1. Postavljeni zadatak

2. Rezime zaključaka

3. Finansiranje Jugoslovenske narodne armije tokom 1991-1992.

4. Stvaranje monetarne federacije i njen uticaj na finansiranje područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

1. Činjenični kontekst i potreba monetarne integracije između S(F)RJ, RS i RSK
2. Služba društvenog knjigovodstva (SDK)
3. Primarna emisija i plaćanja
4. Siva emisija
5. Inflacija i vrednost jugoslovenskog dinara

5. Pomoć koju je Republika Srbija pružala područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj

6. Pomoć koju je područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pružala (Socijalistička Federativna) Savezna Republika Jugoslavija

7. Zaključci

8. Glosar termina

9. Prilog A - Kursevi valuta

10. Prilog B - Proračuni kurseva valuta

11. Poverljivi prilog A

I Postavljeni zadatak

1. Tužilaštvo (dalje u tekstu: OTP /na engleskom: Office of the Tribunal Prosecutor/) mi je stavilo u zadatak da ustanovim, pregledam i analiziram veliki broj dokumenata koje je dobavio OTP i da o tome napišem izveštaj. Okvir moga izveštaja, kako ga je odredio OTP, bio je da utvrdim da li je, i ukoliko jeste, u kom obimu, tokom perioda 1991-1995. Godine pružana finansijska pomoć od strane organizacija pod navodnom de jure ili de facto kontrolom Slobodana Miloševića onim područjima koja su uključivala oblasti koje su srpske vlasti nazivale /Srpska autonomna oblast/ ("SAO") Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (koje su srpske vlasti nakon 19. decembra 1991. kolektivno nazivale Republika Srpska krajina" ("RSK")) i područjima koja su nakon 12. avgusta 1992. poznata pod nazivom Republika Srpska. U daljem tekstu ta područja nazivaju se "područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini".

2. Većina pregledanih dokumenata za potrebe ovog izveštaja bili su finansijske prirode. U meri u kojoj je to bilo moguće, ograničio sam svoju analizu na finansijske aspekte vojnih dokumenata kako bih izbegao da OTP izveštavam o pitanjima za koja ne mogu tvrditi da posedujem stručnost.

3. OTP je od mene nadalje tražio da dokumenta i svoju analizu podelim u dve široke kategorije:

   1. dokumenta vezana za finansijsku podrušku i finansijske aspekte materijalne podrške i podrške u ljudstvu Socijalističe Federativne (Savezne) Republike Jugoslavije (dalje u tekstu: S(F)RJ) i/ili Republike Srbije područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj u periodu između 1991. i 1995. i

   2. dokumenta vezana za finansijsku podršku i finansijske aspekte materijalne podrške i podrške u ljudstvu iz S(F)RJ i/ili Republike Srbije područjima pod kontrolom Srba u Bosni i Hercegovini (dalje u tekstu: BiH) u periodu između 1991. i 1995.

4. Međutim, kada sam pregledao ta dokumenta, postalo mi je jasno da se u njima ne pravi razlika između podrške područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i područja pod kontrolom Srba u BiH. Metodi i šeme finansijske, logističke i podrške u ljudstvu kao i dostava vojne opreme opisani u tim dokumentima u velikoj meri su isti. Sličnost će postati jasna na osnovu uvida u dokumenta opisana u daljem tekstu ovog izveštaja.

II Rezime zaključaka

Došao sam do sledećih opštih zaključaka:

5. Dokumentarni dokazi pokazuju da su S(F)RJ i/ili REpublika Srbija pružali finansijsku i materijalnu podršku područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj u periodu između 1991-1995. i u BiH između 1992. i 1995;

6. Pružena podrška bila je usmerena, kako za srpske vojne jedinice koje su uspostavljene na područjima pod srpskom kontrolom u Hrvatskoj i BiH, tako i za organe srpske civilne vlasti uspostavljene na ovim područjima;

7. Podrška je imala oblik finansijske pomoći, dostave vojne opreme, hrane, kao i pomoći u ljudstvu i stručnjacima;

8. Podrška je pružana u periodu od 1991. do 1995, mada su njena priroda i stepen varirali tokom tog perioda;

9. Dokumenti čvrsto ukazuju na to da su finansiranje Vojske Republik Srpske (dalje u tekstu: VRS) i Srpske vojske Krajine (dalje u tekstu: SVK) rešeni na osnovu finansijskog plana za sve tri srpske armije: Jugoslovensku narodnu armiju (dalje u tekstu: JNA, a kasnije, u SRJ, preimenovanu u VJ), VRS i SVK;

10. S(F)RJ je pružala materijalnu i finansijsku podršku VRS i SVK direktnom dostavom vojnog materijala i podmirenjem plata oficira u tim vojskama. Pored toga, veliki deo finansijske i materijalne podrške za te armije dostavljan je direktno kroz doprinose za pokrivanje budžetskih deficita Republike Srpske (dalje u tekstu: RS) i Republike Srpske Krajine (dalje u tekstu: RSK);

11. Kako bi se olakšala podrška iz S(F)RJ, ekonomije S(F)RJ, RS i RSK organizovane su u strukturu koja se na najbolji način može opisati kako ekonomska i monetarna federacija. Vladine institucije S(F)RJ su kontrolisale, provodile i organizovale glavne delove te federacije;

12. Do raspada SFRJ, savezni budžet su finansirale šest republika i dve autonomne pokrajine. S druge strane, savezna vojska, JNA, finansirana je iz budžeta SFRJ. Bilo kakve deficite u tom budžetu (uključujući one za JNA) finansirala je Narodna banka Jugoslavije (dalje u tekstu: NBJ). NBJ je te doprinose budžetu SFRJ često finansirala putem štampanja novca, "primarne emisije". Glavni deo budžeta SFRJ za 1991. godinu finansiran je na taj način i tokom 1992, dok SFRJ nije prestala da postoji. Takvo deficitarno finansiranje od strane NBJ predstavljalo je čak veći deo budžeta SFRJ. Taj metod finansiranja JNA kasnije je delimično korišćen za finansiranje VJ, VRS i SVK;

13. Godine 1991. i 1992, Ministarstvo odbrane Srbije (dalje u tekstu: MOS) imalo je ključnu ulogu u dostavi vojne opreme područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj. Taj zadatak nije provodilo isključivo MOS jer ono nije posedovalo zalihe vojne opreme. U stvari, do pomoći je dolazilo uz izvršnu pomoć i saradnju JNA/VJ;

14. Veliki broj dokumenata ukazuje na to da su odluke u vezi sa podrškom područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH donosili najviši vojni i politički rukovodioci S(F)RJ i Republike Srbije; i

15. Kada se JNA povukla iz BiH u drugoj polovini maja 1992, ona je Srbima u BiH ostavila gotovo kompletnu vojsku opremljenu onime što je preostalo od Druge vojne oblasti JNA.. Komandant te nove vojske Ratko Mladić izjavio je u izveštaju iz decembra 1992: "Naša vojska je među rijetkim u istoriji koja je oslobodilački rat počela sa veoma solidnom materijalnom bazom, posebno u vidu borbene tehnike, municije i rezervi hrane." (dokazni predmet B5507).[1] Mladićevu napomenu potkrepljuje Miloševićeva izjava u vezi sa pomoći pruženoj vojskama RS i RSK (dokazni predmet K2575).

III Finansiranje JNA tokom 1991. i 1992.

16. .JNA je finansirana putem budžeta SFRJ. Sredstva su doticala u budžet SFRJ od carina, uvoznih dažbina, doprinosa šest socijalističkih republika i dve autonomne pokrajine i zajmova NBJ. Jačanje procesa dezintegracije u SRJ tokom 1991. nepovoljno je uticalo na budžet, posebno na segment prihoda. U 1991. godini na JNA je odlazilo 60% budžeta. Povećanje procenta budžeta koji se koristio za finansiranje JNA u 1992. i činjenica da je on trebalo da bude ostvaren štampanjem novog novca uzrokovali su ostavku Ante Markovića, poslednjeg hrvatskog predsednika SFRJ /kao u originalu/. Ostavka Ante Markovića opisana je u okviru dokaznog predmeta C4911, gde se navodi njegov sledeći citat:

    Za budžet iz 1992 predloženo je da 81 posto bude za JNA (Jugoslovensku narodnu armiju) i sve je to u potpunosti van kontrole savezne vlade jer je bilo predviđeno da sredstva za to dođu od štampanja novca. /na osnovu izveštaja UPI na engleskom jeziku/

17. Imajući u vidu smanjene prihode budžeta SFRJ, najrealniji način da se finansira JNA bio je putem pozajmice sredstava. Za razliku od navedenog, zapadne zemlje koje bi trebalo da nadoknade budžetski deficit ili da dobiju spoljno finansiranje, obično bi izdale državne obveznice (dug s kojim se može trgovati na međunarodnim tržištima) ili bi sprovele privatizaciju preduzeća u državnom vlasništvu. Međutim, za S(F)RJ jedini dostupan izvor pozajmica bila je NBJ. Sa svoje strane, NBJ bi te zajmove saveznom budžetu (u stvari JNA) finansirala primarnom emisijom. Primarna emisija se proizvodi bilo štampanjem novca bilo dostavom kredita narodne banke. U ovom slučaju, NBJ je stvarala novac dostavom kredita budžetu SFRJ radi potreba JNA. Dokumenta na koje se poziva taj deo izveštaja, na primer C4274 (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 26), omogućavaju mi da tvrdim da je NBJ štampala novac koji je pozajmljivan SFRJ prvenstveno u svrhu finansiranja JNA.

18. Finansiranje JNA bilo je predmet rasprave tokom nekoliko sastanak Predsedništva SFRJ u drugoj polovini 1991. U okviru dokaznog predmeta C168 (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 8) nalazi se predlog Saveznog izvršnog veća (dalje u tekstu: SIV), datiran 21. juli 1991, u vezi sa minimalnim sredstvima potrebnim budžetu SFRJ za period juli-septembar 1991. Predlog navodi da je za JNA potrebno 17,8 milijardi dinara (jednako iznosu od 1,4 milijarde nemačkih maraka (dalje u tekstu: DEM) ) od ukupnog budžeta SFRJ od 26,8 milijardi dinara za taj period (66% ukupnog budžeta). Predlog dalje procenjuje da će NBJ morati da obezbedi 52% ukupnog budžeta. Štaviše, taj dokument dalje objašnjava da će suma koju obezbeđuje NBJ morati da bude obezbeđena štampanjem novca.

19. Pored toga, dokazni predmet C4274 (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 26), transkript sednice Predsedništva SFRJ održane 21. avgusta 1991, sadrži diskusiju o nedostatku prihoda u budžetu SFRJ i finansiranju JNA. Predsednik SIV-a Ante Marković bio je protiv korišćenja primarne emisije za finansiranje saveznog budžeta. Suprotno tome, Slobodan Milošević nije imao primedbi na to da novac postane dostupan putem primarne emisije. Milošević je rekao da NBJ treba da nastavi da provodi odluke Skupštine SFRJ, a ne odluke SIV-a. Između ostalog, objasnio je:

    Dalje, mislim da uopšte nije prihvatljiva ideja da SIV uzme pod tutorstvo centralnu banku, nigde to nije, ni u jednoj tržišnoj privredi slučaj da vlada kontroliše centralnu banku.

    Centralna banka odgovara Skupštini, ona realizuje odluku o monetarnoj politici koju donosi Skupština, ona mora da ima svoju autonomnu poziciju i to je da tako kažem, potpuno neprirodna pozicija ukoliko bi Savezno izvršno veće dobilo pravo da obustavlja primene akata koje donosi Savet guvernera Narodne banke Jugoslavije...

    ...to bi bilo po mom mišljenju sasvim pogrešno, a bogami i ovo što je napisano, čini mi se da bi i ovo malo, da tako kažem, posla koji se sad nalazi u koliko-toliko kompetentnim rukama u Narodnoj banci prešlo u ruke SIV-a koji sigurno nije osposobljen da o tim stvarima odlučuje i poteze povlači.[2]

Učesnici razgovora su nadalje razmatrali nedostatak prihoda i jedine opcije za dobavljanje dodatnih sredstava za budžet. Takođe su se koncentrisali na finansiranje JNA. Predsedništvo je brzo shvatilo da je jedini realan metod za dobijanje sredstava za JNA bio kroz primarnu emisiju. Spominjao se "Topčider", štamparija novca NBJ:

Ante MARKOVIĆ:

Ovde postoji još jedan problem - to što je Franjo govorio - oko budžeta. On se slaže pod uvjetom da ovdje nije Armija. Ali, gro budžeta je Armija.

Ja sam vam htio nešto i oko toga reći. Kako se sada vrši finansiranje - to je katastrofa. U toku sedmog mjeseca imali smo priliv, u savezni budžet, svega 3 milijarde 170 miliona dinara. U prvih 14 dana avgusta - svega milijardu dinara.

Slobodan /kao u originalu/ PELIVAN:

To znači Topčider /kovnica novca/, zar ne ?

Ante MARKOVIĆ:

Armija traži do konca godine, 40 milijardi. Pa, ustvari, sve bi trebalo biti Topčider, što je, s druge strane, neprihvatljivo. Jer, onda je gotovo sa monetarnim sistemom i monetarnom politikom.

Jure PELIVAN:

I sa privredom.

Ante MARKOVIĆ:

I sa privredom, tako je - sa svima. [3]

Taj razgovor takođe ukazuje na razmere do kojih je stalno finansiranje JNA materijalno doprinelo ekonomskim problemima sa kojima je bila suočena federacija.

20. Dokazni predmet C324 (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 27), jeste nacrt zakona, od septembra 1991, koji je doneo SIV. Taj zakon, koji je stupio na snagu 21. novembra 1991, reguliše izvore prihoda za finansiranje određenih potreba narodne odbrane u 1991.

