Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Odobreno privremeno puštanje na slobodu Vladimira Lazarevića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića

Press Release . Communiqué de presse . Saopštenje za javnost
(Isključivo za medije. Nije službeni dokument.)
REGISTRY
GREFFE
SEKRETARIJAT

 Hag, 14. april 2005.
CT/MOW/960-t

ODOBRENO PRIVREMENO PUŠTANJE NA SLOBODU VLADIMIRA LAZAREVIĆA, MILANA MILUTINOVIĆA, NIKOLE ŠAINOVIĆA I DRAGOLJUBA OJDANIĆA

Lazarević će biti pušten uskoro

Odloženo izvršenje odluke za privremeno puštanje Milutinovića, Šainovića i Ojdanića do donošenja odluke po žalbi optužbe

Danas, 14. aprila 2005, u četiri odvojene odluke, Pretresno veće III, koje čine sudija Robinson (predsedavajući), sudija Kwon i sudija Bonomy, odobrilo je privremeno puštanje na slobodu Vladimira Lazarevića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića.

Vladimir Lazarević

            Vladimir Lazarević, koji je optužen zajedno s Nebojšom Pavkovićem, Vlastimirom Đorđevićem (obojica su i dalje u bekstvu) i Sretenom Lukićem, tereti se po četiri tačke za zločine protiv čovečnosti i jednoj tački za kršenja zakona i običaja ratovanja. U optužnici se navodi da su snage SRJ i Srbije “postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku” Vladimira Lazarevića, ubile stotine civila kosovskih Albanaca kao deo široko rasprostranjene i sistematske kampanje terora i nasilja, koja je imala za posledicu prisilnu deportaciju oko 800.000 civila kosovskih Albanaca od oktobra 1998. do juna 1999. Prebačen je u pritvor Međunarodnog suda 3. februara 2005, nakon što je više od 15 meseci bio u bekstvu.

Vladimir Lazarević je 22. marta 2005. podneo molbu za privremeno puštanje na slobodu, a 29. marta 2005. Tužilaštvo je podnelo svoj odgovor u kojem je izjavilo da se ne protivi zahtevu “u svetlu specifičnih okolnosti koje se odnose na konkretno ovog optuženog.”

Prilikom donošenja odluke, Pretresno veće je uzelo u obzir, između ostalog, “dva aspekta u razmatranju zahteva o privremenom puštanju na slobodu koja se moraju zadovoljiti pre nego što neko veće odobri privremeno puštanje na slobodu: (1) da li će se optuženi pojaviti na suđenju? i (2) ako bude pušten na slobodu, da li će predstavljati opasnost i za jednu žrtvu, svedoka ili bilo koje drugo lice?” Pretresno veće je zaključilo da Lazarević zadovoljava oba ova uslova.

Pretresno veće je odobrilo privremeno puštanje na slobodu u skladu s konkretnim uslovima navedenim u Odluci, koja se može naći na Internet stranici Međunarodnog suda.

Milan Milutinović, Nikola Šainović i Dragoljub Ojdanić

            Milan Milutinović je prebačen u pritvor Međunarodnog suda 20. januara 2003. nakon što je oko tri i po godine bio u bekstvu. Nikola Šainović je prebačen u pritvor 2. maja 2002, a Dragoljub Ojdanić 25. aprila 2002, nakon što su obojica bila u bekstvu malo manje od tri godine.

            U optužnici protiv Milana Milutinovića, Nikole Šainovića i Dragoljuba Ojdanića navodi se da je od približno 1. januara 1999. do 20. juna 1999. stotine civila kosovskih Albanaca ubijeno u pokoljima koje su srpske snage počinile na nekoliko konkretnih lokacija koje se navode u optužnici. Dalje, u optužnici se navodi da su optuženi na hotimičan i široko rasprostranjen ili sistematski način silom proterali stotine hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih domova širom cele pokrajine Kosovo i raselile ih unutar Kosova. Prema navodima optužnice, oko 800.000 civila kosovskih Albanaca je deportovano.

            Optuženi se terete po četiri tačke za zločine protiv čovečnosti i jednoj tački za kršenja zakona i običaja ratovanja na osnovu njihovih položaja, kako sledi:

Milan Milutinović kao predsednik Srbije, član Vrhovnog saveta odbrane, te u skladu sa svojim de facto ovlašćenjima; Dragoljub Ojdanić kao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ); Nikola Šainović kao potpredsednik Vlade SRJ;

Prilikom donošenja odluke, Pretresno veće je uzelo u obzir, između ostalog, “dva aspekta u razmatranju zahteva o privremenom puštanju na slobodu koja se moraju zadovoljiti pre nego što neko veće odobri privremeno puštanje na slobodu: (1) da li će se optuženi pojaviti na suđenju? i (2) ako bude pušten na slobodu, da li će predstavljati opasnost i za jednu žrtvu, svedoka ili bilo koje drugo lice?” Pretresno veće je zaključilo da sva trojica optuženih zadovoljavaju oba ova uslova.

Pretresno veće je dalje uzelo u obzir da je “Tužilaštvo potvrdilo svoju nameru da podnese zahtev o spajanju postupka protiv generala Lazarevića i saoptuženih sa  postupkom protiv optuženih u ovom predmetu. Tužilaštvo dopušta da takav razvoj događaja može znatno uticati na izglede za početak suđenja u ovom predmetu i da, u slučaju da dođe do spajanja, ‘Sud može odlučiti da mora da pusti ove optužene ukoliko njihovo suđenje neće početi pre 2006.”

Dalje, Pretresno veće je za svakog od trojice optuženih pojedinačno uzelo u obzir sledeće:

“Član 21(3) Statuta Međunarodnog suda nalaže da ‘se optuženi smatra nevinim dok mu se ne dokaže krivica’. Pretpostavka nevinosti je ugrađena u član 14(2) Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima (ICCPR), Statutu Međunarodnog krivičnog suda (ICC) i brojne međunarodne sporazume o ljudskim pravima. Ona potiče iz fundamentalnog principa krivičnog pravosuđa da ‘nije opšte pravilo da se osoba koja čeka na početak suđenja stavi u pritvor, ali da puštanje može biti uslovljeno garancijama da će se pojaviti na suđenju…’

Iako se ove odredbe moraju tumačiti u svetlu specifičnog konteksta u kojem Međunarodni sud deluje, te norme samo jačaju zahtev optuženog u uslovima kada je on, kao što je slučaj u ovom predmetu, uverio Pretresno veće da će se pojaviti na suđenju i da neće predstavljati opasnost ni za jednu žrtve, svedoka ili druga lica.

Iako ne postoji naznaka da je dužina pritvora pre početka suđenja u ovom predmetu prevelika, Pretresno veće smatra da je period od preko dve godine boravka u pritvoru pre početka suđenja, zajedno s realnom mogućnošću da zahtev za spajanjem može dodatno odgoditi početak suđenja za nekoliko meseci, faktor koji treba da ide u korist optuženog prilikom primene diskrecionog prava Pretresnog veća.”

Pretresno veće je odobrilo zahtev za privremeno puštanje optuženih u skladu s konkretnim uslovima iznesenim u Odluci, koja se može naći na Internet stranici Međunarodnog suda.

Tužilaštvo je podnelo zahtev za odlaganje odluke Pretresnog veća o privremenom puštanju optuženih u skladu s pravilom 65(E) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda. Pretresno veće je odobrilo ovaj zahtev Tužilaštva.

*****

Odluku na engleskom jeziku možete naći na Internet stranici Međunarodnog suda www.icty.org