nekog građanina (ili policajca) koji identifikuje pljačkaša na osnovu jedne ili više fotografija napravljenih od snimka, ili čak na osnovu snimka, nije ništa do izjava "Pokazana mi je fotografija na kojoj sam prepoznao optuženog". Da bi otkrio šta je optuženi učinio, sud mora pogledati video snimak ili saslušati direktne dokaze očevidaca. Isto vredi i za presretnute razgovore, o čijem sadržaju se ne govori u izjavi svedoka B-1793.

VI. Traženi pravni lek

11. Iz gorenavedenih razloga, optužba uz dužno poštovanje traži da se cela pismena izjava svedoka B-1793 od 18. novembra 2003. i dokazni predmeti s njom u vezi uvrste u dokaze kao glavni iskaz na osnovu pravila 89 (F), uz uslov da svedok pristupi sudu, stoji na raspolaganju radi unakrsnog ispitivanja i ispitivanja od strane sudija i potvrdi da je data izjava tačan odraz onoga što je rekao i onoga što bi rekao prilikom ispitivanja.

^[1] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku”, predmet br. IT-02-54-AR73.4, 30. septembar 2003, str. 11.

^[2] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, “Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku”, predmet br. IT-02-54-AR73.4, 30. septembar 2003, par. 21.

^[3] Tužilac protiv Slobodana Miloševića, Usmena odluka po zahtevu za prihvatanje pismene izjave Milana Milanovića, predmet br. IT-02-54-T, transkript na str. 27228 (8. oktobar 2003).