Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma..

Poslednje obraćanje predsednika Agiusa Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija

Predsjednik | | Hag |

Predsednik MKSJ, Carmel Agius, danas je predstavio poslednji izveštaj o Strategiji okončanja rada Međunarodnog suda Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pre zatvaranja Međunarodnog suda 31. decembra 2017.

Glavna poruka obraćanja predsednika Agiusa bila je “Posao je obavljen”, pošto je, nakon više od 24 godine postojanja, Međunarodni sud sada završio sav svoj pravosudni rad u skladu sa svojim čvrstim obećanjem Savetu bezbednosti. Predsednik Agius se osvrnuo na važnost presuda izrečenih u poslednja dva predmeta pred MKSJ, prvostepene presude u predmetu Mladić I žalbene presude u predmetu Prlić i drugi, i istakao neke od najznačajnijih iskoraka u sudskoj praksi, označivši ih kao “tačke posle kojih nema povratka, koje su nepovratno promenile sliku međunarodnog pravosuđa”.

Prisećajući se odluke Saveta bezbednosti da osnuje MKSJ u maju 1993. godine, predsednik je rekao: “Iz današnje perspektive … osnivanje MKSJ bio [je] jedan od trenutaka kojim bi međunarodna zajednica trebalo najviše da se ponosi”. Štaviše, nastavio je, Međunarodni sud je ispunio proročanstvo prvog predsednika MKSJ, velikog Antonia Cassesea, postavši “prekretnica za svetsku zajednicu”, tako što je pokazao da može da radi na efikasan i nepristrasan način uz podršku država članica i tela Ujedinjenih nacija. Predsednik Agius je ponovio da izazovi i poteškoće s kojima se MKSJ susretao “ni na koji način ne treba da nas navedu na zaključak da osnivanje međunarodnih krivičnih sudova nije vredno truda,” podsećajući države članice da, iako međunarodno pravosuđe uvek oduzima puno vremena, glomazno je i skupo, “živeti s alternativom da se ništa ne preduzme i dopusti nekažnjivost znači platiti mnogo, mnogo višu cenu ”.

Predsednik Agius je dalje napomenuo da je Međunarodni sud imao dva istorijata – onih koji su ga podržavali, koji su “stavili svoj potpis na veoma važnu stranicu u istoriji međunarodnog krivičnog pravosuđa i borbe protiv nekažnjivosti”, i onih koji su odbacivali Međunarodni sud od samog početka “zbog političke ili lične koristi, slepog nacionalizma i etničke mržnje”. Kako je predsednik rekao, prvi će biti viđeni u pozitivnom svetlu, dok će ovi drugi doživeti osudu.

Pominjući svoja lična iskustva, predsednik je naglasio da mu je pripala čast, ali i odgovornost da obavlja funkciju poslednjeg predsednika MKSJ, napominjući da kraj rada Međunarodnog suda ne znači da je posao završen. Dodao je: “Stoga apelujem na međunarodnu zajednicu da pruži uveravanja svim nacionalnim zajednicama u regionu da neće biti napuštene nakon zatvaranja Međunarodnog suda, i da to obećanje ispuni”. Predsednik Agius takođe je izrazio veru u to da će telo koje nasleđuje Međunarodni sud, Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), uspešno nastaviti nasleđe Međunarodnog suda u budućnosti.

Predsednik je iskoristio priliku da zahvali brojnim akterima i organizacijama koji su omogućili, podržavali u usmeravali rad Međunarodnog suda tokom proteklih četvrt veka, između ostalih Službi Ujedinjenih nacija za pravne poslove, Holandiji, kao zemlji domaćinu Međunarodnog suda, neformalnoj radnoj grupi Saveta bezbednosti za međunarodne krivične sudove, Evropskoj uniji i brojnim pojedinačnim državama. Osim toga, predsednik Agius je izrazio svoju duboku zahvalnost osoblju Međunarodnog suda, njegovim čelnim ljudima i sudijama na “izuzetnom doprinosu Međunarodnom sudu i međunarodnom krivičnom pravosuđu”.

Zaključujući svoje obraćanje predsednik Agius je rekao: “I dok međunarodna zajednica sada skreće pogled dok se masovni zločini i dalje odvijaju, čak i u ovom trenutku, a geopolitičke prepreke blokiraju bilo kakvo sveobuhvatno rešenje za ostvarivanje pravde, ne smemo zaboraviti političku hrabrost koja je dovela do stvaranja MKSJ, dugi put koji je Međunarodni sud prešao, i potrebu da se s tog puta ne skrene”.