    Član 1.

    Ovim zakonom utvrđuju se izvori sredstava za finansiranje Jugoslovenske narodne armije do kraja 1991. godine ako se iz prihoda Budžeta federacije ne obezbede sredstva za te namene do iznosa utvrđenog Zakonom o privremenom finansiranju potreba federacije u 1991. godini za koje se sredstva obezbeđuju u Budžetu federacije....

    Član 2

    Radi obezbeđenja sredstava iz člana 1. ovog zakona, Narodna banka Jugoslavije odobriće kredit Federaciji u iznosu razlike između sredstava utvrđenih zakonom iz člana 1. ovog zakona i uplaćenih prihoda Budžeta federacije - Podbilans prihoda i rashoda sredstava za finansiranje Jugoslovenske narodne armije.

U prilogu tog nacrta zakona nalazi se dokument nazvan "Obrazloženje", koji iznosi razloge zbog kojih je taj zakon nužan. "Obrazloženje" ukazuje na to da je predloženi iznos sredstava za finansiranje JNA od septembra do decembra 1991. (40,5 milijardi dinara ili 3,1 milijarda DEM) predstavljao apsolutni minimum. Osim toga, dodeljivanje tog iznosa značilo bi ukupni izdatak za JNA sume koja bi dosegla iznos 70,8 milijardi dinara (jednako 5,4 milijardi DEM) za celu 1991. Međutim, do 26. avgusta 1991, prema dokumentu C324, dobavljeno je iz izvora prihoda i doprinosa socijalističkih republika i socijalističkih autonomnih pokrajina samo 19,1 milijarda dinara (jednako 1,5 milijardi DEM) ili 27% od planirane ukupne sume za 1991. Stoga, nedostatak je trebalo da nadoknadi NBJ. "Obrazloženje" objašnjava da je NBJ prethodno finasirala JNA.

21. Prema dokaznom predmetu C4277, SIV 9. septembra 1991. predlaže da članovi Predsedništva SFRJ predlože da Skupština SFRJ donese "Zakon o izvorima sredstava za finansiranje određenih potreba narodne odbrane u 1991. godini". U svom predlogu SIV objašnjava da:

    .... Federacija nije bila u mogućnosti da planirana sredstva doznači JNA /Jugoslovenskoj narodnoj armiji/.

    Iz ovih razloga Savezno izvršno veće je u proteklom periodu koristilo kratkoročne pozajmice kod Narodne banke Jugoslavije za tekuće finansiranje budžeta federacije u iznosu od 22,5 mlrd. dinara Šjednako 1,7 milijardi DEMĆ, što ukazuje da su iscrpljene sve mogućnosti za dalje korišćenje sredstava Narodne banke Jugoslavije po osonovu člana 30. Zakona o finansiranj federacije.

Taj dokument potvrđuje moju napomenu da je potreba za primarnim emisijama potekla iz nemogućnosti finansiranja JNA putem uobičajenih federalnih izvora prihoda. U skladu sa tom napomenom je dokazni predmet C4729 (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 70), beleška Službe za pravne poslove Predsedništva SFRJ generalnom sekretaru Predsedništva SFRJ od 12. septembra 1991. Beleška se odnosi na predlog Saveznog izvršnog veća o privremenom finansiranju JNA i razmatra pravne implikacije tog nacrta zakona. Dokument poziva se na sednicu održanu 11. septembra 1991, kada je SIV preporučio guvernera Savetu NBJ odmah odobri kratkoročnu pozajmicu saveznom budžetu, prvenstveno radi finansiranja JNA.

22. Dokazni predmet C4313 (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 28) jeste nacrt zapisnika sa 143. sednice Predsedništva SFRJ, održane 1. oktobra 1991. Na dnevnom redu je bio Zakon o privremenom finansiranju potreba Federacije u 1991. godini. Predsedništvo je prihvatilo zakon i dodalo da dok se sredstva ne odobre, NBJ može davati akontaciju Federaciji za finansiranje JNA. Između ostalog, u nacrtu zapisnika stoji:

    Do utvrđivanja sredstrava na način iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Jugoslavije može davati akontaciju Federaciji za finansiranje Jugoslovenske narodne armije....

    Predsedništvo SFRJ je zaključilo, /..../da preporuči Narodnoj banci Jugoslavije da, do sticanja uslova za donošenje zakona, odobrava akontaciju za finasiranje JNA... [4]

23. Kontrola nad NBJ opisana je u dokaznom predmetu C4832, knjizi Mlađana Dinkića pod nazivom "Ekonomija destrukcije", objavljenoj 1995. godine. Gospodin Dinkić je trenutno guverner NBJ. Upoznao sam se sa verzijom te knjige na engleskom jeziku, koja na str. 81 (str. 84 originala), objašnjava između ostalog:

    U jesen 1991. godine sve dizgine u vođenju monetarne politike zemlje preuzelo je srpsko rukovodstvo. NBJ je ostala centralna monetarna institucija samo na papiru. Naravno, nikome nije padalo na pamet da ovo javno obelodani, jer osnovni cilj i jeste bio da se uspostavi potpuna tajnost u monetarnom radu republičkih organa....

Pored toga, autor kaže:

Sasvim je izvesno da je potpuni monopol nad emitovanjem novca imala država, odnosno onaj koji je njome faktički vladao. Primarni novac je formalno kreirala NBJ, odobravajući kredite iz primarne emisije: (1) bankama i (2) tzv. neposrednim komitentima (uglavnom federaciji i republikama)... [5]

Kao što je prethodno objašnjeno, kada g. Dinkić govori o finansiranju društvenih deficita (krediti direktnim klijentima) on govori i o finansiranju JNA. Pre nego što je započela dezintegracija SFRJ, Savet guvernera NBJ sastojao se od predstavnika svake od šest republika i dve pokrajine, pored samog guvernera NBJ. Do kraja 1991. republike Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost. Može se zaključiti da te dve republike nisu bile uključene u proces odlučivanja u vezi sa odobravanjem pozajmica za finansiranje JNA. To nadalje potkrepljuje Dinkićevu tvrdnju da je u jesen 1991. godine "srpsko rukovodstvo preuzelo potpunu kontrolu na jugoslovenskom monetarnom politikom". Posledica te tvrdnje bila je da je srpsko rukovodstvo moglo tada da odlučuje o monetarnim pitanjima nužnim za finansiranje JNA.

IV Stvaranje monetarne federacije i njen uticaj na finansiranje područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH

A) Činjenični kontekst i potreba za monetarnom integracijom S(F)RJ i RS i RSK

24. Dokumenta koja sam pregledao ukazuju na to da je tokom 1992. S(F)RJ uvela jedinstven sjedinjeni monetarni sistem u saradnji sa RS i RSK. Glavna svrha tog integrisanog monetarnog sistema bila je da olakša prenos sredstava između teritorija SRJ, RS i RSK. Posledica toga bilo je stvaranje jedinstvenog privrednog sistema koji je funkcionisao širom tri područja pod kontrolom Srba.

25. Iz dokumenata koje sam pregledao jasno je da je primarna emisija bila glavno finansijsko sredstvo koje su koristili donosioci odluka u S(F)RJ i Republici Srbiji kako bi primenili svoj program pružanja finansijske podrške područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH. Tokom 1992. tadašnji predsednik Milošević i članovi vlade Republike Srbije doneli su odluku da pruže finansijsku podršku područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj. To se vidi iz dokaznog predmeta C4682 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 16), Službene zabeleške sa razgovora predstavnika vlade RSK sa predsednikom Slobodanom Miloševićem iz 1992, tokom kog je razmatrano formiranje i dobavljanje sredstava za odbrambeni sistem RSK. Štaviše, finansiranje područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj već je bilo na dnevnom redu vlade Republike Srbije u jesen 1991. godine, v.oi dokazni predmet C4348 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 5), koji je razmotren na str 32-3, dalje u tekstu. Isto tako, nekoliko dokumenata, uključujući B3501, C4769 i B4647, neposredno ili posredno govore o podršci NBJ Republici Srpskoj i njenoj prethodnici, Srpskoj republici BiH.

26. Ključni mehanizam za transfer sredstava i efikasno funkcionisanje monetarne federacije bila je Služba društvenog knjigovodstva (čiji naziv ima nekoliko prevoda na engleskom, dalje u tekstu: SDK). SDK (detaljnije razmotrena na str 19f, dalje u tekstu) korišćena je za transfer sredstava između S(F)RJ i područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH (koje su kasnije postale RSK i RS).

27. Sistem narodnih banaka bivše SFRJ postepeno je prestrukturiran u periodu 1992-1994. Narodna banka Republike Srpske (u daljem tekstu: NBRS) i Narodna banka Republike Srpske Krajine (u daljem tekstu: NBRSK) uspostavljene su 1992. uz pomoć i nadzor NBJ, a kasnije su bile pod kontrolom i podređene NBJ.

28. Odluke da se pruži finansijska pomoć područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH delimično su primenjene kroz primarne emisije koje je NBJ odobrila NBRS i NBRSK. Tokom 1992. primarne emisije Narodne banke Jugoslavije stavljene su na raspolaganje RS i RSK.

29. Svrha plaćanja vladama RS i RSK bila je kompenzacija za njihov nedostatak sopstvenih izvora finansija i prihoda. Rezultat plaćanja bilo je finansiranje kako vojnih, tako i civilnih srpskih institucija na tim područjima tokom 1992-1995. Ovaj deo izveštaja teži da pokaže kako je došlo do prestrukturiranja finansijskog područja, kako je to prestrukturirano finansijsko polje funkcionisalo, kako su vršena plaćanja, kako su vršene primarne emisije i kako su ta sredstva korišćena.

30. 30.Moj je zaključak da su prestrukturiranjem bankarstva vlade S(F)RJ i Republike Srbije olakšale transfer sredstava između S(F)RJ i RS i RSK. Štaviše, zaključujem da se prestrukturiranje putem olakšavanja transfera poboljšalo funkcionisanje civilnih i vojnih institucija u RS i RSK.

31. Pestrukturirano bankarstvo je takođe omogućilo redovno zaobilaženje sankcija UN-a uvedenih protiv SRJ u maju 1992, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti broj 757. To zaobilaženje postignuto je transferom sredstava između federalizovanih NBRS i NRSK i njihove "matične" banke, NBJ.

32. Stvaranje novog, federalizovanog sistema narodnih banaka bilo je nužno jer ni RS ni RSK nisu imale nikakav značajniji izvor finansiranja. Njihove potrebe za spoljnom finansijskom pomoći bile su stalne i velike. Bilo bi veoma teško i neobazrivo za S(F)RJ, koja je bila pod sankcijama UN-a, da jednostavno direktno prebacuje novac u RS i RSK. Stoga, bio je potreban sistematski, strukturiran i formalizovan pristup, kako bi se istovremeno olakšao transfer i zaobišle sankcije. Tu potrebu pojačavala je činjenica da se radilo o velikim sumama.

33. Opšta finansijska zavisnost RSK od Republike Srbije vidi se iz dokumenata iz 1991-1992, posebno iz dokaznih predmeta C4347 i C4348 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separatori 4 i 5, razmotreni na str. 32-3, dalje u tekstu) i C4682 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 16, razmotren na str. 35-6, dalje u tekstu) i, najrečitije, pismom Milana Martića, MUP-a ministarstva unutrašnjih poslova RSK Slobodanu Miloševiću i drugima od 28. aprila 1993. u kome se kaže:

    ....pošto RS Krajina nema realnih izvora popune budžeta, što Vam je svakako poznato. (C3383, uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 20)

34. Finansijska zavisnost RS od S(F)RJ vidi se iz govora general-majora Milana Gvera, člana Glavnog štaba VRS, tokom 34. Narodne skupštine RS. On je tokom zasedanja održanog 29. septembra 1993. obavestio Skupštinu da:

    Iza sebe nismo imali budžet, ni materijalno snabdevanje rata. Nije kupljen ni jedan avion, helikopter, tenk, artiljerijsko oruđe i sl. (B8287, prevod /i original/, stranica 2) [6]

35. Detaljno objašnjene odnosa između NBRS i NBJ može se naći u Godišnjem izveštaju NBRS za 1992. [7] Tu se može pročitati da je:

    U početku je Narodna banka Jugoslavije pružila specijalnu podršku Narodnoj banci Republike Srpske. (C4769: stranica 3 prevoda [8] , 0211-4198)

"Specijalna podrška" poprimila je formu "radne metodologije, štampanja novca" (C4769: stranica 3 prevoda). Štaviše, godišnji izveštaj kaže:

Kurs dinara [RS] bio je vezan za dinar SRJ, pošto je odnos bio 1:1 (C4769 stranica 10 prevoda)[9]

Ta tvrdnja je u skladu sa rezimirajućom napomenom istog dokumenta, da je nakon razdvajanja BiH od Jugoslavije:

...prostor Republike Srpske i dalje ostao faktički u istom privrednom sistemu kao i Savezna Republika Jugoslavija. Ovo je praktično značilo da i Narodna banka vodi iste mjere monetarne politike kao i Narodna banka Jugoslavije. (C4769: prevod, str. 4) [10]

36. Dokazni predmet C4769 [11] , izveštaj NBRS o sastanku Udruženja banaka RS, održanom u maju 1994, potvrđuje tu strukturu: monetarna politika RS i SRJ bile su iste, ekonomski sistem bio je isti. RS i SRJ pripadale su jedinstvenom platnom sistemu, monetarnom sistemu i jedinstvenom deviznom tržištu. Na osnovou tog dokumenta jasno je da za Republiku Srpsku, SRJ nikada nije bila strana zemlja. Taj dokument pruža dalje dokaze o kompletnoj integraciji ekonomskih sistema RS i SRJ.

