“Dana 22. maja podnela sam na potvrđivanje Optužnicu protiv Slobodana Miloševića i četvorice drugih tereteći ih za zločine protiv čovečnosti – posebno za ubistva, deportaciju i progon i za kršenje zakona ili običaja ratovanja. Optužnicu je potvrdio jedan od sudija ovog Međunarodnog suda 24. maja”.
Tužilac Louise Arbour najavljujući podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića za zločine počinjene na Kosovu (27. maj 1999. godine)
Optužnica protiv Slobodana Miloševića za zločine počinjene na Kosovu bila je prva podignuta protiv jednog aktuelnog šefa države koju je izdao neki Međunarodni sud. Dana 8. oktobra 2001. godine, ubrzo nakon što je Slobodan Milošević prebačen pod nadležnost MKSJ, Tužilaštvo ga je optužilo za zločine počinjene u Hrvatskoj a 22. novembra 2001 i za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini. Optužnica protiv Slobodana Miloševića je ukupno sadržala 66 tačaka za zločine počinjene protiv više hiljada žrtava.
Na Kosovu, Slobodan Milošević koji je u to vreme bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije je, kako se tvrdi, vodio zaveru čiji je cilj bio da se protera znatan deo stanovništva kosovskih Albanaca da bi se osigurala srpska kontrola nad ovom pokrajinom. U optužnici se tvrdi da su snage pod njegovom kontrolom proterale oko 800 000 civila kosovskih Albanaca, ubile na stotine muškaraca, žena i dece kosovskih Albanaca, seksualno zlostavljale mnoge žene i uništile i opljačkale imovinu kosovskih Albanaca. Optužnica je tvrdila da su snage pod Miloševićevom kontrolom ove zločine na sistematski način počinile širom Kosova.
U svojim optužnicama protiv njega za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Tužilaštvo je tvrdilo da je Slobodan Milošević, u to vreme predsednik Republike Srbije, vodio sličnu zaveru sa ciljem da protera nesrbe iz velikih delova obe države. U optužnicama se tvrdilo da su snage pod njegovom komandom napale i zauzele gradove, sela i čitave opštine u Hrvatskoj od avgusta 1991. do juna 1992. godine i u Bosni i Hercegovini od marta 1992. do decembra 1995. godine. Tada je uspostavljen sistem progona nesrba da bi se oni proterali sa ovih teritorija. Muškarci, žene i deca su nasilno proterani iz svojih domova, zatočeni i držani u nečovečnim uslovima u logorima, seksualno zlostavljani, premlaćivani, mučeni a na hiljade njih je ubijeno i njihova imovina i kulturno blago uništeno.
Tužilaštvo je sve navode u vezi sa zločinima na Kosovu potkrepilo dokazima koje je podnelo jednom od sudija Međunarodnog suda 22. maja 1999. godine. Ovaj propratni dokazni materijal je dostavljen Slobodanu Miloševiću nakon što je on 29. juna 2001. godine prebačen u nadležnost MKSJ-a.
Sudija je potvrdio Optužnicu 24. maja 1999. godine i tog dana je ona uvrštena u zvanične sudske spise. Zbog toga što je u to vreme deo osoblja Ujedinjenih nacija još uvek bio prisutan na teritoriji Jugoslavije, Tužilac je od sudija tražila da zapečate Optužnicu na nekoliko dana da bi se obezbedila evakuacija i time izbegla moguća odmazda. Tužilac Arbour je na taj način obznanila postojanje optužnice nekoliko dana nakon njenog potvrđivanja 27. maja 1999. godine.
Kada je Tužilac Arbour objavila optužnicu protiv Slobodana Miloševića za Kosovo, sukob u toj pokrajini je besneo svom žestinom. Jugoslovenske i srpske snage su se borile protiv Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na tlu i NATO snaga koje su ih bombardovale iz vazduha. Sredstva javnog informisanja su se bavila spekulacijama o uticaju koji bi optužnica mogla imati na ishod sukoba.
Tužilac Arbour je tvrdila da je uverena – kao što je Savet bezbednosti bio kada je formirao Međunarodni sud i pozvao ga 1998. i 1999. godine da se pozabavi zločinima počinjenim na Kosovu – da će ova optužnica doprineti postizanju trajnog mira na Kosovu i šire u celom regionu. Izjavila je da “nikakav verodostojan i trajan mir ne može biti postignut na nekažnjavanju zločina i nepravdi”. “Odbijanje da se ratni zločinci privedu pravdi bi bila uvreda svima onima koji poštuju zakon i izdaja onih koji se na zakon pozivaju da bi zaštitili svoje živote i bezbednost”.