 |
Ambasador Knut Vollebaek, norveški diplomata, bio je zamenik kopredsedavajućeg Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji od 1993. do 1995. godine. Godine 1999. bio je predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). |
Ambasador Knut Vollebaek opisuje situaciju na Kosovu nakon povlačenja Verifikacijske misije OEBS-a sa Kosova i stajalište Slobodana Miloševića o masovnom iseljavanju izbeglica kosovskih Albanaca koje je izneo u telefonskom razgovoru koji su vodili 24. marta 1999.
"[Vladu Makedonije] je veoma brinula nova situacija jer je u Makedoniju počeo dolaziti veliki broj ljudi. Ista stvar se događala i sa Albanijom, ali je problem na granici s Makedonijom bio možda i veći. No, opet kada sam ja suočio gospodina Miloševića s tom informacijom, on je rekao da ti ljudi idu na piknik i da to ne treba da me brine. Ja mislim da sam mu rekao da je čudno da ljudi idu na piknik i da sa sobom voze svu svoju imovinu na traktorima. Međutim, to je bio njegov odgovor."
Ambasador Knut Vollebaek pružio je veoma važne dokaze da je Slobodan Milošević obavešten da se na Kosovu vrše masovni zločini 1999. godine i da je on svesno rizikovao rat kako bi zadovoljio svoju ličnu žeđ za vlašću. S obzirom da je u nekoliko navrata imao priliku sastati se i razgovarati sa Slobodanom Miloševićem u vezi sukoba na Kosovu, kao i sukoba u Bosni i Hercegovini, Vollebaek je pružio i snažne dokaze koji su potkrepili stajalište optužbe da je Milošević iskazao bezobzirno zanemarivanje osnovnih ljudskih prava zajednica bosanskih Muslimana i kosovskih Albanaca.
Vollebaekov prvi susret s Miloševićevim stavovima o određenim nesrpskim zajednicama dogodio se 1993. tokom sastanka koji je imao s njim u Beogradu. Kao zamenik kopredsedavajućeg Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, Vollebaek je otišao kod Miloševića kako bi ovaj pomogao da se sklopi sporazum između hrvatske vlade i hrvatskih Srba koji su bili zauzeli veliki dio istočne Hrvatske. U to vreme, osim borbi sa Srbima na hrvatskoj teritoriji, hrvatske snage su takođe vodile borbe i sa muslimanskim snagama u Bosni i Hercegovini.
Milošević je rekao Vollebaeku da će pomoći u sklapanju sporazuma između Hrvatske i hrvatskih Srba kako bi hrvatskim snagama bilo lakše da se bore protiv bosanskih Muslimana. Milošević je objasnio da je takav sporazum važan jer “ne možemo imati muslimansku republiku u Evropi.” U svom svedočenju, Vollebaek je rekao da mu je žao što u tom trenutku nije odgovorio na tu izjavu jer je ona “kršila [njegovo] shvatanje ljudskih prava.” Hrvatski Srbi su kako se i očekivalo prisustvovali kasnijim mirovnim pregovorima, što je potvrdilo Vollebaekovo uverenje “da je Milošević imao jak uticaj na vladu u Kninu.”
Vollebaek se kasnije susreo i razgovarao sa Miloševićem u nekoliko navrata tokom 1999. godine u vreme dok je predsedavao Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je imala mandat da pokuša da pronađe miroljubivo rešenje sukoba na Kosovu. Tokom tih sastanaka, prema rečima Vollebaeka, Milošević je odavao utisak čoveka koji komanduje: Milošević je bio glavni govornik na svim sastancima koji su uključivali druge jugoslovenske ili srpske zvaničnike, između ostalog i vojne oficire. Ono što je bilo važno za tvrdnje Tužilaštva je da je tokom svakog pojedinačnog sastanka koji je imao s Miloševićem Vollebaek razgovarao o izveštajima OEBS-a o zverstvima na Kosovu, zbog čega je bilo nemoguće da Milošević tvrdi da ne zna za njih.
Vollebaekovo svedočenje je potvrdilo optužbe Tužilaštva da je Milošević bio odlučan da nametne autoritarnu kontrolu nad Kosovom. Izjavio je da je Milošević “snažno verovao da će Albanci morati da se povinuju … srpskoj vlasti,” jer “kako je on na to gledao, Kosovo je bilo sastavni dio Srbije.” Milošević, prema rečima Vollebaeka, “nije hteo da razgovara o velikom stepenu autonomije”.
Vollebaekov najsnažniji dokaz bio je telefonski razgovor koji je vodio s Miloševićem 24. marta 1999., nekoliko sati pre nego što će prve bombe NATO-a početi da padaju na Jugoslaviju. Nakon što je video nagomilavanje jugoslovenskih vojnih snaga i masovno iseljavanje izbeglica kosovskih Albanaca iz pokrajine, telefonirao je Miloševiću kako bi mu objasnio svu ozbiljnost situacije. Vollebaek je objasnio da je hteo da “pokuša još jedanput ako može da ubedi g. Miloševića da prihvati neke pregovore i da dopusti vojno prisustvo, da vidimo da li možemo da izbegnemo vojni sukob koji smo mislili da predstoji.”
Tokom tog razgovora, Vollebaek je rekao Miloševiću da srpske snage pale sela, zastrašuju i ubijaju civile i da to za posledicu ima masovno iseljavanje izbeglica kosovskih Albanaca preko granica Kosova u Albaniju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Milošević je odgovorio da konvoji kosovskih Albanaca koji se kreću prema granicama, s imovinom natovarenom na traktore “samo putuju, da idu na piknik”.
Milošević je takođe odbacio proteste Vollebaeka da srpske snage pale sela kosovskih Albanaca. Vollebaek je ispričao u sudnici da je Milošević rekao “da je besmislica da gôre neke kuće, da je to tek slama koju je zapalio OVK [pobunjenička Oslobodilačka vojska Kosova] ili koju pale kosovski Albanci kako bi se pretvarali da im gore kuće”. Vollebaek je rekao Miloševiću da je kao predsednik odgovoran za nedostatak bezbednosti svog vlastitog naroda. Bilo mu je žao što Milošević nije shvatio ozbiljnost situacije i ponudio mu je da ga pozove ukoliko promeni mišljenje.
Taj poziv nikad nije došao i nekoliko sati kasnije 24. marta 1999, NATO je počeo kampanju bombardovanja, a masovno iseljavanje kosovskih Albanaca se nastavilo. Prilikom unakrsnog ispitivanja, Milošević je tvrdio da su izbeglice bežale zbog bombardovanja NATO-a. Vollebaek je insistirao da “oni nisu bežali zbog bombardovanja – da im to nije problem – već zbog toga što su im oduzimane kuće.” Vollebaek je svedočio da je dva puta posetio Kosovo nakon rata i da je video “jedno celo selo u kom su na kućama nedostajali krovovi i da je bilo očito da to nisu bile bombe,” već da se radilo o posledicama požara koji je bio podmetnut sa zemlje. Prema dokazima do kojih je Vollebaek došao, ta razaranja su prouzrokovale srpske vojne i paravojne snage.
Knut Vollebaek je norveški diplomata i političar. Bio je ambasador Norveške u Kostariki od 1991. do 1993. godine, a njegovo diplomatsko iskustvo uključuje službu u Nju Delhiju, Madridu i Harareu. Bio je zamenik kopredsedavajućeg Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji od 1993. do 1995. godine. Od 1997. do 2000. godine bio je ministar spoljnih poslova Norveške, a 1999. godine predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Godine 2001. postavljen je za ambasadora Norveške u Sjedinjenim Američkim Državama, a 2007. za visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine.
Ambasador Knut Vollebaek svedočio je 8. jula 2002. Pročitajte celokupan tekst njegovog svedočenja (na engleskom)