37. Stoga, po mom mišljenju, prvenstvena korist i prvenstvena svrha federalnog preusmeravanja ključnih aspekata bankarstva i stvaranje federalizovanog bankarskog sistema bili su obezbeđenje najbliže moguće finansijske veze između SRJ i njenih satelitskih entiteta, RS i RSK. Sekundarna korist bila je delimično izbegavanje sankcija uvedenih u skladu sa Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti UN-a.

38. Tako su 1992. godine, u prethodno razmatranom periodu koji je pokriven Godišnjim izveštajem NBRS, finansijske veze između SRJ i RS i RSK bile su toliko bliske da su i RS i RSK bile pod opterećenjem embarga koji je uveden protiv SRJ. U praksi, SRJ je bila jedini trgovinski i privredni partner i RS i RSK. Međutim, modifikacije u kontroli narodnih banaka omogućile su formalizovaniji, a time i podređeniji odnos između RS, RSK i SRJ..

39. Pregledao sam izveštaj, deo dokaznog predmeta C4769, koji je napisao Milivoje Miletić, tadašnji direktor NBJ. [12] . Miletić se nalazio pri NBRS u periodu između 4. i 8. aprila 1994. Miletić analizira prestrukturiranje sistema narodnih banaka, navodi tri odvojene faze prestrukturiranja i objašnjava rad prestrukturiranih banaka.

40. Prva faza: Period kada je RS formirala Narodnu banku RS koja je obavljala funkciju centralne banke na njenoj teritoriji. Taj period započeo je u drugoj polovini 1992. godine.

41. Druga faza: Period kada se otpočelo sa primenom "Elemenata za sprovođenje programa".

42. Treća faza: Period otpočinjanja realizacije "Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije.

Prvafaza

43. Miletićev izveštaj daje karakteristiku razvoja prve faze:

    To je vreme formiranja određenih institucija Republike Srpske, između ostalog i Narodne banke/NBRS/. Normalno je bilo u takvim uslovima da se emisija primarnog novca vrši na osnovu dotadašnjih iskustava koja su se pre svega oslanjala na Narodnu banku Jugoslavije.

    U tom periodu, putem pre svega stručne saradnje između Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Republike Srpske, sprovodila se monetarno-kreditna politika na području Republike Srpske. (C4769: prevod, str. 2)[13]

    Miletićev izveštaj, pored toga što potvrđuje da je NBJ davala "stručnu pomoć", kao što se može pročitati u Godišnjem izveštaju NBRS koji je prethodno citiran, takođe tvrdi da je NBJ direktno dostavljala jugoslovenske dinare:

    Između ostalog primarni novac emitovan je preko banaka i preko budžeta, počev od drugog polugođa 1992. pa nadalje, tako da je 31. decembra 1992. godine stanje ukupnih kredita iz primarne emisije iznosilo 77,8 milijardi dinara. /jednako 166,4 miliona DEM/[14] (C4769: prevod, str. 2; original, 0211-4115)

Druga faza

44. U drugoj fazi poslovanja došlo je primene "Programa regulisanja jedinstvene monetarne politike na području SRJ, RS i RSK". Taj program stupio je na snagu 1. marta 1993, kada se započelo sa uspostavljanjem "pune saradnje" između NBJ, NBRS i NBRSK. Međutim, na osnovu izveštaja odmah postaje jasno da je "saradnja" neodgovarajući opis za odnos između tri narodne banke. NBJ je imala primarnu ulogu, a NBRS i NBRSK neosporno sekundarne uloge.

U Miletićevom izveštaju se dalje kaže da NBRS i NBRSK:

usaglašavaju sve instrumente monetarno-kreditnog regulisanja sa odgovarajućim odlukama monetarno-kreditnog regulisanja Narodne banke Jugoslavije. (C4769: prevod, str. 3) [15]

Štaviše,

U tom cilju posebno je naglašeno da kamatne politike, a u tome nivo eskontnih stopa, ...budu potpuno usaglašena sa odgovarajućim instrumentima Narodne banke Jugoslavije. (C4769: prevod, str. 3)

Naloge za korišćenje deviznih rezervi sa područja narodnih banaka Republike Srpske i Republike Srpske Krajine davaće Narodna banka Jugoslavije (C4769: prevod, str. 4) [16]

Tako su sredstva tih narodnih banaka došla pod direktnu kontrolu NBJ, čija je centrala bila u Beogradu. Miletić zaključuje da je u primeni Druge faze politike " Narodna banka Republike Srpske u potpunosti sarađivala sa NBJ".

Treća faza: "Program rekonstrukcije monetarnog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije"

45. Program je stvorio jedno monetarno područje koje je uključivalo SRJ, RS i RSK. Taj program stupio je na snagu 1. marta 1994. Miletić hvali NBRS, jer:

    Novi dinar kao sredstvo plaćanja na teritorji Republike Srpske u potpunosti funkcioniše (C4769: prevod str. 7, original str. 7)[17]

Pored toga,

Kamatna politika banaka usmeravana je od strane Narodne banke Republike Srpske prema intencijama iz Programa. (C4769: prevod, str. 7, original, str. 8) [18]

46. Uspešnu monetarnu integraciju između RS i SRj takođe potvrđuje dokazni predmet C4810, pismo od 2. juna 1995, koje je guverner NBRS uputio guverneru NBJ. Pismo se odnosi na povlačenje i zamenu bankonota od strane NBJ:

    U periodu zamjene novčanica Narodna banka Republike Srpske prikupila je 12.506.000,00 dinara (12,506.000 DEM) (banknote koje su povučene iz opticaja). Navedene novčanice predajemo u trezor Narodne banke Jugoslavije u svrhu zamjene za odgovarajući iznos važećih novčanica.(C4810)

Kako bi se olakšala i ozvaničila treća faza programa, bilo je potrebno da NBRS donese zakonsku regulativu na svom području u vidu "Zakona o Narodnoj banci" i "Zakona o bankama". Miletićev izveštaj, međutim, navodi da je zbog "kašnjenja" i činjenice da "većina tih zakonskih i podzakonskih akata od strane nadležnih organa nisu doneta", NBRS:

...Narodna banka Republike Srpske primenjuje važeće propise Narodne banke Jugoslavije. (C4769: prevod, str.7, original, str.7) [19]

47. Kao što je kamatnim i eskontnim stopama RS i RSK trebalo da rukovodi NBJ, takav je bio slučaj i sa bankarskim propisima. U tom okviru, značajno je da je trećoj fazi gore opisanog procesa dat naziv "Program rekonstrukcije monetarnog sistema i strategija ekonomske obnove Jugoslavije". Tu se ne pominje ekonomska obnova RS i RSK kao nezavisnih entiteta. Ta obnova se postavlja kao pitanje samo kao deo obnove šire, prestrukturirane federacije.

48. Funkcionisanje novog dinara, cilj treće faze, vodio se "Instrukcijama za rad sa Narodnom bankom Republike Srpske i Narodnom bankom Republike Srpske Krajine" (dokazni predmet C4764), koje razrađuju uslove funkcionisanja jedinstvene monetarne politike. Godišnje aktivnosti tri entiteta funkcionišu unutar jedne strukture koja bi, na osnovu široko prihvaćenih knjigovodstvenih pravila, trebalo da reguliše odnos između preduzeća osnivača i njegovih filijala: bilansi NBRS i NBRSK biće deo "konsolidovanog bilansa" NBJ. Da bi se to postiglo, "Instrukcije za rad sa NBRS i NBRSK" nalažu narodnim bankama da:

    ...do 10. marta ove godine dostaviće svoje bilanse i bilanse banka sa tih područja. (C4764, prevod, str. 3, original, str. 2-3) [20]

Nalog nosi mesto i datum, "Beograd, 28. februar 1994".

49. Dokazni predmet C4609 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 14) jeste "Zahtev za jedinstvenost kreditno monetarnog sistema". Taj dokument nosi mesto i datum "Knin, 12. maj 1992." a napisao ga je premijer RSK Zdravko Zečević i uputio ga premijerima Srbije i Crne Gore i guverneru NBJ, "lično". Taj dokument daje detaljne informacije o zakonodavnom okviru S(F)RJ:

    Nastankom Republike Srpske Krajine prestali su da važe zakonski propisi Republike Hrvatske, a nastavljena je primjena Zakona i zakonskih propisa Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a na kon jednostranog istupanja Republike Hrvatske oz pravnog i ekonomskog sistema Jugoslavije.

Osim toga, taj dokument sasvim jasno ukazuje na finansijske spone između RSK i SRJ:

Od dana početka ratnog stanja na području Republike Srpske Krajine bankarsko poslovanje i platni promet vode se preko poslovnih banaka i filijala Službi društvenog knjigovodstva sa područja Republike Srbije.

Videli smo kako je NBRS videla svoj odnos sa Beogradom i videli smo da instrukcije iz Beograda za NBRS govore o njegovom viđenju odnosa. Takođe smo videli da direktor u NBJ Miletić smatra da fililijale banaka dobro poštuju pravila i rukovodeće protokole koji dolaze iz Beograda.

50. Takođe se dosta može saznati iz Službene zabeleške sa sastanka guvernera NBJ, NBRS i NBRSK iz maja 1994. (C4779, a isti dokument se pojavljuje i pod C4769). Jezikom koji jasno potcrtava drugorazrednu važnost NBRS i NBRSK u odnosu sa NBJ, ta Službena zabeleška iz maja 1994. u tekstu napominje:

    ... Narodna banka Republike Srpske i Narodna banka Republike Srpske Krajine posluju kao glavne filijale Narodne banke Jugoslavije i rade isključivo pod njenom ingerencijom.

    ... Narodna banka Republike Srpske i Narodna banka Republike Srpske Krajine disciplinovano provode odluke Narodne banke Jugoslavije.

    ... Guverner Narodne banke Republike Srpske i guverner Narodne banke Republike Srpske Krajine obavezno prisustvuju sednicama Saveta Narodne banke Jugoslavije bez prava glasa. (Službena beleška sa sastanka guvernera NBJ, NBRS i NBRSK, 12. maj 1994) (C4779)

B) Služba društvenog knjigovodstva (SDK)

51. Kao što je u uvodnim zaključcima ovog izveštaja napomenuto, na osnovu pregleda dokumentacije došao sam do zaključka da je centralnu ulogu u funkcionisanju monetarne federacije između područja pod srpskom kontrolom imala SDK.

52. SDK je bila služba za sistem plaćanja koji je u okviru S(F)RJ korišćen za transfer sredstava između federalnih republika i dve autonomne pokrajine. Početkom devedesetih, SDK je istovremeno olakšavala plaćanja i nadzirala finansijske transakcije. Sistem SDK funkcionisao je davno pre dezintegracije S(F)RJ.

53. Kada je započela dezintegracija S(F)RJ, područja pod srpskom kontrolom u Hrvatskoj i BiH pažljivo su čuvala veze između svoga dela sistema SDK i sistema SDK u Republici Srbiji. Ta neprekinuta veza bila je važna za olakšavanja plaćanja koja su bila u toku. Da nije postojao sistem plaćanja koji je funkcionisao, jedina alternativa bi bilo plaćanje u gotovom novcu.

54. Tako je sistem SDK bio od ogromne važnosti za područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH i njihovu sposobnost da primaju finansijska sredstva iz S(F)RJ i/ili Republike Srbije. Primarne emisije novca NBJ za područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH uplaćivane su na njihove račune u sistemu SDK gde god je sistem funkcionisao.

55. Pored toga, "sive emisije" - novi novac bez direktnog ili objavljenog učešća NBJ bile su uplaćivane na račune koristnika na teritoriji pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH (uporedi str. 27, dalje u tekstu).

56. U ranijoj fazi raspada SFRJ, vođe srpskih područja u Hrvatskoj i BiH shvatili su važnost preuzimanja kontrole SDK na područjima koja su nameravali da kontrolišu. Govor Radovana Karadžića (dokazni predmet C4346, stranica 2 prevoda i originala)[21] na plebiscitu srpskog naroda, 1. novembra 1991, podvlači važnost SDK:

    Spremite se na to da uskoro uzmete energiično SDK u svoje ruke, odnosno da energično postavite čovjeka SDK. Pripremajte /teren/, prvo razgovarajte sa ovim ljudima da li su spremni da rade u jednom bezakonitom vremenu na osnovu zakona i propisa, koje im vi, kao opština i opštinska vlast, dajete.

57. Čak i ranije, područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj donela su odluku da sarađuju sa SDK Republike Srbije. Dokazni predmet C4272 sadrži odluku Izvršnog veća Skupštine opštine Glina, od 13. avgusta 1991. da se SDK Sisak - ekspozitura u Glini izdvoji iz sistema SDK Republike Hrvatske. Štaviše, Izvršno veće je odlučilo da tu ekspozituru uključi u sistem SDK Republike Srbije.

58. Područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj koja su postala RSK već do februara 1992. bila su integrisana sa SDK Republike Srbije. Taj integrisan odnos prikazuje dokazni predmet C4435 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 6). Njime, ministar unutrašnjih poslova RSK Milan Martić daje primer jedne od upotreba transfera SDK. On razmatra činjenicu da je do skora TO Krajina koju su kontrolisali Srbi bila plaćana putem SDK transfera. Martić traži od MUP-a Srbije:

    Molim Vas da utičete na ministra Zebića /tadašnji ministar finansija Republike Srbije/ da se prekine praksa uplate novčanih sredstava preko SDK za TO Krajine, pošto se MUP Krajine ne finansira iz tih sredstava....

    ... Obaviještavam Vas da se u SDK Glina nalazi iznos od 38.000.000 dinara (415.306 DEM)...navedena sredstva već duže vrijeme stoje neutrošena.

