Suđenje Generalu Krstiću počinje u ponedeljak, 13. marta 2000.

Hag, 8. marta 2000.
JL/P.I.S./476-t

SUĐENJE GENERALU KRSTIĆU POČINJE U PONEDELJAK, 13. MARTA 2000.

Suđenje Radislavu Krstiću počeće u ponedeljak, 13. marta 2000. godine u 9.30 časova, u sudnici I. Suđenje će se odvijati pred Pretresnim većem I u sastavu: sudija Almiro Rodrigues (Portugalija), predsedavajući, sudija Fouad Riad (Egipat) i sudija Patricia Wald (Sjedinjene Američke Države).

PODACI O OPTUŽENOM

Radislav Krstić je rođen 15. februara 1948. u Vlasenici, u Bosni i Hercegovini. Prema optužnici, Radislav Krstić bio je potpukovnik u JNA pre izbijanja oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini 1992. godine. U novembru 1992. premešten je u Drinski korpus vojske Republike Srpske (VRS). Od oktobra 1994. do 12. jula 1995. bio je načelnik štaba/zamenik komandanta Drinskog korpusa VRS. U junu 1995. unapređen je u čin general majora, a 13. jula 1995. preuzeo je komandu nad Drinskim korpusom. U aprilu 1998. unapređen je u čin general potpukovnika.

uhapšen od strane SFOR-a 2. decembra 1998.

prvo pojavljivanje pred sudom: 7. decembra 1998., 25. novembra 1999. (izmenjena optužnica); izjasnio se da nije kriv po svim tačkama optužnice

PODACI O OPTUŽNICI

Optužnica (Srebrenica)

U izmenjenoj optužnici koja je potvrđena 27. oktobra 1999. uopšteno se navodi da su početkom jula 1995. jedinice Drinskog korpusa VRS granatirale zaštićenu zonu Srebrenica i napale posmatračnice Ujedinjenih nacija na kojima su bili holandski vojnici, a koje su se nalazile u zaštićenoj zoni. Nakon toga, snage "Vukova sa Drine", Bratunačke brigade i ostalih jedinica VRS-a ušle su u Srebrenicu. Od 11. do 18. jula 1995., te snage su proterale ili ubile većinu bosanskog muslimanskog stanovništva u srebreničkoj enklavi. Te akcije imale su za posledicu to da su snage VRS praktično eliminisale sve bosanske Muslimane na području srebreničke enklave, nastavljajući tako kampanju etničkog čišćenja započetu u proleće 1992. godine.

OPTUŽBE

Radislav Krstić se u optužnici tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti (član 7(1) Statuta Međunarodnog suda) i, ili alternativno, na osnovu krivične odgovornosti nadređenog (član 7(3) Statuta) za:

genocid (član 4 Statuta Međunarodnog suda – genocid, i, alternativno, saučesništvo u genocidu),

zločine protiv čovečnosti (član 5 – istrebljivanje, ubistvo, progoni na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportacije, i alternativno, nečovečno postupanje),

kršenje ratnih zakona i običaja (član 3 – ubistvo).

PODACI O STRANAMA