PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Nalog od: 30. jula 2002.

TUŽILAC

protiv

SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo

g. Geoffrey Nice gđa Hildegard Uertz-Retzlaff
g. Dirk Ryneveld g. Dermot Groome

Optuženi

Slobodan Milošević

Amici curiae

g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
prof. Mischa Wladimiroff

I. ISTORIJAT

1. . Tužilaštvo (u daljem tekstu: tužilac) je 31. maja 2002. podnelo "Zahtev tužioca za izricanje zaštitnih mera za svedoke za suđenje " (u daljem tekstu: Zahtev), za svedoke u delu postupka koji se odnosi na Bosnu. U Zahtevu se traži da se naloži sledeće:

   1. da se prethodno dozvoli da se u Zahtevu prekorači obim propisan Uputstvom o dužini podnesaka i zahteva;

   2. da se ispunjenje obaveze tužioca po nalogu Pretresnog veća da objavi materijale u vezi sa svedocima za koje do 1. juna nisu bile poimenično zatražene zaštitne mere odgodi do trenutka ostvarivanja kontakta sa svedocima sa kojima Tužilaštvo još nije uspelo da stupi u kontakt, obavljanja razgovora o zaštitnim merama sa njima te podnošenja i rešavanja eventualnih zahteva u tom smislu;

   3. da se zaštitne mere po pravilu 75 odobre za 49 svedoka za koje su u drugim postupcima pred Međunarodnim sudom već izrečene zaštitne mere za suđenje, a za koje se predlaže da svedoče u ovom predmetu;

   4. da se za 76 drugih svedoka odrede izvesne zaštitne mere za suđenje po pravilu 75, kako sledi:

      1. zatvorena sednica i upotreba pseudonima za 18 svedoka (navedenih u Tabeli B Zahteva);

      2. upotreba pseudonima, izobličenje slike i zvuka za 25 svedoka (navedenih u Tabeli C Zahteva);

      3. upotreba pseudonima i izobličenje slike za 31 svedoka (navedenog u Tabeli D Zahteva);

      4. samo izobličenje slike za 1 svedoka (navedenog u Zahtevu);

      5. samo upotreba pseudonima za 1 svedoka (navedenog u Zahtevu);

   5. da se iz postojećih javnih dokumenata Međunarodnog suda izbrišu ime, adresa, boravište i svi drugi podaci koji su u njima eventualno sadržani, a po kojima bi mogao da se identifikuje bilo koji od svedoka navedenih Zahtevu;

   6. da se zabrani da javnost i sredstva informisanja fotografišu, snimaju putem videa ili crtaju bilo koga od svedoka navedenih u Zahtevu u vreme dok oni borave u prostorima Međunarodnog suda; i

   7. da se zaštitne mere za suđenje za svedoke koji su osetljivi izvori informacija nalože 30 dana prije očekivanog svedočenja tih svedoka.

   II. MERODAVNO PRAVO

2. Tužilac se poziva na pravila 75 i 79 Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda (u daljem tekstu: Pravilnik). Relevantan deo pravila 75 predviđa sledeće:

   1. Sudija ili Pretresno veće mogu, proprio motu ili na zahtev bilo koje od strana, žrtve ili svedoka o kojem se radi, ili Službe za žrtve i svedoke, naložiti odgovarajuće mere za privatnost i zaštitu žrtava i svedoka, pod uslovom da su one u skladu s pravima optuženog.

   2. Veće može održati sednicu in camera kako bi utvrdilo da li će naložiti:

      1. mere kojima se sprečava da se javnosti ili medijima otkriju identitet ili mjesto boravka žrtve ili svedoka, ili osoba koje su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom, i to na sljedeći način:

         1. brisanjem imena i identifikujućih podataka iz javnih spisa Međunarodnog suda;

         2. neotkrivanjem javnosti bilo kojeg zapisa u kojem se identifikuje žrtva;

         3. svedočenjem putem uređaja za izobličenje slike ili zvuka ili putem interne televizije; i

         4. dodeljivanjem pseudonima;

      2. održavanje zatvorenih sednica u skladu s pravilom 79;

      3. odgovarajuće mere kojima se omogućuje svedočenje osetljivih žrtava i svedoka, poput jednosmerne interne televizije.

   Pravilo 79 za pretrese na zatvorenim sjednicama predviđa sledeće:

   1. Pretresno veće može izdati nalog da novinari i javnost ne prisustvuju celom ili delu postupka iz razloga:

      1. javnog reda ili morala;

      2. bezbednosti, zaštite ili neobelodanjivanja identiteta žrtve ili svedoka u skladu sa pravilom 75;

      3. zaštite interesa pravde.

   2. Pretresno veće će javno obznaniti razloge svog naloga.

3. Zadatak Pretresnog veća jeste da utvrdi pravni osnov za odobravanje zaštitnih mera za suđenje shodno tim pravilima, kao i da reši da li je tužilac, za svakog pojedinog svedoka, uverio Veće da su zatražene mere adekvatne. Veće takođe mora da utvrdi u kojem je trenutku primereno podneti zahteve za njih. U Zahtevu se traži ceo dijapazon mera, od upotrebe samo pseudonima pa do potpuno zatvorenih sednica za svedočenja nekih svedoka.

4. Prilikom rešavanja o zaštitnim merama Veće mora da vodi računa o više interesa. S jedne strane, o pravu optuženog na pravičnost i javnost postupka, kao i na unakrsno ispitivanje svedoka koji svedoče protiv njega, a s druge strane, o pravu žrtava na zaštitu i privatnost. Hijerarhija tih interesa jasno se odražava u članu 20 Statuta koji izričito predviđa da prava optuženog imaju prvenstvo pred zaštitom žrtava jer postupak mora da se vodi "uz puno poštovanje " njegovih prava, dok o zaštiti žrtava treba da se vodi "dužna briga ". Takvu lestvicu prioriteta nadalje potvrđuje formulacija pravila 75(A) Pravilnika koje Veću dopušta da odredi zaštitne mere, "pod uslovom da su one u skladu s pravima optuženog".

5. Ono što Veće u suštini mora da utvrdi, razmatrajući zahtev za svakog svedoka pojedinačno, jeste to da li postoji stvarna opasnost za bezbednost svedoka ili bezbednost njegove porodice u slučaju da javnost sazna da je on svedočio. Što se veća zaštita traži to je veća obaveza tražioca da potkrepi postojanje navedene opasnosti. Nadalje, kako bi se otklonio legitimni strah svedoka, treba da se primeni minimalno potrebna zaštitna mera. Dakle, Pretresno veće će na primer odrediti zatvorenu sednicu po pravilu 79 samo u slučaju kada je pokazano da je opasnost koja preti svedoku dovoljno osnovana i da tu opasnost ne može adekvatno da predupredi nijedna druga restriktivna zaštitna mera.
6. Zatražene su četiri vrste zaštitnih mera za svedoke: nalaganje zatvorene sednice, odobravanje upotrebe pseudonima, odobravanje izobličenja zvuka i odobravanje izobličenja slike. Što se tiče prve i najekstremnije tražene mere, Pretresno veće u jednom predmetu je bilo stava da se "postupak mora odvijati javno osim ako se /ne/ pokaže da za suprotno postoji valjan razlog ".

   [1] U predmetu Čelebići iznesen je stav da "Pretresno veće ne može, bez jakih razloga, negirati optuženom pravo na javno saslušanje uneto u članove 20(4) i 21(2) ".[2] Stav je očigledno ispravan. Ovo Pretresno veće, iako je ranije već odobravalo za svedoke zatvorene sednice, napominje da se radi o vanrednoj meri koja se odobrava samo onda kada se može pokazati da se time što bi se u javnosti saznalo da dotični svedok svedoči pojavljuje vrlo realna opasnost za svedoka i/ili njegovu porodicu, da se zatvaranjem sednice ne krši pravo optuženog na pravični postupak, da nijedna manje restriktivna mera ne može primereno da odgovori na legitimnu zabrinutost svedoka, odnosno u slučajevima kada postoje neke druge veoma posebne okolnosti.

7. Iz ovoga proizlazi da se ostale tražene zaštitne mere uz koje se svedočenje svedoka može obaviti na javnoj sednici, ali uz primenu postupaka za sakrivanje njegovog identiteta od javnosti (kao što su upotreba pseudonima i izobličenje slike i zvuka), smatraju manjim sužavanjem javnosti postupka. Uprkos tome, Pretresno veće mora da razmotri da li je primereno takve mere odobriti na osnovu toga da li su strahovanja svedoka legitimna i utemeljena te prava optuženog na pravičan i javan postupak.

   III. ODLUKA PO ZAHTEVU OPTUŽBE

8. Tužilac traži da se naloži sledeće:

   1. da se prethodno dozvoli da se u Zahtevu prekorači obim propisan Uputstvom o dužini podnesaka i zahteva;

   2. da se ispunjenje obaveze tužioca po nalogu Pretresnog veća da objavi materijale u vezi sa svedocima za koje do 1. juna nisu bile poimenično zatražene zaštitne mere odgodi do trenutka ostvarivanja kontakta sa svedocima sa kojima Tužilaštvo još nije uspelo da stupi u kontakt, obavljanja razgovora o zaštitnim merama sa njima te podnošenja i rešavanja eventualnih zahteva u tom smislu;

   3. da se zaštitne mere po pravilu 75 odobre za 49 svedoka za koje su u drugim postupcima pred Međunarodnim sudom već izrečene zaštitne mere za suđenje i za koje se predlaže da svedoče u ovom predmetu;

   4. da se za 76 drugih svedoka odrede zaštitne mere za suđenje po pravilu 75 kako sledi:

      1. zatvorena sednica i upotreba pseudonima za 18 svedoka (navedenih u Tabeli B Zahteva);

      2. upotreba pseudonima, izobličenje slike i zvuka za 25 svedoka (navedenih u Tabeli C Zahteva);

      3. upotreba pseudonima i izobličenje slike za 31 svedoka (navedenog u Tabeli D Zahteva);

      4. samo izobličenje slike za 1 svedoka (navedenog u Zahtevu);

      5. samo upotreba pseudonima za 1 svedoka (navedenog u Zahtevu);

   5. da se iz postojećih javnih dokumenata Međunarodnog suda izbrišu ime, adresa, boravište i svi drugi podaci koji su u njima eventualno sadržani, a po kojima bi mogao da se identifikuje bilo koji od svedoka navedenih Zahtevu;

   6. da se zabrani da javnost i sredstva informisanja fotografišu, snimaju putem videa ili crtaju bilo koga od svedoka navedenih u Zahtevu u vreme dok oni borave u prostorima Međunarodnog suda; i

   7. da se zaštitne mere za suđenje za svedoke koji su osetljivi izvor informacija nalože 30 dana prije očekivanog svedočenja tih svedoka.

9. S obzirom na preliminarno pitanje dužine Zahteva, Pretresno veće prihvata da je prekoračenje obima Zahteva posledica broja svedoka i razmera predmetnog postupka. Shodno tome, odobrava se prekoračenje uobičajenog obima Zahteva.

10. Drugo pitanje tiče se zahteva Pretresnom veću da izmeni svoj raniji nalog u vezi sa obelodanjivanjem javnosti imena svedoka za koje zaštitne mere nisu bile zatražene do 1. juna 2002. godine. Tužilac tvrdi da je revno nastojao da stupi u kontakt sa svim svedocima po pitanju njihovog eventualnog traženja zaštitnih mera, no da mu sa nekim svedocima to nije pošlo za rukom, dok neki drugi o tom pitanju žele da razgovaraju samo lično. Pretresno veće prihvata da je tužilac marljivo radio na kontaktiranju sa svedocima i da to i dalje čini. Iz tog razloga, kao i iz razloga koji ćemo objasniti niže, Pretresno veće smatra primerenijim da se precizni poimenični zahtevi za zaštitne mere za suđenje podnesu što bliže trenutku očekivanog svedočenja svedoka, kada će Veće odobriti traženo pravno sredstvo iz ove tačke.

11. Kako je već izneseno, da bi tražene zaštitne mere bile odobrene, tražilac mora da pokaže da, ako se u javnosti sazna da je svedočio, nastaje realna opasnost po njegovu bezbednost ili bezbednost njegove rodbine. Nadalje, da bi se to pokazalo, nije dovoljno da svedok izrazi opšte strahovanje za svoju bezbednost. Mora da se pokaže konkretan razlog, a Pretresno veće mora da se uveri da izraženi strah ima objektivni temelj.

