PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Nalog od: 4. aprila 2003.

TUŽILAC

protiv

SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo:

gđa Carla Del Ponte
g. Geoffrey Nice
g. Dermot Groome

Optuženi:

Slobodan Milošević

Amici curiae:

g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
g. Timothy L.H. McCormack

OVO PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Međunarodni sud),

REŠAVAJUĆI PO poverljivom i ex parte "Zahtevu optužbe za preispitivanje odluke Pretresnog veća po zahtevu optužbe za zaštitne mere ili za potvrdu žalbe na odluku" od 20. marta 2003. (u daljem tekstu: Zahtev), [1] u kojem optužba traži od Pretresnog veća da preispita svoju "Odluku po zahtevu optužbe za zaštitne mere" od 13. marta 2003 (u daljem tekstu: Odluka) [2] ili, alternativno, da na osnovu pravila 73(B) izda potvrdu za ulaganje žalbe po ovom pitanju,

RAZMOTRIVŠI argumente koje je optužba iznela u Zahtevu,

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 73 (B) postavlja dva kriterijuma koje treba zadovoljiti da bi Pretresno veće moglo iskoristiti svoje diskreciono ovlašćenje da izda potvrdu za ulaganje interlokutorne žalbe na Odluku, i to : (1) da pitanje u značajnoj meri utiče na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili ishod suđenja i (2) da neodložno rešavanje tog pitanja može, po mišljenju Pretresnog veća, suštinski pospešiti postupak, [3]

IMAJUĆI U VIDU da Pretresno veće u odgovarajućim okolnostima može da preispita svoje odluke,

IMAJUĆI U VIDU argument optužbe da su razna pretresna veća različito postupala po pitanju o kome se ovde radi, pri čemu je navela samo jednu odluku Pretresnog veća u predmetu Blaškić, [4]

UZIMAJUĆI U OBZIR da je ovo Veće u svojoj Odluci napravilo jasno razliku između Odluke u predmetu Blaškić i pitanja koja su relevantna za zahtev podnet ovom Pretresnom veću i da optužba nije pokazala nikakav osnov za tvrdnju da Veće treba da preispita svoje zaključke u vezi sa Odlukom u predmetu Blaškić, [5]

IMAJUĆI U VIDU argument optužbe da će ova Odluka u značajnoj meri uticati na praksu davalaca informacija iz pravila 70 i da će "najverovatnije negativno uticati na davanje informacija, pošto se njome menjaju osnov i uslovi za njihovo predočavanje kao dokaza [sic]", [6]

UZIMAJUĆI U OBZIR da pitanje eventualnog negativnog uticaja ove Odluke, ne samo na praksu humanitarne organizacije na koju se Odluka odnosi, nego i na praksu drugih davalaca informacija iz pravila 70, ne daje osnov Veću ni da preispita svoju Odluku ni da izda potvrdu iz pravila 73.

UZIMAJUĆI U OBZIR da, premda Pretresno veće, u određenim okolnostima, može da preispita svoje sopstvene odluke, optužba u svom zahtevu nije navela nikakav legitiman osnov za takvo preispitivanje,

UZIMAJUĆI U OBZIR da optužba nije zadovoljila kumulativne uslove za potvrdu na osnovu pravila 73(B) (1) da pitanje u značajnoj meri utiče na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili ishod suđenja i (2) da neodložno rešenje tog pitanja može, po mišljenju Pretresnog veća, suštinski pospešiti postupak,

NA OSNOVU pravila 54 i 73(B) Pravilnika

OVIM ODBIJA ZAHTEV.

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavan engleski tekst.

[1] Ovaj zahtev odnosi se na iskaz svedoka koji je bio zaposlen u jednoj humanitarnoj organizaciji i redigovan je tako da se isključi bilo kakav pomen imena te organzacije, koje podleže nalozima za zaštitu poverljivosti.

[2] Ova odluka odnosi se na gorenavedeni zahtev i izmenjena je iz istih onih razloga koji su navedeni u fusnoti 1 gore. Javnu verziju ove odluke Pretresno veće je donelo 1. aprila 2003.

[3] Vidi Tužilac protiv Brđanina i Talića, "Odluka po zahtjevu Radoslava Brđanina za izdavanje potvrde iz pravila 73(B) u vezi sa povjerljivom odlukom iz pravila 70", 23. maj 2002. u kojoj se navodi -kako optužba primećuje u svom zahtevu - da su ova dva uslova kumulativna i predstavljaju izuzetak od principa da na odluke po zahtevima nema interlokutrne žalbe.

[4] Tužilac protiv Blaškića, "Odluka Raspravnog vijeća I po zahtjevima optužbe od 5. i 11. jula (sic) 1997. za zaštitu svjedoka", IT-95-14-PT, 10. jul 1997.

[5] Pretresno veće razmotrilo je ovaj problem u fusnoti 12 svoje Odluke, kako sledi: "Ovaj zahtev materijalno se razlikuje od onoga koji je bio predmet Odluke na koju se poziva optužba: Tužilac protiv Blaškića, "Odluka Raspravnog vijeća I po zahtjevu tužitelja od 5. i 11. jula (sic) 1997. o zaštitnim mjerama za svjedoke", IT-95-14-PT, 10. jul 1997. U zahtevu tom Veću, tražena je i odobrena zaštita za dvojicu svedoka koji bi - prihvatilo je Veće - bili "ozbiljno ugroženi kada bi se njihov identitet objelodanio javnosti i medijima", par. 10. Zbog toga, iako se smatralo da bi obelodanjivanjem identiteta navedenih svedoka takođe bila ugrožena bezbednost osoblja i humanitarne organizacije, postojala je stvarna opasnost po svedoke za koje konkretna zaštita tražena. S tim u vezi, zahtev koji je podnesen ovom Veću razlikuje se od onog po kome je doneta odluka u predmetu Blaškić."

[6] Zahtev optužbe, par. 14.