59. Važnost vezanosti za SDK Srbije dodatno ilustruje pismo, dokazni predmet C4297, iz Ministarstva finansija SAO SBZS SDK-u Vojvodine. U tom pismu govori se o otvaranju računa pri SDK Vojvodine, ekspozitura u Somboru. Pismo nosi datum 26. septembar 1991:

    Traženi žiro-račun nam je neophodan kako bismo mogli obavljati redovnu delatnost.

Iz toga pisma jasno je da je biti deo SDK Srbije bio nužan uslov za uspešno obavljanje obaveza SAO SBZS.

60. Štaviše, dokazni predmet C4286, koji nosi datum 21. septembar 1991, a koji je potpisao Goran Hadžić, predsednik SAO SBZS, predstavlja odluku u vezi sa otvaranjem žiro-računa za SAO SBZS. Odluka određuje da se budžetski prihodi SAO SBZS formiraju prema važećim zakonskim propisima SFRJ, Republike Srbije i SAO SBZS:

    ODLUKA

    o otvaranju žiro-računa Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem

    I

    Za potrebe financiranja Srpske Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i teritorija neobuhvaćenih opštinama otvoriti žiro-račun pod nazivom: "Budžet Srpske Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem".

    II

    Prihodi budžeta Srpske Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem formirat će se prema važećim zakonskim propisima SFRJ, Republike Srbije i Srpske Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, a rashodi će se izvršavati preko organa Uprave Opštine Beli Manastir.

Indikativno je za odnos koji se javlja u finansijskom prestrukturiranju da se žvažeći zakonski propisi SRJž/kao u originalu/ smatraju kao važeći u SAO SBZS. Štaviše to je očigledan primer podređene prirode finansijskog odnosa SAO SBZS u odnosu na S(F)RJ žim se zakoni o žbudžetskim prihodimaž ove druge smatraju primenjivim.

C) Primarne emisije i plaćanja

61. Kao što se naznačava u pasus 17, str. 5, u prethodnom tekstu, vlade zapadnoevropskih zemalja nemaju tendenciju da svoje budžetske deficite ili armije finansiraju štampanjem novca (to jest, putem "primarne emisije"), već, recimo, komercijalnim zajmovima, najčešće izdavanjem državnih obveznica ili povećanjem poreza. Nasuprot tom modelu komercijalnih zajmova, S(F)RJ je, kako pre tako i posle početka programa prestrukturiranja banaka, jednostavno štampala novi novac, dajući mu tehnički naziv, bilo "primarna emisija" ili "primarna emisija novca" i distribuirala ga narodnim bankama RS i RSK, često preko njihovih cenatara SDK u Banjoj Luci i Kninu. Štampanje novca je opasan metod finansiranja budžeta. On lako može dovesti do ogromne inflacije. Ta dva zaključka daju Ante Marković i Mlađan Dinkić u dokaznim predmetima C4274 (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 26), razmotren na str. 6 i 7 u prethodnom tekstu i C4832, stranica prevoda 42, koji je razmotren na str. 28 dalje u tekstu.

62. Vlada Srpske republike u Bosni i Hercegovini 14. maja 1992. donela je odluku o upotrebi sredstava dostupnih na osnovu primarne emisije:

    ... Primarna emisija Narodne banke Jugoslavije /NBJ/ će se koristiti u skladu sa Odlukom NBJ o ciljevima i zadacima zajedničke monetarne politike /na osnovu engleskog teksta/ (B3501)

Ukratko rečeno. NBJ koja se nalazila u Beogradu štampala je novac za potrebe bosanskih Srba. Iz odluke (koja je takođe razmotrena sa str. 26, dalje u tekstu) vidimo da je svrha tih sredstava:

Kako bi se izbegle nepovoljne posledice rata na ekonomiju Srpske Republike Bosne i Hercegovine, do 80 posto primarne emisije koristiće se za posebne namene. (B3501)

Takođe sam ustanovio da su različita područja RS bila određena da prime prethodno utvrđene iznose od NBJ. Ti iznosi su plaćani komercijalnim bankama unutar područja. Ta sredstva su u dokumentu B3501 opisana kao "planirane kvote za komercijalne banke":

Banja Luka	do 2.000 miliona dinara
Bijeljina	do 2.000 millona dinara
Zvornik	do 1.000 millona dinara
Trebinje	do 1.000 millona dinara
Foča	do 500 miliona dinara
Sokolac	do 500 miliona dinara

2.000 miliona dinara bilo je jednako 10 miliona DEM. Ti dokazi direktnog finansiranja Srpke Republike Bosne i Hercegovine od strane beogradske NBJ potvrđuju slični dokazi pronađeni u Miletićevom izveštaju iz 1994, na stranici 2 prevoda dokaznog predmeta C4769. [22]

Opisujući šta se dogodilo dve godine ranije, on kaže:

...Primarni novac emitovan je preko banaka i preko budžeta, počev od drugog polugođa 1992. godine pa nadalje, tako da je 31. decembra 1992. stanje ukupnih kredita iz primarne emisije iznosilo 77,8 milijardi dinara (116,4 miliona DEM). Od ovog stanja kredita, preko banaka dato je oko 14,3% ili 11,1 milijardi dinara (23,7 miliona DEM) a ostatak od 85,7% ili 66,7 milijardi dinara (142,6 milionaDEM) budžetu Republike Srpske.

63. Pored toga, tokom 1992. vlade Srpske Republike Bosne i Hercegovine i RSK, kao i oblasnog vijeća Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema direktno su podnosile zahteve NBJ u Beogradu za trenutnu dostavu sredstava.

64. Za ovaj pasus, videti poverljivi prilog A

65. Isto tako, vlada RSK je, na sastanku u Vukovaru, 18. novembra 1992, zaključila:

    Hitno ubaciti emisiju novca iz SRJ u RSK. (C4683, prevod i original, str. 3)

66. Ti hitni zahtevi NBJ saglašavaju se sa napomenama koje je Martić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova izneo Miloševiću u C4435 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 6), prethodno navedenim u ovom izveštaju da "RSK nema realne izvore iz kojih može da popuni svoj budžet, kao što sigurno znate."

67. Gotovo godinu dana kasnije, prema dokumentu od 30. septembra 1993, MO SRJ odobrilo je pomoć u okviru svoga budžeta za dodelu RSK-u. Ministarstvo iz SRJ obaveštava RSK

    Obaveštavamo vas da je po II rebalansu Saveznog budžeta, rešenjem saveznog ministra za odbranu,...odobren iznos od 480.259 milijardi dinara (5,6 milijardi DEM) po zadatku 649 za pomoć Republici Srpska Krajina. (C4739)

68. Minucioznost detalja transfera sredstava pokazuje pismo od 5. novembra 1993, kojim se priređuju detalji predaje na ruke, uz oružanu pratnju, gotovog novca preko granice iz Beograda za Knin. Pismo je upućeno iz MUP-a RSK MUP-u Republike Srbije. U njemu se kaže:

    Dana 8. 11. 1993. g. na granični prelaz Rača, iz RSK će ući u R. Srbiju dva radnika MUP-a RSK radi pratnje novca iz Beograda u Knin. Pratnju će vršiti radnici koji sa sobom nose dugo i kratko naoružanje... (C4747, uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 19)

69. Ovaj sistem direktnog plaćanja kao odgovor na direktne zahteve koje su Beogradu podnosile i RSK i RS može se i kasnije identifikovati. Zahtev Ministarstva finansija RSK NBJ-u od 4. januara 1994. kaže:

    Na osnovu našeg ranijeg zahtjeva za finansijsku pomoć u iznosu od 10.000.000.- (2.500 DEM) za pokriće deficita budžeta RSK, odobreno je I doznačeno 5.000.000.-(1.250 DEM)...zatražena je i razlika sredstava iz našeg prvog zahtjeva. [23] (C4755, uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 17)

70. Drugi dokumenti ilustruju zavisnost privreda RSK i RS od politike NBJ. Dokazni predmet C4636, na primer, predstavlja zahtev ministra finansija RSK, Vojina Peruče od 25. juna 1992. Beogradskoj banci u Beogradu. Ovim dokumentom traži se vraćanje sume od 2.000.000.000 dinara (10.000.000 DEM) plus kamata na žiro ražun budžeta RSK u Kninu. Ta suma plaćena je 29. maja 1992.[24]

71. Zahtev za sredstvima takođe je sadržan u dokaznom predmetu C4629 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 15), pismu od 19. juna 1992, koje je ministar finansija RSK uputio "lično" guverneru i zameniku guvernera NBJ:

    ... iznos potrebnih sredstava za juli mjesec od 12.900.000.000 dinara (64.500.000 DEM) doznačite Budžetu Republike Srpske Krajine...

Kao što stoji i u gorenavedenom dokaznom predmetu C4636, zahtev je da se sredstva uplate brzo, "najkasnije do 29. 06. 1992. godine" na žiro račun pod nazivom "Budžet Republike Srpske Krajine".

72. Slično tome, dokazni predmet C4830 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 18) predstavlja zahtev za gotovinu NBRSK-a podnet NBJ-u 24. jula 1995.

    Molimo Vas da nam za potrebe Narodne banke Republike Srpske Krajine odobrite novu dotaciju gotovog novca u visini 10.000.000,00 dinara (10.000.000,00 DEM).

    Dokument zatim navodi predviđenu upotrebu sredstava koja su hitno tražena:

    Pošto se bliži kraj mjeseca jula dolazi rok isplate plata vojsci, miliciji isplata penzija i dr. - potrebe za gotovinom su velike. Da bi Narodna banka Republike Srpske Krajine mogla obezbediti potrebna sredstva za pokrivanje navedenih potreba, osim gotovine kojom raspolaže u svom trezoru potrebno je još dodatnih 10.000.000,00 dinara. (C4830, uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 18)

73. Postavlja se pitanje kako su NBRS i NBRSK koristile primljena sredstva iz primarne emisije ? Ukratko rečeno, ta plaćanja su korišćena za finansiranje budžetskih deficita u RS i RSK. Veliki deo budžetskih troškova RS I RSK sastojao se, kao što pokazuje gornji dokazni predmet C4830, od troškova za vojne jedinice i policiju.

Konkretno, u budžetu RS za 1993. (dokazni predmet C5358) objavljenom u "Službenom glasniku Republike Srpske " 30. marta 1994. može se pročitati da je 99,6% budžeta finansirano "kreditima". Taj zaključak, da je gotovo celokupan budžet finansiran kreditima, podržava Miletićeva napomena u njegovom izveštaju o poseti NBRS u periodu između 4. i 8. aprila 1994. (C4769, prevod, str.22; original 0211-4115). Važno je da Miletić razjašnjava da su krediti stvoreni putem primarne emisije same NBJ. Ta vrsta izdataka je često opisivana kao izdaci u "posebne" svrhe. Na primer, u dokaznom predmetu B3501, odluci Vlade Srpske Republike BiH iz maja 1992, može se pročitati:

... do 80 posto primarne emisije koristiće se za posebne namene.

74. Sredstva dodeljena vojskama RS i RSK kroz njihove budžete korišćena su za isplate vojnim obveznicima i drugom osoblju, za nabavku intendantskih zaliha, uključujući hranu i popunu zaliha municije, videti dokazne predmete B5507 i C4920, razmotrene u daljem tekstu. Međutim, oficiri koji su ostali u SVK i VRS nakon što se JNA povukla iz Hrvatske i BiH nisu plaćani iz tih sredstava. Ti oficiri ostali su na platnom spisku JNA/VJ čak i nakon povlačenja JNA.

75. Odeljak VI ovog izveštaja će objasniti kako su sredstva dodeljivana VRS putem budžeta RS. Dokazni predmet C4712, "Analiza borbene gotovosti i aktivnosti Armije Republike Srpske" daje dobar pregled raspoređivanja sredstava za različite kategorije izdataka.

76. Primarne emisije bile su takođe izvor pozajmica datih u okviru narodnih banaka. Na primer, dokazni predmet B4647, koji nosi datum 8. avgust 1992, predstavlja odluku Vlade RS da uzme kreditnu pozajmicu kod Narodne banke RS. Pozajmica je potekla iz primarne emisije i trebalo je da bude vraćena tokom perioda od deset godina. Imajući u vidu rast inflacije tokom tog perioda, pozajmica se svela na poklon, pošto, do trenutka kada je novac trebao da bude vraćen, to bi bilo po vrednosti koja je bila znatno ispod one kada je novac pozajmljen. [25] U odluci se, između ostalog, kaže sledeće:

    Radi nedovoljnog priticanja sredstava /kao u originalu/ koja čine izvorne prihode Budžeta Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu Republika), koja obezbeđuju utvrđene rashode za period juli - decembar 1992. godine, Republika se zadužuje kod Narodne banke putem kredita iz primarne emisije u iznosu od 56.298.844.850 dinara (415.336.369 DEM).

    Sredstva iz tačke 1. ove odluke Republika će vratiti Narodnoj banci u deset jednakih godišnjih rata koje dospjevaju za plaćanje 15. decembra svake godine, počev od 15. decembra 1998. godine.

77. Primarne emisije novca dobijene od NBJ do izvesne mere su takođe re-distribuirane preduzećima u SRJ putem nabavki VRS kod tih preduzeća. Primeri toga vidljivi su iz dokaznog predmeta B4558, pisma od 18. novembra 1992. iz MO RS Narodnoj banci RS. Pismo i njegov prilog odnose se na sredstva koja su iz primarne emisije dostavljena za dva preduzeća od kojih će se izvršiti nabavka. Oba preduzeća nalazila su se u Republici Srbiji. U pismu Narodne banke RS stoji:

    Molimo Vas da iz kvote odobrenog kredita iz primarne emisije, za potrebe Vojske Republike Srpske izvršite uplate iznosa u YU dinarima sledećim dobavljačima.....

