Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Međunarodni sud Momčila Perišića proglasio krivim za zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
MEĐUNARODNI SUD
(Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument)
 

Hag, 6. septembar 2011.
JKE/MOW.PA1437t


Međunarodni sud Momčila Perišića proglasio krivim za zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj

 

 

Momčilo Perišić

Pretresno veće I Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju danas je, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića proglasilo krivim za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i izreklo mu kaznu od 27 godina zatvora.

Perišić, najviši oficir i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) od 26. avgusta 1993. do 24. novembra 1998. godine, proglašen je krivim većinom glasova Pretresnog veća, uz suprotno mišljenje sudije Molotoa, za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, progona na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i napada na civile u Sarajevu i Srebrenici. Većina sudija takođe ga je proglasila krivim, uz suprotno mišljenje sudije Molota, zbog toga što nije kaznio svoje podređene za krivična dela ubistva, napada na civile i ranjavanja civila koja su počinili tokom raketnih napada na Zagreb 2. i 3. maja 1995. godine. Perišić je jednoglasno oslobođen krivice za pomaganje i podržavanje istrebljivanja kao zločina protiv čovečnosti u Srebrenici i odgovornosti nadređenog u vezi sa zločinima u Sarajevu i Srebrenici.

Današnja presuda je prva koju Međunarodni sud donosi u predmetu protiv nekog zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini.

Pretresno veće je utvrdilo da je general Perišić nadgledao dostavljanje značajne logističke pomoći koju je Vojska Jugoslavije upućivala Vojsci Republike Srpske (VRS) i Srpskoj Vojsci Krajine (SVK), samoproglašenom srpskom entitetu, koja se pre svega sastojala od velikih količina municije za pešadijsko i artiljerijsko naoružanje, goriva, rezervnih delova, obuke i tehničke pomoći. Takva pomoć “je dok je general Perišić obavljao ovu dužnost, postala u većoj meri centralizovana, strukturisana i koordinisana“ – rekao je predsedavajući sudija Bakone Justice Moloto čitajući presudu.

General Perišić takođe je predložio i sproveo ideju da se osnuju kadrovski centri kako bi oni koji su bili na službi u  VRS (30. kadrovski centar) i SVK (40. kadrovski centar) zadržali status oficira Vojske Jugoslavije.

U vezi sa zločinima počinjenim u Bosni i Hercegovini, u presudi stoji da “VRS redovito nije pravila nikakvu razliku između civilnih i vojnih ciljeva. U stvari, gađanje civila bosanskih Muslimana bila je regularna praksa VRS”. Takođe se dodaje da “zločine koji se terete u ovom predmetu nisu počinili neki odmetnuti vojnici koji su samostalno delovali. Ne, ti su zločini deo duge kampanje koju su nadgledali najviši oficiri VRS na platnom spisku Vojske Jugoslavije, uključujući generala Mladića”. Osim generala Mladića, pripadnici 30. kadrovskog centra bili su visoki oficiri protiv kojih su pretresna veća i Žalbeno veće Međunarodnog suda donela osuđujuće presude za zločine počinjene u Sarajevu (Stanislav Galić i Dragomir Milošević), i za zločine počinjene u Srebrenici (Milan Gvero, Radivoje Miletić, Ljubiša Beara, Radislav Krstić, Vujadin Popović, Vinko Pandurević i Dragan Obrenović).

U zaključcima većine članova Veća stoji da je “general Perišić bio upozoren na činjenicu da VRS sprovodi kampanju granatiranja i snajperskog delovanja po civilima tokom opsade Sarajeva”, kampanju koja je trajala od septembra 1992. do novembra 1995. godine, u kojoj su ubijene na stotine i ranjene na hiljade civila, za šta je većina članova Veća saglasna da predstavlja ubistvo kao ratni zločin i zločin protiv čovečnosti, nehumana dela i napade na civile kao ratne zločine. General Perišić je iz različitih izvora dobijao informacije u vezi s kriminalnim ponašanjem VRS i diskriminatornoj nameri protiv Muslimana, što je uključivalo praćenje izveštaja međunarodne zajednice i inostranih medija od strane Vojske Jugoslavije, kao i izveštaja iz diplomatskih izvora.

“General Perišić je znao da je bilo vrlo verovatno da će VRS prisilno premestiti bosanske Muslimane i počiniti ubistva i druga zlostavljanja sa diskriminatornom namerom jednom kad Srebrenica padne pod kontrolu VRS” – stoji u delu presude koji se odnosi na Perišićevo pomaganje i podržavanje ubistava kao nehumanih dela (nanošenje teških ozleda, ranjavanje, prisilno premeštanje) i progone na političkoj, verskoj ili rasnoj osnovi kao zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine.

