Uspostavljanje Međunarodnog suda

Establishment

Krajem 1980-ih i početkom 1990-tih u istočnoj Evropi i Sovjetskom savezu desile su se dramatične političke i društvene promene praćene slomom većine komunističkih sistema i razbuktavanjem nacionalizma. U Jugoslaviji, punim imenom Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, do formalnog razlaza 1992. godine, niz ekonomskih i političkih kriza doveo je do konačnog nasilnog raspada države.

Početkom 1990-tih, nakon kratkotrajnog razbuktavanja neprijateljstava u Sloveniji, usledili su brutalni sukobi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Hronologija ratova u bivšoj Jugoslaviji završila se oružanim sukobima na Kosovu 1998-1999. i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (BJRM) 2001. godine.

“Međunarodni sud sa isključivim zadatkom da krivično goni osobe odgovorne za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije.”

Rezolucija Saveta bezbednosti 827, 25. maj 1993.

Masovna zverstva počinjena prvo u Hrvatskoj, a kasnije u Bosni i Hercegovini, primorala su međunarodnu zajednicu na delovanje. Već u septembru 1991. godine Ujedinjene nacije su pomno pratile situaciju i pozvale strane u sukobu da se pridržavaju međunarodnog prava. Na hiljade ljudi je ubijeno i povređeno a na stotine hiljada proterano iz svojih domova.

Vesti o masakrima nad hiljadama civila, silovanjima i mučenjima u zatočeničkim logorima, strašnim prizorima iz opkoljenih gradova i patnji stotina hiljada osoba prognanih iz svojih domova potakle su Ujedinjene nacije da krajem 1992. osnuju Komisiju eksperata da ispita situaciju na terenu.

U svom izveštaju, Komisija je dokumentovala strašne zločine i Generalnom sekretaru dostavila dokaze o teškim kršenjima Ženevskih konvencija i drugim povredama međunarodnog humanitarnog prava. Zaključci Komisije naveli su Savet bezbednosti da osnuje međunarodni sud za osobe odgovorne za ta dela da bi zaustavio nasilje i osigurao međunarodni mir i bezbednost.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 25. maja 1993. usvojio Rezoluciju 827 kojom je ustanovljen Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznat kao MKSJ. Ta Rezolucija je sadržala Statut MKSJ, kojim je bila regulisana nadležnost Suda i njegova organizaciona struktura, kao i krivični postupak u opštim crtama. Bio je to prvi sud za ratne zločine koji su osnovale Ujedinjene nacije i prvi međunarodni sud za ratne zločine nakon sudova u Nürnbergu i Tokiju. Taj dan je označio početak kraja nekažnjivosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.