MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

Rešava: predsednik

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 7. januar 2005.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

1. Tužilaštvo podnosi sledeće opservacije koje bi, po njegovom mišljenju, predsedniku mogli da budu od pomoći kada, u skladu s zahtevom dodeljenih branilaca od 28. decembra 2004,^[1] bude preispitivao odluku zamenika sekretara kojom se odbija njihovo povlačenje.^[2]

2. Tužilaštvo tvrdi da dodeljeni branioci u argumentaciji u prilog svom Zahtevu nisu razumeli glavni razlog iz kojeg je Pretresno veće donelo prvobitnu odluku^[3] na kojem je zasnovana Odluka zamenika sekretara. Pretresno veće je bilo mišljenja da Kodeks MKSJ^[4] ne treba tumačiti bukvalno, kao da je u vakuumu. Pretresno veće je konstatovalo sledeće:

Iako Profesionalni kodeks MKSJ-a, kao i drugi navedeni kodeksi, ne sadrže izričite odredbe o tome kako branioci treba da postupe u okolnostima kada su dodeljeni optuženom koji ih ne želi, to ne znači da se one ne mogu primereno protumačiti i primeniti na ovu situaciju. Profesionalni kodeks MKSJ-a i drugi kodeksi ne postoje u vakuumu; njih treba tumačiti i primenjivati u svetlu važećeg prava, koje obuhvata uslov iz člana 20 Statuta MKSJ-a da se mora obezbediti da suđenje bude pravično i ekspeditivno, kao i uslove iz člana 21 koji utvrđuje prava optuženog, odluku Žalbenog veća o dodeli branioca u ovom predmetu i odluku Žalbenog veća u predmetu Blagojević.^[5]

3. Tužilaštvo tvrdi da je pristup Pretresnog veća tom pitanju ispravan i da su argumenti dodeljenih branilaca utemeljeni na bukvalnom tumačenju Kodeksa MKSJ pogrešni. Dodeljeni branioci nisu na primeren način prihvatili potrebu šireg tumačenja Kodeksa MKSJ, imajući u vidu razlike između okolnosti i uslova njihovog imenovanja^[6] i uobičajenog odnosa branioca i klijenta predviđene Kodeksom MKSJ.^[7] Naročito je značajno to što ih je imenovalo Pretresno veće, protiv volje optuženog, usled čega nikad nije uspostavljen uobičajen odnos između branioca i klijenta, i to što imaju obaveze i prema Pretresnom veću i prema optuženom.^[8]

4. Argumenti koje su izneli dodeljeni branioci delom predstavljaju ponavljanje ranije iznetih argumenata, konkretno, tokom pretresa održanog od 9. do 11. novembra 2004.^[9] Tokom pretresa 9. i 10. novembra 2004. Tužilaštvo je iznelo opširnu usmenu argumentaciju protiv argumenata dodeljenih branilaca. Ona je potkrepljena pismenim Konceptom argumentacije^[10] i usmenom argumentacijom 11. novembra 2004. Argumentacija Tužilaštva rezimirana je u paragrafu 8 Odluke Pretresnog veća.^[11]

5. Dodeljeni branioci u prilog svom zahtevu za povlačenje citiraju Koncept argumentacije Tužilaštva. Tužilaštvo je tvrdilo da je iz principijelnih razloga nedopustivo da u predmetu postoje dva ‘vozača’ i da dodeljeni branilac nema nikakvu funkciju dokle god je optuženi ‘za volanom’.^[12] Usled toga, pošto je odbio pomoć dodeljenih branilaca, optuženi ne može da očekuje da uživa prednosti takve pomoći.^[13]

6. Bez obzira na stav izražen u Konceptu argumentacije, Tužilaštvo ni tokom pretresa od 9. do 11. novembra 2004. ni u samom Konceptu argumentacije ni u jednom trenutku nije odstupilo od stava da, po zakonu, dodeljenim braniocima može biti odbijen zahtev za povlačenje. Tužilaštvo tvrdi da i dalje postoje praktični razlozi iz kojih bi u interesu pravičnog i ekspeditivnog vođenja postupka optuženom i dalje trebalo da budu na raspolaganju prednosti obe mogućnosti i pomoć dodeljenih branilaca. Njihova uloga je i dalje važna, kao i funkcije koje mogu da obavljaju.