Međutim, Pretresno veće nije moglo utvrditi van razumne sumnje da je general  Perišić mogao racionalno predvideti, na osnovu svojih saznanja o ranijem ponašanju VRS, da će VRS krenuti u sistematsko istrebljivanje hiljada Muslimana u Srebrenici, i oslobodilo ga krivice za pomaganje i podržavanje istrebljivanja kao zločina protiv čovečnosti u Srebrenici.

VRS je u za izvođenje svojih operacija u Sarajevu i Srebrenici velikoj meri zavisila od logističke i kadrovske pomoći nad kojom je nadzor imao general Perišić. Pošto su takve operacije obuhvatale sistematske zločine nad civilima, delovanje generala Perišića imalo je značajan uticaj na te zločine koji predstavlja njihovo pomaganje i podržavanje. “General Perišić se stalno služio svojim ovlašćenjima kako bi pružio logističku i kadrovsku pomoć koja je VRS-u omogućila da vodi rat za koji je on znao da obuhvata i sistematsko vršenje zločina nad muslimanskim civilima” – zaključuje većina članova Pretresnog veća.

Pretresno veće se pri donošenju zaključaka oslonilo na svedočenja svedoka, kao i na brojne druge izvore informacija, poput materijalnih listova, kadrovskih dosjea, internih vojnih izveštaja, zapisnika o razgovorima i stenograma Vrhovnog saveta odbrane, u kojima su zabeleženi razgovori generala Perišića, Slobodana Miloševića, Zorana Lilića i drugih visokih zvaničnika.

Premda je Momčilo Perišić proglašen krivično odgovornim za pomaganje i podržavanje ubistva, nehumanih dela, napada na civile i progona na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, oslobođen je krivice za odgovornost nadređenog u skladu s članom  7(3) Statuta za ove zločine i za istrebljivanje. Na osnovu dokaza nije se moglo utvrditi van razumne sumnje da je postojao potrebni odnos nadređenog i podređenog između njega i počinilaca zločina u Sarajevu i Srebrenici. “Iako je general Perišić imao odnos saradnje s Mladićem i u velikoj meri pomogao njegove operacije, dokazi ne pokazuju da je imao efektivnu kontrolu nad njim niti nad bilo kojim drugim oficirom Vojske Jugoslavije koji je služio u VRS kroz 30. kadrovski centar” – rekao je sudija Moloto.

Momčilo Perišić takođe je proglašen krivim, na osnovu odgovornosti nadređenog, za zločine koje je Srpska vojska Krajine počinila ispalivši rakete na Zagreb 2. maja 1995, koje su usmrtile pet osoba i ranile njih 146, i ponovo 3. maja, kada su poginule dve osobe, a 54 ih je ranjeno. Za razliku od njegovog odnosa sa oficirima koji su bili na službi u VRS, utvrđeno je da je Perišić imao efektivnu kontrolu nad oficirima Vojske Jugoslavije koji su bili na službi u SVK preko 40. kadrovskog centra jer je pokretao disciplinske postupke protiv njih i imao je mogućnost da izdaje naređenja visokim oficirima SVK koji su ta naređenja smatrali obavezujućim. Pretresno veće je, većinom glasova, utvrdilo da je kriv zbog toga što nije preduzeo potrebne i razumne mere da kazni svoje podređene u SVK koji su izveli protivpravne napade na Zagreb, iako je odmah obavešten o oba napada.

Odmeravajući kaznu generalu Perišiću od 27 godina zatvora, Pretresno veće je naglasilo da “je Vojska Republike Srpske zločine činila tokom dugog vremenskog perioda, a da su žrtve bile brojne i izrazito ranjive. Štaviše, većina  ističe da ste produžili sa ukazivanjem pomoći VRS-u mesecima pošto ste saznali sa ogromni masakr koji je VRS počinila u Srebrenici”.

Perišiću će se u kaznu uračunati 1.078 dana koje je proveo u pritvoru. I tužilaštvo i odbrana imaju pravo na ulaganje žalbe.

Optužnica protiv Perišića potvrđena je 24. februara 2005, a on se predao 7. marta 2005. godine. Suđenje je počelo 2. oktobra 2008. godine i završeno je iznošenjem završnih reči 31. marta 2011. godine. Pretresno veće je saslušalo više od 100 svedoka i u spis uvrstilo 3.794 dokazna predmeta .

Od svog osnivanja, Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 126 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 35 optuženih.
 

Celokupni tekst Sažetka presude sada je dostupan na vebsajtu Međunarodnog suda

Celokupni tekst presude (na engleskom)

*****

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju

Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org
Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu