 |
Ambasador Herbert Okun bio je zamenik predsedavajućeg Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji od 1992. do 1993. godine. |
Ambasador Herbert Okun opisuje sastanak koji je imao sa Slobodanom Miloševićem 18. novembra 1991. u vezi s planom dovođenja mirovnih snaga u Hrvatsku. Milošević je pokazao svoj autoritet nad vođama hrvatskih Srba Milanom Babićem i Goranom Hadžićem tako što ih je obavezao da pristanu na taj plan:
"Odgovor: Rekao je da su [Milan] Babić i Goran Hadžić politički i vojni rukovodioci u krajinama u Hrvatskoj. Oni su dakle bili lokalni, srpski politički i vojni lideri.
Pitanje: Da li je on rekao bilo šta drugo u vezi s tom dvojicom?
Odgovor: Da. On je govorio o njihovom stavu prema mirovnim operacijama.
Pitanje: Možete li biti malo konkretniji.
Odgovor: On je rekao da oni neće biti nikakav problem. Bio je prilično uveren u to i rekao je: “Možete mi verovati da oni neće predstavljati nikakav problem u vezi sa predloženom mirovnom operacijom.”
...
"Odgovor: Mi smo u to vreme verovali i ja još uvek mislim da smo ispravno to verovali da se predsednik sam obavezao, da je obavezao jugoslovensku vladu, JNA i paravojne snage i redovne i neredovne snage, kao i lokalno srpsko rukovodstvo, Gorana Hadžića, Milana Babića da pomognu ostvarenju mirovne operacije.
Pitanje: Vi ste rekli da je to bio jedan dug sastanak. Da li je u bilo kom trenutku tog sastanka u vreme pauze ili kada je možda gospodin Milošević bez vašeg prisustva mogao da kontaktira sa nekim od tih ostalih ljudi ili strana?
Odgovor: Ne, mislim da on nikad nije prekinuo sastanak da bi nekome telefonirao, ili da bi tražio savet od bilo koga ili bilo šta tome slično.
Pitanje: Da li je on u bilo kom trenutku vama izrazio potrebu da o tim pitanjima raspravlja sa bilo kojom od tih strana i da se onda vrati vama kasnije u budućnosti sa stavom te strane?
Odgovor: Ne.
Pitanje: Da li je on garancije koje vam je dao kvalifikovao izjavom koja bi bila u smislu da to zavisi od daljih pregovora ili rasprava sa ovim drugim stranama?
Odgovor: Ne, rekao bih naprotiv, bio je prilično samouveren u onome što je rekao."
Ambasador Okun opisuje sastanak koji je imao sa Slobodanom Miloševićem 2. decembra 1991. u vezi sa Ženevskim sporazumom o prekidu neprijateljstva u Hrvatskoj, koji je Milošević potpisao 23. novembra 1991.
" Odgovor: …. [Slobodan Milošević] je rekao dan nakon potpisivanja Ženevskog sporazuma da je bio u kontaktu sa [Goranom] Hadžićem i [Milanom] Babićem. Rekao je da će oni poštovati sporazum i da je on osigurao njihov pristanak. Njegove reči su bile: “Obećao sam i učinio sam to”. Time je mislio reći: “Obećao sam vama i gospodinu Vensu da ću osigurati njihov pristanak i to sam i učinio.”
Svedočenje ambasadora Herberta Okuna bilo je vrlo uvjerljivo. Kao kopredsedavajući Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji (MKBJ), koja je imala mandat da posreduje u pronalasku rešenja sukobâ na toj teritoriji, ambasador Okun i kopredsedavajući MKBJ Sajrus Vens imali su brojne susrete sa Slobodanom Miloševićem i nekoliko njegovih saučesnika. Ambasador Okun je ono što je izbilo na površinu tokom svih tih sastanaka zabeležio u svojim dnevnicima, koje je Tužilaštvo uvrstilo u dokazni spis. Slobodan Milošević nije pobijao verodostojnost Okunovih dnevnika.
Ambasador Okun pružio je ključne dokaze o kontroli koju je Slobodan Milošević imao nad vođama hrvatskih Srba. Tužilaštvo je tvrdilo da se dokazi o moći i uticaju koje je Slobodan Milošević imao nad vođama hrvatskih Srba i bosanskih Srba mogu videti u činjenici da ih je on predstavljao na sastancima sa međunarodnim predstavnicima.