7. Jedna od ključnih funkcija koja ne zavisi od saradnje s optuženim jeste uloga stalnog “putokaza discipline” u sudnici. Njihovo prisustvo će služiti kao podsetnik optuženom da je dodeljeni branilac u svakom trenutku spreman da preuzme vođenje odbrane ukoliko je on ne bude vodio na primeren način ili dozvoli sebi da se razboli zbog preobimnog rada ili neuzimanja lekova.^[14]

8. Uspešno obavljanje većine drugih funkcija do izvesne mere zavisi od saradnje s optuženim. Valja istaći da je optuženi, kao što je sam primetio, bio u mogućnosti da, osim sa svoja tri saradnika, van sudnice uspešno sarađuje sa službenikom za vezu u postupku pro se.^[15] Stoga teoretski nema razloga zašto optuženi ne bi van sudnice uspešno sarađivao s dodeljenim braniocima, čak ako i odbije da im naloži da ga zastupaju u sudnici.^[16]

9. Moguće uloge dodeljenih branilaca o kojima je bilo reči uključuju:

i. pružanje pomoći pri sastavljanju subpoene;^[17]

ii. pripremu svedoka za svedočenje;^[18] i

iii. ispitivanje svedoka.^[19]

10. Tužilaštvo smatra da dodeljeni branioci mogu da obavljaju i druge dodatne važne funkcije:

i. imajući u vidu izuzetno neadekvatan način na koji optuženi pristupa s dokaznim predmetima, kako pre, tako i tokom svedočenja svedoka odbrane, dodeljeni branilac bi mogao da ga posavetuje i pruži pomoć tokom njihove pripreme i korišćenja;^[20]

ii. da savetuje optuženog po pitanjima međunarodnog humanitarnog prava;

iii. da savetuje optuženog i iznosi pismenu i usmenu argumentaciju po proceduralnim pitanjima;^[21] i

iv. da pomaže optuženom po administrativnim pitanjima.^[22]

11. Prema tvrdnji Tužilaštva, može se smatrati da su pretresna veća bila u pravu kad su odlučila da povlačenje dodeljenih branilaca nije u interesu pravde.^[23] Pretresno veće bi stoga, iz gorenavedenih razloga, trebalo i dalje da uživa prednosti koje omogućavaju dodeljeni branioci.

S poštovanjem,

/potpis na originalu/
Geoffrey Nice,
glavni zastupnik tužilaštva

Dana 7. januara 2005.
U Hagu,
Holandija

^[1] ”Zahtev dodeljenih branilaca predsedniku u skladu s članom 19(F) Uputstva o dodeli branioca po službenoj dužnosti za preispitivanje odluke zamenika sekretara od 14. decembra 2004. kojom je odbijen zahtev dodeljenih branilaca za povlačenje s prilogom 1”, 28. decembar 2004. (u daljem tekstu: Zahtev).

^[2] Odluka, 14. decembar 2004. (u daljem tekstu: Odluka zamenika sekretara).

^[3] “Odluka po zahtevu dodeljenih branilaca za povlačenje”, 7. decembar 2004. (u daljem tekstu: Odluka Pretresnog veća).

^[4] Profesionalni kodeks branilaca koji postupaju pred Međunarodnim sudom, IT/125/Rev.1, 12. jul 2002. (u daljem tekstu: Kodeks MKSJ).

^[5] Odluka Pretresnog veća, par. 16.

^[6] Pretresno veće je zaključilo da je bilo sasvim predvidivo da optuženi neće sarađivati s dodeljenim braniocima. Vidi Odluku Pretresnog veća, par. 7.