Iz upotrebe reči "kvota" u pismu vidi se da je dostava novca iz primarne emisije od NBJ za RS bila deo regulisanog finansijskog plana. Dalji dokazi upotrebe primarne emisije sadržani su u dokaznom predmetu B4557, pismu Generalštaba VRS od 24. novembra 1992. Ministarstvu odbrane RS. Generalštab VRS daje saglasnost da preduzeće MP DD dobije kredit iz primarne emisije u jugoslovenskim dinarima kako bi dobavilo materijal od preduzeća u Vranju. Vranje se nalazi u Republici Srbiji. U prilogu tog pisma nalazi se zahtev za kredit iz primarne emisije u jugoslovenskim dinarima od preduzeća MP DD BLIK u Banjoj Luci, upućen MO RS. Preduzeće traži saglasnost za kredit kako bi izvršila nabavke od preduzeća u Republici Srbiji:

Poznato nam je da je SRJ /Savezna Republika Jugoslavija/ za potrebe Republike Srpske iz primarne emisije odobrila izvesna sredstva i da realizaciju vrši Komercijalna banka iz Beograda.

....Ovim dopisom vas molimo da nam odobrite kreditnu pozajmicu u iznosu od 100.000.000 miliona dinara (213.858 DEM) za nabavku osnovnog materijala "Drvar" koji proizvodi Pamučni kombinat "Jumko", Vranje,

78. Mada je primarna emisija novca korišćena za pokrivanje budžetskih deficita SRJ, RSK i RS, jasno je, međutim, da hiperniflaciju tokom 1992 - početak 1994. nije izazvana isključivo primarnom emisijom koju je na odgovarajući način evidentirala NBJ. Hiperinflacija je takođe rezultat takozvanih sivih emisija koje su se odvijale tokom istog perioda.

D) Siva emisija

79. Siva emisija je još jedna forma štampanja novca. Ove "sive emisije" nisu na odgovarajući način evidentirane ili pod potpunom kontrolom NBJ. Dinkić kaže, na stranici 47 prevoda ( na str. 49 originala), "Ekonomija destrukcije", dokazni predmet C4832, da:

    "Siva emisija" predstavlja neovlašćeno kreiranje primarnog novca, van kontrole i evidencije centralne banke.

On dalje objašnjava zašto je došlo do tih sivih emisija:

Iako su republička rukovodstva faktički uspostavila vlast nad "centralnom" monetarnom institucijom, ona nisu bila oduševljena činjenicom da se o kreditima iz primarne emisije vodi odgovarajuća evidencija... Zbog toga je on bio pogodan prvenstveno za finansiranje deficita javne potrošnje... (dokazni predmet C4832 str. 82 prevoda; str. 85 originala)

Ova napomena ukazuje na to da je rukovodstvo Republike Srbije omogućilo da novac postane dostupan za svrhe za koje nisu hteli da budu evidentirane. Dinkić napominje da Republika Srbija nije bila jedina republika odgovorna za dostavu novca putem sive emisije. I pored toga, on kaže da je ona u svakom slučaju bila najveći dostavljać sivog novca. Ta praksa, tvrdi on, nastavila se nakon raspada SFRJ:

Ukoliko svedemo bilans izvršene "sive emisije" novca po republikama u periodu oktobar 1990. - februar 1991. godine, dobijamo sledeće stanje:

NB Slovenje - 1 milijarda dinara
NB Hrvatske - 1.7 milijardi dinara
NB Srbije, uključujući NB Vojvodine i NB Kosova - 21.7 milijardi (DEM 3,1 milijardi) /prim.prev: u originalu stoji 22.7 milijardi, u originalnom citatu 21.7/
NB Crne Gore 2.6 milijardi
NB Makedonije i NB BiH - koristile su u januaru 1991. neznatne iznose "sivog novca"(str. 66 prevoda; str. 68 originala)

80. Još jedna svrha tih sivih emisija bila je ta da rukovodstva republika (uglavnom Republike Srbije) mogu da otkupe stranu valutu koja se nalazila u posedu građana. Dinkić daje procenu sume o kojoj se radilo:

    A ona je prema nekim procenama, koje se iz razumljivih razloga moraju primiti s rezervom, sredinom 1991. godine iznosila 8 milijardi DEM. Otkuda narodu u jednoj siromašnoj državi tolike pare (ovome treba pridodati i onih zarobljenih 8.7 milijardi DEM na računima državnih banaka)? (stranica 73 prevoda; str. 75 originala)

Na osnovu ove izjave, možemo zaključiti da je Republika Srbija potencijalno mogla da stekne 8 milijardi od svojih građana putem otkupa strane valute.

81. Dinkić tvrdi na str. 71 (str. 73 originala) "Ekonomija destrukcije" (dokazni C4832) da je država stvarno stigla do rezervi stranih valuta svojih građana. On dalje objašnjava šta se radilo sa tim novcem:

    Ovaj novac je prvo deponovan na račune filijale Beogradske banke na Kipru, Ofšor bankarske jedinice na Kipru, čiji je direktor bila Borka Vučić. Veći deo je kasnije prebačen na račune u drugim bankama. Jedan deo deviza prebačen je na račune privatnih preduzeća registrovanih u inostranstvu na ime pripadnika jugoslovenskog političkog vrha, dok je drugi deo zamrznut, uglavnom na računima u američkim i nemačkim bankama. (stranica 141 prevoda; str. 144 originala).

    Uopšte rečeno, kadgod bi država htela da obavi važnu bankarsku transakciju, obično bi birala Beogradsku banku. Sentimentalna vezanost države za ovu banku se možda može objasniti činjenicom da je predsednik Milošević bio njen direktor početkom osamdesetih... Na kraju je Borka Vučić, ubeđeni i odani komunista, stekla njegovo (Miloševićevo) puno poverenje. Ona je obavljala sve zadatke i radila je za redovnu platu bez traženja bilo kakve dodatne materijalne nadoknade. Kada je video da Borka ima retku sposobnost da dobrobit države postavi iznad ličnih interesa, Milošević ju je imenovao za šefa kiparske filijale banke. (stranica 143 prevoda; str. 146 originala /pogrešno navedeno/).

82. U svom Izmenjenom izveštaju veštaka od 7. juna 2002. detaljno sam opisao metod transfera gotovog novca na Kipar. Dinkić na tom mestu u velikoj meri podržava zaključke mog Izmenjenog izveštaja veštaka u vezi sa transferom novca na Kipar preko Beogradske banke.

83. Ovaj odeljak Dinkićeve knjige takođe daje jasno objašnjenje o poreklu novca koji je prebačen na Kipar pre nego što je Mihalj Kertes postao direktor Savezne uprave carina (SUC). Kertes je postao direktor SUC-a 1994. godine. U to vreme, vlasti SRJ su shvatile da se moraju posvetiti problemu hiperinflacije. Shodno tome, morali su da prestanu sa dobavljanjem strane valute preko sive emisije. Ta odluka poklapa se sa vremenom kada je Mihalj Kertes imenovan za direktora SUC-a. Tada je pronađen drugi dobavljač strane valute za račune na Kipru. SUC je postao glavni dobavljač strane valute za SRJ. Rezultat njegovog imenovanja bio je taj da sredstva SUC nisu evidentirana u finansijskoj dokumentaciji SRJ. Umesto toga, bar deo tih sredstava prebačen je na Kipar na iste one račune koji su pre Kertesovog imenovanja primali stranu valutu dobavljenu preko sive emisije. Dodatna prednost korišćenja sive emisije koju pominje Dinkić je tajnost. NBJ nije vodila evidencuju tih emisija. Oni koji su kontrolisali te emisije mogli su da troše novac kako su hteli i za šta su hteli.

84. U Godišnjem izveštaju NBRS za 1992. godinu, dokazni predmet C4769, na stranici 4 možemo pročitati da je tokom 1992, kada su zvanični kanali NBRS izdali 7,45 milijardi dinara (primarna emisija) (15,9 miliona DEM), filijala SDKna Sokocu /Sokolac/ izdala je 17,5 milijardi dinara (siva emisija) (37,4 miliona DEM). Iz tog Godišnjeg izveštaja takođe se vidi da je NBRS dobila određene informacije o toj sivoj emisiji, štaviše, da NBRS nikada nije odbacila objašnjenje koje su dobili u vezi s tim na šta je novac potrošen. Na stranici 5 stoji:

    Nakon sakupljanja potrebnih informacija uveden je određeni stepen koordinacije. Međutim, Narodna banka nikada nije odbacila informaciju o svrsi utroška tih sredstava, niti je dobila informaciju, bez obzira na zahteve i upozorenja, o merama koje su po ovom pitanju preduzeli Služba društvenog knjigovodstva i Vlada.

To nadalje ukazuje na značaj SDK i njegovu blisku vezu sa Vladom RS kada su u pitanju sive emisije.

E) Inflacija i vrednost jugoslovenskog dinara

85. Ponekad se smatra da je problematično prevoditi iznose date u jugoslovenskim dinarima tokom perioda hiperinflacije, između kraja 1991. i početka 1994, u razumljive iznose. Korisni opšti podaci, blizu okvirao tog perioda su, da je u januaru 1991. kur dinara u odnosu na nemačku marku bio 9:1. [26] Nadalje, krajem januara 1994, kurs jugoslovenskog dinara u odnosu na DEM fiksiran je u odnosu 1:1. Taj kurs je ostao isti do decembra 1995.

86. Iznosi navedeni u različitim dokumentima koja se spominju u tom izveštaju uglavnom su citirani u jugoslovenskim dinarima. Vrednost jugoslovenskog dinara u odnosu na strane valute imala je ogromne varijacije u određenim delovima vremenskog perioda 1991-1995. Pregledao sam veliki broj izdanja beogradskog dnevnog lista "Politika" koji objavljuje dnevni kurs odnosa između jugoslovenskog dinara i stranih valuta. Takođe sam se oslanjao na podatke dobijene direktno od guvernera Narodne banke Jugoslavije (dokazni predmet C5356).

87. Pošto je najčešće korišćena strana valuta u S(F)RJ bila DEM, koristio sam DEM kao referentnu stranu valutu. Beogradski dnevnik "Politika" objavljivao je dve kursne liste za određene delove perioda 1991-1995:

    1. zvanični kurs, zasnovan na vrednostima koje je dala NBJ

    2. nezvanični kurs ili takozvani "crni" kurs.

88. Za periode kada je postojao nezvanični kurs (kao što je naveden u "Politici"), takođe sam to uključio u tabelu u Prilogu A ovoga izveštaja. Nezvanični kurs uvek je bio viši od zvaničnog, a posledica toga je bila da ako su dinari razmenjivani za DEM na nezvaničnom tržištu, dobilo bi se manje DEM. Tokom nekih od razmatranih perioda, posebno krajem 1993, kurs se često menjao. Stoga, tabelu koja je sadržana u Prilogu A ovog izveštaja treba obazrivo interpretirati. Prilog B daje pregled različitih kalkulacija koje sam sproveo imajući u vidu dokazne predmete koji se spominju u ovom izveštaju. Prilikom konverzija dinarskih iznosa u DEM koristio sam zvanične kurseve koji su važili u određenom trenutku (na osnovu datuma navedenih u dokaznim predmetima). Te konverzije u DEM su često veoma konzervativne procene. Na primer, u okviru dokaznog predmeta C4759, Miletićevom izveštaju, gde se kaže da je do 31. decembra primljeno ukupno 77,8 milijardi dinara, prilikom konverzije u DEM koristio sam kurs od 28. novembra 1992. umesto prosečnog kursa za taj period. Stoga, se može dogoditi da je dostavljeno više novca nego što sam ja naveo.

V Pomoć područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj od strane Republike Srbije

89. Optuženi Milošević bio je predsednik Republike Srbije od 1990. do 1997. Na osnovu dokumenata koje je dobavilo Tužilaštvo, državne institucije Republike Srbije pružale su i/ili omogućavale nabavku materijala i finansijskih sredstava potrebnih područjima pod kontrolom Srba tokom 1991. i 1992. godine, periodu bitnom za optužnicu.

90. Dokumenta koja sam pregledao pokazuju da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije imalo ključnu ulogu u koordinaciji pomoći područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj. To se detaljno vidi iz dokumenata.

91. Na primer, dokazni predmet C4281 (uvršćeni dokazni predmet - separator 76), koji nosi datum 18. septembar 1991, predstavlja zahtev za veliku količinu municije opreme i zaliha, koji je podneo Glavni štab Teritorijalne odbrane SAO Krajina general-pukovniku Tomislavu Simoviću, ministru odbrane Republike Srbije. Potpisali su ga ministar unutrašnjih poslova Milan Martić i Savo Radulović, komandant TO-a. U prilogu zahteva je spisak potrebnih medicinskih zaliha koji je potpisao dr Marko Mažibrada, pomoćnik načelnika saniteta Sanitarne službe OS SAO Krajina. Taj zahtev sadrži poduži spisak vojne opreme, uglavnom municije i oružja podrebnih za nekoliko TO-a na različitim lokacijama u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina. U zahtevu se, između ostalog, kaže:

    U vezi vašeg telegrama Pov. br. 5-259 od 12. 9. 1991. godine, dostavljamo vam spisak naših potreba za SAOK. Spisak potrebne municije napravili smo na osnovu imajućeg naoružanja računajući za svako naoružanje 4 b/k /borbena kompleta/ municije. Pored toga mnogi štabovi su uputili zahtjev za potrebnim naoružanjem kojega vam dostavljamo. Uz gore navedeno upućujemo vam zahtjev za potrebnom ostalom vojnom opremom.