U svom svedočenju, ambasador Okun pružio je i dokaze koji su ukazivali na to da je Slobodan Milošević imao plan da se dokopa dijela Bosne i Hercegovine. Ambasador Okun opisao je razgovor koji je vodio sa premijerom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Antom Markovićem 6. novembra 1991., nekih pet meseci pre početka sukoba u Bosni i Hercegovini. U tom razgovoru, Marković je rekao Okunu da Slobodan Milošević i hrvatski predsednik Franjo Tuđman planiraju da podele Bosnu Hercegovinu između Srbije i Hrvatske. Međunarodni sud će kasnije podići optužnicu protiv šestorice visokih bosansko-hrvatskih i hrvatskih zvaničnika (predmet Prlić i drugi) za zločine u Bosni i Hercegovini, u kojoj se Tuđman imenuje kao saučesnik.
Svedočenje ambasadora Okuna pokazalo je da se jedan od saučesnika Slobodana Miloševića, vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić, pokazao kao pristaša tog plana. Na sastanku sa ambasadorom Okunom 17. septembra 1992., Karadžić je rekao da međunarodni predstavnici mogu da okončaju rat ako za jedan sto s jedne strane dovedu Slobodana Miloševića, vođu bosanskih Srba Gorana Hadžića i njega, a struge strane stola hrvatskog predsednika Franju Tuđmana i vođu bosanskih Hrvata Matu Bobana (koji je takođe imenovan kao saučesnik u etničkom čišćenju u Bosni i Hercegovini). Kada je tužilac pitao g. Okuna da li je Karadžić među onima koji bi učestvovali na takvom sastanku propustio nekoga bitnog, ambasador Okun je odgovorio: “Nije bilo Muslimana.”
Svedočenje ambasadora Okuna bilo je jedno od najznačajnijih svedočenja koja su pokazala da je Milošević znao da se u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini vrše zločini. Na sastancima sa Miloševićem, kopredsedavajući MKBJ Sajrus Vens i ambasador Okun skrenuli su mu pažnju da su u obe te zemlje vrše zločini. Na jednom od tih sastanaka održanom 15. aprila 1992., Vens je s Miloševićem pokrenuo pitanje zločina koje je vršila paravojna grupa pod vođstvom Željka Ražnatovića, zvanog “Arkan,” u Bijeljini, na istočnoj granici s Bosnom i Hercegovinom. Milošević je isprva tvrdio da je Arkan tamo bio iz privatnih razloga. Kada ga je Vens izazvao, Milošević je rekao: “samo na početku [borbi], ostatak vremena je proveo u Beogradu.” Kada ga je Vens ponovo pritisnuo i rekao: “Svi znaju da je Arkan bio tamo,” Milošević je konačno priznao: “Da, ali u Bosni ima i drugih.”
Ambasador Herbert Okun, diplomata od karijere, radio je u Službi spoljnih poslova Sjedinjenih Država od 1955. do 1991. U oktobru 1962., u vreme dok je radio u Ambasadi SAD u Moskvi, Okun je prevodio pisma sovjetskog premijera Nikite Hruščeva predsjedniku SAD Džonu F. Kenediju tokom Kubanske raketne krize. Kasnih 1970-ih, Okun je bio zamenik predsedavajućeg američke delegacije na pregovorima sa Sovjetskim savezom o strateškom ograničenju naoružanja, poznatim kao SALT II. Od 1980. do 1983. godine bio je ambasador SAD u Saveznoj Republici Nemačkoj, a od 1985. do 1989. bio je zamenik stalnog predstavnika i ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama. Godine 1991. imenovan je za specijalnog savetnika i zamenika ličnog izaslanika generalnog sekretara UN, gde je radio na pitanjima koja su se ticala Hrvatske i Bosne i Hercegovine do 1993. godine, a od 1993. do 1997. na sporu između Grčke i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Od septembra 1992. do maja 1993., bio je zamenik kopredsedavajućeg Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Od 1996. do 1997. godine, bio je specijalni savetnik Međunarodne komisije za nestale u bivšoj Jugoslaviji.
Ambasador Herbert Okun je svedočio od 26. do 28. februara 2003. Transkripti njegovog svedočenja mogu se pronaći na stranici Predmeti na ovom sajtu.