|
Hag,
2. mart 2001.
XT/P.I.S./570-t
ŽALBENO
VEĆE POTVRDILO PRESUDU PROTIV MILANA VUJINA ZBOG NEPOŠTOVANJA SUDA
Žalbeno
veće je, 27. februara 2001, donelo presudu povodom navoda o nepoštovanju
Suda protiv Milana Vujina, advokata iz Beograda, prethodnog pravnog zastupnika
Duška Tadića. Veće je potvrdilo svoju prvobitnu presudu od 31.
januara 2000. Odbacilo je žalbu Milana Vujina i naložilo mu da u roku
od 21 dan Sekretarijatu Međunarodnog suda plati novčanu kaznu
od 15.000 guldena. Žalbeno veće je takođe bilo mišljenja da sekretar
Suda može da razmotri mogućnost brisanja g. Vujina sa spiska za dodelu
branilaca ili suspendovanja na određeni period, kao i da o njegovom
ponašanju obavesti profesionalno udruženje kome pripada.
Gospodin
Milan Vujin je, početkom 1999, pozvan da se pojavi pred Žalbenim većem
kako bi odgovorio na navode da je svesno i namerno pokušao da osujeti
provođenje pravde. Gospodin Vujin je u raznim svojstvima zastupao
Duška Tadića tokom postupka pred Međunarodnim sudom do novembra
1998. Naime, u pretpretresnoj fazi je učestvovao kao kobranilac u
svojstvu pro bono i kao glavni branilac u pripremi Tadićeve
žalbe na presudu i u toku samog postupka pred Žalbenim većem. Navodi
o nepoštovanju Suda potiču iz ponašanja g. Vujina kao glavnog branioca
Duška Tadića tokom žalbenog postupka.
Prvi
od navoda o nepoštovanju Suda koji se tiču g. Vujina odnosi se na
iznošenje teze pred Žalbenim većem za koju je znao da je netačna
u vezi sa težinom koju treba dati izjavama izvesnog Mlađe Radića
i u vezi sa odgovornošću izvesnog Gorana Borovnice za ubistvo dvojice
policajaca Muslimana. Drugi navod je bio u vezi sa manipulacijom svedočenja
predloženih svedoka. Treći navod je bio u vezi sa podmićivanjem
jednog svedoka kako bi se naveo da laže ili uskrati informacije.
Rešavajući
u svojstvu prvostepene instance Žalbeno veće je 31. januara 2000.
izreklo presudu o navodima o nepoštovanju Suda protiv prethodnog pravnog
zastupnika Milana Vujina u kome ga je proglasilo krivim za nepoštovanje
Suda i naložilo žaliocu da plati novčanu kaznu od 15.000 guldena.
Pored toga, Žalbeno veće je uputilo sekretara Suda da razmotri brisanje
Milana Vujina sa spiska za dodelu branilaca (vidi Saopštenje za javnost
broj 467 od 31. januara 2000., na engleskom jeziku).
Tog
istog dana, Milan Vujin je podneo molbu za dozvolu za ulaganje žalbe na
presudu. Nju je tročlano žalbeno veće prihvatilo 25. oktobra 2000.
U
presudi od 27. februara 2001., Žalbeno veće je zaključilo da osoba
koju Žalbeno veće proglasi krivom za nepoštovanje Suda mora imati
pravo da uloži žalbu na tu presudu i odlučilo da je, usled specifičnih
okolnosti, bilo umesno da razmotri meritum navoda žalioca. Žalbeno veće
je, ipak, mišljenja da bi dokazni materijal na kome se zasniva odluka
u prvom stepenu "prihvatio svaki razumni sud" i da procena dokaznog
materijala nikako nije bila "u potpunosti pogrešna" te da, u
skladu sa tim, nema osnova preinačenje činjeničnih zaključaka.
Sudija
Wald je presudi priložila svoje protivno mišljenje vezano za zaključak
o nadležnosti.
*****
|
