Tužilac Serge Brammertz danas je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavio 24. Izveštaj Tužilaštva o napretku ostvarenom u Strategiji okončanja rada MKSJ, koji se odnosi na period od 16. maja do 15. novembra 2015.
Tužilac je započeo obraćanje izvestivši o statusu četiri preostala prvostepena i tri žalbena postupka pred MKSJ. Tužilaštvo očekuje izricanje prvostepenih presuda u dva postupka, u predmetima Karadžić i Šešelj. U predmetu Mladić, Tužilaštvo je usredsređeno na odgovaranje na dokaze koje izvodi odbrana u najkraćim vremenskim rokovima potrebnim za ispunjenje svojih obaveza. U predmetu Hadžić Tužilaštvo je nastavilo da radi na svim razumnim opcijama koje bi dovele do okončanja ovog suđenja. Tužilac je obavestio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da su izricanje presude po žalbi u predmetu Stanišić i Simatović i pretres po žalbi u predmetu Stanišić i Župljanin zakazani za sledeću sedmicu. Na kraju, Tužilaštvo očekuje nalog o rasporedu za pretres po žalbi u predmetu Prlić i drugi.
Osvrćući se na predmete Kategorije II prosleđene Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, tužilac Brammertz je pomenuo da je dobio uveravanja da će tužilačke odluke biti donesene u svim preostalim predmetima do kraja 2015, i izjavio, “Zadovoljstvo mi je što mogu da izvestim da je ovo obećanje u velikoj meri ispunjeno”.
U odnosu na krivična gonjenja za ratne zločine na nacionalnom nivou u širem smislu, tužilac Brammertz je napomenuo, “i dalje se ostvaruje napredak u krivičnom gonjenju za ratne zločine na nacionalnom nivou, iako je on neravnomeran i krhak”. U odnosu na Bosnu i Hercegovinu, ciljevi zacrtani Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina neće biti postignuti, uz značajno odstupanje, i tužilac je ohrabrio Tužilaštvo Bosne i Hercegovine da usredsredi svoje napore na krivično gonjenje u najkompleksnijim predmetima i predmetima najvećeg prioriteta. Iako se u Srbiji nastavlja postizanje značajnih rezultata, tužilac Brammertz je naglasio da se “proces pozivanja na odgovornost u Srbiji nalazi na ključnom raskršću”. U tom smislu, napomenuo je da “činjenica da su prošle sedmice visoko rangirani ministri vlade pratili na putu u Srbiju osuđenog ratnog zločinca, generala Vladimira Lazarevića, i organizovali mu doček nakon što je pušten na slobodu šalje potpuno pogrešnu poruku”. Osvrnuvši se na Hrvatsku, tužilac Brammertz je istakao da s prosleđivanjem predmeta Kategorije II iz Bosne i Hercegovine hrvatskim vlastima, “hrvatsko pravosuđe sada ima važnu priliku da jasno pokaže da se proces pozivanja na odgovornost nastavlja na nezavisan i nepristrasan način”. Sumirajući trenutno stanje u krivičnom gonjenju za ratne zločine na nacionalnom nivou tužilac Brammertz je napomenuo da je “jasno da se širom prostora bivše Jugoslavije može i mora u većoj meri ostvariti pozivanje na odgovornost”.
Tužilac Brammertz je takođe posebno napomenuo izazove u aktuelnoj potrazi za nestalim osobama sa svih strana u sukobima. Napomenuo je da, kako bi se taj proces pokrenuo, “lica koja znaju gde se nalaze masovne grobnice i druga mesta s posmrtnim ostacima treba podstaći da se jave”. Međutim, tužilac je dodao da “danas, u mnogim delovima društva ratni zločinci se i dalje glorifikuju, a ljudi koji pružaju informacije o nestalim osobama rizikuju da budu proglašeni izdajnicima i postanu meta moguće odmazde”. Tužilac Brammertz je pozvao sve države u regionu da “pokrenu velike kampanje podizanja javne svesti koje bi podstakle svedoke, uključujući i izvršioce zločina i njihove pomagače, da dostave informacije o nestalim osobama”.
Tužilac je obavestio Savet bezbednosti da je Tužilaštvo nedavno završilo razmatranje svog rada tokom protekle dve decenije na krivičnom gonjenju za seksualno nasilje počinjeno u sukobima. Rezultati tog istraživanja će biti objavljeni u aprilu sledeće godine i ta publikacija je osmišljena tako da bude praktični resurs koji će pomoći u krivičnom gonjenju ove kategorije zločina u budućnosti.
Tužilac Brammertz je zaključio obraćanje osvrćući se na značaj očekivanog izricanja prvostepene presude Radovanu Karadžiću u narednim mesecima. Istakao je sledeće: “U skladu s mandatom koje je dobilo od Saveta bezbednosti, Tužilaštvo je pokrenulo postupke protiv mnogih vojnih i civilnih rukovodilaca sa svih strana u sukobima. Međutim, suđenja Karadžiću i Mladiću možda najbolje odslikavaju razlog zbog kojeg je ovaj Međunarodni sud osnovan, kao i brojne izazove koje smo morali prevazići kako bismo ispunili svoj mandat. Zbog toga će njihovo uspešno okončanje biti nepogrešiv pokazatelj privrženosti međunarodnom miru, bezbednosti i pravdi koju su pokazali ovaj Savet, Ujedinjene nacije i države članice”.