92. Dokazni predmeti C4347 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 4) i C4348 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 5) jesu pisma Ministarstva odbrane Republike Srbije Vladi Republike Srbije od 1. novembra 1991. u vezi sa nabavkom resursa i sredstava za srpske oblasti u Hrvatskoj. C4347 je propratno pismo iz MO (potpisao ga je pomoćnik ministra Branislav Kuzmanović) upućeno sekretaru Vlade Republike Srbije (Budimir Joković) u vezi sa uvšćenjem pitanja pomoći područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj na dnevni red sednice Vlade toga dana.

Dokazni predmet C4348, koji je prilog dokaznom predmetu C4347, jeste pismo ministra odbrane Republike Srbije, general-pukovnika Tomislava Simovića Vladi Srbije u vezi sa sredstvima koja će MO Republike Srbije dostaviti "srpskom narodu" u Hrvatskoj. Pismo napominje da će ukupna materijalna i finansijska pomoć Srbima u Hrvatskoj iz sredstava MO Republike Srbije do kraja 1991. biti 1.285.456.700,00. Tom pismu priloženo je šest dokumenata i oni daju detalje u vezi sa iznosima opisanim u pismu:

Pomoć Srpskom narodu u Hrvatskoj, pružena je, i postoji i dalje urgentna potreba i brojne molbe i zahtevi da se pruža u materijalnim sredstvima i opremi iz nadležnosti Ministarstva odbrane Republike Srbije i finansijskim sredstvima iz Budžeta Republike, fondova narodne odbrane opština, ranijih MRZ, grada Beograda i AP i drugih izvora sredstava.

Na bazi najužeg kruga prioriteta koji su više puta preispitivani i svedeni na najneophodnije potrebe u pomoći Srbima u Hrvatskoj, smatramo do kraja 1991. godine, Republika Srbija treba da pruži materijalnu pomoć u iznosu od 80.256.700,00 dinara, i to u sredstvima veze u iznosu od 21.500.000,00 dinara, sredstvima civilne zaštite u iznosu 25.891,700,00 dinara, a po specifikaciji potreba iskazanim u prilozima 1, 2, 3 ove Informacije.

Potrebe u finansijskim sredstvima koja treba obezbediti za novembar i decembar mesec 1991. godine obračunate su na bazi orijentacionog brojnog stanja ljudstva od oko 50.000 ljudi u sastavu TO SAO Krajine, zapadne Slavonije i SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, a na bazi plata, dnevnica i drugih materijalnih prava, kao i doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje, zdravstvenu zaštitu i dečiji dodatak, svih kategorija vojnih obveznika prikazanih u prilozima 4, 5 i 6. ove Informacije, iznose 1.205.200.000.00 dinara.

Dalje se kaže:

Smatramo da bi se obezbeđenjem navedenih potreba od strane Republike Srbije, uz pomoć svih subjekata društva, pa i ovog Ministarstva iz sredstava koje ima još u magacinima, obezbedilo postizanje vrlo dobrih rezultata u zajedničkim ciljevima. (C4348)

Iznos za koji se predlaže da Republika Srbija dostavi područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj bio je 1.205.200.000 dinara. Ta suma, prema zvaničnom kursu, bila je jednaka sumi od 92,7 miliona DEM. Ti dokumenti pokazuju da su tokom perioda bitnog za optužnice, najviši politički i vojni rukovodioci Republike Srbije bili blisko uključeni u odlučivanje da pruže finansijsku i naterijalnu pomoć područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj.

93. Dokazni predmet C4387, koji nosi datum 11. decembar 1991, je pisma Branislava Kuzmanovića, pomoćnika ministra odbrane Republike Srbije Štabu TO-a SAO Krajina. Pismo se poziva na molbu za sredstva štaba TO Lika, koji je u okviru SAo Krajina. Odgovor MO Republike Srbije je da takve molbe treba da idu preko Glavnog štaba TO-a SAO Krajina. Stoga, MO Republike Srbije insistira na jasnom sistemu i postupku pri zahtevima za pomoć TO-a sa područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj.

94. Slično tome, dokazni predmet C4391 sadrži zahtev od 16. decembra 1991. iz Glavnog štaba Teritorijalne odbrane SAO Krajina Ministarstvu odbrane Republike Srbije u vezi sa potrebom za nabavkom vojne opreme. Dokazni predmet C4391 takođe sadrži pismo od 25. decembra 1991. iz Štaba Teritorijale odbrane SAO Krajina Ministarstvu narodne odbrane Republike Srbije u vezi sa problemima u jedinicama TO i štabovima u Srpskoj Krajini.

    ...Potrebno je da se finansiranje TO definitivno reguliše kao za sve komponente OS, jer se nezna i ne mogu planirati aktivnosti jedinica. /kao u originalu/

    Dobijena sredstva od Ministarstva odbrane Srbije za nadoknadu za vreme izvršenja borbenih dejstava, Vlada Krajine je donela odluku da se odbijaju doprinosi od navedenih sredstava...

Taj dokument podržava moju napomenu prethodno navedenu u ovom izveštaju da je finansiranje armija S(F)RJ i područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj bilo deo jednog finansijskog plana. Pored toga, taj dokument ukazuje na to da je SAO Krajina dobijala finansijska sredstva i u periodu koji je dokumentu prethodio.

95. Dokazni predmet C4875 predstavlja pismo, primljeno 8. februara 1992, koje je Ministarstvo odbrane Republike Srbije uputilo Glavnom štabu TO-a SAO Krajine za teritorije Knina i Like u vezi sa transferom sredstava za kupovinu građevinskog materijala.

96. U dokaznom predmetu C4435 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 6), pismu od 10. februara koje je Ministar unutrašnjih poslova RSK Milan Martić uputio ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Zoranu Sokoloviću, vidi se zahtev za pomoć iz RSK adresiran na najviše nivoe u Vladi Republike Srbije. Milan Martić primećuje da je TO Krajine primila deo svojih sredstava od Republike Srbije, ali je najveći deo sredstava za TO došao iz vojnog budžeta (tj. iz budžeta SFRJ). Pismo dalje ukazuje da će sredstva prethodno prebačena iz Republike Srbije za TO Krajine, na kraju biti prebačena za MUP RSK. Stoga je jasno da takva finansijska pomoć traje već izvesno vreme.

    Obaviještavam Vas da se u SDK Glina nalazi iznos od 380.000.000 dinara [451.306 DEM]. Ova sredstva bila su ranije uplaćena u korist TO, ali kako se najveći dio odbrane tj. branilaca finansirao iz armijskog budžeta navedena sredstva već duže vrijeme stoje neutrošena. [27]

97. Dokazni predmet C4673 predstavlja pismo od 14. oktobra 1992, koje je ministar odbrane RSK Stojan Španović uputio ministru odbrane Srbije Marku Negovanoviću. Ministar odbrane RSK traži sredstva od MO Srbije koja su obično dostavljana na usnovu prethodno ustanovljenog plana:

    Zbog toga Vas molimo, da nam planirana sredstva od oko 200 miliona mesečno /1,4 miliona DEM/ doznačite, jer u protivnom ceo sistem koji smo stvorili nećemo omći održati. Poznato nam je sa kakvim se finansijskim problemima susrećete, ali verujemo da će te naći mogućnosti da se ova sredstva obezbede pre svega što ne izlaze iz ukupno planirane kvote.

Taj dokument potvrđuje postojanje strukturiranog finansijskog plana koji se sastoji od rigorozno dogovorenih kvota za dobavljanje finansijske pomoći RSK-u.

98. Predsednik Republike Srbije optuženi Milošević bio je lično uključen u odluke za davanje podrške područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj. To se može zaključiti iz dokaznog predmeta C4682 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 16), Službene zabeleške sa razgovora predstavnika Vlade RSK (uključujući Gorana Hadžića i Milana Martića) sa predstavnicima Vlade Republike Srbije (uključujući predsednika Slobodana Miloševića i guvernera Narodne banke). od 12. novembra 1992. Tokom tog sastanka strane su dogovorile okvir odbrambenog sistema RSK. Takođe je dogovoreno da će Republika Srbija obezbediti potrebna sredstva za odbrambeni sistem RSK i, nadalje, da će optuženi Milošević uputiti VJ da finansira oficire i civilno osoblje koje je ostalo u RSK:

    Na sastanku je dogovoren način finansijske pomoći Krajini do kraja godine. Iz domena odbrane pokrenuto je pitanje koncipiranja Vojske RS Krajine i način finansiranja.

    Predsednik, g. Milošević je prihvatio koncept stvaranja odbrambenog sistema Krajine čiju osnovu preba da čini oko 23.000 ljudi....

    Prihvaćeno je da se odmah pristupi planiranju sredstava za potrebe Vojske i milicije i to kao što je bilo 1992. g. preko Ministarstva odbrane RSK i Ministarstrva odbrane R. Srbije.

    Predsednik Milošević je izneo stav da se preko Vojske Jugoslavije trebaju planirati sredstva za održavanje tehnike i da će on pomoći da se to realizuje te da Vojska Jugoslavije finansira aktivne starešine i civilna lica koja su ostala u Krajini. Sve ostale potrebe za finansiranje odbrane da se planiraju preko Ministarstva odbrane. Dogovoreno je da se odmah pristupi planiranju sredstava kako bi se ovaj proces na vreme završio.

    Na tom sastanku koji implicitno razmatra pitanje planiranja za preostali deo 1992. i za 1993, optuženi Milošević prihvata veličinu i strikturu odbrambenog plana RSK. Nadalje, on se saglašava da taj plan treba da bude finansiran na isti način kao i slična pomoć koja je slata 1992.

99. Štaviše, optuženi, u izjavi koju je dao 2. aprila, protestvujući protiv svoga privora, između ostalog kaže:

    Što se tiče sredstava trošenih za oružje, municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ti se izdaci nisu mogli iz razloga državnih interesa, kao državna tajna prikazivati u Zakonu o budžetu koji je javni dokument. .....U vezi sa isticanjem razloga za pritvor, da se u ovom slučaju radi o izuzetno velikom iznosu pribavljene imovinske koristi, postavlja se pitanje za koga? Za Vojsku Republike Srpske, za organe bezbednosti, za Vojsku Republike Srpske Krajine, za pomoć narodu preko Drine, za tekstilce, metalce i druge, finansirane preko Beogradske banke u najtežim socijalnim uslovima i uslovima totalne spoljne blokade. (Dokazni predmet K2575)

100. Takođe u dokaznom predmetu C4721, optuženi Milošević preuzima odgovornost za finansiranje VRS. Na primer, u izjavi koju prenosi jugoslovenska novinska agencija "Tanjug" 11. maja 1993, kao što je napisano u specijalnom dodatku o bivšoj Jugoslaviji od 13. maja 1993, Milošević napominje:

     ...U protekle dve godine, Republika Srbija je, pomažući Srbima izvan Srbije, naterala svoju privredu na ogromne napore, a svoje građane na velike žrtve. Ti napori i te žrtve sada su dostigli granice izdržljivosti. Veći deo pomoći upućen je narodu i borcima u Bosni i Hercegovini...(C4721)

Kasnije u istoj izjavi, optuženi napominje:

Srbija je pružila veliku, veliku pomoć Srbima u Bosni. Zahvaljujući toj pomoći oni su uvelike ostvarili ono što su želeli.

101. Dokazni predmet C3383 (uvršteni dokazni predmet 352 - separator 20) jeste pismo od 28. aprila 1993. koje je Milan Martić, ministar unutrašnjih poslova RSK, uputio na Kabinet predsednika Republike Srbije, Slobodana Miloševića, premijera Srbije Nikolu Šainovića i ministra unutrašnjih poslova Zorana Sokolovića. Martić traži novac za povećanje plata svojih policajaca pošto za to nema sredstava u budžetu RSK. On, između ostalog, napominje da RSK nema realne izvore za popunu svog budžeta. Martić takođe zajedljivo primećuje da je rukovodstvo Republike Srbije, uključujući optuženog, jednog od onih kojima je upućeno pismo, svesno nedostatka sredstava sa kojim je suočena Vlada RSK:

     Veoma nepovoljna materijalno-finansijska situacija u kojoj se nalazi ovo Ministarstvo, kao i Republika Srpska Krajina, naveli su nas da Vam se obratimo da nam u okvirima Vaših mogućnosti pružite pomoć.

     Lična primanja zaposlenih - milicionara veoma su niska i za prošli mjesec iznosila su oko 900.000 (devetstohiljada) dinara. Naravno, sa toliko niskim iznosom ne mogu se pokriti niti najminimalniji egzistencijalni troškovi.

     U budžetu RS Krajine ne postoje sredstva za imalo značajnijim povećanjem, pošto RS Krajina nema realnih izvora popune budžeta, što Vam je svakako poznato.

     ...očekujemo da ćete iznaći načina i obezbijediti određena novčana sredstva, te kao pomoć ustupiti ih ovom Ministarstvu.

102. Pored potreba policije RSK, optuženi Milošević je redovno dobijao informacije materijalnim i personalnim potrebama SVK. Dokazni predmet C4896 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 156) jeste pismo predsednika RSK Gorana Hadžića od 4. juna 1993, upućeno predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloševiću:

     Poštovani gospodine Miloševiću,

     ...... Veoma je važna pomoć u tehničkom održavanju naoružanja kojim raspolažemo, nabavci municije, maziva i goriva. Dobivene količine od VJ, uz sav naš napor da njima racionalno raspolažemo, nisu dovoljne za normalno pozadinsko obezbeđenje ratnih dejstava. Rezervni delovi za brojna oštećenja MTS su na izmaku. Nismo u stanju da novčano nadoknadimo srednji i generalni remont koji bi obavili zavodi VJ...

     Molimo Vas, da unutar ovlašćenja kojima raspolažete, utičete da se, bar deo, naših zahteva koji su precizirani Generalštabu VJ, realizuju što je moguće ranije.