^[7] O toj razlici je govorilo Pretresno veće. Vidi Odluku Pretresnog veća, par. 19. U par. 22 Pretresno veće je izjavilo sledeće: “Pretresno veće je svesno da dodela branioca optuženom protiv njegove volje spada u domen prava koje je u razvoju i u nacionalnom i u međunarodnom pravosudnom sistemu. U takvoj situaciji, jasno je da se svako pravilo kojim se reguliše postupanje branioca, sačinjeno u vreme kada se nije konkretno razmatrala mogućnost dodele branioca, mora tumačiti u svetlu razvoja prava. Prema tome, pošto je najviši pravni izvor Međunarodnog suda utvrdio da se branilac može dodeliti optuženom protiv njegove volje i pod pretpostavkom da će on odbiti saradnju, Kodeks MKSJ-a i svaki drugi primenjivi kodeks po pravilu 44 mora se tumačiti tako što će se uzeti u obzir takav razvoj. Razlog je taj što se, kako je već rečeno u ovoj Odluci, Kodeks, kao pomoćni instrument, mora tumačiti u skladu sa Statutom. Branioci izvršavaju svoju dužnost zastupanja interesa optuženog kojem su dodeljeni postupajući u skladu sa onim što, po svojoj profesionalnoj proceni, smatraju da treba da budu. Odbijanje optuženog da im dâ uputstva ili da sarađuje s njima, da ne pominjemo njegove kritike na račun toga kako branioci vode njegovu odbranu, što su branioci mogli predvideti pre nego što su dodeljeni, ne može biti osnov za utvrđivanje toga da li branioci postupaju u interesu optuženog.”

^[8] Dodeljeni branioci su priznali da u Kodeksu MKSJ nije na adekvatan način obuhvaćena uloga dodeljenih branilaca. Vidi Zahtev, par. 41.

^[9] Vidi transkript suđenja, od 9. do 11. novembra 2004, str. T.33192-T.33366.

^[10] Koncept argumentacije Tužilaštva, 11. novembar 2004. podnet je kao Prilog K Zahtevu (u daljem tekstu: Koncept argumentacije).

^[11] Paragraf 8 glasi: “Tužilaštvo tvrdi da nema pravnog osnova za zahtev za povlačenje branilaca koje je dodelio Sud. Tvrdi se da se odnos dodeljenih branilaca prema optuženom ne može primereno okvalifikovati kao odnos prema "klijentu" jer su oni nametnuti optuženom, a nije ih on angažovao. Pored toga, branioci koje je dodelio Sud pokušavaju da ponište ugovor koji su prihvatili potpuno svesni potencijalnih problema na koje sada nastoje da se pozovu, pa im to ne bi trebalo dozvoliti jer su: (a) javno iznosili pogrdne tvrdnje o sposobnosti bilo kog branioca da postupa u ulozi koju oni dobrovoljno obavljaju, čime su smanjili ili isušili izvor branilaca koji bi inače bili spremni da prihvate dužnost koju su oni preuzeli; (b) uspeli da izdejstvuju pozitivno rešenje žalbe na prvobitni nalog o modalitetima koji je izdalo Pretresno veće; i (c) već pozvali svedoke. Tužilaštvo tvrdi da su branioci koje je dodelio Sud apsolutno sposobni da postupaju u interesu optuženog jer su ti interesi forenzički, pa bi oni trebalo da budu u stanju da ih izvedu iz izjava i na osnovu unakrsnog ispitivanja optuženog. Oni, dalje, tvrde da profesionalni kodeks na koji se pozivaju branioci koje je dodelio Sud praktično ne obuhvataju dodelu branioca optuženom koji to ne želi, da je pozivanje na odredbe koje se odnose na sukob interesa pogrešno u kontekstu tih okolnosti i da praksa MKSJ-a, u okolnostima kada optuženi neopravdano odbija pravno zastupanje od strane dodeljenog branioca, govori da braniocu ostaje profesionalna obaveza da i dalje zastupa optuženog.”

^[12] Vidi Koncept argumentacije, par. 3.

^[13] Vidi Koncept argumentacije, par. 14 i 15.

