Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Zoran Lilić


Zoran Lilić je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1993. do 1997. godine, i potpredsednik vlade od 1998. do 1999. godine.


Zoran Lilić opisuje proces donošenja odluka u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), dominantnoj političkoj partiji tokom 1990-ih, čiji predsednik je bio Slobodan Milošević, a sam Lilić član: 

"Mislim da su odluke koncipirane, pre svega, od samog predsednika Miloševića i u atmosferi kod kuće. Zatim su te odluke preko najužeg kruga saradnika predsednika Miloševića prenošene na Izvršni odbor ili su pak odmah distribuirane u javnost, nekada i bez sednice Izvršnog odbora. Izvršni odbor je praktično legitimisao odluke u tom užem krugu kod predsednika Miloševića, a kasnije su, preko najlojalnijih kadrova unutar SPS-a po dubini, znači okružnih, lokalnih i mesnih odbora, pretakane u odluke koje su bile izvršne, praktično. Svakako da nijedna značajna odluka, normalno, nije mogla biti doneta bez saglasnosti i autoriteta predsednika Miloševića."

Zoran Lilić govori o razgovoru koji je vodio sa bliskim saradnikom Slobodana Miloševića, ministrom unutrašnjih poslova i članom SPS-a Vlajkom Stojiljkovićem, tokom sastanka na visokom nivou na kome se raspravljalo o situaciji na Kosovu održanog 13. juna 1998. godine: 

"Ja sam upozorio gospodina Stojiljkovića na to šta se dešava na Kosovu i Metohiji, pogotovo oko sela Ponoševac/Ponashec, [u opštini Đakovica/Djakova na zapadu Kosova], na šta je on vrlo burno reagovao. Imali smo jedan značajan, ovako značajno jak dijalog i rekao je, da na kraju krajeva, treba ih [kosovske Albance] sve pobiti, u smislu, verovatno velike iritiranosti onim što sam ja njemu rekao. A ja sam rekao da zbog toga što danas na Kosovu rade pojedini pripadnici rezervnog sastava policije ćemo se jednog dana verovatno stideti što smo Srbi, da će se možda i naša deca stideti, i deca naše dece."

Zoran Lilić, bivši predsednik Jugoslavije, potpredsednik vlade, i bliski saradnik Slobodana Miloševića, pružio je važno svedočenje o Miloševićevom autoritetu nad ključnim organizacijama i institucijama za koje je Tužilaštvo tvrdilo da su bile poluge Miloševićeve vlasti i o njegovoj kontroli nad saoptuženima. Lilić je svedočio o tome da ni jedna važna odluka u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), dominantnoj političkoj partiji u Srbiji tokom 1990-ih, nije mogla biti doneta bez Miloševićevog odobrenja. 

Lilić je takođe opisao Miloševićev autoritet nad Vrhovnim savetom odbrane, telom čiji je Lilić takođe bio član, a koje je komandovalo Vojskom Jugoslavije (VJ).

Dokazi koje je Lilić pružio su potvrdili svedočenje nekoliko drugih svedoka u vezi sa prebacivanjem sredstava Savezne uprave carina vojsci i policiji. Lilićevo svedočenje takođe je potvrdilo svedočenja drugih svedoka da je Milošević bio dobro obavešten o  događajima koji su se desili na Kosovu 1998. i 1999. godine. Lilić je izjavio da je Milošević mogao biti obavešten iz više izvora: Službe državne bezbednosti i Službe javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Jugoslavije i civilnih vlasti. 

Kao što se vidi iz prethodnog citata o sastanku održanom 13. juna 1998. u vezi sa situacijom na Kosovu, Lilićevo svedočenje takođe je pružilo ključne dokaze o stanju svesti jednog od Miloševićevih saoptuženih, ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića, za koga Tužilaštvo tvrdi da je učestvovao u zločinima koje je Milošević počinio na Kosovu.

Zoran Lilić, član Socijalističke partije Srbije od 1990. do 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1993. do 1997. godine. U tom svojstvu, takođe je bio član Vrhovnog saveta odbrane, jugoslovenskog tela koje je komandovalo Vojskom Jugoslavije. Obavljao je dužnost potpredsednika vlade od 1998. do 1999. godine.

Pročitajte celokupno svedočenje Zorana Lilića dato od 17. do 19. juna 2003. i 9. jula 2003.

(Transkripte ustupio Fond za humanitarno pravo)