Stoga, ne samo da je optuženi Milošević redovno informisan o potrebama SVK, takođe mu je bilo poznato da VJ, armija SRJ, pruža podršku SVK.

Centar za obuku u Erdutu

103. Pregledao sam dokumentaciju vezanu za troškove SAO SBZS. Posebno sam pregledao dokumenta koja pokazuju da je istovremeno kad je Vlada SAO SBZS (područje pod kontrolom Srba u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu) dobijala sredstva iz Beograda, kao što se vidi iz dokaznih predmeta C4347 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 4) i C4348 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 5), ona plaćala deo troškova Specijalnog centra za obuku srpske paravojne grupacije poznate pod imenom "Arkanovi Tigrovi", koji se nalazio u Erdutu. U novembru 1999. istražitelji Tužilaštva zaplenili su veliki deo dokumentacije Društvenog preduzeća "Dalj" (dalje u tekstu: preduzeće Dalj), koje se nalazi blizu Erduta.

104. Na primer, dokazni predmet C4101 predstavlja pismo Specijalnog centra za obuku TO-a SAO SBZS u Erdutu preduzeću Dalj. Pismo je potpisao Željko Ražnatović ("Arkan") i odnosi se na nivo troškova koje je proizveo Centar za obuku.

105. Pregledao sam veliki broj računa i potvrda o isporuci (deo dokumentacije preduzeća Dalj) koje su izdate Arkanovom Specijalnom centru za obuku. Većina računa vezana je za nabavku hrane za Specijalni centar za obuku ali postoje I računi za nabavku uniformi, opreme za policiju I drugih materijala. Preduzeće Dalj plaćalo je račune ispostavljene Specijalnom centru za obuku tokom 1991, 1992. i 1993. Ti računi i druga dokumentacija pokazuju da je račune preduzeću Dalj pokrivala Vlada SAO SBZS kao deo troškova koje je proizvela za Specijalni centar za obuku. Na primer, dokazni predmet C4927 predstavlja nedatirano pismo Ministarstva za odbranu SAO SBZS u vezi sa odobrenjem za nadoknadu troškova.

     Saglašavamo se da će troškovi Centra TO za obuku dobrovoljaca u Erdutu biti refundirani i društvenom preduzeću Dalj koje će izvršiti plaćanje u valutnom roku, odnosno podmiriti tekuće poslove Centra.

106. Razmotreni dokumenti ukazuju na to da su nadoknade vršene u skladu sa dogovorom u koji je bilo uključeno Ministarstvo odbrane SAO SBZS u Erdutu za troškove Arkanovog Centra za obuku u iznosu od 1.001.550,70 dinara (15.408 DEM). Dokazni predmet C4511 jeste dokument koji je preduzeće Dalj uputilo Ministarstvu odbrane u Erdutu, a kome su priloženi spisak računa iz 1991. plaćenih 9. aprila 1992. u ukupnoj sumi od 2.000.000,00 dinara (23.529 DEM) i dalji spisak računa koji nisu plaćeni.

107. Dokumenti takođe pokazuju radni finansijski odnos između preduzeća Dalj i SAO SBZS. Oni ukazuju na zavisni finansijski odnos između područja pod kontrolom Srba u Hrvatskoj (šta je uključivalo SAO SBZS) i Republike Srbije.

VI Pomoć područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od strane (Socijalističke Federativne) Savezne Republike Jugoslavije

108. Pregledao sam dokumentaciju koja ukazuju na to da su naredbe Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (u daljem tekstu: SSNO), koje je izvršavala i primenjivala JNA, a kasnije VJ, uspostavile nivo logističke podrške područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj i BiH. Ta podruška se nastavila dugo nakon što se JNA povukla iz Hrvatske i BiH. U tom izveštaju ja razmatram samo ona naređenja koja se odnose na finansijska pitanja. Vojna naređenja koja nemaju veze sa finansijama biće analizirana u Izveštaju vojnog veštaka koji uskoro sledi. Primeri takvih dokumenata mogu se videti iz dokaznih predmeta C4406 i B8287.

109. Dokazni predmet C4464 jeste naredba SSNO od 7. aprila 1992. u vezi sa uspostavljanjem logističkih baza TO u RSK. Jednogodišnji plan finansiranja bi obezbedio da se izađe u susret potrebama jedinica TO na teritoriji RSK. Materijalne zalihe je trebalo da poteknu iz rezervi JNA. Naredba traži:

     ... Svi troškovi priprema jedinica i predislokacije padaju na teret godišnjeg plana finansiranja jedinica. Uprava za planiranje razvoja i finansije će u skladu sa šemom poob i oslanjanje jedinica TO na Pob VO obezbediti da se pokriju potrebe za finansijskim obezbeđenjem jedinica na teritoriji R. Srpska Krajina. /dokument se takođe vodi pod C4493 /

110. General pukovnik Ratko Mladić daje analizu važnosti za VRS te podrške područjima pod kontrolom Srba u BiH u jednom ranom izveštaju Glavnom štabu VRS, koji nosi datum septembar 1992. U vezi sa uspostavljanjem VRS i transformacijom delova bivše JNA u VRS, Mladić kaže:

     Odlukama Skupštine SR od 12. 05. 1992. godine stvoreni su uslovi da se od naoružanog naroda i pripadnika Srpskog naroda iz redova bivše JNA i raspoloživih sredstava i opreme izvrši transformacija jedinica i formira Vojska Srpske Republike.... (B5507, ERN 0104-2296, ERN prevoda 0110-3317)

U vezi sa transformacijom JNA u VRS, Mladić dalje kaže:

Naša vojska je među rijetkim u istoriji koja je oslobodilački rat počela sa veoma solidnom materijalnom bazom, posebno u vidu borbene tehnike, municije i rezervi hrane. Veliki dio toga, a posebno hrane i pogonskih sredstava, pored Vojske koristi i civilno stanovništvo i ustanove. Prema grubim proračunima Vojska sa svojim materijalnim rezervama izdržava i oko 20% stanovništva.[28]

111. Dokazni predmet C4712, "Analiza borbene gotovosti i aktivnosti Vojske Republike Srpske u 1992. godini", koja nosi datum april 1993, a koju je pripremio Glavni štab Vojske Republike Srpske, potvrđuje Mladićevu analizu. taj izveštaj pokazuje razmere u kojima su SRJ i JNA/VJ podržavali VRS tokom 1992. i 1993.

112. Na primer, plate i intendantske zalihe tokom 1992. godine plaćani su isključivo putem kreditnog pisma otvorenog kod SDK Banja Luka. Izveštaj, dokazni predmet C4695, koji se odnosi na 1. Krajiški korpus, pod nazivom: Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godini", od februara 1993, kaže:

     U 1992. godini, na akreditiv Korpusa doznačena su sredstva u iznosu od 18.417.846.000 dinars [39.388.037 DEM], za sledeće namene:

     - Inob	7.715.000.000 dinara
     - TOb	760.000.000 dinara
     - GrOb	175.000.000 dinara
     - SnOb	60.000.000 dinara
     - SbOb	10.000.000 dinara
     - naknade v/o	9.182.846.000 dinara[29]

     Izveštaj navodi izvore snabdevanja 1. Krajiškog korpusa kako sledi:

     • sopstvene rezerve;
     • savezne i republičke rezerve na teritoriji RS po odobrenju GS VRS i nalozima;
     • iz rezervi i skladišta (tržište) SRJ po odobrenju i neposredno;
     • pokloni, darovi donatora iz zemlje i inostranstva;
     • korišćenje RP. [30]

113. Problemi snabdevanja identifikovani su u logističkom zahtevu koji je prosleđen u okviru Krajiškog korpusa VRS:

     ...pa vas molimo da rešite sa GS Vojske SRJ koja ima, a smatramo da i treba materijalno pomoći u cilju uspešnog vođenja borbenih dejstava. (C4652)

114. Već sam razmatrao dokazni predmet C4712. To je dokument koji je pripremio Glavni štab Armije RS u aprilu 1993. u kome VRS analizira svoju borbenu spremnost i aktivnosti od svog formiranja 20. maja 1992. Nije bilo ratne proizvodnje kako bi se podmirile potrebe VRS, kao ni uvoza, osim iz SRJ: [31]

     ...samo zahvaljujući maksimalnom naprezanju i angažovanjem svih subjekata Republike i Vojske, te pomoći SRJ i donatora obezbjeđivane su osnovne potrebe za život i borbena dejstva. Takvo stanje je ostalo u osnovi do kraja godine [32]

115. Prema tome, finansiranje SVK i VRS od strane SRJ nastavilo se i posle proleća 1993. Dokazni predmet C4739, na primer, predstavlja dokument od 30. septembra 1993. i potiče iz MO SRJ, a u njemu se kaže da je pomoć odobrena budžetom SRJ za dodelu RSK u iznosu od 480.259 milijardi dinara (5,6 milona DEM).

116. Isto tako, memorandum, dokazni predmet C4752, koji nosi datum decembar 1993, pripremio je načelnik kabineta komandanta SVK Čedo Radanović /kao u dokaznom predmetu/, a odnosi se na sastanak u Generalštabu VJ o koordinacionim zadacima (17. decembra 1993.). To pokazuje da je čak i krajem 1993, SRJ i dalje finansirala vojske RS i RSK. Štaviše, očekivalo se da se to nastavi i 1994.

     Nezvanično smo saznali da će Savezna vlada od ukupno iskazanog bilansa potreba u 1994. godini, moći obezbediti za sve tri vojske, umesto 3,29 milijardi USD, samo 850 miliona USD (1,5 milijardi DEM), odnosno 25,82 % od iskazanih potreba. To bi za SVK iznosilo, umesto 307,30 miliona USD, 79,43 miliona USD.

     Svesni situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo i daljih nepovoljnih trendova u svim oblastima života, molimo da nam se bar ova minimalna sredstva dalje ne smanjuju.[33]

U tom dokumentu bih podvukao pozivanje na "tri vojske", to jest, vojske u RS, RSK i SRJ. Jasno je da se sve tri armije finansiraju na osnovu istoga plana.

117. Dokazni predmet C4795 jeste pismo od 22. novembra 1994, koje je ministar odbrane RSK uputio ministru odbrane SRJ u vezi sa zahtevom za finansijska i materijalna sredstva za armiju RSK (SVK) za 1995. godinu. Tu se, između ostalog, kaže:

     Molimo Naslov da za potrebe materijalnog obezbeđenja SVK u 1995. godini odobri finansijskih i materijalnih sredstava u protuvrednosti 100.000.000.- dinara.[34]

     Iz navedene kvote obezbedile bi se potrebe 22.500 lica (20.000 vojnika, 2.000 policajaca i 500 civilnih lica) u hrani, odevanju i platama po kriterijumima VJ umanjeni za 25%.

     Iskazana kvota može biti dobrim delom realizovana i u materijalnim sredstvima kojim VJ redovno zanavlja ratne materijalne rezerve.

118. Dokazni predmet C4920 sadrži Zapisnik sa 50. sednice Narodne skupštine Republike Srpske održane u Sanskom Mostu, 15-16. aprila 1995. Komandant Glavnog štaba VRS general-pukovnik Ratko Mladić, podneo je izveštaj u vezi sa trenutnom situacijom u VRS. U izveštaju se kaže da je VRS veliki deo svoje municije dobila iz zaliha nasleđenih od JNA i iz snabdevanja koje je kasnije obezbedila JNA/VJ. U izveštaju se daje detaljni pregled ovih zaliha. [35] Mladić takođe govori u vezi sa plaćanjem oficira i civila:

     Od početka rata, RS nije učestvovala u finasiranju profesionalnih pripadnika vojske [36]

     ...bivša građanska lica.... od 20. 5. 1992. godine do 31. 08. 1994. godine, primali su platu preko budžeta SRJ. Poslije toga datuma primaju novčanu naknadu, a za novčane naknade ne plaćaju se nikakvi doprinosi. To je problem koji se mora rešiti na nivou vlada SRJ i RS...[37]

119. Dokazni predmet C4777 predstavlja dokument od 5. maja 1994. u kome su sadržane informacije iz Sarajevsko-romanijskog korpusa (korpus VRS) u vezi sa isplatama plata vojnih obveznika za februar 1994. Glavni štab VRS imao je problema u obezbeđivanju gotovine za plate vojnih obveznika od NBJ.

     ...U svakodnevnom kontaktu sa Narodnom bankom Jugoslavije do sada nismo uspjeli obezbjediti gotovinu zbog ogromnih problema. Dali su nam obećanje da će obezbjediti gotovinu 06. 05. 1994. godine, tako da bi isplata mogla otpočeti najkasnije 09. 05. 1994. godine...

120. Ta dostava plata vršena je, prema odeljku IV moga izveštaja, u skladu sa sporazumom sa NBJ u Beogradu, po kome NBJ treba da pokrije budžetski deficit RS.

121. Finansiranje oficira i podoficira VRS iz SRJ nastavilo se do 2002. U vezi sa isplatom plata pripadnicima VRS koje finansira SRJ, kaže se, između ostalog:

     Oficiri i podoficiri VRS primali su plate kao pripadnici 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije do 28. februara 2002. [38]

VII Konačni zaključci

122. Ovaj izveštaj analizirao je različite načine na koji su S(F)RJ, Republika Srbija, Narodna banka Jugoslavije i JNA/VJ pružali finansijsku pomoć, kao i vojnu i logističku podršku područjima pod kontrolom Srba u Hrvatskoj, BiH, RS i RSK i VRS i SVK.

123. Ukratko rečeno, dokumenti pokazuju da su RS i RSK postojale i bile su u stanju da finansiraju svoje vojne snage i civilne institucije u periodu na koji se odnosi optužnica isključivo uz finansijsku pomoć iz S(F)RJ. Oni pokazuju mehanizme na osnovu kojih je pružana finansijska pomoć. Konačno, oni pokazuju da su, u finansijskom odnosu, RS, RSK i S(F)RJ tretirani kao jedan entitet, gde su RS i RSK uvek bile podređene SRJ.

