 |
Milan Kučan bio je predsednik Slovenije od 1990. do 2002. godine. |
Bivši predsednik Milan Kučan opisuje komentare Slobodana Miloševića na mogućnost da Slovenija i Hrvatska proglase nezavisnost 11. aprila 1991. na Brdu kod Kranja, pored glavnog grada Slovenije, Ljubljane:
"[O]ptuženi mi je rekao: “Ako Slovenci stvarno žele da napuste federaciju, u tom slučaju mi tome nećemo moći da se suprotstavimo”, rekao je. “Međutim, moraće da se ispune određeni uslovi pre nego što Slovenija bude mogla da napusti Jugoslaviju. Međutim, to isto ne može da važi za Hrvatsku, u svetlu činjenice da dobar deo srpskog naroda živi na teritoriji Hrvatske i da postoje krvne veze sa Hrvatskom”.
Milan Kučan opisuje kako je on interpretirao stavove koje je izneo general Jugoslovenske narodne armije Veljko Kadijević, jedan od navodnih saučesnika Slobodana Miloševića, u svojoj knjizi pod nazivom “Moje viđenje raspada”, koju je Tužilaštvo uvrstilo u dokazni spis:
"Pitanje:… Gospodine Kučan, kakav je vaš stav u vezi sa načinom na koji je Kadijević opisao proces nacionalizacije armije posle njenog povlačenja iz Slovenije?
Odgovor: Ako govorite o tim isečcima i šta tu piše, njegova razmišljanja o tome gde armija treba da se povuče i šta treba da se uradi, očigledno to je tačno, jer to je deo shvatanja da Jugoslavija ne može da se održi više u tom zajedničkom obliku. Vojska je bila kohezivni faktor te zemlje. Posle njenog povlačenja iz Slovenije njena strateška misija se promenila. Njena uloga više nije bila da štiti i brani Jugoslaviju, već da brani smanjene jugoslovenske granice, naročito one delove gde žive Srbi. Upravo, kako ja to shvatam, oni nisu želeli da se slože s tim, ili on nije želeo da neki delovi srpskog stanovništva žive izvan jedinstvene države."
Bivši predsjednik Milan Kučan svedočio je o događajima koji su vezani za raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Kučan je svedočio o brojnim izjavama koje je Slobodan Milošević dao u tom periodu koje su ukazivale na njegovu težnju za stvaranjem Velike Srbije već 1989. godine. Na sastanku Centralnog komiteta Saveza komunista održanom 30. januara 1989., kako je Kučan potvrdio, Milošević je na mogućnost stvaranja konfederacije republika bivše Jugoslavije rekao sledeće: “Moram da kažem da ako bi Jugoslavija bila zamišljena kao zajednica u kojoj je Srbija podeljena na tri dela i na kolenima, onda bi Srbija bila protiv takve zajednice, protiv takve Jugoslavije”.
Kučan je svedočio i o nekoliko Miloševićevih izjava u kojima je on naznačio koliko daleko je bio spreman da ide kako bi ostvario svoje ciljeve. Na istom sastanku Centralnog komiteta, Milošević je rekao: “Stvari koje ne mogu da se promene institucionalno, a moraju da se promene zato što se ljudima ne sviđaju ili su trajale predugo, biće promenjene vaninstitucionalno”. Šest meseci kasnije, na dan obilježavanja 600-godišnjice bitke na Kosovu, 28. juna 1989., Milošević je izjavio da je srpski narod protiv započinjanja bitki, da to još nisu oružane bitke, ali da se ta mogućnost ne može isključiti. Kako je Kučan shvatio to izjavu, “može da se predvidi da će da dođe do oružanih bitaka i da će promene da se dogode bez obzira na sredstva kojima se to bude ostvarilo”. Godinu dana kasnije, 25. juna 1990., tokom govora pred Skupštinom Srbije o budućnosti republike, Milošević je rekao da će njene granice da ostanu “otvoreno političko pitanje”.
Milan Kučan bio je političar od karijere u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i obavljao je razne dužnosti. Između ostalog, bio je predstavnik Slovenije u Centralnom komitetu Saveza komunista od 1982. do 1986. godine i predsednik Saveza komunista Slovenije od 1986. do 1989. godine. Bio je predsednik Socijalističke Republike Slovenije od 1990. do 1992., nakon čega je izabran za prvog predsednika nezavisne države Slovenije. Na položaju predsednika ostao je do 2002. godine.
Milan Kučan svedočio je 21. maja 2003. Pročitajte celokupan tekst njegovog svedočenja
(Transkripte ustupio Fond za humanitarno pravo)