12. Što se tiče 49 svedoka za koje su zaštitne mere odobrene u drugim postupcima pred Međunarodnim sudom, Pretresno veće će, u skladu sa svojim ranijim odlukama, mere odobrene za davanje iskaza svedoka u sudnici primeniti i na ovaj postupak.

13. Što se tiče ostalih svedoka za koje se traže zaštitne mere, Pretresno veće je razmotrilo obrazloženja iznesena u Zahtevu za svakog svedoka pojedinačno i izdaće naloge shodno tome da li navedeni razlozi zadovoljavaju gore izneseni kriterijum. Veće je steklo veliko iskustvo u ovoj problematici u delu suđenja koji se odnosio na Kosovo. Veće je zapazilo da su neki put za zatražene i odobrene mere podnošeni zahtevi da se one izmene, ili bi se od njih odustalo pred sâmo svedočenje. Nadalje, spisak predviđenih svedoka optužbe često se menjao. Pretresno veće stoga smatra preporučljivijim da se zahtevi za zaštitne mere za suđenje podnose što bliže trenutku planiranog svedočenja svedoka. Veće će tada biti u boljem položaju da oceni faktore u prilog odobravanju zahteva.

14. Iz tog razloga, Pretresno veće će izdati naloge o odobravanju zaštitne mere upotrebe pseudonima za svedoke za koje je to Zahtevom zatraženo, te zamoliti tužioca da podnese pojedinačne zahteve za zaštitne mere za ove svedoke bliže trenutku očekivanog svedočenja svakog od tih svedoka.

15. Nadalje, Pretresno veće će odobriti zahtev tužioca da se, za svedoke koji su osetljivi izvori informacija, vanredne privremene zaštitne mere za suđenje u ovom postupku nalože 30 dana prije očekivanog svedočenja tih svedoka.

16. Najzad, tužilac treba da u roku od 21 dan dostavi precizne informacije o trenutnom statusu svih svedoka u delovima ovog postupka koji se odnose na Bosnu i Hrvatsku za koje se traže zaštitne mere.

    IV. DISPOZITIV

17. Iz gore navedenih razloga, Pretresno veće NALAŽE kako sledi:

    1. Dozvoljava se prekoračenje propisanog ograničenja dužine Zahteva.

    2. Tužiocu se ispunjavanje obaveze da objavi materijale u vezi sa svedocima za koje do 1. juna nisu bile poimenično zatražene zaštitne mere odgađa do trenutka ostvarivanja kontakta sa svedocima sa kojima Tužilaštvo još nije uspelo da stupi u kontakt, obavljanja razgovora o zaštitnim merama sa njima te podnošenja i rešavanja eventualnih zahteva u tom smislu u skladu s nalogom (4) ove odluke;

    3. Odobravaju se zaštitne mere shodno pravilima 75 i 79 za 49 svedoka za koje su u drugim postupcima pred Međunarodnim sudom već određene zaštitne mere za suđenje, a za koje se predlaže da svedoče u ovom predmetu. Tužilac mora Pretresno veće informisati o svim promenama broja ili statusa svedoka iz ove kategorije.

    4. Zahtevi za zaštitne mere za suđenje za svedoke optužbe navedene u Zahtevu treba da se podnesu bliže trenutku planiranog svedočenja. Dotada, svedoci navedeni u Zahtevu za koje se traže zaštitne mere navodiće se pod pseudonimima navedenim u Zahtevu.

    5. Za svedoke koji su osetljivi izvor informacija vanredne privremene zaštitne mere za suđenje u ovom postupku odrediće se 30 dana prije planiranog svedočenja tih svedoka.

    6. Tužilac treba da u roku od 21 dan dostavi precizne informacije o trenutnom statusu svih svedoka u delovima ovog postupka koji se odnose na Bosnu i Hrvatsku za koje se traže zaštitne mere.

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu se merodavnim smatra engleski tekst.

[2] Tužilac protiv Delalića i dr, "Odluka po zahtevu tužioca kojim se traži primena zaštitih mera za svedoke Tužilaštva pod pseudonimima od "B " do "M ", 28. april 1997, par. 33.