124. Štaviše, ovaj izveštaj je takođe analizirao razmere do kojih su odluke o pružanju pomoći donosili rukovodioci najviših vojnih i političkih tela u okviru Republike Srbije i S(F)RJ, uključujući samoga Slobodana Miloševića.

 

Hag, 18 . novembar 2002 .

 

VIII GLOSAR TERMINA

ARSK: Armija Republike Srpske Krajine (vidi SVK)

BiH: Bosna i HercegovinaBosnia-H

SRJ: Savezna Republika Jugoslavija (naslednik SFRJ)

GŠ: Glavni štab(prethodnik generalštaba)

GŠ: Generalštab(sledbenik glavnog štaba)

JA Jugoslovenska armija - naslednik JNA (vidi VJ)

JNA: Jugoslovenska narodna armija

KK: Krajinski korpus (1-2) (VRS)

MO: Ministarstvo odbrane

MUP: Ministarstvo unutrašnjih poslova

NBJ: Narodna banka Jugoslavije

NBRS: Narodna banka Republike Srpske

NBRSK: Narodna banka Republike Srpske Krajine

NVO: Naoružanje i vojna oprema

RS: Republika Srpska (naslednik SRBH)

RSK: Republika Srpska Krajina (Samoproklamovana država Srba u Hrvatskoj))

SAO: Srpska Autonomna Oblast: Samoproklamovana podrčja koja su držali Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

SBZS: Slavonija, Baranja i Zapadni Sirmium (Srem)

SDK: Služba društvenog knjigovodstva

SDS: Sprska demokratska stranka

SFRJ: Socijalistićka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ)

SPO: Srpski pokret obnove

SPS: Socijalistička partija srbije

SRBiH: Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina (prethodnica BiH)

SRBH: Srpska Repubika Bosne i Hercegovine(samoproklamovana srpska republika u BiH)

SRJ: Savezna Republika Jugoslavija (naslednik SFRJ)

SRK: SARAJEVSKO-ROMANIJSKI KORPUS (VRS)

SSNO: SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

SSUP: SAVEZNI SEKRETARIJAT UNUTRAŠNJIH POSLOVA

SVK: SRPSKA VOJSKA KRAJINE (VIDI ARSK)

TANJUG: Telegrafska agencija nove Jugoslavije-jugoslovenska (državna) novinska agencija

TO: Teritorijalna odbrana

VJ: Vojska Jugoslavije (naslednik JNA) (vidi JA)

VO: Vojna oblast (JNA)

IX PRILOG A- VALUTNI KURSEVI

PRILOG B-KURSNI PRORAČUNI

POVERLJIVI DODATAK A

64. Na primer, u vezi sa područjima pod kontrolom Srba u BiH, Zapisnik sa zajedničkog sastanka Savjeta za nacionalnu bezbjednost i Vlade Srpske Republike Bosne i Hercegovine održanog 15. aprila 1992. godine, kome su prisustvovali između ostalih Karadžić i Krajišnik kaže:

    ...da se uputi zahtjev guverneru Narodne banke Jugoslavije za obezbjeđenje 5.000 miliona dinara (25 miliona DEM) gotovog novca i njegovo uplaćivanje na filijalu SDK Sokolac.(B3292)

1. B5507 - Izveštaj komandanta VRS Ratka Mladića od septembra 1992.

2. K2575- Žalba Slobodana Miloševića na pritvor od 2. aprila 2001.

3. C4911 Izveštaj štampe o ostavci Ante Markovića Predsedniku PSFRJ od decembra 1991.

4. C4832 - Knjiga Mlađana Dinkića: "Ekonomija destrukcije", objavljena 1995. godine. Ovo izdanje je na engleskom, a priloženo je kasnije izdanje na BCS-u (ovaj dokazni predmet pojavljuje se u odvojenom dosijeu).

5. C168 (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 8) - Predlog budžeta SIV-a od 21. jula 1991.

6. C4274 (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 26) - Transkript sednice PSFRJ od 21. avgusta 1991.

7. C324 (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 27) - Nacrt zakona koji je podneo SIV septembra 1991.

8. C4277 - Predlog SIV-a od 9. septembra 1991. da Skupština SFRJ usvoji zakon.

9. C4279 - (uvršćeni dokazni predmet 330 - separator 70) - Beleška Službe za pravne poslove PSFRJ u vezi sa finansiranjem JNA od 12. septembra 1991.

10. C4313 - (uvršćeni dokazni predmet 328 - separator 28) - Zabeleška sa 143. sednice PSFRJ od 1. oktobra 1991.

11. C4682 - (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 16) - Zabeleška sa sastanka između predsednika Miloševića i drugih članova Vlade Republike Srbije sa Vladom RSK iz novembra 1992.

12. C3383 - (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 20) - Pismo Milana Martića Slobodanu Miloševiću i drugima od 28. aprila 1993.

13. B8287 - Govor general-majora Gvera tokom 34. zasedanja Skupštine RS, 29. septembra 1993.

14. C4769 - Pod ovim dokaznim predmetom priloženo je nekoliko dokumenata, što je detaljnije izneseno u okviru samog dokaznog predmeta.

15. C4764 - Uputstvo NBJ za rad sa NBRS i NBRSK od 28. februara 1994.

16. C4810 Pismo NBRS NBJ-u od 2. juna 1995.

17. C4609 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 14) - Pismo premijera RSK premijerima Srbije i Crne Gore i guverneru NBJ od 12. maja 1992.

18. C4779 - Beleška sa sastanka između guvernera NBJ, NBRS i NBRSK iz maja 1994.

19. C4346 - Govor Radovana Karadžića na plebiscitu srpskog naroda, 1. novembra 1991.

20. C4272 - Odluka Skupštine opštine Glina od 13. avgusta 1991.

21. C4435 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 6) Pismo MUP-a RSK MUP-u Republike Srbije od 10. februara 1992.

22. C4297 - Pismo Ministarstva finansija SAO SBZS od 26. septembra 1991.

23. C4286 - Odluka koju je potpisao premijer SAO SBZS od 21. septembra 1991.

24. B3501 - Odluka Vlade Srpske Republike Bosne i Hercegovine od 14. maja 1992.

25. B3292 - Zabeleška sa zajedničkog sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost i Vlade Srpske Republike Bosne i Hercegovine od 15. aprila /kao u originalu/.

26. C4683 - Zaključci sastanka između Vlade RSK i Regionalnog saveta SO SBZS od 18. novembra 1992.

27. C4739 - Dokument Ministarstva odbrane SRJ od 30. septembra 1993.

28. C4747 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 19) Pismo MUP-a RSK MUP-u Republike Srbije od 5. novembra 1993.

29. C4755 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 17) Pismo Ministarstva finansija RSK NBJ-u od 4. januara 1994.

30. C4636 - Pismo ministra finansija RSK "Beogradskoj banci" od 25. juna 1992.

31. C4629 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 15) Pismo ministra finansija RSK guverneru i viceguverneru NBJ od 19. juna 1992.

32. C4830 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 18) Pismo NBRSK NBJ-u od 24. jula 1995.

33. C4712 - Analiza borbene gotovosti i aktivnosti vojske Republike Srpske u 1992. godini, koju je napravio Glavni štab VRS (ovaj dokazni predmet se pojavljuje u odvojenom registratoru).

34. B4647 - Odluka Vlade RS od 8. avgusta 1992.

35. B4558 - Pismo Ministarstva odbrane RS Narodnoj banci RS od 18. novembra 1992.

36. B4557 - Pismo Generalštaba VRS Ministarstvu odbrane RS od 30. novembra 1992.

37. C4281 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 76) - Dokument Glavnog štaba TO SAO Krajina ministru odbrane Republike Srbije od 18. septembra 1991.

38. C4347 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 4) - Propratno pismo MO Srbije sekretaru Vlade Republike Srbije od 1. novembra 1991.

39. C4348 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 5) - Dokument ministra odbrane Republike Srbije Vladi Republike Srbije od 1. novembra 1991.

40. C4387 - Pismo MO Srbije Glavnom štabu TO SAO Krajine od 11. decembra 1991.

41. C4391 - Pismo Glavnog štaba TO SAO Krajina MO Srbije od 16. decembra 1991. i pismo Štaba odbrane TO SAO Krajina MO Srbije od 25. decembra 1991.

42. C4875 - Pismo MO Glavnom štabu TO SAO Krajina od 8. februara 1992.

43. C4673 - Pismo Ministra odbrane RSK ministru odbrane Srbije od 14. oktobra 1992.

44. C4896 (uvršćeni dokazni predmet 352 - separator 156) - Pismo predsednika RSK predsedniku Republike Srbije od 24. juna 1993.

45. C4927 - Pismo Ministarstva odbrane SAO SBZS, bez datuma

46. C4419 - Račun preduzeća "Dalj" upućen Ministarstvu odbrane SAO SBZS od 22. januara 1992.

47. C4511 - Dokument preduzeća "Dalj" upućen Ministarstvu odbrane SAO SBZS od 9. aprila 1992.

48. C4101 - Pismo Arkanovog Centra za obuku preduzeću "Dalj" od 17. januara 1992.

49. C4406 - Naredba o postupku SSNO-a od 31. decembra 1991.

50. C4464 - Naredba SSNO-a od 7. aprila 1992.

51. C4695 - Analiza aktivnosti u vezi s elemenatima borbene gotovosti tokom 1992. godine, komanda 1. Krajiškog korpusa, februara 1993.

52. 4652 - Dokument (zahtev) 1. Krajiškog korpusa komandi 1. Krajiškog korpusa od 11. septembra 1992.

53. C4752 - Memorandum o sastanku u vezi koordinacijom zadataka u Generalštabu VJ, 17. decembra 1993, koji je sastavio načelnik Kabineta SVK komandant Čedo Radanković /kao u originalu/, iz decembra 1993.

54. C4795 - Pismo ministra odbrane RSK ministru odbrane SRJ od 22. novembra 1994.

55. C4920 - Zabeleška sa 50. sednice Narodne skupštine Republike Srpske, održane 15-16. aprila 1995, izveštaj koji je podneo general Ratko Mladić (ovaj dokazni predmet se nalazi u zasebnom registratoru).

56. C4777 - Dokument koji sadrži obaveštenje komande Sarajevsko-romanijskog korpusa (VRS) u vezi sa platama vojnih obveznika za februar 1994, sa datumom 5. maj 1994.

57. C4721 - Izjava predsednika Miloševića prema zvaničnoj beogradskoj novinskoj agenciji, "Tanjug", 11. maja 1993, a kao što je odštampano u specijalnom dodatku o bivšoj Jugoslaviji od 13. maja 1993.

58. C5353 - Članak "VIP News Services" od 5. septembra 2002.

59. C5356 - Pregled kurseva dobijenih od NBJ

60. C5358 - Rebalans budžeta RS za 1993. godinu.

[2] (str.. 235 sa ERN 0052-6127, ERN prevoda L008-0285/86)

[3] Ibid, str.289-290 ERN 0052-6182-6183, ERN prevoda L008-0280/81.

[4] Dokazni predmet C4313; ERN 0050-1747. ERN prevoda L006-4205/06

[5] Ibid, str. 84. original p.87

[6] ERN 0048-0968, ERN prevoda 0091-6773

[7] ERN 0211-4196-4209

[8] Dokazni predmet C4769 sastoji se od nekoliko dokumenata, uključujući Godišnji izveštaj NBRS za 1992, čiji je pregled sadržaja dokaznog predmeta priložen dokaznom predmetu.

[9] ERN 0211-4206

[10] ERN 0211-4199

[11] ERN 0211-4146-4154

[12] ERN 0211-4114-0211-4219

[13] ERN 0211-4115

[14] Za podatke o kursu oslonio sam se na podatke koje mi je direktno dostavio guverner NBJ ili na podatke koje je dnevno objavljivao beogradski dnevnik Politika. Za ovaj obračun oslanjam se na podatke objavljene u Politici 2. decembra 1992.

[15] ERN 0211-4116

[16] ERN 0211-4117

[17] ERN 0211-4120

[18] ERN 0211-4120

[19] BCS 0211-4120

[20] BCS 0207-6895

[21] ERN BCS 0027-0632

[22] ERN 0211-4115

[23] U to vreme, devizni kurs iznosio je 1 nemačku marku za 4.000 jugoslovenskih dinara. (Izvor: Politika)

[24] Tog dana, devizni kurs iznosio je 1 nemačku marku za 200 jugoslovenskih dinara. (Izvor: Politika)

[25] Izvor C4832 str. 41 verzije na engleskom, str. 43 originala.

[26] Dokazni predmet C4832 str. 31 verzije na engleskom, str. 33 originala.

[27]

[28] ERN 0104-2299, ERN prevoda 0110-3320

[29] ERN 0060-7518, ERN prevoda 0190-5602

[30] ERN 0060-7512, ERN prevoda 0190-5598

[31] Analiza borbene gotovosti, ERN BCS 0060-7424, ERN prevoda 0110-3114.

[32] Analiza borbene gotovosti, ERN BCS 0060-7428, ERN prevoda 0110-3120.

[33] ERN 0207-8161, ERN prevoda L004-6455/56

[34] Prema zvaničnom kursu objavljenom u "Politici", Beograd, 20. decembar 1994, taj iznos bio je jednak sumi od 100.000.000 DEM.

[35] ERN 0084-5822; ERN prevoda L000-4909

[36] ERN 0084-5813; ERN prevoda L000-4907

[37] ERN 0084-5817-0084-5818; ERN prevoda L000-4908

[38] FI04-4444, dokazni predmet C5353