^[14] Prema tvrdnji Tužilaštva, ne bi trebalo dopustiti da dugotrajni prekidi kao posledica neke predvidive bolesti optuženog koju je sam izazvao time što je odbio da svoje obaveze prenese na druge (uključujući njegove saradnike) ili time što nije uzimao lekove ometaju postupak suđenja. Ukoliko dodeljeni branioci, kao i ranije, treba da preuzmu vođenje odbrane a veliki broj svedoka odbije da svedoči, za takvu situaciju je odgovoran sâm optuženi, kao što bi moglo da se dogodi da se izvođenje dokaza odbrane završi ranije, a da ne budu saslušani svi svedoci odbrane, te da završni podnesak odbrane sastave dodeljeni branioci.

^[15] Vidi transkript suđenja od 11. novembra 2004 na str. T.33358.

^[16] To što optuženi odbija pomoć dodeljenih branilaca jedino se može protumačiti kao tvrdoglavost, u čijoj osnovi se nalazi želja da javnost vidi da se on sâm brani, ne sarađuje s ovim Međunarodnim sudom i ne pospešuje postupak suđenja. To se mora posmatrati u kontekstu činjenice da on van sudnica ne odbija pomoć i da učestvuje u suđenju onda kada njemu to odgovara.

^[17] Vidi transkript suđenja od 11. novembra 2004 na str. T.33362 i Odluku Pretresnog veća, par. 32.

^[18] Dodeljeni branilac je prihvatio predlog sudije Bonomyja da, u skladu s uputstvima optuženog, bude spreman da pomogne u pripremi svedoka za suđenje. Vidi transkript suđenja od 11. novembra 2004. na str. T.33347 do T.33348.

^[19] Vidi Odluku po interlokutornoj žalbi na odluku Pretresnog veća o imenovanju branioca, koju je donelo Žalbeno veće, par. 19.

^[20] Dosadašnje iskustvo Tužilaštva je pokazalo da priprema dokaznih predmeta za korišćenje u sudnici oduzima dosta vremena. Potrebno je prevesti dokumente, dokazne predmete organizovati po grupama i napraviti kopije. Taj posao po svojoj prirodi često iziskuje angažovanje pravnog i pomoćnog osoblja do duboko u noć pre svedočenja nekog svedoka Ako bi optuženi dopustio dodeljenim braniocima i njihovim pomoćnicima da mu pomažu, oni bi mogli da predstavljaju značajan resurs. Vidi i Predlog optužbe u vezi sa dokaznim predmetima i drugim praktičnim aspektima izvođenja dokaza odbrane, od 6. januara 2005.

^[21] Osim sastavljanja subpoene, moguća proceduralna pitanja uključuju zahteve na osnovu pravila 54 bis i zahteve za slobodan prolaz. Tužilaštvo želi da istakne da je optuženi tokom izvođenja dokaza tužilaštva uvek bio spreman da prihvati takvu pomoć. Optuženi se nije protivio tome što je g. Kay, koji je tada postupao kao amici, podnosio veliki broj podnesaka po proceduralnim pitanjima, (na primer, kada se protivio zahtevima Tužilaštva na osnovu pravila 92 bis), čime je optuženi implicitno prihvatio njegovu pomoć, koju bi g. Kay na sličan način mogao i dalje da mu pruža, mada u ulozi dodeljenog branioca.

^[22] Proces ugovaranja dolaska svedoka na svedočenje naročito iziskuje dosta vremena i podrazumeva mnoge obaveze, između ostalog, zakazivanje dolaska svedoka, obezbeđivanje odgovarajućih putnih isprava i viza, te usluga prevodioca, saradnju s Službom za žrtve i svedoke i ažuriranje drugih strana u postupku po pitanju predloženog rasporeda.

^[23] Vidi Odluku Pretresnog veća, par. 26: “U svetlu gorenavedenog, Pretresno veće smatra da nije pokazan valjan razlog koji bi opravdao povlačenje branilaca. Naprotiv, Pretresno veće ostaje pri stavu da je prisustvo dodeljenih branilaca suštinski važno da bi se osiguralo pravično i ekspeditivno vođenje postupka. Prema tome, jasno je da je u interesu pravde da branioci ostanu dodeljeni optuženom i da im ne treba dozvoliti da se povuku.”